Džudo klub Okami, iz Novog Sada, bio je u Futogu organizator turnira na kojem su se nadmetale male džudoke u tri najmlađe uzrasne kategorije, nastupilo je 58. klubova, a kikindski Partizan bio je u ukupnom pretku 45.
Nastupili su Kikinđani s devetoricom boraca, a jedan od njih Stevan Čakarmiš, u konkurenciji još petorice mlađih pionira, u kategoriji do 66kg, podelivši treće mesto, stigao je do bronze.
Partizani sa severa Banata imali su još i dve podele petih mesta. Tu su se pozicionirali stariji poletarac Filip Vukašinović u kategoriji do 34kg, u kojoj je bila jača konkurencija, odnosno stariji pionir Siniša Popeskov u kategoriji do 55kg, koja je brojala šestoricu džudoka.
D. P.
Најновије
Privrednim društvima u Kikindi, Čoki i Novom Kneževcu od januara do kraja novembra 2025. izvoz je bio 180,4, a uvoz 120,6 miliona evra, podaci su Regionalne privredne komore u Kikindi. Spoljnotrgovinsko poslovanje bilo je u plusu za 142 miliona evra.
-Kikinda je i dalje nosilac. Spoljnotrgovinsko poslovanje u našem gradu bilo je 236 miliona evra. Izvoz je bio 172,2 miliona evra, a uvoz 112, 9 miliona evra. Naš grad je u suficitu, odnosno plusu 53,9 miliona evra i pored toga što je izvoz blago opao – istakao je Tibor Horvat, direktor Regionalne privredne komore.
Firma „Banini Jafa“ je dobro poslovala, u prošloj godini povećala je broj radnika za desetak odsto, a u planu im je da to urade i u ovoj godini. I dalje su dominanti izvoznici oni koji se bave metalskom industrijom poput „Mekafora“, „Le Beliera“, „Livnice“, „Zopasa“.
-Najznačajnije tržište privrednicima u Kikindi, Čoki i Novom Kneževcu je Evropska unija. Od prvih deset država, sedam je iz Evropske unije, a preostale tri su Bosna i Hercegovina, Turska i Kina gde je izvoz porastao za 75,4 procenta. Najviše izvozimo u Mađarsku gde je za 11 meseci izvezeno dobara u iznosu od 51,7 miliona evra što je 30 odsto ukupnog izvoza. Najviše se izvoze delovi za automobilsku industriju – precizira naš sagovornik.
I kada je reč o uvozu privredna društva okrenuta su ka Evropskoj uniji, Velikoj Britaniji, Kini.
U Kikindi, Čoki i Novom Kneževcu radi i posluje 1.267 privrednih društava, a 2024. bilo ih je osam više. U Kikindi je najviše – 450.
-Nekoliko godina unazad raste broj preduzetnika i svake godine imamo ih pet odsto više u odnosu na prethodnu. U Kikindi je trenutno 1.703 preduzetničke radnje, a zajedno sa Čokom i Novim Kneževcem ima ih 3.764. Najvećim delom one su orijentisane na usluge – zaključio je Horvat.
Najuspešnije su poslovale firme koje se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, posebno one koje su fokusirane na obnovljive izvore energije, solarne panele i biogas, kao i one koje su uložile sredstva na sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje.
U čitavom okrugu 31. decembra 2025. bilo 4.768, od kojih je u Kikindi 1.858 što je slično u odnosu na 2024. Najviše je nekvalifikovane radne snage. Čak 45 odsto ljudi bez posla u našem gradu je bez ili samo sa osnovnom školom. U okrugu ih je 63 procenta.
-Zaposlenost je u blagom opadanju. U Severnobanatskom okrugu prošlu godinu završili smo sa 37.144 zaposlena, od kojih je najveći broj u Kikindi 17.394. Zaposlenih u privrednim društvima ima najviše – saznajemo od Tibora Horvata.
Zarade u Severnobanatskom okrugu za 11 meseci 2025, veće su u odnosu na isti period prošle godine, podaci su Regionalne privredne komore. U okrugu je za pomenuti period ona iznosila u 93.471, a u Kikindi su plate bile 90.555. U Senti su primanja bila 92.259, dok je u Čoki sa 85.620 dinara i dalje najniža zarada.
-U Severnobanatskom okrugu zarada je od januara do kraja novembra prošle, u odnosu na isti period pretprošle godine,veća za 11,5, a u Kikindi za 11, 6 procenata. Prosečna zarada u Kikindi veća je 3.200 dinara u odnosu na Sombor, ali je za isti iznos manja u odnosu na Suboticu i Sremsku Mitrovicu – napominje Horvat.
A.Đ.
“Elektroprivreda Srbije” (EPS) omogućila je redovnim platišama i u februaru dodatno vreme za ostvarivanje popusta od sedam odsto za sve januarske račune plaćene do 24. februara.
“Domaćinstva koja koriste isključivo elektronski račun za električnu energiju mogu ostvariti popust od sedam odsto ako januarski račun plate do 24. februara”, navodi se u saopštenju EPS-a i dodaje da isto važi i za potrošače koji sami očitavaju brojila.
Naglašavaju da i ti građani umesto do 20. februara, račun mogu da plate do 24. februara i time ostvaruju popust od šest odsto.
“Pozivamo kupce da iskoriste pogodnosti zamene papirnog računa elektronskim. Građani to mogu da urade na jednostavan i brz način na tri načina, jednim klikom na portalu ili aplikaciji ‘EPS Uvid u račun’, na šalterima u poslovnicama EPS ili popunjavanjem zahteva koji se nalazi na sajtu EPS-a”, navodi se u saopštenju.
U četvrtak, 19. februara, usled radova na električnoj mreži bez struje će biti deo Dositejeve od Nikole Pašića do Jovana Popovića od 13.30 do 14.30 sati, najavljuju iz ,,Elektrodistribucije”.
Na rasporedu je bilo 14. kolo Suprlige kuglašica, a drugoplasirana Kika 0230 upisala je 12. pobedu u sezoni. Rezultatom 7:1 (3.366:3.239) Kikinđanke su, u Novom Bečeju kao domaće, savladale novosadsku Bačku, a poslednjeg vikenda februara, u derbiju sezone, čekaće Alimentu iz Novog Sada, vodeću ekipu na tabeli, aktuelnog i u nizu višestrukog šampiona države.
KIKA 0230: Bunghart 552, Čisar 584, Šibul 546, Komanov 569, Čorba 529, Frenc 586.
D. P.
Hala Sportskog centra „Jezero“ večeras je bila ispunjena do poslednjeg mesta, dok je oko 500 igrača, pevača i muzičara Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ obeležilo veliki jubilej – 150 godina postojanja i rada. Od najmlađih predškolaca do izvođača u šezdesetim godinama, generacije su se smenjivale na sceni, pretvarajući koncert u snažnu sliku trajanja, zajedništva i identiteta.
Za članove, „Gusle“ su mnogo više od folklora. Aleksandra Rudarski, članica već dve decenije, kaže da društvo za nju predstavlja ljubav, porodicu i pripadnost.
-Član sam već dvadeset godina, od kojih sam petnaest bila aktivna. Sa mnom večeras na sceni su moje dve ćerke, Anja i Vanja. Zajedno predstavljamo zajedništvo koje se ne može rečima iskazati.
Darko Cvijan, član 24 godine, ističe prijateljstva i putovanja kao najlepše uspomene.
– Prva asocijacija ne „Gusle“ jesu ljubav i prijateljstvo pošto toga najviše ima, a putovanja su naravno nešto što je obeležilo ove godine. Putovali smo na destinacije koje nikad ne bismo mogli da posetimo u suprotnom, a dodatna čar je što smo na tim mestima mogli da predstavimo našu tradiciju.
Mladi Nemanja Isakov kaže da su mu nastupi doneli druženje, putovanja i prvo mesto na takmičenju u Kraljevu.
-U „Guslama“ sam četiri godine. Ovde mi se sviđa jer ima puno putovanja, društva, igara, koreografija. U Kraljevu sam osvojio pehar.
Svečanosti je prethodila sveta arhijerejska liturgija, a na početku koncerta prelomljen je slavski kolač. Kum slave bio je protojerej Boban Petrović.
-Braćo i sestre, nije lako ni izbrojati do 150 a kamoli brinuti da jedna organizacija kao što je ova opstane. Ova slika je najlepša razglednica koju možemo poslati. Kolika je naša radost večeras, tolika je i svih onih koji su izgarali tokom ovih decenija da održe taj lanac. Mnogi od njih danas nisu među nama, ali ćemo ih se sećati – istakao je otac Petrović.
Predsednik Saveza KUD Srbije Milorad Lonić istakao je da su „Gusle“ institucija od nemerljive vrednosti za očuvanje nematerijalnog nasleđa.
-Nematerijalno nasleđe ne postoji bez živog čoveka. „Gusle“ su primer kako se to radi – sa ljubavlju, znanjem i umećem. Ovo društvo prenosi našu tradiciju širom sveta i čuva je u njenoj punini.
Ovom prilikom Lonić je uručio priznanja direktoru Zoranu Petroviću, Magdaleni Popov i Igoru Popovu. Magdalena Popov već deceniju vodi umetnički rad ansambla, dok Igor Popov, vaspitač specijalista za tradicionalnu igru, sa ansamblima radi od 1999. godine.
Direktor Zoran Petrović poručio je da jubilej nije završnica, već obaveza:
-Ovaj koncert šalje poruku da imamo ogromnu obavezu da nastavimo. Sve okolnosti stvaraju iluziju da će ova delatnost nestati – neće. „Gusle“ čine ljudi. Ovo je spoj radosti, mladosti i zrelosti. Ovo je tek prvih 150 godina – poručio je Zoran Petrović.
Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan naglasio je da jubilej prevazilazi lokalni značaj:
-Veoma sam ponosan. Sto pedeset godina „Gusala“, najstarijeg takvog društva u Srba koje kontinuirano radi, veliki je ponos za Kikindu i za ceo srpski narod. Koliko je generacija prošlo kroz ovo društvo, govori i ova prepuna hala. Dokle god „Gusle“ postoje, postojaćemo i mi – izjavio je Bogdan.
Na sceni su se večeras susretale generacije – deca, roditelji i nekadašnji članovi koji su se vratili da zajedno obeleže jubilej. Upravo ta međugeneracijska povezanost čini „Gusle“ ne samo kulturnim društvom, već velikom porodicom.
Društvo, osnovano u 19. veku, nikada nije prekidalo rad i danas predstavlja jedan od stubova očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Jubilarni koncert pokazao je da tradicija nije prošlost, već živa snaga zajednice. Kikinda je večeras slavila svoje korene, ali i svoju budućnost — u koracima mladih igrača koji nastavljaju put dug vek i po.
Jer, kako su poručili iz „Gusala“, ovo je tek početak narednih 150 godina.
T. D.
Dan državnosti Srbije je državni praznik ustanovljen u spomen na dan kada je, na zboru u Orašcu 1804. godine, podignut Prvi srpski ustanak protiv Turaka.
Takođe se proslavlja kao Dan ustavnosti Srbije jer je tog dana 1835. godine u Kragujevcu usvojen i zakletvom potvrđen prvi moderni Ustav Kneževine Srbije – Sretenjski ustav.
U znak sećanja na dva važna istorijska datuma, Srbija obeležava Dan državnosti od 2002. godine. Ovaj datum je jedan od najznačajnijih datuma u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.
Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je bio ukinut.
Republika Srpska i Republika Srbija utvrdile su zajedničko obeležavanje Sretenja kao Dana državnosti Deklaracijom o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda donesenoj na Svesrpskom saboru u Beogradu u junu 2024. godine.
U narodu se verovalo da na Sretenje počinje prelazak iz zime u proleće. Obično se kaže da ako je na Sretenje oblačno – onda će kraj zime biti lep, a ako je vedro, biće hladan i vetrovit.
Po crkvenoj doktrini, na Sretenje je Bogorodica, četrdesetog dana od rođenja Isusa Hrista, otišla u hram da prinese žrtvu i tamo srela starca Simeona koji je u malom Isusu prepoznao Spasitelja. Taj susret malog Isusa i pravednog starca je hrišćanski praznik – Sretenje Gospodnje.
Beograd – Dvorana: „Šumice”. Gledalaca: 250. Sudije: Kovač (Kosovska Mitrovica) i Milosavljević (Zvečan). Sedmerci: Crvena zvezda 7(3), MRK Kikinda 3(2). Isključenja: Crvena zvezda 2 minuta, MRK Kikinda 8 minuta.
CRVENA ZVEZDA: Ćorović (odbrana), Dabović 3, Isailović 5, Antić, Andrejević 1, Vidojević 1, Petrović, Nađ, Marjanović (9 odbrana, sedmerac), Matičić 2(2), J. Mirković 3(1), Obradović 9, Pavlović 7, Stanić 3, V. Mirković, Nikolić.
MRK KIKINDA: Balaban, Davidović 4, Jokić, Lisica 3(1), Jovanović 7, Ćosić 2, Miškov (odbrana), Todorov, M. Panić, L. Panić 2, Kosanović, Petrović 2, Lazić, Kovačević 5(1), Gaćinović (4 odbrane, 2 sedmerca).
Igrač utakmice: Miloš Pavlović (Crvena zvezda).
Novi težak poraz pretrpili su rukometaši kluba s imenom našeg grada, ovoga puta u Beogradu od Crvene zvezde. Samo na početku susreta, direktnih rivala za opstanak, Kikinda je povela, bilo je 5:1, a onda u narednih devet minuta „crveno-beli” načinili su seriju od 7:0 i stigli do plus tri. Usledio je period igre u kojem je domaći tim u nekoliko navrata stizao do pomenutog viška, ali u poslednja dva minuta nije poentirao, Kikinda je to iskoristila i s još tri postignuta gola, na odmor, ipak, otišla u egalu.
Nije, međutim, mnogo vremena proteklo u nastavku, a Zvezda je pokazala da će se se o konačnom ishodu ove utakmice, ona pitati za sve. Prednost Beograđana rasla je postupno, a 11 minuta pre kraja Zvezda je imala plus četiri. Tek tada započela je prava oluja „crveno-belih” i na kraju uverljiv trijumf za beg iz zone sumraka u kojoj je ostala Kikinda.
Budući da je zrenjaninski Proleter istupio iz lige, povoljna je to okolnost za MRK Kikindu jer poznat je tako već jedan klub koji je izgubio status ARKUS ligaša, klub iz „Jezera” nalazi se praktično na poslednjem mestu, iako će tabela do kraja sadržavati i ime Proletera kojemu će pak sve utakmice u drugom delu sezone biti beležene kao službeni porazi od 0:10.
D. P.
FOTO: ARKUS liga
Nastavljene su borbe za bodove u drugom saveznom rangu za stonoteniserke odnosno trećem muškom u kojem su vojvođanski klubovi, a devojke kikindske Galadske zabeležile su trijumf, dok su momci poraženi. U Smederevu, rezultatom 4:1, u doigravanju za ostanak u ligi, Kikinđanke su savladale Đurđev grad i sada su druge u tzv. plejautu koji broji pet ekipa.
– U stonom tenisu problemi su brojni, nema novca, a ni dovoljnog broja igrača, pa klubovi odustaju od nadmetanja. Pančevo je nedavno istupilo, a nakon tekuće sezone planirana je reorganizacija i lige će biti skraćene, ali je još uvek nepoznato koliko će tačno klubova ispasti, verovatno tri ili četiri – kaže Nenad Đukić, iz STK Galadska.
U sledećem kolu, poslednjeg vikenda februara, Hajduk Veljko iz Negotina gostovaće našoj ekipi.
Jednaki problemi tište i muški stoni tenis u Srbiji.
– Tu je Novi Pazar istupio iz drugog ranga i tamo je planiranao skraćenje, stepen je to iznad ovog našeg u kojem je muška ekipa Galadske pa ćemo tek videti kako i koliko će se reflektovati sve pomenuto i na našu ligu – zaključuje Đukić.
A kada je reč o muškom timu Galadske, pretrpio je poraz od 4:1, u gostima od vodeće Bačke Palanke i sedmi je u ligi 10 klubova. I momci se, takođe, bore za opstanak, a sledeći rival 28. februara biće im, u Kikindi, novosadska Detelinara.
D. P.
U Iđošu su danas održani 26. „Dani vina“, pokrajinska manifestacija posvećena vinogradarstvu i vinarstvu. Ocenjeno je rekordnih 210 uzoraka, a najviša priznanja osvojila su bela vina i proizvođačice iz više mesta Vojvodine. Posetioci su, uz tradicionalne obrede i degustaciju, imali priliku da probaju ocenjena vina i upoznaju se sa rezultatima takmičenja.
U Domu kulture u Iđošu svečanost je započeta liturgijom i lomljenjem slavskog kolača, nakon čega je u vinogradu Ivana Đorđeva obavljeno osvećenje loze i simbolična rezidba. Centralni deo programa obeležilo je proglašenje pobednika i degustacija vina pristiglih na ocenjivanje.
Predsednik Udruženja vinogradara i vinara „Šasla“ Marko Mirkonj istakao je da rekordan odziv potvrđuje značaj manifestacije.
-Rekordan broj uzoraka govori da naši članovi i prijatelji širom Vojvodine šalju vina kod nas i time podstiču razvoj vinogradarstva – rekao je Mirkonj, dodajući da udruženje već 26 godina radi na očuvanju vinogradarske tradicije u Iđošu i podršci mladima koji se opredeljuju za proizvodnju vina.
Generalni pobednik manifestacije je Šarlota Silak iz Temerina sa vinom od italijanskog rizlinga, a nagradu je u njeno ime primio otac Deneš Tot.
-Iako je osvojila nekoliko zlatnih medalja do sada, ovo je najveći uspeh moje ćerke. Zajedno pravimo vina više od deset godina, uglavnom za nas, a nešto malo za prodaju – rekao je Tot.
Gradski pobednik je Tijana Tintar iz Kikinde, koja je navela da priznanje predstavlja podsticaj za dalji rad.
-Imamo mali porodični vinograd. Ovo nam je bila tek druga berba. Vino smo proizveli uz pomoć prijatelja iz vinarije ‘Kepul’, a nagrada nam znači za dalji trud i razvoj – istakla je Tintar.
Mesni pobednik je vinarija „Kepul“ iz Iđoša. Vlasnica Jelena Stepanov naglasila je da su osvojili četiri zlatne medalje.
-Poslali smo četiri vina na ocenjivanje i svako je dobilo zlatnu medalju. Vidi se da se trend proizvodnje vina povećava i da mladi ljudi ulaze u svet vinarstva – rekla je Stepanov.
Prošlogodišnji pobednik i kum slave Ivan Đorđev podsetio je da je prošla godina bila izuzetno pogodna za vinograde.
-Naš vinograd je u punoj rodnosti i daje kvalitetan rod od koga se dobija dobro vino. Ali protekla godina pogodovala je vinovoj lozi i dobili smo dosta kvalitetnog vina, kojim su ljudi želeli da se pohvale – naveo je on.
Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan naglasio je značaj očuvanja tradicije i podrške proizvođačima.
-Kao grad podržavamo manifestacije koje čuvaju tradiciju ovog sela i vinogradarstvo ovog podneblja – poručio je Bogdan.
Pored degustacije vina, posetioci su mogli da obiđu mali vašar ispred Doma kulture, dok su članice udruženja žena pripremale krofne za goste. Manifestaciju su podržali Grad Kikinda, Mesna zajednica Iđoš, Turistička organizacija Kikinde i Srpska pravoslavna crkva.
„Dani vina“ u Iđošu nastavljaju da okupljaju proizvođače i ljubitelje vina, podstičući razvoj vinogradarstva i negovanje tradicije na severu Banata.
T. D.