Дан државности Србије је државни празник установљен у спомен на дан када је, на збору у Орашцу 1804. године, подигнут Први српски устанак против Турака.

Такође се прославља као Дан уставности Србије јер је тог дана 1835. године у Крагујевцу усвојен и заклетвом потврђен први модерни Устав Кнежевине Србије – Сретењски устав.

У знак сећања на два важна историјска датума, Србија обележава Дан државности од 2002. године. Овај датум је један од најзначајнијих датума у политичком, културном и историјском календару Србије.

Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је био укинут.

Република Српска и Република Србија утврдиле су заједничко обележавање Сретења као Дана државности Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа донесеној на Свесрпском сабору у Београду у јуну 2024. године.

У народу се веровало да на Сретење почиње прелазак из зиме у пролеће. Обично се каже да ако је на Сретење облачно – онда ће крај зиме бити леп, а ако је ведро, биће хладан и ветровит.

По црквеној доктрини, на Сретење је Богородица, четрдесетог дана од рођења Исуса Христа, отишла у храм да принесе жртву и тамо срела старца Симеона који је у малом Исусу препознао Спаситеља. Тај сусрет малог Исуса и праведног старца је хришћански празник – Сретење Господње.