Dan državnosti Srbije je državni praznik ustanovljen u spomen na dan kada je, na zboru u Orašcu 1804. godine, podignut Prvi srpski ustanak protiv Turaka.

Takođe se proslavlja kao Dan ustavnosti Srbije jer je tog dana 1835. godine u Kragujevcu usvojen i zakletvom potvrđen prvi moderni Ustav Kneževine Srbije – Sretenjski ustav.

U znak sećanja na dva važna istorijska datuma, Srbija obeležava Dan državnosti od 2002. godine. Ovaj datum je jedan od najznačajnijih datuma u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.

Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je bio ukinut.

Republika Srpska i Republika Srbija utvrdile su zajedničko obeležavanje Sretenja kao Dana državnosti Deklaracijom o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda donesenoj na Svesrpskom saboru u Beogradu u junu 2024. godine.

U narodu se verovalo da na Sretenje počinje prelazak iz zime u proleće. Obično se kaže da ako je na Sretenje oblačno – onda će kraj zime biti lep, a ako je vedro, biće hladan i vetrovit.

Po crkvenoj doktrini, na Sretenje je Bogorodica, četrdesetog dana od rođenja Isusa Hrista, otišla u hram da prinese žrtvu i tamo srela starca Simeona koji je u malom Isusu prepoznao Spasitelja. Taj susret malog Isusa i pravednog starca je hrišćanski praznik – Sretenje Gospodnje.