May 4, 2026

Најновије

Ana Brnabić

Premijerka Ana Brnabić o napadu na aktiviste SNS u Kikindi

Jelena Trifunović March 17, 2024

Predsednica Vlade Srbije u tehničkom mandatu Ana Brnabić izjavila je večeras, gostujući u emisiji Hit Tvit na Televiziji Pink, da su učestali napadi na aktiviste Srpske napredne stranke i zatražila da državne institucije rade svoj posao i zaštite aktiviste SNS.

Brnabić je rekla da se danas desio novi napad na aktiviste i pristalice SNS u Kikindi, posle napada koji su se prethodnih dana dogodili na Čukarici, Zvezdari i u Starom gradu.

– Neko je sebi u Kikindi dao za pravo da ide od stana do stana i da jasno zna ko je za SNS i da ta vrata, te ulaze obeležava. Da li razumete koliko oni misle da su iznad bilo koga drugog. Da li razumete da nema nikakve osude ni za jedan od ovih slučajeva, razumete li da sada mogu samo da idu dalje – rekla je Brnabić.

Brnabić je za napade na aktiviste SNS optužila koaliciju Srbiju protiv nasilja, nevladine organizacije i kako je rekla,  Šolakove medije.

– Vi od strane opozicije, ona koja govori da je protiv nasilja, od strane opozicionih medija, tajkunskih medija, Šolakovih, Đilasovih medija, niste čuli ne samo jednu osudu, već ste čuli relativizaciju. Do toga da se to graniči sa smešnim i da je to pohvalno i da to tako treba i da je to sve okej – rekla je Brnabić.

Ona je zatražila od nadležnih organa da rade svoj posao i da spreče napade na aktiviste SNS.

– Zato što ovo ne može biti anarhija, ne može biti bezakonje, u kome bilo ko bilo kome dozvoljava da tako maltretira ljude po ulicama. Dakle, institucije pod jedan moraju da rade svoj posao, zato što niko nikog ovde neće tek tako juriti palicama – poručila je Brnabić.

– Dok ne shvatimo da ovo što radi Srbija protiv nasilja, Đilasova opozicija, Đilasovi i Šolakovi mediji i sve ostale njihove nevladine organizacije, da to što oni rade jeste suština fašizma u kojem postoje građani višeg reda i građani nižeg reda i ti građani višeg reda smeju da hapse, da jure, da obeležavaju druge građane, da šaraju vrata, da uzimaju pravdu u svoje ruke, da kažu šta je dobro, a šta nije dobro, ko sme, ko ne sme. Dok ne shvate da je to fašizam, fašistička ideologija u svojoj suštini i svojoj srži, dok se neko ne osvesti, ovo će ići u dalje ludilo i bezumlje – rekla je Brnabić.

Kako je rekla, samozvanoj eliti smeta kada neko ima slobodnu volju da glasa za SNS.

– Njima smeta SNS i Aleksandar Vučić. Smeta im sve ono što smo uspeli da uradimo zato što ne mogu da nas pobede na izborima. Iz toga proizilaza frustracija, iz nje mržnja. To je rezultat višegodišnjeg sipanja mržnje od Šolakovih medija, nevladinih organizacija, Srbije protiv nasilja – smatra Brnabić.

 

 

milenko-jovanov9

Milenko Jovanov o obeležavanju stanova članova SNS: Krajnje je vreme da se zaustavi medijska fabrika mržnje

Jelena Trifunović March 17, 2024

Član Predsedništva SNS, Milenko Jovanov, prokomentarisao je obeležavanje stanova članova SNS u Kikindi od strane nepoznatih ljudi.

– Nacisti su najpre obeležavali kuće i radnje u vlasništvu Jevreja. Zatim je usledila Kristalna noć, pa logori, gasne komore i Holokaust.

Danas su u Kikindi neki ljudi (istraga je u toku, pa ćemo saznati i ko je u pitanju) obeležavali stanove u kojima žive članovi @sns_srbija.

Krajnje je vreme da se zaustavi Šolakova i Đilasova medijska fabrika mržnje, koja direktno podstrekava na ovakve umobolne postupke.

Isto tako, krajnje je vreme da državni organi sve ovo shvate ozbiljno i reaguju dok ne bude prekasno – napisao je Milenko Jovanov na društvenoj mreži X.

zgrada-mikronaselje

Grafiti u Kikindi posledica opozicione kampanje mržnje: Sramno targetiranje aktivista i simpatizera SNS

Jelena Trifunović March 17, 2024

Još jedan u lančanom nizu incidenata koji su posledica direktne kampanje mržnje koju sve agresivnije vodi opozicija i njeni ideolozi, dogodio se danas u Kikindi.

Na dan kada Srbija obeležava dve decenije od stravičnog pogroma nad svojim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji, nezapamćen u novijoj istoriji, na sraman i vulgaran način nastavljena je kampanja protiv predsednika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

U zgradi u Partizanskoj ulici u Mikronaselju danas su osvanule poruke sramotnog sadržaja sa ilustracijom, ispisane na ulazu u zgradu, kao i na vratima stanova u kojima žive članovi i simpatizeri Srpske napredne stranke.

Na ulazu u višespratnicu u kojoj stanuje više aktivista Srpske napredne stranke ispisano je „SNS krvopije JBT-i se svi sa Vučkom i Anuškom”, dok je na vratima više od pet stanova plavim markerom iškrabano „Vučiću pe*eru”.

Da ovakvo targetiranje pristalica politike predsednika Vučića i Srpske napredne stranke ne može biti slučajno, potvrdili su nam u razgovoru stanari sa kojima smo pričali.

– Ne krijem svoje političko opredeljenje niti imam razloga da se bilo čega stidim. Sa kojim pravom neko piše po mojim vratima i obeležava nas, da li je cilj da se u svom gradu i svojoj zgradi osećam nebezbedno. Nadamo se da će se počinioci biti pronađeni- prokomentarisao je jedan od stanara.

Ovaj incident je još jedan u nizu napada na aktiviste i simpatizere SNS, nakon što gotovo svakodnevno opozicioni ideolozi pozivaju na nasilje i obračunavanje sa onima koji misle drugačije.

– Danima svedočimo brutalnim napadima na aktiviste naše stranke. Razbiti glavu ženi na ulici jer je nosila ranac na kojem piše Aleksandar Vučić je monstruozno. Da oni koji se kunu u borbu protiv nasilja razbijaju glavu i verbalno zlostavljaju ljude na ulici, videla je cela Srbija i svet! Danas su se takvi obrušili na privatnu imovinu naših sugrađana, pokazavši da nismo sigurni ni iza zaključanih vrata- istakla je za kikindski.rs, povodom ovog vandalizma, predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi Stanislava Hrnjak.

Policija je obavila uviđaj, nakon čega se očekuje da će vinovnici ovog huliganskog ispada biti privedeni pravdi.

Očigledno da opozicioni jurišnici koji žele pustošenje i razaranje Srbije, svoje nasilje nastoje da pokažu kao normalno i prihvatljivo dajući sebi pravo da uništavaju tuđu imovinu. Podmukla kampanja dehumanizacije predsednika Aleksandra Vučića i svih pristalica SNS poprima sve šire razmere sa ciljem izazivanja meteža, razdora i spirale mržnje ne bi li na talasu takvog terora došli na vlast.

Podsetimo, proteklih dana je progon doživela aktivistkinja SNS Jelena Milosavljević na Banovom Brdu, a 12. marta je na Terazijama napadnuta Slavica Vujačić, takođe aktivistkinja SNS, zbog toga što je nosila ranac sa natpisom „Aleksandar Vučić”. Potom je na Voždovcu, od strane opozicionara, usledilo faktičko hapšenje aktivista SNS dok su obilazili svoje članove, predstavljeno kao navodno „građansko hapšenje”. Nijedan od ovih napada i incidenata niko od čelnika opozicije nije osudio!

U nameri da po svaku cenu dođu na vlast, opoziciona kamarila ne preza od linčovanja ljudi samo na osnovu drugačijeg političkog opredeljenja.

 

STEPA-FOTOGRAFIJA-(2)

dr Milorad Stepanov, slikar i profesor: Ravnica oblikuje ritam koji nosim u sebi

Jelena Trifunović March 17, 2024

Profesor na visokoj školi za obrazovanje vaspitača dr Milorad Stepanov predstavljao je našu zemlju na prestižnoj izložbi World Art Expo u Seulu. Dela kojima se predstavio su „Plavi kanal”, „Vrtlog” i „Panonska bara”. „Plavi kanal” je rađen u kombinovanoj tehnici, i to delo je je jedno od onih  – kako se navodi u obrazloženju selektora, Udruženja likovnih umetnika Srbije – koje na najbolji način predstavlja ovdašnju kulturu i odgovara propozicijama izložbe, a to su pospešivanje tržišta za savremene forme umetničkih dela na internacionalnom nivou. Stepanov je proteklih godina izlagao u prestižnim galerijama u našoj zemlji, u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, Šapcu, i – kako sam navodi – u pitanju je aktivna, ali i probrana izložbena delatnost.

Jednu takvu izložbu će uskoro moći da vide i Kikinđani. U okviru obeležavanja sedam decenija ovdašnje Visoke vaspitačke škole, kao i dvodecenijskog staža profesora Stepanova u ovoj ustanovi, kikindski Narodni muzej će na leto predstaviti neka od njegovih dela. Inače, svoje slobodno vreme profesor Stepanov provodi u prirodi, u ataru i na obližnjim vodotokovima, gde se ne bavi samo ribolovom, koji mu je omiljeni hobi, već i oslikava banatske prizore.

Šetnje i vožnje biciklom po ataru, kao i kanalski ribolov su Vam česti motivi. Reklo bi se da ste Vašim slikama ravnice svesno udahnuli valere i teksturu. Može li se podvući jasna granica šta je od tih elemenata arhetipski momenat, a šta formalni  i izbor uslovljen Vašim likovnim obrazovanjem?

– Gotovo svakodnevno sam, kako to i objavljujem na društvenim mrežama, tamo-amo po kikindskom ataru, u vožnji do izglednih mesta za ribolov. U poslednje dve-tri godine moji izlasci su više prirodnjačko – slikarski,  naposletku i ribolovački.  Dakle, puno šetnje. Najčešće ribu tražim, pecam (ali i vraćam nazad u vodu). Ujedno je to i način koji me je naposletku i opredelio za mušičarski ribolov, ne toliko tipičan za ravničarske vode. Kada su u pitanju prepoznatljivi likovni elementi u mojim radovima, čini mi se da nekako slikarski” i crtam, linije grupišem ili razređujem, intenziviram manje ili više takvu grupu u površinu, otuda valjda i pomenuta tekstura. Naravno, za ovo poslednje (teksturu) bitan je i izbor podloge, koja je potrebno da bude „provocirajuća”. Nekada je to slučajno pronađeni otpadni karton ili platno, a često namenski fabrički struktuirane proizvodene podloge za potrebe umetničkog izražavanja. Arhetipski je motiv. To je u većini slučajeva ravnica u kojoj sam rođen, odrastao, i u kojoj profesionalno i nadalje živim i stvaram. Naravno da formalno obrazovanje ima značajnu ulogu, ali ipak ono nije uvek presudno. Moje „vizuelno mišljenje” (Rudolf Arnhajm) vezano je za pomenuti „arhetipni” prostor ravnice kao i njene fenomenološke pojavnosti. Ravnica je indukovala oblike i ritmove koje nosim u sebi kao i u svojoj, nadam se prepoznatljivoj, likovnoj artikulaciji.

Imate dve magistrature. Magistrirali ste, a potom 2013. i doktorirali na slikarstvu, a pre toga 1994. magistrirali na reustauraciji štafelajnog slikarstva. Jedno vreme ste se bavili i restauracijom, ali ipak ste najviše okrenuti slikarstvu. Da li je prirodno za umetnika da želi da se samostalno izrazi, a ne da ide tragom prethodnika, kao što je to bilo dok ste se bavili restauracijom?

– Magistrirao sam na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, 1991. godine u klasi prof. Vojislava Todorića. Takođe na slikarskom odseku na osnovnim, u to vreme petogodišnjim studijama, od juna do oktobra svake godine u vreme školskog raspusta obavezno sam odlazio „na teren” u svojstvu saradnika Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda i bio deo ekipe poznatog slikara i restauratora Radomana Gašića, koja je tada radila u kontinuitetu na zaštiti i konzervaciji nekih od naših najznačajnijih srednjovekovnih spomenika poput crkve u Arilju, Dečanima, manastiru Blagoveštenja Rudničkog, a 1994. godine sam magistrirao sa temom: „Čišćenje premaza i nanosa sa slika na drvetu iz našeg kulturnog nasleđa”, kod rodonačelnika naše savremene konzervacije i restauracije prof. Milorada Medića a na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu i Narodnom muzeju u Beogradu gde sam kratko i radio. Slikarski rad nikad nisam zapuštao, dakle ni u vreme intenzivnijeg restauratorskog rada. Ovde mislim naročito na  svakodnevno crtanje i beleženje, svojevrsnih pogleda „iznutra”, koje sam praktikovao čak i na sednicama Stručno-naučnog veća u Visokoj školi u kojoj radim poslednjih dvadesetak godina. Mišljenja sam da i najsamosvojniji umetnici nose neki trag prošlosti, prethodnika, jer smatram da ništa ne počinje samo od nas (moja slobodna parafraza Karla Gustava Junga i  postavke „kolektivno nesvesnog”!).

Crnobarska slatina i endemska biljka tvrdolisnica su česte na Vašim slikama. Koliko sebe smatrate zavičajnim, a koliko slikarom opštih motiva?

-U pitanju je Limmonium Gmelini, jedna je od tipičnih slatinskih ali i mediternaskih vrsta koja je deo mog „kofera sećanja” a danas i podsećanja, koliko o specifičnosti odrastanja na crnobarskom salašu, pored pomenute slatine kod babe i dede po majčinoj strani, tokom letnjih i zimskih ferija, toliko i o mom istraživačkom delu doktorskog umetničkog projekta, finalizovanog uspešnom odbranom, 2013. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, kod mentora prof. Jovana Sivačkog. Naziv umetničkog projekta (izložbe) i prateće pisane teze je „Slatina kao problemsko sagledavanje mesta uloge i značaja boje i hromatskih odnosa u slikanju pejsaža ravnice”.

Oslikavali ste i riblje konzerve, ponovo ih naseljavali ribama, kakvu simboliku nose ti radovi?

– Oduvek sam voleo mikrosvetove kako u sopstvenim detinjim igrama, tako i u umetničkom stvaranju koje je, bar po mom mišljenju, neophodno da poseduje elemente „igre” (setite se Džozefa Kornela ili srednjovekovnih minijaturista). Ponekad, kada pređe u rutinu, to sad vidim, mali format i sputava „slikarski zamah” i potpuniji stvaralački izraz. Zato se danas često „širim” prema trenutnim produkcijskim mogućnostima na veće formate, naravno tek kada imam šta da (po)kažem, u smislu „glasnosti”. Poslednji ciklus slika nastao je upravo na licu ili naličju, odbačenih i rashodovanih starih platna i panoa, pronađenih u ostavi VŠSSOV-a. Konzerve su ujedno kao i stara odbačena i ruinirana platna, jedan vid sopstvenog pristupa „reciklaži”, otprilike: za manje smeća, a više invencije, nove upotrebe, nadgradnje, najpre one autorske, kreativne i umetničke.

Kad od tih odbačenih panoa pravite nova umetnička dela, da li su to odjeci restauratorstva u vašoj poetici?

-Ne, to je čak možda i jedan „otpor” restauratorstvu, otprilike kao nekakvo „anti-restauratorstvo” u podsvesti, dakle čin stvaranja koji „oslobađa” učeno i naučeno, a opet ga kao i svojevrsnu reinterpretaciju i pamti. Tako je valjda, oduvek sa odnosom savremeno – tradicionalno – moderno.

Bavite se pedagoškim radom već dve decenije na našoj Visokoj vaspitačkoj školi. Koliko su današnji studenti zainteresovani za likovnu umetnost s obzirom na to da živimo u eri multimedija i savremenih tehnologija?

– Po službenoj dužnosti, etici i nastavnim sadržajima moja uloga je da ih čujem, podstičem, osnažujem na slobodno i kritičko mišljenje i podržim koliko znam i umem. Moja procena je da su malo zainteresovani, ali uvek u svakoj generaciji ima izuzetaka. Negde smo pogrešili u metodici sveukupnog vaspitanja i obrazovanja kada je u pitanju (naročito savremena) umetnost.

O Vašem stvaralaštvu snimane su dokumentarne emisije. Može li se doživeti likovna umetnost u potpunosti putem ekrana ili je neposredni kontakt presudan u dobijanju kompletne slike o nekom delu i umetniku?

– Za nekoliko televizijskih reditelja i novinara je iz nekog razloga moj rad bio izazovan: Gorana Kovačića iz Beograda, Srđana Arsenijevića iz Novog Sada, Slobodana Novakovića iz Beograda, Sretena Kiurskog iz Kikinde… Ekran (televizijski, kompjutera, telefona) je po mom mišljenju, samo mogući uvod u likovno delo i pretpostavljenu dalju komunikaciju i recepciju, koja nije uvek obavezna. Neposredan kontakt, bar za mene, je neophodan i prvenstven, veoma ličan čin i tek u takvim situacijama doživljaj je potpun.

Ima li po Vama Kikinda kvalitetne izložbene prostore i šta bi po tom pitanju eventualno moglo da se unapredi?

-Po mom mišljenju, izložbenih prostora nikad dosta. Ima ih ali nisu dovoljno posećeni. Ostaje pitanje za uposlene u galerijama, ali i potencijalnu publiku: zašto?

Nemanja Savić

 

 

Sajam zapošljavanja 1

Sajam zapošljavanja 4. aprila

Igor Crnogorac March 17, 2024

Kikindska filijala Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) organizovaće Sajam zapošljavanja 4. aprila u Sportskoj sali „Partizan“.

Poslodavci kojima su potrebni novi radnici mogu da se prijave za učešće na ovim sajmovima i tako dobiju mogućnost direktnog kontakta sa velikim brojem radnika koji traže posao.

Nezaposleni koji žele da učestvuju na sajmovima trebalo bi da se jave svojim savetnicima za zapošljavanje kako bi preuzeli uputstva za učešće, ističu u NZS.

Tera-rdionica-(2)

Prva ovogodišnja „Terina“ radionica: za smele i kreativne

Igor Crnogorac March 16, 2024

Da eksperimentišu sa likovnom umetnošću, sa repeticijom, ponavljanjem motiva, imalo je danas priliku dvadesetak učesnika radionice “Repeticija – principi komponovanja” Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ održane u prijatnom ambijentu muzeja ove ustanove.

– Ideja je potekla od Sare Masnikose čija izložba je otvorena prošlog meseca u Galeriji „Tera“ i koja je i jedna od mentorki na radionici – objasnila je kustoskinja, istoričarka umetnosti Tijana Toševski. – Jedan od ciljeva bio je da pružimo priliku ljudima za koje se retko organizuju radionice. Ova je otvorena  za sve koji su bili zainteresovani da se oprobaju u repeticiji u likovnoj umetnosti.

Pored Sare Masnikose i vajarke Sonje Beloš, mentor je bio i Filip Bajlo koji se bavi dizajnom i vizuelnim identitetom. Kaže da su u „Teri“ zadovoljni odzivom, kao i uzrasnom strukturom učesnika.

– Ovo je svojevrsni likovni eksperiment. Ideja je da se ljudi, pre svega, upoznaju sa elementarnim principima rada i da otkriju sve mogućnosti koje su umetnicima na raspolaganju, da se u tom okviru igraju i istražuju. Cilj je da se fokusiramo na kreativni proces, pre nego na finalne rezultate – rekao je Bajlo.

Da bi se priključili radioničarskom stvaranju, zainteresovanima nije potrebno nikakvo prethodno iskustvo, dodaje Bajlo. Jedna od učesnica kreativnog procesa danas bila je i vaspitačica u penziji, Sofija Jegarski koja, kako kaže, već ima bogato iskustvo stvaranja sa decom i na likovnim radionicama.

– Bilo mi je ovo vrlo inspirativno, pa sam odlučila da dođem da vidim šta mlade koleginice preporučuju. Pošto sam ja baka, setila sam se čipki na ormarićima i kredencima sa vezenim jabukama. Od kolaža pravim jabuke koje će se ponavljati. Ovo je kvalitetno provedeno vreme i sigurno je da ću biti i na sledećim radionicama – rekla je Sofija Jegarski.

Radovi sa ovog umetničkog susreta biće izloženi u Salonu Muzeja narednih sedam dana, a današnji program samo je prvi u nizu ovakvih događaja subotom. Već sledeći skup kreativaca biće radionica u glini, kažu u „Teri“.

S. V. O.

Suma-Kozarci-(8)

Zasađena šuma u Novim Kozarcima

Igor Crnogorac March 16, 2024

Sadnja 200 bagrema i topole danas je organizovana na imanju Lisović u Novim Kozarcima. Inicijativa je potekla iz Bodibilding kluba „Sloboda“ i Lovačkog udruženja „Fazan“, a akciji su se pridružili i Udruženje žena „Novi Kozarci“ i Konjički klub „Zelenac“.

Događaju su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač, član Gradskog veća Dragan Pecarski i sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, Miroslava Narančić.

Novi Kozarci su poznati po inicijativama, ozbiljnim manifestacijama, humanitarnom radu i društveno-korisnim akcijama, rekao je gradonačelnik.

– Ovo je i prilika da se za decu obezbedi oplemenjen prostor i da nauče da čuvaju prirodu. I svaka druga ovakva inicijativa biće podržana – samo zajedno možemo mnogo toga da učinimo i za grad i za sela – izjavio je Lukač.

Prostor koji koriste udruženja uređuje se već decenijama, kažu u Bodibilding klubu „Sloboda“.

– Zahvalni smo gradu što nam pomaže da ozelenimo ovaj prostor, ovu našu oazu. Ovde je bila deponija i mi ovaj prostor stalno oplemenjujemo. Ovde se pripremaju takmičari i dolaze đaci na časove u prirodi – izjavio je Dragan Bogojević, predsednik Bodibilding kluba.

Marko Ćulibrk predsednik Lovačkog udruženja „Fazan“ dodao je da će se, u saradnji sa ostalim udruženjima, i ubuduće truditi da pošume što više površina.

Na manje od hektara od danas nastaje šuma, ali veliki posao tek predstoji.

– Opredelili smo se, uglavnom, za bagrem jer je medonosna, lekovita i dekorativna vrsta stabla. U narednom periodu, da bi se te sadnice što brže i bolje razvijale, izbušićemo bunar, i nastavićemo sa uređenjem i oplemenjivanjem prostora – rekla je Miroslava Narančić. – Sadnice su kupljene sredstvima Grada. Svaka inicijativa je dobrodošla, a mi ćemo proceniti i da li je pogodno za sadnju.

Mnogo mališana pomagalo je danas u akciji u Lisoviću. Jedan od njih, trinaestogodišnji Marko Radulović, ima i sasvim konkretan motiv za to.

– Učestvujem u sadnji da bi lovište bilo bogato, voleo bih da ovde bude dosta divljači. Ovaj prostor koristim za treniranje lovačkih pasa – rekao je Marko.

Doček sa posluženjem pripremile su vredne žene iz Udruženja Novi Kozarci.

solarna-elektrana

Kikinda primamljiva sredina za solarne elektrane i vetroparkove

Aleksandra Djuran March 16, 2024

Ako se planovi investitora, kompanije „MT-KOMEKS“ ostvare, solarna elektrana u Kikindi, B2 Sanspot,  počeće da radi do juna. Od ideje do realizacije bilo je potrebno da prođe od godinu do dve godine, piše portal E – kapija. Miloš Kostić, direktor „MT-KOMEKSA“ napominje da je za solarnu elektranu u Kikindi, građevinska dozvola  dobijena u decembru prošle godine, a radovi su počeli polovinom januara.

– Uskoro stižu solarni paneli i očekujem da će radovi na elektrani biti gotovi krajem aprila, početkom maja – najavljuje Kostić i dodaje da investicija finansirana jednim delom sredstvima investitora, uz veći deo bankarskih kredita.

 

 

Kostić kaže da je zadovoljan brzinom dobijanja svih potrebnih dozvola, ali napominje da su na vreme počeli sa svim procedurama.

– Projekat smo započeli krajem 2021. godine, tako da će proći nešto više od dve godine od ideje do realizacije. Kako smo na vreme započeli sve procedure, prošli smo redovne procedure onda kada nije bilo toliko zahteva u obradi – zaključuje Kostić.

U proteklih godinu dana veliki broj investitora bio je zainteresovan za ulaganje u zelenu energiju. Za to se koristi najneplodnije poljoprivredno zemljište, čime dobija posebnu namenu uz dodatni benefit – proizvodnju zelene struje, rekao je član Gradskog veća Saša Tanackov. Tako je u planu i izgradnja  vetroparka koji će zauzimati površinu od oko 469 hektara, nalaziće se na ulazu u Kikindu odnosno između Bašaida i Banatske Topole i to: od Banatske Topole oko 2,2 kilometara, od Bašaida oko četiri, a od Kikinde oko 20 kilometara. Površina obuhvaćena Planom detaljne regulacije je 527 hektara.

 

-Vetrogeneratori prema planu će dostizati maksimalnu visinu od 240 metara, odnosno dužina rotora biće do 160 metara. Projekat razvijaju dve francuske kompanije „IEL“ i „Akuo Enerdži“. Vetroelektranu će činiti ukupno 15 vetrogeneratora pojedinačne snage 5,5 megavata. Maksimalna visina vetrogeneratora je 240 metra, ukupna instalisana snaga je oko 85  megavata, a ukupna investicija je oko 120 miliona evra – saznajemo od Tanackova.

Merenja vetra na lokaciji su rađena opremom za merenje Lidar, laserom koji obavlja merenja na značajnim visinama od 250 metara i mernim stubom visine 125 metara. Merenja sa Lidar-om  obavljena su u prethodne 2,5 godine, a merni stub je postavljen tokom leta 2018.

-Merenja su potvrdila izbor vetroegeneratora snage 5,5 megavata koja predstavlja najsavremeniju tehnologiju i biće jedinstvena u Srbiji. Pored vetroelektrane, obaviće se  i rekonstrukcija postojećih atarskih puteva počevši od Bašaida u pravcu Nove Crnje,  a izgradiće se i dalekovod 110 kkilovata za potrebe priključenja vetroelektrane na prenosni sistem – kaže Saša Tanackov.

A.Đ.

PROŠIRENJE SAJANSKE SOLARNE ELEKTRANE

Fotonaponska, odnosno solarna, elektrana u Sajanu izgrađena je četvrta u Srbiji, a druga u Vojvodini.  Investiciju je realizovala novosadska kompanija „Grinko ekopark“ na 150 hektara zaparložene zemlje najlošijeg kvaliteta, a  solarni park procenjen je na 60, 70 miliona evra.

-Solarna elektrana u Sajanu projektovana je, na 986 kilovata, odnosno jedan nepun megavat. Vlasnici žele da prošire kapacitet, međutim, najpre je neophodno regulistai uslove iz oblasti zaštite životne sredine jer je u neposrednoj blizini stanište velike droplje – precizirao je Saša Tanackov.

Edjseg-revolucija-(4)

U „Eđšeg“-u sećanje na Mađarsku revoluciju

Igor Crnogorac March 15, 2024

Kulturno-umetničko društvo “Eđšeg” danas je obeležilo godišnjicu Mađarske revolucije iz 1848/49. godine. Svake godine ovog datuma odaje se počast hrabrim ljudima koji su se borili za nezavisnost i slobodu mađarskog naroda, rekla je Eržebet Savanović, potpredsednica KUD-a.

– Ovo je jedan od najznačajnijih datuma mađarskog naroda i on je postao simbol slobode, simbol borbe za očuvanje nacionalnog identiteta. Uz prigodan program odajemo počast našim hrabrim revolucionarima iz1848. godine i polažemo venac na spomen ploču posvećenu najistaknutijem vođi revolucije, Lajošu Košutu. Martovska omladina je 15. marta te davne 1848. godine objavila u svom proglasu šta želi naš narod, a to je da mi želimo slobodu, mir i slogu. Veoma je interesantno da je, i posle 176 godina, aktuelna ova poruka jer je i danas  najdragocenije živeti u slobodi, miru i slozi – rekla je Eržebet Savanović.

Program je počeo svečanom misom u Katoličkoj crkvi Svetog Franje Asiškog,  nakon čega je održan recital u holu sale „Eđšega“, gde se nalazi i spomen-ploča Lajošu Košutu na koju su vence položili Šandor Talpai, zamenik predsednika Gradskog odbora Saveza vojvođanskih Mađara, potpredsednica KUD-a i gost, Andraš Vano, gradonačelnik Galgaheviza, mesta u blizini Budimpešte. Svečanosti je prisustvovala i Melita Gombar, članica Gradskog veća.

U duhu poštovanja, želimo zajedno da se setimo onih koji su se žrtvovali za domovinu, rečeno je na skupu.

Pozoriste-konferencija-(1)

U Narodnom pozorištu novi umetnički direktor i nova repertoarska odrednica: „Balkan Comedy“

Igor Crnogorac March 15, 2024

Promene u kikindskom Pozorištu stižu sa novoimenovanim umetničkim direktorom, glumcem, Đorđem Markovićem, do pre četiri godine članom ansambla ove kuće, a sada profesorom na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na današnjoj konferenciji za novinare Marković je predstavio novine i odlike budućeg repertoara.

Od svog osnivanja Pozorište nije imalo umetničkog direktora, napomenula je direktorica Milena Živkov.

– Đorđe će od sada zajedno sa mnom birati koje ćemo tekstove raditi, sa kojim rediteljima i ostalim saradnicima ćemo sarađivati. Za početak će to biti dve sezone, a ako se saradnja pokaže dobrom, onda i nadalje, i nadam se velikom uspehu – rekla je direktorica.

Marković je, pre svega, ocenio da Kikinda ima jedan od najboljih ansambala u Srbiji, da poseduje i kreativne i umetničke kvalitet za velike stvari.

– To je dobar spoj tradicije, iskustva i mladosti – istakao je novi umetnički direktor. – Važno je da Kikinda bude mesto gde su svi dobrodošli, gde se reditelji, saradnici na predstavama i glumci dobro osećaju. Mislim da publika u pozorište, pre svega, dolazi zbog glumaca i predstava, odnosno priča. Zato smo, sa kolegama i direktoricom, došli na ideju da naredne dve sezone vodimo pod imenom „Balkan comedy“ ili „Komedija Balkan“, što znači da ćemo birati komedije pre svega sa prostora koji se sada zove region, a to je bivša zemlja, znači sa istog jezičkog područja. Tako počinjemo odmah od hrvatskog teksta Mire Gavrana „Savršen partner“, to će biti prva predstava, nadam se uspešna. Sledeći komad koji ćemo raditi na jesen biće po našem tekstu „Kosmaj All Inclusive“, Vladimira Đurđevića.

Dok je prvi tekst urbana komedija koja tretira temu veštačke inteligencije i položaja čoveka u savremenom svetu, pitanje izolacije, otuđenosti i potrage za savršenim partnerom, drugi je ruralna komedija. Obe priče su uzbudljive i mislim da će, pre svega za glumce, biti vrlo inspirativne, da će želeti da učestvuju u tome i da će publika teme prepoznati kao sebi bliske, objasnio je Marković i istakao da je vrlo važno da se publika vrati u pozorište u mnogo većem broju, ali i da se neće povlađivati jeftinom ukusu jer su oba teksta  višeslojna i višeznačna i sadrže duboku poruku.

Za narednu godinu najavio je praizvedbu komada koji će biti napisan upravo za ovo pozorište i u čijem fokusu će biti Bosna. Želim da vratimo publiku, da se traži karta više i da ljudi s radošću dolaze u ovo pozorište, dodao je Marković.

Predstava na kojoj su već počele čitaće probe, „Savršen partner“, delo je Mira Gavrana, a režiju potpisuje Tijana Vasić koja je ovde već režirala „Kovače“. Glumačku podelu čine Mina Stojković, Vladimir Maksimović i Marina Vodeničar.

– Predstava je, zapravo, romantična komedija sa primesama futurizma, tretira problem savremenog društva, posebno žene u njemu. Ja igram jedan od glavnih likova, Tinu, ambicioznu ostvarenu mladu ženu koja, jureći za svojom karijerom i savremenim trendovima, odbacuje ono što je najvažnije – ljubav, porodicu, partnerstvo, ne prepoznaje to kao važno. Tema je jako zanimljiva, bavi se i veštačkom inteligencijom i stvarima koje nisu još uvek tu, ali nisu ni daleko od nas. U fokusu su muško-ženski odnosi, što je uvek zanimljivo i aktuelno, ali ima i dublju poruku – rekla je Marina Vodeničar.

Premijera će biti praizvedba u Srbiji. Komad će se igrati na maloj sceni, a prvo izvođenje zakazano je za 17. maj.

S. V. O.