Најновије Архиве | Паге 518 оф 701

Премијерка Ана Брнабић о нападу на активисте СНС у Кикинди

Jelena Trifunović Марцх 17, 2024

Председница Владе Србије у техничком мандату Ана Брнабић изјавила је вечерас, гостујући у емисији Хит Твит на Телевизији Пинк, да су учестали напади на активисте Српске напредне странке и затражила да државне институције раде свој посао и заштите активисте СНС.

Брнабић је рекла да се данас десио нови напад на активисте и присталице СНС у Кикинди, после напада који су се претходних дана догодили на Чукарици, Звездари и у Старом граду.

– Неко је себи у Кикинди дао за право да иде од стана до стана и да јасно зна ко је за СНС и да та врата, те улазе обележава. Да ли разумете колико они мисле да су изнад било кога другог. Да ли разумете да нема никакве осуде ни за један од ових случајева, разумете ли да сада могу само да иду даље – рекла је Брнабић.

Брнабић је за нападе на активисте СНС оптужила коалицију Србију против насиља, невладине организације и како је рекла, Шолакове медије.

– Ви од стране опозиције, она која говори да је против насиља, од стране опозиционих медија, тајкунских медија, Шолакових, Ђиласових медија, нисте чули не само једну осуду, већ сте чули релативизацију. До тога да се то граничи са смешним и да је то похвално и да то тако треба и да је то све океј – рекла је Брнабић.

Она је затражила од надлежних органа да раде свој посао и да спрече нападе на активисте СНС.

– Зато што ово не може бити анархија, не може бити безакоње, у коме било ко било коме дозвољава да тако малтретира људе по улицама. Дакле, институције под један морају да раде свој посао, зато што нико никог овде неће тек тако јурити палицама – поручила је Брнабић.

– Док не схватимо да ово што ради Србија против насиља, Ђиласова опозиција, Ђиласови и Шолакови медији и све остале њихове невладине организације, да то што они раде јесте суштина фашизма у којем постоје грађани вишег реда и грађани нижег реда и ти грађани вишег реда смеју да хапсе, да јуре, да обележавају друге грађане, да шарају врата, да узимају правду у своје руке, да кажу шта је добро, а шта није добро, ко сме, ко не сме. Док не схвате да је то фашизам, фашистичка идеологија у својој суштини и својој сржи, док се неко не освести, ово ће ићи у даље лудило и безумље – рекла је Брнабић.

Како је рекла, самозваној елити смета када неко има слободну вољу да гласа за СНС.

– Њима смета СНС и Александар Вучић. Смета им све оно што смо успели да урадимо зато што не могу да нас победе на изборима. Из тога произилаза фрустрација, из ње мржња. То је резултат вишегодишњег сипања мржње од Шолакових медија, невладиних организација, Србије против насиља – сматра Брнабић.

Миленко Јованов о обележавању станова чланова СНС: Крајње је време да се заустави медијска фабрика мржње

Jelena Trifunović Марцх 17, 2024

Члан Председништва СНС, Миленко Јованов, прокоментарисао је обележавање станова чланова СНС у Кикинди од стране непознатих људи.

– Нацисти су најпре обележавали куће и радње у власништву Јевреја. Затим је уследила Кристална ноћ, па логори, гасне коморе и Холокауст.

Данас су у Кикинди неки људи (истрага је у току, па ћемо сазнати и ко је у питању) обележавали станове у којима живе чланови @снс_србија.

Крајње је време да се заустави Шолакова и Ђиласова медијска фабрика мржње, која директно подстрекава на овакве умоболне поступке.

Исто тако, крајње је време да државни органи све ово схвате озбиљно и реагују док не буде прекасно – написао је Миленко Јованов на друштвеној мрежи X.

Нацисти су најпре обележавали куће и радње у власништву Јевреја. Затим је уследила Кристална ноћ, па логори, гасне коморе и Холокауст.

Данас су у Кикинди неки људи (истрага је у току, па ћемо сазнати и ко је у питању) обележавали станове у којима живе чланови @снс_србија

Крајње… пиц.тwиттер.цом/ФТф7ЦyqтЦВ

— Миленко Јованов (@МиленкоЈованов) Марцх 17, 2024

Графити у Кикинди последица опозиционе кампање мржње: Срамно таргетирање активиста и симпатизера СНС

Jelena Trifunović Марцх 17, 2024

Још један у ланчаном низу инцидената који су последица директне кампање мржње коју све агресивније води опозиција и њени идеолози, догодио се данас у Кикинди.

На дан када Србија обележава две деценије од стравичног погрома над својим сународницима на Косову и Метохији, незапамћен у новијој историји, на сраман и вулгаран начин настављена је кампања против председника Александра Вучића и Српске напредне странке.

У згради у Партизанској улици у Микронасељу данас су освануле поруке срамотног садржаја са илустрацијом, исписане на улазу у зграду, као и на вратима станова у којима живе чланови и симпатизери Српске напредне странке.

На улазу у вишеспратницу у којој станује више активиста Српске напредне странке исписано је „СНС крвопије ЈБТ-и се сви са Вучком и Анушком”, док је на вратима више од пет станова плавим маркером ишкрабано „Вучићу пе*еру”.

Да овакво таргетирање присталица политике председника Вучића и Српске напредне странке не може бити случајно, потврдили су нам у разговору станари са којима смо причали.

– Не кријем своје политичко опредељење нити имам разлога да се било чега стидим. Са којим правом неко пише по мојим вратима и обележава нас, да ли је циљ да се у свом граду и својој згради осећам небезбедно. Надамо се да ће се починиоци бити пронађени- прокоментарисао је један од станара.

Овај инцидент је још један у низу напада на активисте и симпатизере СНС, након што готово свакодневно опозициони идеолози позивају на насиље и обрачунавање са онима који мисле другачије.

– Данима сведочимо бруталним нападима на активисте наше странке. Разбити главу жени на улици јер је носила ранац на којем пише Александар Вучић је монструозно. Да они који се куну у борбу против насиља разбијају главу и вербално злостављају људе на улици, видела је цела Србија и свет! Данас су се такви обрушили на приватну имовину наших суграђана, показавши да нисмо сигурни ни иза закључаних врата- истакла је за кикиндски.рс, поводом овог вандализма, председница Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди Станислава Хрњак.

Полиција је обавила увиђај, након чега се очекује да ће виновници овог хулиганског испада бити приведени правди.

Очигледно да опозициони јуришници који желе пустошење и разарање Србије, своје насиље настоје да покажу као нормално и прихватљиво дајући себи право да уништавају туђу имовину. Подмукла кампања дехуманизације председника Александра Вучића и свих присталица СНС поприма све шире размере са циљем изазивања метежа, раздора и спирале мржње не би ли на таласу таквог терора дошли на власт.

Подсетимо, протеклих дана је прогон доживела активисткиња СНС Јелена Милосављевић на Бановом Брду, а 12. марта је на Теразијама нападнута Славица Вујачић, такође активисткиња СНС, због тога што је носила ранац са натписом „Александар Вучић”. Потом је на Вождовцу, од стране опозиционара, уследило фактичко хапшење активиста СНС док су обилазили своје чланове, представљено као наводно „грађанско хапшење”. Ниједан од ових напада и инцидената нико од челника опозиције није осудио!

У намери да по сваку цену дођу на власт, опозициона камарила не преза од линчовања људи само на основу другачијег политичког опредељења.

др Милорад Степанов, сликар и професор: Равница обликује ритам који носим у себи

Jelena Trifunović Марцх 17, 2024

Професор на високој школи за образовање васпитача др Милорад Степанов представљао је нашу земљу на престижној изложби Wорлд Арт Еxпо у Сеулу. Дела којима се представио су „Плави канал”, „Вртлог” и „Панонска бара”. „Плави канал” је рађен у комбинованој техници, и то дело је је једно од оних – како се наводи у образложењу селектора, Удружења ликовних уметника Србије – које на најбољи начин представља овдашњу културу и одговара пропозицијама изложбе, а то су поспешивање тржишта за савремене форме уметничких дела на интернационалном нивоу. Степанов је протеклих година излагао у престижним галеријама у нашој земљи, у Нишу, Новом Саду, Београду, Шапцу, и – како сам наводи – у питању је активна, али и пробрана изложбена делатност.

Једну такву изложбу ће ускоро моћи да виде и Кикинђани. У оквиру обележавања седам деценија овдашње Високе васпитачке школе, као и дводеценијског стажа професора Степанова у овој установи, кикиндски Народни музеј ће на лето представити нека од његових дела. Иначе, своје слободно време професор Степанов проводи у природи, у атару и на оближњим водотоковима, где се не бави само риболовом, који му је омиљени хоби, већ и осликава банатске призоре.

Шетње и вожње бициклом по атару, као и каналски риболов су Вам чести мотиви. Рекло би се да сте Вашим сликама равнице свесно удахнули валере и текстуру. Може ли се подвући јасна граница шта је од тих елемената архетипски моменат, а шта формални и избор условљен Вашим ликовним образовањем?

– Готово свакодневно сам, како то и објављујем на друштвеним мрежама, тамо-амо по кикиндском атару, у вожњи до изгледних места за риболов. У последње две-три године моји изласци су више природњачко – сликарски, напослетку и риболовачки. Дакле, пуно шетње. Најчешће рибу тражим, пецам (али и враћам назад у воду). Уједно је то и начин који ме је напослетку и определио за мушичарски риболов, не толико типичан за равничарске воде. Када су у питању препознатљиви ликовни елементи у мојим радовима, чини ми се да некако сликарски” и цртам, линије групишем или разређујем, интензивирам мање или више такву групу у површину, отуда ваљда и поменута текстура. Наравно, за ово последње (текстуру) битан је и избор подлоге, која је потребно да буде „провоцирајућа”. Некада је то случајно пронађени отпадни картон или платно, а често наменски фабрички структуиране производене подлоге за потребе уметничког изражавања. Архетипски је мотив. То је у већини случајева равница у којој сам рођен, одрастао, и у којој професионално и надаље живим и стварам. Наравно да формално образовање има значајну улогу, али ипак оно није увек пресудно. Моје „визуелно мишљење” (Рудолф Арнхајм) везано је за поменути „архетипни” простор равнице као и њене феноменолошке појавности. Равница је индуковала облике и ритмове које носим у себи као и у својој, надам се препознатљивој, ликовној артикулацији.

Имате две магистратуре. Магистрирали сте, а потом 2013. и докторирали на сликарству, а пре тога 1994. магистрирали на реустаурацији штафелајног сликарства. Једно време сте се бавили и рестаурацијом, али ипак сте највише окренути сликарству. Да ли је природно за уметника да жели да се самостално изрази, а не да иде трагом претходника, као што је то било док сте се бавили рестаурацијом?

– Магистрирао сам на Факултету ликовних уметности у Београду, 1991. године у класи проф. Војислава Тодорића. Такође на сликарском одсеку на основним, у то време петогодишњим студијама, од јуна до октобра сваке године у време школског распуста обавезно сам одлазио „на терен” у својству сарадника Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда и био део екипе познатог сликара и рестауратора Радомана Гашића, која је тада радила у континуитету на заштити и конзервацији неких од наших најзначајнијих средњовековних споменика попут цркве у Ариљу, Дечанима, манастиру Благовештења Рудничког, а 1994. године сам магистрирао са темом: „Чишћење премаза и наноса са слика на дрвету из нашег културног наслеђа”, код родоначелника наше савремене конзервације и рестаурације проф. Милорада Медића а на Факултету примењене уметности у Београду и Народном музеју у Београду где сам кратко и радио. Сликарски рад никад нисам запуштао, дакле ни у време интензивнијег рестаураторског рада. Овде мислим нарочито на свакодневно цртање и бележење, својеврсних погледа „изнутра”, које сам практиковао чак и на седницама Стручно-научног већа у Високој школи у којој радим последњих двадесетак година. Мишљења сам да и најсамосвојнији уметници носе неки траг прошлости, претходника, јер сматрам да ништа не почиње само од нас (моја слободна парафраза Карла Густава Јунга и поставке „колективно несвесног”!).

Црнобарска слатина и ендемска биљка тврдолисница су честе на Вашим сликама. Колико себе сматрате завичајним, а колико сликаром општих мотива?

-У питању је Лиммониум Гмелини, једна је од типичних слатинских али и медитернаских врста која је део мог „кофера сећања” а данас и подсећања, колико о специфичности одрастања на црнобарском салашу, поред поменуте слатине код бабе и деде по мајчиној страни, током летњих и зимских ферија, толико и о мом истраживачком делу докторског уметничког пројекта, финализованог успешном одбраном, 2013. на Факултету ликовних уметности у Београду, код ментора проф. Јована Сивачког. Назив уметничког пројекта (изложбе) и пратеће писане тезе је „Слатина као проблемско сагледавање места улоге и значаја боје и хроматских односа у сликању пејсажа равнице”.

Осликавали сте и рибље конзерве, поново их насељавали рибама, какву симболику носе ти радови?

– Одувек сам волео микросветове како у сопственим детињим играма, тако и у уметничком стварању које је, бар по мом мишљењу, неопходно да поседује елементе „игре” (сетите се Џозефа Корнела или средњовековних минијатуриста). Понекад, када пређе у рутину, то сад видим, мали формат и спутава „сликарски замах” и потпунији стваралачки израз. Зато се данас често „ширим” према тренутним продукцијским могућностима на веће формате, наравно тек када имам шта да (по)кажем, у смислу „гласности”. Последњи циклус слика настао је управо на лицу или наличју, одбачених и расходованих старих платна и паноа, пронађених у остави ВШССОВ-а. Конзерве су уједно као и стара одбачена и руинирана платна, један вид сопственог приступа „рециклажи”, отприлике: за мање смећа, а више инвенције, нове употребе, надградње, најпре оне ауторске, креативне и уметничке.

Кад од тих одбачених паноа правите нова уметничка дела, да ли су то одјеци рестаураторства у вашој поетици?

-Не, то је чак можда и један „отпор” рестаураторству, отприлике као некакво „анти-рестаураторство” у подсвести, дакле чин стварања који „ослобађа” учено и научено, а опет га као и својеврсну реинтерпретацију и памти. Тако је ваљда, одувек са односом савремено – традиционално – модерно.

Бавите се педагошким радом већ две деценије на нашој Високој васпитачкој школи. Колико су данашњи студенти заинтересовани за ликовну уметност с обзиром на то да живимо у ери мултимедија и савремених технологија?

– По службеној дужности, етици и наставним садржајима моја улога је да их чујем, подстичем, оснажујем на слободно и критичко мишљење и подржим колико знам и умем. Моја процена је да су мало заинтересовани, али увек у свакој генерацији има изузетака. Негде смо погрешили у методици свеукупног васпитања и образовања када је у питању (нарочито савремена) уметност.

О Вашем стваралаштву снимане су документарне емисије. Може ли се доживети ликовна уметност у потпуности путем екрана или је непосредни контакт пресудан у добијању комплетне слике о неком делу и уметнику?

– За неколико телевизијских редитеља и новинара је из неког разлога мој рад био изазован: Горана Ковачића из Београда, Срђана Арсенијевића из Новог Сада, Слободана Новаковића из Београда, Сретена Киурског из Кикинде… Екран (телевизијски, компјутера, телефона) је по мом мишљењу, само могући увод у ликовно дело и претпостављену даљу комуникацију и рецепцију, која није увек обавезна. Непосредан контакт, бар за мене, је неопходан и првенствен, веома личан чин и тек у таквим ситуацијама доживљај је потпун.

Има ли по Вама Кикинда квалитетне изложбене просторе и шта би по том питању евентуално могло да се унапреди?

-По мом мишљењу, изложбених простора никад доста. Има их али нису довољно посећени. Остаје питање за упослене у галеријама, али и потенцијалну публику: зашто?

Немања Савић

Сајам запошљавања 4. априла

Igor Crnogorac Марцх 17, 2024

Кикиндска филијала Националне службе за запошљавање (НСЗ) организоваће Сајам запошљавања 4. априла у Спортској сали „Партизан“.

Послодавци којима су потребни нови радници могу да се пријаве за учешће на овим сајмовима и тако добију могућност директног контакта са великим бројем радника који траже посао.

Незапослени који желе да учествују на сајмовима требало би да се јаве својим саветницима за запошљавање како би преузели упутства за учешће, истичу у НЗС.

Прва овогодишња „Терина“ радионица: за смеле и креативне

Igor Crnogorac Марцх 16, 2024

Да експериментишу са ликовном уметношћу, са репетицијом, понављањем мотива, имало је данас прилику двадесетак учесника радионице “Репетиција – принципи компоновања” Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ одржане у пријатном амбијенту музеја ове установе.

– Идеја је потекла од Саре Масникосе чија изложба је отворена прошлог месеца у Галерији „Тера“ и која је и једна од менторки на радионици – објаснила је кустоскиња, историчарка уметности Тијана Тошевски. – Један од циљева био је да пружимо прилику људима за које се ретко организују радионице. Ова је отворена за све који су били заинтересовани да се опробају у репетицији у ликовној уметности.

Поред Саре Масникосе и вајарке Соње Белош, ментор је био и Филип Бајло који се бави дизајном и визуелним идентитетом. Каже да су у „Тери“ задовољни одзивом, као и узрасном структуром учесника.

– Ово је својеврсни ликовни експеримент. Идеја је да се људи, пре свега, упознају са елементарним принципима рада и да открију све могућности које су уметницима на располагању, да се у том оквиру играју и истражују. Циљ је да се фокусирамо на креативни процес, пре него на финалне резултате – рекао је Бајло.

Да би се прикључили радионичарском стварању, заинтересованима није потребно никакво претходно искуство, додаје Бајло. Једна од учесница креативног процеса данас била је и васпитачица у пензији, Софија Јегарски која, како каже, већ има богато искуство стварања са децом и на ликовним радионицама.

– Било ми је ово врло инспиративно, па сам одлучила да дођем да видим шта младе колегинице препоручују. Пошто сам ја бака, сетила сам се чипки на ормарићима и креденцима са везеним јабукама. Од колажа правим јабуке које ће се понављати. Ово је квалитетно проведено време и сигурно је да ћу бити и на следећим радионицама – рекла је Софија Јегарски.

Радови са овог уметничког сусрета биће изложени у Салону Музеја наредних седам дана, а данашњи програм само је први у низу оваквих догађаја суботом. Већ следећи скуп креативаца биће радионица у глини, кажу у „Тери“.

С. В. О.

Засађена шума у Новим Козарцима

Igor Crnogorac Марцх 16, 2024

Садња 200 багрема и тополе данас је организована на имању Лисовић у Новим Козарцима. Иницијатива је потекла из Бодибилдинг клуба „Слобода“ и Ловачког удружења „Фазан“, а акцији су се придружили и Удружење жена „Нови Козарци“ и Коњички клуб „Зеленац“.

Догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Драган Пецарски и секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирослава Наранчић.

Нови Козарци су познати по иницијативама, озбиљним манифестацијама, хуманитарном раду и друштвено-корисним акцијама, рекао је градоначелник.

– Ово је и прилика да се за децу обезбеди оплемењен простор и да науче да чувају природу. И свака друга оваква иницијатива биће подржана – само заједно можемо много тога да учинимо и за град и за села – изјавио је Лукач.

Простор који користе удружења уређује се већ деценијама, кажу у Бодибилдинг клубу „Слобода“.

– Захвални смо граду што нам помаже да озеленимо овај простор, ову нашу оазу. Овде је била депонија и ми овај простор стално оплемењујемо. Овде се припремају такмичари и долазе ђаци на часове у природи – изјавио је Драган Богојевић, председник Бодибилдинг клуба.

Марко Ћулибрк председник Ловачког удружења „Фазан“ додао је да ће се, у сарадњи са осталим удружењима, и убудуће трудити да пошуме што више површина.

На мање од хектара од данас настаје шума, али велики посао тек предстоји.

– Определили смо се, углавном, за багрем јер је медоносна, лековита и декоративна врста стабла. У наредном периоду, да би се те саднице што брже и боље развијале, избушићемо бунар, и наставићемо са уређењем и оплемењивањем простора – рекла је Мирослава Наранчић. – Саднице су купљене средствима Града. Свака иницијатива је добродошла, а ми ћемо проценити и да ли је погодно за садњу.

Много малишана помагало је данас у акцији у Лисовићу. Један од њих, тринаестогодишњи Марко Радуловић, има и сасвим конкретан мотив за то.

– Учествујем у садњи да би ловиште било богато, волео бих да овде буде доста дивљачи. Овај простор користим за тренирање ловачких паса – рекао је Марко.

Дочек са послужењем припремиле су вредне жене из Удружења Нови Козарци.

Кикинда примамљива средина за соларне електране и ветропаркове

Aleksandra Djuran Марцх 16, 2024

Ако се планови инвеститора, компаније „МТ-КОМЕКС“ остваре, соларна електрана у Кикинди, Б2 Санспот, почеће да ради до јуна. Од идеје до реализације било је потребно да прође од годину до две године, пише портал Е – капија. Милош Костић, директор „МТ-КОМЕКСА“ напомиње да је за соларну електрану у Кикинди, грађевинска дозвола добијена у децембру прошле године, а радови су почели половином јануара.

– Ускоро стижу соларни панели и очекујем да ће радови на електрани бити готови крајем априла, почетком маја – најављује Костић и додаје да инвестиција финансирана једним делом средствима инвеститора, уз већи део банкарских кредита.

Костић каже да је задовољан брзином добијања свих потребних дозвола, али напомиње да су на време почели са свим процедурама.

– Пројекат смо започели крајем 2021. године, тако да ће проћи нешто више од две године од идеје до реализације. Како смо на време започели све процедуре, прошли смо редовне процедуре онда када није било толико захтева у обради – закључује Костић.

У протеклих годину дана велики број инвеститора био је заинтересован за улагање у зелену енергију. За то се користи најнеплодније пољопривредно земљиште, чиме добија посебну намену уз додатни бенефит – производњу зелене струје, рекао је члан Градског већа Саша Танацков. Тако је у плану и изградња ветропарка који ће заузимати површину од око 469 хектара, налазиће се на улазу у Кикинду односно између Башаида и Банатске Тополе и то: од Банатске Тополе око 2,2 километара, од Башаида око четири, а од Кикинде око 20 километара. Површина обухваћена Планом детаљне регулације је 527 хектара.

-Ветрогенератори према плану ће достизати максималну висину од 240 метара, односно дужина ротора биће до 160 метара. Пројекат развијају две француске компаније „ИЕЛ“ и „Акуо Енерџи“. Ветроелектрану ће чинити укупно 15 ветрогенератора појединачне снаге 5,5 мегавата. Максимална висина ветрогенератора је 240 метра, укупна инсталисана снага је око 85 мегавата, а укупна инвестиција је око 120 милиона евра – сазнајемо од Танацкова.

Мерења ветра на локацији су рађена опремом за мерење Лидар, ласером који обавља мерења на значајним висинама од 250 метара и мерним стубом висине 125 метара. Мерења са Лидар-ом обављена су у претходне 2,5 године, а мерни стуб је постављен током лета 2018.

-Мерења су потврдила избор ветроегенератора снаге 5,5 мегавата која представља најсавременију технологију и биће јединствена у Србији. Поред ветроелектране, обавиће се и реконструкција постојећих атарских путева почевши од Башаида у правцу Нове Црње, а изградиће се и далековод 110 ккиловата за потребе прикључења ветроелектране на преносни систем – каже Саша Танацков.

А.Ђ.

ПРОШИРЕЊЕ САЈАНСКЕ СОЛАРНЕ ЕЛЕКТРАНЕ

Фотонапонска, односно соларна, електрана у Сајану изграђена је четврта у Србији, а друга у Војводини. Инвестицију је реализовала новосадска компанија „Гринко екопарк“ на 150 хектара запарложене земље најлошијег квалитета, а соларни парк процењен је на 60, 70 милиона евра.

-Соларна електрана у Сајану пројектована је, на 986 киловата, односно један непун мегават. Власници желе да прошире капацитет, међутим, најпре је неопходно регулистаи услове из области заштите животне средине јер је у непосредној близини станиште велике дропље – прецизирао је Саша Танацков.

У „Еђшег“-у сећање на Мађарску револуцију

Igor Crnogorac Марцх 15, 2024

Културно-уметничко друштво “Еђшег” данас је обележило годишњицу Мађарске револуције из 1848/49. године. Сваке године овог датума одаје се почаст храбрим људима који су се борили за независност и слободу мађарског народа, рекла је Ержебет Савановић, потпредседница КУД-а.

– Ово је један од најзначајнијих датума мађарског народа и он је постао симбол слободе, симбол борбе за очување националног идентитета. Уз пригодан програм одајемо почаст нашим храбрим револуционарима из1848. године и полажемо венац на спомен плочу посвећену најистакнутијем вођи револуције, Лајошу Кошуту. Мартовска омладина је 15. марта те давне 1848. године објавила у свом прогласу шта жели наш народ, а то је да ми желимо слободу, мир и слогу. Веома је интересантно да је, и после 176 година, актуелна ова порука јер је и данас најдрагоценије живети у слободи, миру и слози – рекла је Ержебет Савановић.

Програм је почео свечаном мисом у Католичкој цркви Светог Фрање Асишког, након чега је одржан рецитал у холу сале „Еђшега“, где се налази и спомен-плоча Лајошу Кошуту на коју су венце положили Шандор Талпаи, заменик председника Градског одбора Савеза војвођанских Мађара, потпредседница КУД-а и гост, Андраш Вано, градоначелник Галгахевиза, места у близини Будимпеште. Свечаности је присуствовала и Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

У духу поштовања, желимо заједно да се сетимо оних који су се жртвовали за домовину, речено је на скупу.

У Народном позоришту нови уметнички директор и нова репертоарска одредница: „Балкан Цомедy“

Igor Crnogorac Марцх 15, 2024

Промене у кикиндском Позоришту стижу са новоименованим уметничким директором, глумцем, Ђорђем Марковићем, до пре четири године чланом ансамбла ове куће, а сада професором на Факултету драмских уметности у Београду. На данашњој конференцији за новинаре Марковић је представио новине и одлике будућег репертоара.

Од свог оснивања Позориште није имало уметничког директора, напоменула је директорица Милена Живков.

– Ђорђе ће од сада заједно са мном бирати које ћемо текстове радити, са којим редитељима и осталим сарадницима ћемо сарађивати. За почетак ће то бити две сезоне, а ако се сарадња покаже добром, онда и надаље, и надам се великом успеху – рекла је директорица.

Марковић је, пре свега, оценио да Кикинда има један од најбољих ансамбала у Србији, да поседује и креативне и уметничке квалитет за велике ствари.

– То је добар спој традиције, искуства и младости – истакао је нови уметнички директор. – Важно је да Кикинда буде место где су сви добродошли, где се редитељи, сарадници на представама и глумци добро осећају. Мислим да публика у позориште, пре свега, долази због глумаца и представа, односно прича. Зато смо, са колегама и директорицом, дошли на идеју да наредне две сезоне водимо под именом „Балкан цомедy“ или „Комедија Балкан“, што значи да ћемо бирати комедије пре свега са простора који се сада зове регион, а то је бивша земља, значи са истог језичког подручја. Тако почињемо одмах од хрватског текста Мире Гаврана „Савршен партнер“, то ће бити прва представа, надам се успешна. Следећи комад који ћемо радити на јесен биће по нашем тексту „Космај Алл Инцлусиве“, Владимира Ђурђевића.

Док је први текст урбана комедија која третира тему вештачке интелигенције и положаја човека у савременом свету, питање изолације, отуђености и потраге за савршеним партнером, други је рурална комедија. Обе приче су узбудљиве и мислим да ће, пре свега за глумце, бити врло инспиративне, да ће желети да учествују у томе и да ће публика теме препознати као себи блиске, објаснио је Марковић и истакао да је врло важно да се публика врати у позориште у много већем броју, али и да се неће повлађивати јефтином укусу јер су оба текста вишеслојна и вишезначна и садрже дубоку поруку.

За наредну годину најавио је праизведбу комада који ће бити написан управо за ово позориште и у чијем фокусу ће бити Босна. Желим да вратимо публику, да се тражи карта више и да људи с радошћу долазе у ово позориште, додао је Марковић.

Представа на којој су већ почеле читаће пробе, „Савршен партнер“, дело је Мира Гаврана, а режију потписује Тијана Васић која је овде већ режирала „Коваче“. Глумачку поделу чине Мина Стојковић, Владимир Максимовић и Марина Воденичар.

– Представа је, заправо, романтична комедија са примесама футуризма, третира проблем савременог друштва, посебно жене у њему. Ја играм један од главних ликова, Тину, амбициозну остварену младу жену која, јурећи за својом каријером и савременим трендовима, одбацује оно што је најважније – љубав, породицу, партнерство, не препознаје то као важно. Тема је јако занимљива, бави се и вештачком интелигенцијом и стварима које нису још увек ту, али нису ни далеко од нас. У фокусу су мушко-женски односи, што је увек занимљиво и актуелно, али има и дубљу поруку – рекла је Марина Воденичар.

Премијера ће бити праизведба у Србији. Комад ће се играти на малој сцени, а прво извођење заказано је за 17. мај.

С. В. О.