Најновије

ГК-састанак-вода-(1)

Данас је у Градској кући одржан састанак на ком је разговарано о развоју постројења за прераду воде. Дискутовано је о тренутном статусу постројења, планираном року завршетка радова, као и свим потребним дозволама за дистрибуцију здраве, пијаће воде граду.

У току разговора, градоначелник је захтевао од одговорних потврду да ће Кикинда сутра бити средина чисте, здраве и безбедне пијаће воде. Састанку су, поред градоначелника Николе Лукача, присуствовали и помоћник градоначелника Светислав Вукмирица, представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, ЈП Кикинде, Института АГ, СЕТЕЦ Енгинееринг-а, СЕТ и УНИХА.

дан-победе-венци-(2)

Полагањем венаца и шетњом  Бесмртног пука у Кикинди је обележен 9. мај, Дан победе над фашизмом. Венци су положени на Руском гробљу и споменику „Туга“ одакле је кренула шетња представника Града, амбасаде Русије, борачких организација и грађана Градским тргом. Дужна почаст одата је и на споменику жртвама фашизма, а венац је положен и на спомен плочу бригадиру Драгутину Ристићу. У име локалне самоуправе венце су положили градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине Града Младен Богдан, док је испред амбасаде Руске Федерације у Србији то учинио први секретар Јуриј Бутков који се Кикинђанима захвалио на организацији и напоменуо да је заједничка борба савезника против фашизма у Другом светском рату донела победу. Градоначелник Лукач честитао је Дан победе и напоменуо да је фашизам највеће зло 20. века.

-На жалост, и у 21. веку, тиња ова идеологија која је довела до бројних страдања. Кикинда и Србија увек су били на страни истине и правде. Одабрали смо страну победника и наш народ, који је пуно пропатио, увек се борио против неправде и у Првом и у Другом светском рату, али и у ратовима деведесетих. Дан победе за све нас је посебан јер се са пијететом сећамо свих жртава и хероја који су дали своје животе како би ми данас живели у слободи. Није увек било лако, ни једноставно, а и сада су нови изазови пред нама, а наш град је увек био слободарског духа,  поштује сваку жртву и сваког суграђанина који се борио за нашу слободу. Морамо истрајати и у најновијим изазовима, али и послати јасну поруку да смо против сваке неправде и да смо увек на страни Кикинде и државе Србије. Уз наше пријатеље и дугогодишње савезнике обележаваћемо достојанствено овај дан – рекао је Лукач.

Догађај је организовало удружење Српски ратни ветерани јер не постоји породица у Кикинди која нема некога ко није страдао у сукобима током Другог светског рата.

-Шетњом Бесмртног пука Дан победе обележава се од 2019. године. Ово је прилика да се поклонимо сенима наших предака и укажемо младим нараштајима на важност чувања културе сећања – рекао је Владимир Радојчић испред организације Српски ратни ветерани.

У ноћи између 8. и 9. маја 1945. године Немачка је потписала безусловну капитулацију. Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа и њихових савезника још неколико дана пружали отпор. У Југославији је то потрајало до 15. маја.

Данашњи дан се од 1950. године слави и као Дан Европе.

А.Ђ.

саврсен-партнер

На репертоару Народног позоришта овог месеца биће само два наслова. Играња у редовним терминима нема до 17. маја због завршних проба на представи „Савршен партнер“. У комедији за малу сцену, по тексту Мире Гаврана и у режији Тијане Васић, играју: Марина Воденичар, Мина Стојковић и Владимир Максимовић.

Прва реприза одиграће се недељу дана касније, у петак, 24. маја, а друго извођење заказано је за последњи дан овог месеца. У уторак, 28. маја, такође на малој сцени, на репертоару је представа о Душану Васиљеву, „Облаци“.

споменик-зртвама-фасизма

Дан победе над фашизмом обележава се у знак сећања на 9. мај 1945. године када је, безусловном капитулацијом Немачке окончан Други светски рат у Европи. Од 1950. године овај датум се слави и као Дан Европе.

Деветог маја 1945. године, капитулацијом нацистичке Немачке, окончан је Други светски рат у Европи. Безусловну капитулацију у Берлину је, нешто иза поноћи, потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел. У име Совјетског Савеза потписник је био маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника, британски ваздухопловни генерал Артур Тедер. Овим је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа и њихових савезника још неколико дана пружали отпор. У Југославији је то потрајало до 15. маја.

Датум који представља дефинитивни завршетак Другог светског рата јесте 2. септембар, када је на америчком бојном броду “Мисури” у Токијском заливу Јапан потписао капитулацију после бачених атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки. У рату који је трајао нешто мање од шест година нашла се 61 држава и око 110 милиона војника.

Процене показују да је било од 50 до 80 милиона погинулих, међу којима од 38 до 55 милиона цивила. Државна комисија бивше Југославије својевремено је објавила да је у рату погинуло 1.706.000 људи, међу њима више од 300 хиљада бораца.

Фелдмаршал Вилхелм Кајтел потписује одредбе о капитулацији немачке војске

Дан Европе

Девети мај обележава се и као Дан Европе, јер је тога дана 1950. године министар спољних послова Француске Роберт Шуман објавио декларацију којом је позвао на успостављање новог поретка у којем не би било места за сукобе међу европским земљама. Идеја је била да се успоставе заједничка тела, тачније односи, пре свега у  производњи и дистрибуцији угља и челика, као темеља индустријске снаге.

Наредне године основана је Европска комисија за угаљ и челик, која је прерасла у Европску економску заједницу. Четири деценије касније, 1991. у холандском градићу Мастрихту, проглашена је Европска унија. Европски савет је 1955. године у Милану одлучио да се дан објављивања Шумановог плана – 9. мај, обележава као Дан Европе.

Обележавање Дана победе

У Кикинди ће Дан победе бити обележен шетњом Бесмртног пука. После полагања венаца на споменик на Руском гробљу у Кикинди у 11 сати, тачно у подне биће положени венци на Споменик „Туга“ погинулим војницима и полицајцима Кикинде у ратовима од 1991. до 1999. године. Венци ће, затим, бити положени на Споменик жртвама фашизма и у Градској кући, код спомен-плоче Драгутину Ристићу, командиру јединице Гвозденог пука.

 

еко фестивал 4

Еко тим Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ позива вас на пети „Еко фестивал“ који ће се у петак, 10. маја,  у 17 сати бити одржати у дворишту Културног центра.

Песмом, плесом и порукама малишани ће указати на важност очувања животне средине и планете Земље. Еко фестивал предшколаца осмислио је и реализовао Еко тим предшколске установе

дјура-браинфинитy-(1)

Ученици Основне школе „Ђура Јакшић“ у финалу су Браинфинитy такмичења. Четворочлана екипа, која је сада осми разред, већ четири године  заредом успешна је у јединственом такмичењу где ученици у тимовима решавају проблеме у реалном контексту, користећи све предности информационих технологија. Њихова менторка је наставница математике Љубица Поповић која се нада да ће њени „Фениксовци“, како се екипа зове, успети ове године да освоје прву награду, ајпод, коју жарко желе.

-Раде се логички, комбинаторно – проблемски задаци са применом у свакодневном животу. Примера ради треба да на гугл мапама пронађу одређено место, па у њему улицу и то све помоћу шифрованог задатка. Прелиминарна такмичења организована су онлајн и наша екипа је била одлична и ушла у финале – појаснила нам је Љубица Поповић.

 

Како би са што више поена сакупили за финале треба им помоћ суграђана који треба да гласају за њих на друштвеним мрежама.

-Најбоља екипа са гласања на друштвеним мрежама биће она која у збиру има највише шерова са фејсбука помножених са пет и лајкова на инстаграму. Поени које финалисти на овај начин прикупе биће урачунати у њихов крајњи резултат у финалу. Рачунају  се само шерови на оригиналној објави односно страници Браинфинитy – каже наша саговорница.

Екипа „Фениксси“ у континуитету од петог разреда решава проблемске задатке. Од септембра, од када је почело овогодишње надметање, једном недељно су требали да дођу до тачног одговора. Рад односно одговор предају у Поwер Поинт презентацији и он мора да садржи објашњење како су, Теодора Прибиш, Теодора Ћурчин, Сергеј Богосављев и Огњен Ђомпарин, дошли до резултата. Ускоро их очекује  финале у Београду, а сваки глас ће им помоћи да победе и освоје жељену награду.

 

А.Ђ.

ОЛYМПУС ДИГИТАЛ ЦАМЕРА

Књиге „Гласом писана историја” и „Век сликан микрофоном” Драгослава Симића, дугогодишњег уредника емисије „Говори да бих те видео” Другог програма Радио-Београда и аутора серије документарних емисија, биће представљене у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у четвртак, 9. маја.

Његови саговорници били су анонимни и заборављени људи, али и познате личности. Симић је њихова сећања забележио микрофоном, а затим и у овим двема књигама. Неки од саговорника били су: Бранко Лустиг, филмски продуцент и добитник два Оскара за филмове „Шиндлерова листа“ и „Гладијатор“, Тугомил Ујчић, професор и преживели сведок стрељања у Крагујевцу 1941, Бубиша Симић, музичар, композитор и диригент, Ранко Бугарски, лингвиста, Драгица Срзентић, прва супруга Јована Поповића, учесница НОБ-а и жена која је 1948. уручила Стаљину Титово историјско писмо, Зоран Христић, композитор музике за Олимпијске игре у Сарајеву и многи други.

Поред аутора, о књигама ће говорити и Радоман Кањевац, писац и некадашњи уредник Студентског радио програма Индекс 202. Модератор вечери је Милана Бајкин. Књижевно вече почиње у 19 сати.

струја (4)

Због планираних радова на електро мрежи у четвртак, 9. маја од 9 до 12 часова струје неће бити у следећим улицама у Кикинди: Жарка Зрењанина од Стерије Поповић до Саве Липованов, Стерије Поповића од Жарка Зрењанина до Призренске, у Призренској од Николе Француског до Стерије Поповића, Сувачарској од Жарка Зрењанина до Ђуре Даничића, Ђуре Даничића од Сувачарске до Краљевића Марка,  Лазе Костића од Албертове до Краљевића Марка, Гаврила Принципа парна страна од Жарка Зрењанина до Новосадске, Димитрије Туцовића од Албертове до Краљевића Марка, у улици Кинђа, Краљевића Марка од Димитрије Туцовића до Жарка
Зрењанина, Кумановској од Димитрије Туцовића до Вељка Петровића, Албертовој од Димитрија Туцовића до Жарка Зрењанина, Вељка Петровића од Албертове до Кумановске и у Сутјеској од Жарка Зрењанина до првог сокачета.

Матија-Француски-(4)

Матија Француски, кларинетиста, несуђени гитариста, Кикинђанин на студијама на Музичкој академији у Љубљани, одржао је вечерас концерт за своје суграђане у сали КУД „Еђшег“.

– Веома сам почаствован што имам могућност поново да свирам у свом родном граду. Овде сам свирао матурски концерт, затим када сам био на првој години. Наступ је био планиран и за прошлу годину, али није одржан због познатих трагичних догађаја у нашој земљи – каже Матија.

Овај даровити музичар започео је школовање у Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“, на одсеку гитаре и, после пет година, решио да упише и кларинет, код наставника Марка Ћурчића. Основно четворогодишње школовање за овај инструмент завршио је по убрзаном програму – за годину дана завршавао је двогодишњи програм.

– Тај инструмент ме је више привукао и више сам се повезао са њим јер није као сви остали инструменти, има јако леп тон, боја звука је предивна, од дрвета је, што значи да звук живи јер је природан материјал. Када свирам, целу душу уливам у инструмент – прича Матија.

Он је студент треће, завршне године, у класи професора Тадеја Кенига. После основних студија, преостају му још две године мастера, а затим има сасвим конкретне планове, али и жеље.

– Можда ћу се запослити у школи и, надам се, свирати у оркестрима, мада би ми највећа жеља била да са музиком путујем светом – искрен је Матија.

Пре концерта у Кикинди одржао је концерт у својој средњој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду и, каже, веома је задовољан наступом. За вечерашњи концерт имао клавирску пратњу корепетитора Оскара Ритера, професора новосадске Академије уметности. Пред бројном публиком извео је дела Шумана, Франсеа, Бериа, Вауда и Ковача, писана за клавир и кларинет и за соло кларинет.

– Осим Шумана, то су све композитори 20. века, значи и модернијег звука. Матија изводи и једно дело експерименталне музике аутора Лучана Бериа, композитора који се бавио истраживањем могућности инструмента. То су нагли скокови из висине у дубину, из гласног у тихо, композиције су технички веома захтевне јер је неопходна посебна техника језика и уста, снага дувања и издржљивост. Његов професор је рекао да је, од када постоји словеначка академија, он тек други студент који свира дело тог композитора. Веома сам поносна – рекла је Матијина мајка, Ева Француски Арањош, професор клавира.

На почетку концерта о Матији је причала Маргита Детари, директорица Музичке школе у Кикинди у којој је он пронашао и започео свој музички пут. Судећи по досадашњим постигнућима, Матију очекује озбиљна уметничка каријера, али верујемо да ће део ње увек бити и концертирање за његове Кикинђане који су му, и овога пута, пружили пуну подршку.

С. В. О.

Слава-хора-(7)

Резањем колача, у великој сали Културног центра данас је обележена слава хора „Аттендите!“, Свети апостол и јеванђелиста Марко. Обреду су, поред чланова Хора, чланова Дечијег хора „Кикиндијанци“, који су у њему и учествовали, присуствовали градоначелник Никола Лукач и његова заменица, Дијана Јакшић-Киурски, кума славе.

– Велика радост је бити део обележавања крсне славе Хора који је успео да изгради имиџ и препознатљивост када је у питању квалитет хорске музике и да подигне и освести значај хорске музике у нашем друштву, да допринесе њеној афирмацији. Захваљујући диригенткињи проф. др Биљани Јеремић и директору Марку Марковљеву, успели су да организују Међународни фестивал хорова и у томе видим њихову племениту мисију, поготово јер хор броји све више младих који показују љубав према хорској музици. Желим им да им мисија буде успешна и да трају, да унапређују свој квалитет јер мислим да имају потенцијала и већ су препознатљиви у земљи и у региону. Сам назив Хора преноси поруку колико нам је у друштву важна култура и да, међусобно и са светом, треба да комуницирамо на најлепши начин – културом као важним сегментом за опстанак нације и заједнице – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Хор „Аттендите!“ постоји шест година, своју славу обележава од прошле године, а овог Марковдана, први пут прослави су присуствовали и чланови Дечијег хора „Кикиндијанци“.

– Моја мисија јесте да што више деце научим да певају и поносна сам јер имамо доста младих, а биће их још више јер сви можемо и треба да певамо – истакла је диригенткиња проф. др Биљана Јеремић и најавила наступе Хора на међународном такмичењу у Тузли, као и, већ традиционално гостовање у Цркви Свете Софије у Охриду.

Хор је покретач многих активности у Културном центру, указао је в. д. директор, Марко Марковљев.

С почетком рада хора постали смо установа која окупља највећи број корисника. Годишње имамо више од 40 хиљада посета различитим програмима, концертима, манифестацијама, свему што организујемо, а најлепше и најрепрезентативније је оно што раде Хор „Аттендите!“ и Дечији хор „Кикиндијанци“ и то је најлепша слика наше установе – закључио је Марковљев.

С. В. О.