Žiri nagradnog konkursa za najbolji trejler za knjigu koji je raspisala Narodna biblioteka „Jovan Popović” u Kikindi, doneo je odluku o najboljim autorima, saopšteno je iz ove ustanove.
Nevena Simić, učenica trećeg razreda OŠ „Vuk Karadžić”, nagrađuje se specijalnom pohvalom za trejler za knjigu Jasminke Petrović „100 lica stolica”, u kategoriji mlađih osnovaca.
U kategoriji starijih osnovaca, Ljubica Savić, učenica sedmog razreda Osnovne škole „Dušan Jerković” u Užicu, osvojila je prvu nagradu za trejler za trilogiju Terija Pračeta „Nuomi“ – „Kamionci”, „Buldožerci”, „Krilci”.
Drugu nagradu dobija grupa „Majstori glume“, sedam učenika i učenica viših razreda OŠ „Feješ Klara”, za trejler za knjigu Jasminke Petrović „Ovo je najstrašniji dan u mom životu”.
Trećenagrađeni u ovoj kategoriji su Jovana Živojinov i Stefan Sili, učenici sedmog razreda OŠ „Đura Jakšić” u Kikindi, za svoj trejler za knjigu Elizabete Georgiev ,,Tri lica i ptica”.
U kategoriji srednjoškolaca pobedila je autorka trejlera za delo Franca Kafke „Pisma Mileni”, Mirjana Veselinović, učenica šestog razreda Srednje škole „Svetozar Miletić” u Novom Sadu.
Za knjigu Dragoslava Mihailovića „Kad su cvetale tikve”, trejler je uradila Marija Milutinović koja pohađa drugi razred Gimnazije u Kuršumliji i zaslužila drugu nagradu.
Autorka trejlera za knjigu Arčibalda Rajsa „Čujte, Srbi!”, Jovana Vujičić, učenica četvrtog razreda Srednje škole „Svetozar Miletić“ u Novom Sadu dobiće nagradu za treće mesto u ovoj kategoriji.
Žiri je preporučio da mentoru učesnika konkursa iz Srednje škole „Svetozar Miletić” u Novom Sadu bude uručeno specijalno priznanje za najagilnijeg mentora, zbog najviše poslatih trejlera.
Priznanja će nagrađenima biti uručena na svečanosti u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović” u utorak, 19. novembra, u 17 sati.
– Ovde smo ga svi zvali Toća, pa smo po nadimku i nazvali festival posvećen njemu. Janoš je kod nas i radio, bio je sekretar i član predsedništva, a glavnu ulogu je imao u pozorišnoj sali jer je počeo kao glumac, a zatim je i režirao. On je voleo te kratke komedije, od pet do 20 minuta, i inače je jako voleo da radi sa decom. Njemu sam zahvalna što sam, u trećem razredu osnovne škole, stala na scenu i drago mi je što sam posle i nastavila da recitujem. „Eđšeg“ mnogo duguje Janošu i ideja da organizujemo festival posvećen njemu postoji već dugo, ali nas je sprečio kovid, pa smo prvu smotru organizovali tek 2021. godine – rekla je Ramona Tot, predsednica KUD „Eđšeg“ i članica Saveta mađarske nacionalne manjine.
Broj učesnika rastao je iz godine u godinu, da bi, na ovogodišnjoj, četvrtoj „Toća smotri“, za jedno veče, u svojevrsnom pozorišnom maratonu, bilo odigralo čak 13 predstava pozorišnih trupa iz devet mesta. Gosti su stigli Mužlje, Čonoplje, Srbobrana, Ruskog Sela, Utrine, Tobe i Novog Orahova, kao i prijatelji „Eđšega“, trupa iz Galgaheviza u Mađarskoj.
Na revijalnoj smotri kratke scenske forme u trajanju od dve do 35 minuta igrale su dramske grupe različitih uzrasta – od mlađih osnovaca do penzionera. Veče su otvorili domaćini, glumačka grupa „Eđšega“ „Jožef Atila“, sa predstavom „Bežika će reći“, u režiji Janoša Kiralja.
Festivalu su prisustvovali i Zoltan Tot, zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, i Melita Gombar, članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
Upravo sjajno uigrani, talentovani i brzi „Mali đavoli“ u maštovitom komadu izazvali su ovacije publike, a sa ništa manje oduševljenja primljene su i ostale predstave.
– Radile smo same sa decom, a KUD „Petefi Šandor“iz Tobe ustupio nam je prostor za rad. Počelo je tako što smo pripremile žurku za Noć veštica i, pošto u Tobi ima veoma malo aktivnosti za decu, mi smo rešile da napravimo predstavu, što se njima jako svidelo. Igramo je drugi put. Nastupili smo u Mužlji i sada ovde, u Kikindi – kaže Helena Aranjoš.
Prepuna sala publike, Kikinđana i samih učesnika koji su pratili nastupe kolega, siguran je znak da su ovakvi pozorišni susreti neophodni i da će sećanje na omiljenog glumca i reditelja, Janoša Tota, zahvaljujući njegovim kolegama, još dugo živeti.
– Zahvaljujem Aleksandru što je odlučio da bude deo kikindskog kluba. To je od neprocenjivog značaja za sve nas, s obzirom na to da se radi o jednom od naših najboljih sportista. Uspesi koje je ostvario tokom godina, pokazuju njegovu veličinu i kao gradonačelnik sam počastvovan što će u narednom periodu da nastupa za naš klub. Na nama je da nastavimo s ulaganjima u sportsku infrastrukturu i da svima omogućimo odlične uslove za nesmetan rad i napredak – rekao je Bogdan.
Nakon prijema u Gradskoj kući, usledio je odlazak do dvorane nekadašnjeg „Partizana” i druženje Kukolja s takmičarima kluba svih uzrasta.
Direktor DžK Partizan Svetislav Vukmirica još je dodao:
S Kukoljom su razgovarali još i gradski većnik za sport Aleksandar Aćimov, šef Kabineta gradonačelnika Vanja Radojkov, predsednik Skupštine grada Kikinde Dušan Popeskov i predsednica DžK Partizan Jelena Krvopić. 
D. P. 
– Boravak sa sedam punih pansiona na bazi „švedskog stola“, s upotrebom bazena, saune i slane sobe sa teretanom, plaćao se 3.500 dinara na dan. Bilo je moguće i odloženo plaćanje, u sedam jednakih mesečnih rata, putem administrativne zabrane, preko PIO Fonda. Prevoz je bio organizovan iz Kikinde. Naša organizacija često priređuje i jednodnevne i višednevne ekskurzije, a u planu imamo i nove aktivnosti – rekla je Milanka Tepić, referent za turizam u sindikatu penzionera.
Kancelarija Sindikalne organizacije penzionera nalazi se u zgradi u Nemanjinoj 1. Za sve zainteresovane otvorena je utorkom i četvrtkom, od 10 do 12 sati.
– Ovo je samo pokazatelj da su Grad Kikinda i udruženja sa područja grada prepoznati kao sigurni i dobri strateški partneri sa višim nivoima vlasti. Grad je usvojio Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost za period od 2024. do 2026. godine, a njegova primena je i u podršci udruženjima u ovakvim aktivnostima. Ovu praksu imali smo i u prethodnom periodu i nastavićemo je i u budućnosti – naveo je Radu.
Radionice su namenjene, pre svega, ženama iz seoskih sredina, napomenula je predsednica Udruženja žena grada Kikinde, Snežana Narančić Janjilović.
– Cilj projekta i ovih radionica je da se ženama iz sela pomogne da se ekonomski osamostale, da im se ukaže na nove načine da ostvare neki prihod ili da se upuste u preduzetničke vode jer u selima nema mnogo poslovnih prilika za njih. U radionicama planiramo da za izradu veza, predmeta i odevnih predmeta, obučimo 30 žena. Vez je zastupljen u mnogim segmentima, čak i u visokoj modi i oduvek je bio prisutan, radile su ga i žene iz najnižeg staleža i kraljice. U prošlim vremenima, devojka nije mogla da se uda ako nema vezene peškire u mirazu – kaže predsednica Udruženja i ističe da je značajan aspekt projekta i očuvanje i prenošenje narodne tradicije mlađim generacijama.
Radionice će se odvijati u naredna dva meseca i radiće se u manjim grupama, kako bi se polaznice što bolje obučile. Za narednu godinu, najavljuju iz Udruženja, u planu je da konkurišu sa sličnim projektom, ali namenjenim deci osnovnoškolskog uzrasta, čime će se osigurati očuvanje ove izuzetne veštine i umetnosti izrade rukotvorina.
