Жири наградног конкурса за најбољи трејлер за књигу који је расписала Народна библиотека „Јован Поповић” у Кикинди, донео је одлуку о најбољим ауторима, саопштено је из ове установе.
Невена Симић, ученица трећег разреда ОШ „Вук Караџић”, награђује се специјалном похвалом за трејлер за књигу Јасминке Петровић „100 лица столица”, у категорији млађих основаца.
У категорији старијих основаца, Љубица Савић, ученица седмог разреда Основне школе „Душан Јерковић” у Ужицу, освојила је прву награду за трејлер за трилогију Терија Прачета „Нуоми“ – „Камионци”, „Булдожерци”, „Крилци”.
Другу награду добија група „Мајстори глуме“, седам ученика и ученица виших разреда ОШ „Фејеш Клара”, за трејлер за књигу Јасминке Петровић „Ово је најстрашнији дан у мом животу”.
Трећенаграђени у овој категорији су Јована Живојинов и Стефан Сили, ученици седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић” у Кикинди, за свој трејлер за књигу Елизабете Георгиев ,,Три лица и птица”.
У категорији средњошколаца победила је ауторка трејлера за дело Франца Кафке „Писма Милени”, Мирјана Веселиновић, ученица шестог разреда Средње школе „Светозар Милетић” у Новом Саду.
За књигу Драгослава Михаиловића „Кад су цветале тикве”, трејлер је урадила Марија Милутиновић која похађа други разред Гимназије у Куршумлији и заслужила другу награду.
Ауторка трејлера за књигу Арчибалда Рајса „Чујте, Срби!”, Јована Вујичић, ученица четвртог разреда Средње школе „Светозар Милетић“ у Новом Саду добиће награду за треће место у овој категорији.
Жири je препоручио да ментору учесника конкурса из Средње школе „Светозар Милетић” у Новом Саду буде уручено специјално признање за најагилнијег ментора, због највише послатих трејлера.
Признања ће награђенима бити уручена на свечаности у Народној библиотеци „Јован Поповић” у уторак, 19. новембра, у 17 сати.
– Овде смо га сви звали Тоћа, па смо по надимку и назвали фестивал посвећен њему. Јанош је код нас и радио, био је секретар и члан председништва, а главну улогу је имао у позоришној сали јер је почео као глумац, а затим је и режирао. Он је волео те кратке комедије, од пет до 20 минута, и иначе је јако волео да ради са децом. Њему сам захвална што сам, у трећем разреду основне школе, стала на сцену и драго ми је што сам после и наставила да рецитујем. „Еђшег“ много дугује Јаношу и идеја да организујемо фестивал посвећен њему постоји већ дуго, али нас је спречио ковид, па смо прву смотру организовали тек 2021. године – рекла је Рамона Тот, председница КУД „Еђшег“ и чланица Савета мађарске националне мањине.
Број учесника растао је из године у годину, да би, на овогодишњој, четвртој „Тоћа смотри“, за једно вече, у својеврсном позоришном маратону, било одиграло чак 13 представа позоришних трупа из девет места. Гости су стигли Мужље, Чонопље, Србобрана, Руског Села, Утрине, Тобе и Новог Орахова, као и пријатељи „Еђшега“, трупа из Галгахевиза у Мађарској.
На ревијалној смотри кратке сценске форме у трајању од две до 35 минута играле су драмске групе различитих узраста – од млађих основаца до пензионера. Вече су отворили домаћини, глумачка група „Еђшега“ „Јожеф Атила“, са представом „Бежика ће рећи“, у режији Јаноша Кираља.
Фестивалу су присуствовали и Золтан Тот, заменик покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство и председник Савета Месне заједнице Сајан, и Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
Управо сјајно уиграни, талентовани и брзи „Мали ђаволи“ у маштовитом комаду изазвали су овације публике, а са ништа мање одушевљења примљене су и остале представе.
– Радиле смо саме са децом, а КУД „Петефи Шандор“из Тобе уступио нам је простор за рад. Почело је тако што смо припремиле журку за Ноћ вештица и, пошто у Тоби има веома мало активности за децу, ми смо решиле да направимо представу, што се њима јако свидело. Играмо је други пут. Наступили смо у Мужљи и сада овде, у Кикинди – каже Хелена Арањош.
Препуна сала публике, Кикинђана и самих учесника који су пратили наступе колега, сигуран је знак да су овакви позоришни сусрети неопходни и да ће сећање на омиљеног глумца и редитеља, Јаноша Тота, захваљујући његовим колегама, још дуго живети.
– Захваљујем Александру што је одлучио да буде део кикиндског клуба. То је од непроцењивог значаја за све нас, с обзиром на то да се ради о једном од наших најбољих спортиста. Успеси које је остварио током година, показују његову величину и као градоначелник сам почаствован што ће у наредном периоду да наступа за наш клуб. На нама је да наставимо с улагањима у спортску инфраструктуру и да свима омогућимо одличне услове за несметан рад и напредак – рекао је Богдан.
Након пријема у Градској кући, уследио је одлазак до дворане некадашњег „Партизана” и дружење Кукоља с такмичарима клуба свих узраста.
Директор ЏК Партизан Светислав Вукмирица још је додао:
С Кукољом су разговарали још и градски већник за спорт Александар Аћимов, шеф Кабинета градоначелника Вања Радојков, председник Скупштине града Кикинде Душан Попесков и председница ЏК Партизан Јелена Крвопић. 
Д. П. 
– Боравак са седам пуних пансиона на бази „шведског стола“, с употребом базена, сауне и слане собе са теретаном, плаћао се 3.500 динара на дан. Било је могуће и одложено плаћање, у седам једнаких месечних рата, путем административне забране, преко ПИО Фонда. Превоз је био организован из Кикинде. Наша организација често приређује и једнодневне и вишедневне екскурзије, а у плану имамо и нове активности – рекла је Миланка Тепић, референт за туризам у синдикату пензионера.
Канцеларија Синдикалне организације пензионера налази се у згради у Немањиној 1. За све заинтересоване отворена је уторком и четвртком, од 10 до 12 сати.
– Ово је само показатељ да су Град Kикинда и удружења са подручја града препознати као сигурни и добри стратешки партнери са вишим нивоима власти. Град је усвојио Локални акциони план за родну равноправност за период од 2024. до 2026. године, а његова примена је и у подршци удружењима у оваквим активностима. Ову праксу имали смо и у претходном периоду и наставићемо је и у будућности – навео је Раду.
Радионице су намењене, пре свега, женама из сеоских средина, напоменула је председница Удружења жена града Кикинде, Снежана Наранчић Јањиловић.
– Циљ пројекта и ових радионица је да се женама из села помогне да се економски осамостале, да им се укаже на нове начине да остваре неки приход или да се упусте у предузетничке воде јер у селима нема много пословних прилика за њих. У радионицама планирамо да за израду веза, предмета и одевних предмета, обучимо 30 жена. Вез је заступљен у многим сегментима, чак и у високој моди и одувек је био присутан, радиле су га и жене из најнижег сталежа и краљице. У прошлим временима, девојка није могла да се уда ако нема везене пешкире у миразу – каже председница Удружења и истиче да је значајан аспект пројекта и очување и преношење народне традиције млађим генерацијама.
Радионице ће се одвијати у наредна два месеца и радиће се у мањим групама, како би се полазнице што боље обучиле. За наредну годину, најављују из Удружења, у плану је да конкуришу са сличним пројектом, али намењеним деци основношколског узраста, чиме ће се осигурати очување ове изузетне вештине и уметности израде рукотворина.
