Најновије

АбуХаиа-добра

Др Талал Абу Хаија, педијатар у пензији, преминуо је синоћ на одељењу Интензивне неге кикиндске Опште болнице, у 68. години након дуге и тешке болести.

Из Јордана је дошао на студије медицине у Нови Сад, где је упознао супругу Ану, такође студенткињу из Кикинде са којом има два сина Рајада и Марка. Након завршених студија свега неколико Талал и Ана били су у Јордану, након чега су се вратили у Кикинду. Најпре је 1988. године почео да ради у Хитној служби, да би 1996. специјализирао педијатрију и до краја радног века био је запослен као дечији лекар.

-Наш колега Тале био је диван педијатар, добар човек и колега. У шали сам говорила да је као Деда Мраз. Сви ми који смо имали част да радимо са њим радо ћемо га се сећати – истакла је педијатар др Весна Томин, в.д. директорица Опште болнице.

Др Талал био је и начелник Дечијег одељења, члан Општинског већа за здравство и одборник у Скупштини града. За себе је говорио да је стопостотни Војвођанин, и да је Јорданац само по рођењу.

Др Талал биће испраћен у четвртак, 14. новембра у 13.30 сати на Новом гробљу.

 

виолина-клавир

Немачко удружење у Кикинди у суботу, 16. новембра, организује концерт за клавир и виолину. Наступиће Мирко Толимир (клавир) и Ина Кекењ (виолина), који ће извести дела Хендла, Моцарта, Шумана, Шуберта и Маснеа.

У свечаној сали Народног музеја концерт је заказан за 17 сати.

сијалица-5

У Мокрину ће, због радова на мрежи, у петак, 15. новембра, од 7.30 до 14 сати повремено без струје остајати потрошачи у улицама:

– Светог Саве, од Милана Маленчића до Ђуре Ђаковића

– Ђуре Јакшића, од Светог Саве до Васе Стајића

– Светог Саве, од Милана Маленчића до Ђуре Јакшића

– Ђуре Јакшића, од Светог Саве до Маркових

– Светог Саве од Светозара Милетића до Доситеја Обрадовића

– Васе Стајића, од Милана Маленчића до Ђуре Ђаковића

– Ђуре Јакшића, од Васе Стајића до Раде Трнића

– Васе Стајића, од Иве Лоле Рибара до Бранка Радичевића

– Бранка Радичевића, од Васе Стајића до Светог Саве

– Милана Маленчића, од Нове до краја села

– Нике Тешина, од Арсенија Трећег Чарнојевића до Иве Лоле Рибара

– Александра Трећег Чарнојевића, од Светог Саве до Нике Тешина.

сетва-1

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије саопштило је да је почела исплата додатних 10.000 динара свим пољопривредним произвођачома који су остварили право на основне подстицаје у биљној производњи у 2024. Како се наводи, сагласно Споразуму потписаном 28. октобра ове године између Министарства пољопривреде и представника неколико удружења пољопривредника обезбеђена су средства за додатних 10.000 динара за основне подстицаје у биљној производњи.

Министарство пољопривреде подсећа пољопривредне произвођаче да редовно проверавају своје еСандуче на порталу еУправе како би прихватили решења.

Сектор пољопривредне инспекције почео је контролу поводом пријава фиктивних, односно лажних газдинстава на територији Србије, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Контролом пољопривредна инспекција заправо настоји да стане на пут власницима ораница који не обрађују земљу, а регистровани су као пољопривредна газдинства и добијају субвенције за биљну производњу и тако новац примају по два основа – подстицај за биљну производњу и од закупца за издавање земље у аренду. Пољопривредна инспекција позвала је земљораднике који имају информације о злоупотреби око пријава пољопривредног земљишта да информације могу послати на електронску адресу prijavizloupotrebu@minpolj.gov.rs. Свака информација је од користи јер поспешује бржу контролу и сузбијање злоупотреба и доприноси да исплата субвенција буде ефикасна и стигне онима који имају право да их добију.

дистрикт-излозба-и-концерт-(1)

У Народном музеју у галерија „Нова“ отворена је изложба „Округ златног лава – 250 година Великокикиндског дистрикта“. Музеј се и данас налази у згради која је наслеђе Дистрикта, згради магистрата некадашњег Великокикиндског дистрикта, грађанима позната као Курија тако да ова установа културе на својствен начин баштини наслеђе старо два и по века, истакла је директорица Лидија Милашиновић.

-Назив изложбе произашао је због грба златног лава који се налази на самом објекту Музеја и наша жеља била је да она по свему буде другачија од свега што смо до сада радили. Изложба је отворена до 12. марта и у наредном периоду биће организоване радионице и округли сто. Приказали смо историју Дистрикта, шта је он био и зашто је важан. Састављена је из неколико сегмената обухвата долазак граничара, формирање Великокикиндског округа, револуцију 1848 -49. и укидање Дистрикта 1876. године – рекла је Лидија Милашиновић.

Зграда Курије, је осим Дистричке улице и чињенице да је Кикинда и данас седиште округа једино што се баштини од Дистрикта, а да није везано за експонате у Музеју и архивску грађу.

-Златни лав је кикиндски симбол и нама је важно да сачувамо историју града. Добијањем аутономије од бечке круне добили смо и симболе које смо касније кроз хералдику прилагодили данашњем времену као обележја, знамење и симболе. Позивам све Кикинђане да обићу изложбе и виде историјске чињенице, уметничка дела и артефакте из тог времена јер ће стећи праву слику како је наша средина изгледала пре 250 година. Кикинда је била уважаван град и српски народ стекао је политичку, економску, верску аутономију – казао је градоначелник Богдан.

 

Одржана је и Свечана академија и концерт Љубице Вранеш и оркестра „Беллезза Серба“ односно „Српска лепота“.

Изложбу, али и публикацију која ће бити ускоро промовисана су подржали Министарство културе и Покрајински секретаријат за културу информисање, односе са верским заједнима и локална самоуправа.

А.Ђ.

кафици

Савет за безбедност саобраћаја Града Кикинде и Институт за безбедност саобраћаја Нови Сад су у суботу у вечерњим сатима реализовали превентивну кампању на унапређењу знања, ставова и понашања у погледу штетног утицаја алкохола, дрога и психоактивних супстанци на безбедност саобраћаја.

Кампања је реализована у угоститељским објектима на територији града Кикинде. Активност је била усмерена на детектовању степена алкохолисаности лица и њиховом  упознавању са потенцијалним последицама уколико би као возачи моторних возила били заустављени од саобраћајне полиције.

Посетиоцима угоститељских објеката је пренета јасна порука да, уколико би и конзумирали алкохол, увек и обавезно користе алтернативне врсте превоза, као и да је пешачење увек добра опција.

Такође, присутни су упознати са важећом законском регулативом, која се односи на теме спроведене кампање, како кроз разговор са органима Института за безбедност саобраћаја тако и кроз читање едукативног материјала који је подељен заједно са симболичним поклонима.

Синдикат-пензионера-трибина-(5)

О социјалном и друштвеном статусу пензионера разговарало се на данас одржаном скупу који је приредила Синдикална организација пензионера Кикинда. Суорганизатори трибине под називом „Кроз дијалог до социјалне сигурности и достојанствене старости пензионера у Србији“ били су Удружење синдиката пензионера Србије и Савез пензионера Србије.

– Први пут у Кикинди радимо јако важан посао – рекао је Милан Грујић, председник Удружења синдиката пензионера Србије – После више од две деценије, пензионерска организација је успела да направи контакт са Владом, и зато је битно да дефинишемо своје захтеве и циљеве. У последњих десет година никада није био тежи положај пензионера него што је то сада. Социјалне и доходовне разлике условиле су јако велико раслојавање; имамо један слој богатих, и сиромашне, међу којима су и пензионери и радници са најнижим примањима. Наш први и основни захтев Влади Србије који смо упутили у јуну јесте да просечна пензија буде најмање у висини 55 одсто просечне зараде. Тај износ сада је 47 одсто, а 2022. године био је 41 одсто, што је недопустиво. Пензије расту и номинално и у еврима, међутим, куповна моћ и снага тог новца су у опадању јер повећање цена хране „поједе“ највећи део тога, као и комуналне услуге, средства за хигијену. Посебно је забрињавајуће што 60 одсто пензионерске популације прима пензију испод њеног просечног износа, што је 45.750 динара.

Уз наведене проблеме, пензионерске организације настоје да се изборе против насиља над старијим људима.

– Пример тога је и трагичан догађај у смештају за старе и болесне у Војки. Морамо да се изборимо за бољи третман пензионера у друштву јер мислим да смо, на неки начин, дискриминисани, што не би смело да се дешава – навела је Бранислава Ђуровић, генерална секретарка Удружења синдиката пензионера Србије.

Охрабрује чињеница, додала је Ђуровићева, да је Влада, у првом контакту са овом организацијом прошле године, прихватила њене предлоге, што је резултирало двојним повећањем пензија.

– На трибини представљамо научни рад доктора економских наука Сање Пауновић и Рајка Косановића који су упоредили званичне податке Републичког завода за статистику и показало се да је положај пензионера све лошији – истакао је Југослав Ристић, члан Извршног одбора Удружења синдиката пензионера Србије. – То нам је полазна основа да тражимо промене. Не тражимо немогуће, само да будемо део друштва које напредује, да не будемо запостављени.

Домаћин скупа, председник Синдиката пензионера Кикинде, Радован Субин, подсетио је да у последње две деценије у нашем граду није одржана трибина на којој може да се чује глас пензионера.

– Пензионери имају прилику да кажу шта их мучи, да се разговара о њиховом статусу и закључци ће бити пренеси Влади Србије. Ми, незванично, имамо око осам хиљада чланова и помажемо им у набавци огрева и зимнице, организујемо путовања и дружења – рекао је Субин.

Трибини одржаној у сали Већа самосталних синдиката присуствовали су и  председник Градског парламента, Душан Попесков, као и представници релевантних организација и установа. Увек актуелна тема у популацији људи који су завршили свој радни век, привукао је велики број заинтересованих.

С. В. О.

повеља-уруцење-(2)

Поводом 250 година од успостављања Великокикиндског дистрикта, 12. новембра 1774. године градоначелнику Младену Богдану директор Историјског архива Срђан Сивчев уручио је верну копију Повеље Великокикиндског дистрикта Граду Кикинди. Симболично баш 12. новембра,уручена је реплика документа царице Марије Терезије, којим је очуван национални идентитет Срба у овом делу Баната.

-Израђене су три копије и осим Градској кући једна је дарована Народном музеју, а једна је остала Историјском архиву. Један од најзначајнијих документа у историји града налазиће се у кабинету градоначелника – рекао је Срђан Сивчев, директор Историјског архива.
Захваљујући на драгоценом поклону градоначелник Богдан истакао је да је ово велики дан за Кикинду.

-Повеља је оличење труда, рада, истрајности и мудрости српског народа да пре два и по века стекне независност. Она је водиља свима нама како се бори за слободу и како се развија сопствена аутономија. 12. новембар је симбол слободе Срба на северу Баната и наши преци показали су нам прави пут како се изборити за национални идентитет. Кикинђани су увек били храбри, борбени, патриоте, слободољубиви и на то треба да будемо поносни – навео је Младен Богдан.

Аутономија Великокикиндског дистрикта је 74 године старија од српске Војводине. Кикинда је добила укупно пет привилегија које се односе на Дистрикт и сам град.

ВЕРНА РЕПЛИКА

Копија повеље је урађена по узору на оригиналну која се чува у Историјском архиву. Оригинална повеља је рађена у форми књиге, слова су писана калиграфским писмом на пергаменту, док су корице пресвучене плишом у тамноцрвеној боји. Траке које су подвучене под корице и којима се везује повеља су израђене од дебље свиле у жутој боји.
Израда копија повеље поверена је конзерваторском одељењу Архива Војводине и обухватала је деликатне и вишеслојне процесе приликом којих се посебна пажња обраћала на избор материјала и детаља како би завршни изглед копије био што веродостојнији оригиналном изгледу Повеље царице Марије Терезије.

ЗЛАТНИ ЛАВ СИМБОЛ ГРАДА

Данашња хералдика води порекло из грба Дистрикта и главни је симбол лава који представља Србе који су се борили против Турака као граничари. Симбол златног лава је и симбол Кикинде и налази се на згради Курије. Тежина грба је око шест тона и скоро 200 година од изградње зграде он је и даље у савршеном стању.

А.Ђ.

властимир-басаид-(3)

У избору за младог пољопривредника године ког бира 3 Банка је и Властимир Влајков, сточар из Башаида . Стручни жири, који чине представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Српска фондација за предузетништво, Задружни савез Војводине и 3 Банка, одабрао је ове године седам финалиста, од којих ће најбоља три бити одабрана јавним гласањем.

Властимир Влајков (33) је са супругом Тамаром кренуо буквално ни од чега, а успео да својим радом направи производњу од које може да живи онако како је одувек волео.

-Одрастао сам у Башаиду и највећи део времена сам проводио код бабе и деде, који су имали неколико крава, тако сам и заволео овај посао. После бабе и деде, газдинство је замрло, ја сам упознао Тамару и како смо били јако млади, кад је она завршила средњу школу, отишли смо у Нови Сад да се окушамо у градском животу. Већ после неколико месеци, схватио сам да све што зарадимо оде на основне трошкове и да ту за нас нема будућности. Тако смо се вратили у Башаид – присећа се Властимир.

Уселили су се привремено у кућу његових бабе и деде, која је била у јако лошем стању и тражила озбиљно реновирање. Како се Тамара у то време породила са првим дететом, морала је да буде код своје мајке три месеца док Властимир не обезбеди елементарне услове за живот у тој кући у којој се већ дуже време није живело, све је пропало, није било чак ни воде.

-Прво теле сам купио од новца зарађеног у надници. Тада сам чувао сеоску стоку да бих могао да прехраним ту, па касније своје две, три краве које сам купио. Повећавао сам број грла, али нисам имао ни парче земље да региструјем газдинство, па нисам могао да остварим ни премију за млеко. Данас, са 33 године, сматрам себе успешним човеком јер имам двоје деце, Вукашина који је четврти разред и много времена проводи са мном у радовима и Дуњу од 6 година. Уместо уз телефон, време проводе са нама. Својим радом сам зарадио за повећање броја грла, имамо 15 крава у мужи, 250 литара млека дневно да предамо млекари, а да није сушна година, било би и двоструко више – прича Властимир, а Тамара додаје да он просто није ни за шта друго, само за ово што ради јер само то воли.

Данас породица има три хектара своје земље, а додатно и државну земљу коју су узели у закуп на 10 година, на којој краве пасу на отвореном од априла до новембра. Купили су најпре салаш на 13 километара од Башаида, где држе део стоке, али би за децу било тешко да тамо живе. Кућа коју су користили није била њихова, па су купили трошну кућу на крају села, где могу да држе стоку, засукали рукаве, срушили је, кренули у градњу и ускоро их очекује усељење.

На конкурсу за младог пољопривредника године, 3 Банка ће и ове године наградити три кандидата које својим гласовима одабере публика. Прва награда је 500.000 динара, друга 300.000 и трећа 200.000 динара. Гласање се затвара у поноћ, 13. новембра.