Više od godinu dana trebalo se družiti s dletom, čekićem, brusilicom i ostalim vajarskim alatom, da bi vajar Boris Staparac ovekovečio najboljeg tenisera svih vremena Novaka Đokovića.
Reč je o skulpturi od modeliranog betona, visine oko dva i po metra, a autor za KIKINDSKI portal navodi i ostale podatke vezane za ovo delo čija je izrada imala velikog odjeka u javnosti:
-Težina skulpture je oko jedne tone i napravljena da bude u pokretu. Znači svako ko bude prišao ovoj skulpturi, ne može da je gleda kao fotografiju, nego mora da je obiđe i da sebi stvori jednu sliku tog čoveka u pokretu – navodi Staparac.
-On je na taj način napravljen zbog simbolike koju nosi, vere i ljubavi prema svojoj zemlji za koju se bori kao lav. Novak je najveći predstavnik naše zemlje u svetu, pre svega svojim ponašanjem i kulturom, a ne samo sportskim pobedama, nego i obrazom i zato je zaslužio da ostavimo i ovaj trag o njemu-kaže ovaj vajar.
Podsetimo, „Komuna“ je letos objavila reportažu o ovom kikindskom umetniku, a u glavi ovog neumornog vajara, književnika i muzičara od tada se rodilo sijaset novih ideja. Spomenik Đokoviću je prvi takve vrste u svetu i po tome je ovo delo jedinstveno.
Međutim, ima i onih koji ne žele da valorizuju Staparčevu zamisao i zameraju umetniku da nije dovoljno verno preneo Đokovićev lik, usput se pitajući zašto se ovaj vajar odlučio da pravi spomenik živom čoveku.
Na sve to Staparac lakonski uzvraća:
-Voleo bih da ti koji kritikuju ovu moju skulpturu počnu i sami da stvaraju nešto i da ne budu samo kritičari, nego i stvaraoci. Najlakše je kritikovati a mnogo teže je nešto napraviti i stvoriti. Meni je svejedno da li neko to kritikuje ili ne, ja živim svoj život, stvaram svoje skulpture, pišem svoje knjige, bavim se muzikom… Znači, kritikuju me bez potrebe, jer ja, štaviše, ni ne nameravam da postavim taj spomenik negde u javnom prostoru, gde bi nekom smetao ili nekog iritirao. On će biti u mom dvorištu, u mom ambijentu. Biće, dakle, u postavci budućeg muzeja koji ću da ostavim iza sebe –zaključuje Staparac.
N. Savić
– Prvi put u Kikindi radimo jako važan posao – rekao je Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije – Posle više od dve decenije, penzionerska organizacija je uspela da napravi kontakt sa Vladom, i zato je bitno da definišemo svoje zahteve i ciljeve. U poslednjih deset godina nikada nije bio teži položaj penzionera nego što je to sada. Socijalne i dohodovne razlike uslovile su jako veliko raslojavanje; imamo jedan sloj bogatih, i siromašne, među kojima su i penzioneri i radnici sa najnižim primanjima. Naš prvi i osnovni zahtev Vladi Srbije koji smo uputili u junu jeste da prosečna penzija bude najmanje u visini 55 odsto prosečne zarade. Taj iznos sada je 47 odsto, a 2022. godine bio je 41 odsto, što je nedopustivo. Penzije rastu i nominalno i u evrima, međutim, kupovna moć i snaga tog novca su u opadanju jer povećanje cena hrane „pojede“ najveći deo toga, kao i komunalne usluge, sredstva za higijenu. Posebno je zabrinjavajuće što 60 odsto penzionerske populacije prima penziju ispod njenog prosečnog iznosa, što je 45.750 dinara.
Uz navedene probleme, penzionerske organizacije nastoje da se izbore protiv nasilja nad starijim ljudima.
Ohrabruje činjenica, dodala je Đurovićeva, da je Vlada, u prvom kontaktu sa ovom organizacijom prošle godine, prihvatila njene predloge, što je rezultiralo dvojnim povećanjem penzija.
– Na tribini predstavljamo naučni rad doktora ekonomskih nauka Sanje Paunović i Rajka Kosanovića koji su uporedili zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku i pokazalo se da je položaj penzionera sve lošiji – istakao je Jugoslav Ristić, član Izvršnog odbora Udruženja sindikata penzionera Srbije. – To nam je polazna osnova da tražimo promene. Ne tražimo nemoguće, samo da budemo deo društva koje napreduje, da ne budemo zapostavljeni.
Domaćin skupa, predsednik Sindikata penzionera Kikinde, Radovan Subin, podsetio je da u poslednje dve decenije u našem gradu nije održana tribina na kojoj može da se čuje glas penzionera.
Tribini održanoj u sali Veća samostalnih sindikata prisustvovali su i predsednik Gradskog parlamenta, Dušan Popeskov, kao i predstavnici relevantnih organizacija i ustanova. Uvek aktuelna tema u populaciji ljudi koji su završili svoj radni vek, privukao je veliki broj zainteresovanih.
