Више од годину дана требало се дружити с длетом, чекићем, брусилицом и осталим вајарским алатом, да би вајар Борис Стапарац овековечио најбољег тенисера свих времена Новака Ђоковића.
Реч је о скулптури од моделираног бетона, висине око два и по метра, а аутор за КИКИНДСКИ портал наводи и остале податке везане за ово дело чија је израда имала великог одјека у јавности:
-Тежина скулптуре је око једне тоне и направљена да буде у покрету. Значи свако ко буде пришао овој скулптури, не може да је гледа као фотографију, него мора да је обиђе и да себи створи једну слику тог човека у покрету – наводи Стапарац.
-Он је на тај начин направљен због симболике коју носи, вере и љубави према својој земљи за коју се бори као лав. Новак је највећи представник наше земље у свету, пре свега својим понашањем и културом, а не само спортским победама, него и образом и зато је заслужио да оставимо и овај траг о њему-каже овај вајар.
Подсетимо, „Комуна“ је летос објавила репортажу о овом кикиндском уметнику, а у глави овог неуморног вајара, књижевника и музичара од тада се родило сијасет нових идеја. Споменик Ђоковићу је први такве врсте у свету и по томе је ово дело јединствено.
Међутим, има и оних који не желе да валоризују Стапарчеву замисао и замерају уметнику да није довољно верно пренео Ђоковићев лик, успут се питајући зашто се овај вајар одлучио да прави споменик живом човеку.
На све то Стапарац лаконски узвраћа:
-Волео бих да ти који критикују ову моју скулптуру почну и сами да стварају нешто и да не буду само критичари, него и ствараоци. Најлакше је критиковати а много теже је нешто направити и створити. Мени је свеједно да ли неко то критикује или не, ја живим свој живот, стварам своје скулптуре, пишем своје књиге, бавим се музиком… Значи, критикују ме без потребе, јер ја, штавише, ни не намеравам да поставим тај споменик негде у јавном простору, где би неком сметао или неког иритирао. Он ће бити у мом дворишту, у мом амбијенту. Биће, дакле, у поставци будућег музеја који ћу да оставим иза себе –закључује Стапарац.
Н. Савић
– Први пут у Кикинди радимо јако важан посао – рекао је Милан Грујић, председник Удружења синдиката пензионера Србије – После више од две деценије, пензионерска организација је успела да направи контакт са Владом, и зато је битно да дефинишемо своје захтеве и циљеве. У последњих десет година никада није био тежи положај пензионера него што је то сада. Социјалне и доходовне разлике условиле су јако велико раслојавање; имамо један слој богатих, и сиромашне, међу којима су и пензионери и радници са најнижим примањима. Наш први и основни захтев Влади Србије који смо упутили у јуну јесте да просечна пензија буде најмање у висини 55 одсто просечне зараде. Тај износ сада је 47 одсто, а 2022. године био је 41 одсто, што је недопустиво. Пензије расту и номинално и у еврима, међутим, куповна моћ и снага тог новца су у опадању јер повећање цена хране „поједе“ највећи део тога, као и комуналне услуге, средства за хигијену. Посебно је забрињавајуће што 60 одсто пензионерске популације прима пензију испод њеног просечног износа, што је 45.750 динара.
Уз наведене проблеме, пензионерске организације настоје да се изборе против насиља над старијим људима.
Охрабрује чињеница, додала је Ђуровићева, да је Влада, у првом контакту са овом организацијом прошле године, прихватила њене предлоге, што је резултирало двојним повећањем пензија.
– На трибини представљамо научни рад доктора економских наука Сање Пауновић и Рајка Косановића који су упоредили званичне податке Републичког завода за статистику и показало се да је положај пензионера све лошији – истакао је Југослав Ристић, члан Извршног одбора Удружења синдиката пензионера Србије. – То нам је полазна основа да тражимо промене. Не тражимо немогуће, само да будемо део друштва које напредује, да не будемо запостављени.
Домаћин скупа, председник Синдиката пензионера Кикинде, Радован Субин, подсетио је да у последње две деценије у нашем граду није одржана трибина на којој може да се чује глас пензионера.
Трибини одржаној у сали Већа самосталних синдиката присуствовали су и председник Градског парламента, Душан Попесков, као и представници релевантних организација и установа. Увек актуелна тема у популацији људи који су завршили свој радни век, привукао је велики број заинтересованих.
