Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, уз подршку Европске уније, започело је јесењу кампању оралне вакцинације лисица и других дивљих месоједа против беснила.
Вакцинација се спроводи избацивањем вакцина у виду оралних мамаца из авиона на подручју целе земље, осим у насељеним местима, на воденим површинама и великим саобраћајницама, према усвојеном плану вакцинације, и у зависности од временских услова, наводи се у саопштењу из Министарства.
– Ово је редовна вакцинација и њом се штите и лисице и шакали против беснила. Најављена нам је и очекујемо да ће почети и код нас – каже Веселин Веселинов, председник Ловачког удружења Иђоша и Сајана „Стара бара“. – Мамци се бацају по каналима и неприступачним теренима, то је прерађено месо са вакцином, месоједи га конзумирају и то може да се види по флуоресцентној боји која им остаје на зубима. Вакцине и сами мамци безопасни су за људе и за остале животиње, али нису им ни доступни.
Он наводи да беснила нема, последњи пут је на нашем подручју забележено пре 20 година.
– Још увек има много шакала и они истискују лисицу. Лове у чопорима, ноћу, и највише нападају младунце срна. Праве велику штету у ловиштима, популација срнеће дивљачи је у великом опадању због њих. Људи се плаше и не нападају их – тврди Веселинов.
Током спровођења кампање оралне вакцинације планирано је да се дистрибуира 18 мамаца по квадратном километру. Ради што боље информисаности јавности о вакцинацији и начину понашања становништва уколико дође у контакт са мамцем/вакцином, обезбеђен је бесплатан инфо телефон 0800-222-232, преко ког могу да се добију информације о вакцини и о програму вакцинације, додаје се у саопштењу из надлежног министарства.
С. В. О.
– Ово је друга година у којој предавања одржавамо у основним школама и први пут смо у Кикинди. Програм је прилагођен узрасту од 10 година и конципиран тако да, иако деца већ доста тога знају, много новог и науче и запамте – каже Ивана Мишић. – Наш циљ је да им објаснимо како тачно здрава исхрана утиче на њихов раст и развој. На тај начин повећавамо и њихову свесност при избору, јер у овом узрасту могу и сами да преузму одговорност и да бирају здрав оброк. Такође, утичемо на децу да постану репрезенти здраве ужине, да спакују бар једну воћку за ужину и да свакодневно једу воће и поврће. Већ имамо повратне информације, ђаци опомињу другаре који не једу воће за ужину, а јављају нам се и родитељи да похвале своју децу која су била на предавању јер сада сами желе да припремају свој доручак и ужину, и то је, уједно, утицај и на њих.
На самом предавању деца добијају справице помоћу којих одговарају на питања о навикама у исхрани. Мишићева наводи да су, на тај начин, добили резултате по којима су воће и поврће доста укључени у њихову исхрану, да много њих доручкује, пију доста воде и прилично су активни – чак око 80 одсто ђака бави се спортом.
Давид Шимон каже да зна да је здраво јести воће и поврће.
Сара Зекир потврдила нам је да се здраво храни.
