Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz podršku Evropske unije, započelo je jesenju kampanju oralne vakcinacije lisica i drugih divljih mesojeda protiv besnila.
Vakcinacija se sprovodi izbacivanjem vakcina u vidu oralnih mamaca iz aviona na području cele zemlje, osim u naseljenim mestima, na vodenim površinama i velikim saobraćajnicama, prema usvojenom planu vakcinacije, i u zavisnosti od vremenskih uslova, navodi se u saopštenju iz Ministarstva.
– Ovo je redovna vakcinacija i njom se štite i lisice i šakali protiv besnila. Najavljena nam je i očekujemo da će početi i kod nas – kaže Veselin Veselinov, predsednik Lovačkog udruženja Iđoša i Sajana „Stara bara“. – Mamci se bacaju po kanalima i nepristupačnim terenima, to je prerađeno meso sa vakcinom, mesojedi ga konzumiraju i to može da se vidi po fluorescentnoj boji koja im ostaje na zubima. Vakcine i sami mamci bezopasni su za ljude i za ostale životinje, ali nisu im ni dostupni.
On navodi da besnila nema, poslednji put je na našem području zabeleženo pre 20 godina.
– Još uvek ima mnogo šakala i oni istiskuju lisicu. Love u čoporima, noću, i najviše napadaju mladunce srna. Prave veliku štetu u lovištima, populacija srneće divljači je u velikom opadanju zbog njih. Ljudi se plaše i ne napadaju ih – tvrdi Veselinov.
Tokom sprovođenja kampanje oralne vakcinacije planirano je da se distribuira 18 mamaca po kvadratnom kilometru. Radi što bolje informisanosti javnosti o vakcinaciji i načinu ponašanja stanovništva ukoliko dođe u kontakt sa mamcem/vakcinom, obezbeđen je besplatan info telefon 0800-222-232, preko kog mogu da se dobiju informacije o vakcini i o programu vakcinacije, dodaje se u saopštenju iz nadležnog ministarstva.
S. V. O.
– Ovo je druga godina u kojoj predavanja održavamo u osnovnim školama i prvi put smo u Kikindi. Program je prilagođen uzrastu od 10 godina i koncipiran tako da, iako deca već dosta toga znaju, mnogo novog i nauče i zapamte – kaže Ivana Mišić. – Naš cilj je da im objasnimo kako tačno zdrava ishrana utiče na njihov rast i razvoj. Na taj način povećavamo i njihovu svesnost pri izboru, jer u ovom uzrastu mogu i sami da preuzmu odgovornost i da biraju zdrav obrok. Takođe, utičemo na decu da postanu reprezenti zdrave užine, da spakuju bar jednu voćku za užinu i da svakodnevno jedu voće i povrće. Već imamo povratne informacije, đaci opominju drugare koji ne jedu voće za užinu, a javljaju nam se i roditelji da pohvale svoju decu koja su bila na predavanju jer sada sami žele da pripremaju svoj doručak i užinu, i to je, ujedno, uticaj i na njih.
Na samom predavanju deca dobijaju spravice pomoću kojih odgovaraju na pitanja o navikama u ishrani. Mišićeva navodi da su, na taj način, dobili rezultate po kojima su voće i povrće dosta uključeni u njihovu ishranu, da mnogo njih doručkuje, piju dosta vode i prilično su aktivni – čak oko 80 odsto đaka bavi se sportom.
David Šimon kaže da zna da je zdravo jesti voće i povrće.
Sara Zekir potvrdila nam je da se zdravo hrani.
