Најновије

inkluzivni-klub-ugovor-(2)

У Палати Србија одржано је свечано потписивање уговора које је организовало Министарство за бригу о породици и демографију. Овом догађају присуствовао је градоначелник Младен Богдан који је са  министарком Јеленом Жарић Ковачевић потписао уговор  вредан шест милиона динара.

Средства су намењена за суфинансирање нове услуге подршке породицама и деци ,,Породични сервис подршке” – Унапређење саветодавних услуга и успостављање инклузивног клуба за децу и младе са инвалидитетом у Кикинди.

Градоначелник је истакао да се израженија потреба за оваквом врстом подршке деци и родитељима исказала пре неколико година. Иницијативама родитеља и разговорима са њима, разумели смо да је оваква услуга потребна .

-Реч је о новој услузи која би требало да премости период од завршетка основне школе до могућности уписа и похађања Дневног боравка за одрасле. Нажалост, број деце са вишеструким сметњама у развоју се повећава и због тога морамо дугорочно да размишљамо о овом изазову. Инклузивни клуб за децу са сметњама у развоју имаће задатак да омогући очување стечених вештина код деце и одржање њиховог укупног функционисања – појаснио је градоначелник Богдан.

А.Ђ.

dusan-vasiljev-nagrada-(7)

Песници, Гордана Ђилас и Зоран Богнар овогодишњи су славодобитници награде „Душан Васиљев“ коју додељује град Кикинда у знак сећања на на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев, који је поживео само 24 године, постигао је да буде један од најзначајнијих српских модерних односно песника експресионистичке идеологије.

Гордана Ђилас емотивно је доживела признање за књигу „Анђели у капи мастила”. Као рођена Наковчанка, похађала је Гимназију „Душан Васиљев“.

-У то време кикиндска је била једна од цењених гимназија у ондашњој Југославији. Знање које сам стекла омогућило ми је да без икаквих препрека упишем Филолошки факултет у Београду. Као гимназијалка имала сам потпору у писању од породице Душана Васиљева која је додељивана младим песницима. У банатском небу има нешто специфично што песнике са ових простора обележи и ту сам нашла своју сродност са Душаном Васиљевим – рекла је Ђилас.

Зорану Богнару награда је припала за дело „Све су смрти (само) део нашег сата.” Са овом књигом био је у најужем избору за три награде

-Узбуђен сам што ми је додељено признање које је обавезујуће и носи име великог песника и човека. Заједничка нам је мисаоност и експресивност, која је карактеристична у раној фази песништва. Како је Душан Васиљев био премлад када нас је напустио, експресивност је код њега више него  наглашена. Централна фигура моје поетике је човек, награде су биографије књига, а књиге су биографије писца – навео је Богнар.

О награди је одлучио  жири у саставу Радован Влаховић, председник и чланови Селимир Радуловић и Ђорђе Писарев. Одлука о славодобитницима донета је једногласно.

-Ово признање је значајно јер носи име, како то волим да кажем, детету које је уснулу у 24 години живота и које је до тада створило озбиљно књижевно дело и прозно и драмско и песничко – казао је Селимир Радуловић. – Песме „Плач матере човекове“ и „Човек пева после рата“ створиле су неколико генерација српских песника.

У Градској кући признања је уручила Биљана Кикић, заменица градоначелника.

-Душан Васиљев, преминуо је млад, али је оставио велики опус за собом. Поред тога што гимназија носи његово име, град додељује награду за најбољу књигу поезије или прозе. Дубок траг оставио је и у Кикинди, а ми му се на овај начин одужујемо – истакла је Кикић.

Књига Гордане Ђилас посматра свет са светле тачке и стране, а Зорана Богнара са тамне стране , појаснио је Селимир Радуловић.  Гордана Ђилас се у овом делу окренула према хришћанском православном свет и у књизи има више песма које су посвећене тој перспективи, а говори и о невидљивом свету из којег се може тумачити видљиви свет. Богнар у својој књизи има 77 песама о смрти као о неважној чињеници живта која се може превазићи сваког дана

Ове године на конкурс су пристигле 62 књиге, а као најбоље издвојиле су се две поменуте.

А.Ђ.

Kraljevski-Portreti-Plakat-(1)

У Народни музеј у уторак, 31. марта, са почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Вежени портрети династије Карађорђевић– некад и сад“, посвећена очувању и савременом тумачењу традиционалног трукерског заната. Изложба се реализује у сарадњи са Музеј слатка – кућа Цветића из Краљева.

Реч је о пројекту који има за циљ да оживи и представи јавности готово заборављене везене мустре са мотивима српских краљевских породица, повезујући традиционалне технике ручног рада са савременим уметничким изразом.

Поставка обухвата 32 уникатна рада настала у техникама народног и уметничког веза, које су израдиле 21 везиља и један везилац. Радови представљају реконструкције и интерпретације старих мустри, које су се некада налазиле у етнолошким збиркама музеја широм Србије и приватним колекцијама. Посебну вредност изложби дају и оригинални текстилни предмети, као и нови радови инспирисани историјским мотивима.

Пројекат је обухватио сарадњу више музеја из различитих градова, са намером да се истакне значај традиционалног занатства, али и да се подржи савремено женско предузетништво засновано на очувању културног наслеђа.

Изложба такође указује на континуитет између прошлости и садашњости, представљајући вез као живу уметност која и данас проналази своје место у савременом друштву.

Реализацију пројекта подржало је Министарство културе Републике Србије, док је покровитељство пружила принцеза Даница Карађорђевић.

kozarci-prelo-vrtic-(2)

У вртићу „Шиља“ из Нових Козарца Дан жена обележен је на посебан начин „Осмомартовским прелом”. Како су истакле васпитачице у овом вртићу 8. март посвећен је снази, храбрости, љубави и мудрости свих жена, а празник је био прилика да деца науче, а маме и баке подсете се како су се некада жене окупљале.

-Прело симболизује место окупљања, песме, дружења и рада. Оно је имало и друштвену  и забавну улогу, било је омиљена свуда, на селу и у граду. На прелу се радило, певало, веселило, играло, а старији људи препричавали су своје доживљаје и догађаје из историје српског народа и тако учили млађе. Да наше окупљање буде потпуно помогли су нам чувари традиције, чланови КУД-а „Петар Кочић“, који су били наши драги гости и који су све присутне маме, баке, тате и остале песмом и игром вратили у нека давна времена – истакла је васпитачица Александра Манџуковић, која је програм осмислила заједно са колегиницама Соњом Карановић,  Соњом Ћирић и Иваном Остојић.

У вртићу „Шиља“ има две васпитно-образовне групе у којима је 35 малишани и сви су учествовали у приредби.

А.Ђ.

saobracaj-deca

Министарство унутрашњих послова упутило је апел возачима и родитељима да децу у саобраћају превозе искључиво на прописан и безбедан начин, уз правилну употребу дечјих седишта. Повод за апел су забрињавајући подаци о великом броју прекршаја непрописног превоза деце у возилима.

Како је наведено, у претходном периоду евидентирано је чак 237 прекршаја непрописног превоза деце на предњем седишту, као и 460 прекршаја на задњем седишту. Из полиције истичу да ови подаци јасно показују да се безбедност деце у саобраћају и даље недовољно поштује.

У апелу се подсећа да безбедност деце почиње правилном употребом дечјих седишта, која морају бити адекватно изабрана и постављена тако да немају померања. За млађу децу је посебно важно да седиште буде окренуто супротно смеру кретања, јер такав положај пружа већу заштиту главе и врата у случају судара.

Из МУП-а наглашавају да превоз деце у дечјим седиштима није само законска обавеза, већ пре свега одговорност сваког возача и родитеља. Упозоравају и да неправилно коришћење седишта директно угрожава живот деце.

Према подацима из апела, током претходног дана у Републици Србији догодило се 78 саобраћајних незгода, у којима су погинуле две, а повређене 43 особе.

pozoriste

У Народном позоришту почео је рад на новој представи „Шећер је ситан, осим кад је коцка“, по тексту Николе Пејаковића, у режији Дајане Јосиповић. Реч је о урнебесној комедији карактера и ситуације, која кроз свакодневне односе открива дубље приче о љубави, браку и потреби да будемо виђени и прихваћени.

Како је истакнуто на конференцији за новинаре, за кикиндско позориште ово је наставак успешне сарадње са редитељком Дајаном Јосиповић, након представе „Херој нације“. У новој продукцији играју глумци ансамбла: Марина Воденичар, Миљан Давидовић, Михајло Лаптошевић и Анђела Киковић.

Редитељка је нагласила да јој је велико задовољство што се враћа у Кикинду и ради са ансамблом који описује као талентован, вредан и инспиративан. Одабир текста Николе Пејаковића, како је рекла, није случајан.

– Он одлично познаје наш менталитет, а ова представа доноси једну опредмећену свакодневицу коју често живимо рутински, не примећујући њену драматургију. Бавимо се односима у браку, љубављу и потребом да нас неко види и разуме – истакла је Јосиповић.

У средишту приче је брачни пар који се суочава са кризом и преиспитивањем односа. Глумица Марина Воденичар, која тумачи лик Невенке, објашњава да је реч о жени која се налази у осетљивој животној фази.

– После седам-осам година брака, све постаје рутина, а она почиње да преиспитује себе и однос са супругом. У том тренутку појављује се неко ко је види и разуме, што доводи до низа комичних, али и веома животних ситуација – каже Воденичар.

Њен сценски партнер Миљан Давидовић, који игра супруга Зокија, поручује да ће се публика лако препознати у односима на сцени.

– Препознаћете и себе и своје комшије. Само, крај вам нећу открити – дођите да погледате представу – додаје Давидовић.

Посебан колорит комаду даје и лик комшије, кога тумачи Михајло Лаптошевић, док Анђела Киковић игра Јацу, Невенкину најбољу пријатељицу – динамичан и снажан лик који уноси додатну енергију у причу.

Редитељка истиче да је атмосфера на пробама весела и да је рад на комедији посебно значајан у времену када, како каже, недостаје искреног смеха.

– Комедија нам даје дозволу да приметимо ствари без притиска да морамо одмах да их поправимо. Управо тај искрен смех нам је потребан – каже Јосиповић.

Премијера представе заказана је за 24. април, када ће кикиндска публика имати прилику да кроз хумор и препознатљиве ситуације завири у сопствене односе и свакодневицу.

Т. Д.

 

mijin

Смех деце чује се и пре него што се стигне до куће у Иђошу. Гласови, дозивање, трчање по дворишту — призор који на први поглед делује безбрижно. Тек када се закорачи унутра, постаје јасно колико је та безбрижност условљена.

У једној соби живи седморо деце са мајком.

Три кауча на развлачење, мала пећ на дрва и један сто – то је све што испуњава простор. На прозорима ћебад уместо завеса. Нема струје, нема воде. Ипак, све је уредно, чисто и сложено. Деца су дотерана, весела, васпитана. Играчке које су добили деле без свађе, као да им је то најприроднија ствар на свету.

-Гледам њих и најтеже ми пада што смо сви у једној просторији, без струје и воде – каже Линда Мијин, самохрана мајка осморо деце из Иђоша: Леоноре (4), Матије (5), Леонтине (7), Леа (8), Драгане (9), Синише (12) и Нене (15), док је осмо – мала Љубица у хранитељској породици.

Њен глас је тих, али сигуран. Без драме, без наглашене туге — више као констатација живота који се живи.

Линда је одрасла у Иђошу, али је последњих година са децом била принуђена да се сели, тражећи место где ће моћи да остану дуже од неколико месеци. Живели су у Сајану, Падеју, код разних људи. Сваки пут из почетка.

-Нисмо могли да нађемо сталан смештај. Ко ће да прими толико деце – дели са нама Линда.

Кућу у којој сада живе добили су на коришћење. Иако је трошна и без основних услова, за њих је значила бар нешто што личи на сигурност.

Свакодневица ове породице почиње рано.

-Устанемо, спремамо се за школу. Неко иде пре подне, неко после. Имамо и вртић, водимо их, доводимо… Сваки дан је такав – прича Линда.

Двоје најмлађих ове године кренуло је у вртић. Домаћи задаци понекад се раде уз свећу, а светлост у вечерњим сатима долази из акумулатора које пуне код родбине.

Воду доносе брат, сестра или зет — колико могу. Кува се на шпорету на дрва.

-Сналазимо се – додаје кратко Линда.

Породица живи од социјалне помоћи и дечијег додатка — укупно око 40.000 динара месечно.

-Најтеже је због хране. За све остало се некако снађемо, али храна је увек проблем – објашњава Линда.

Помоћ повремено стиже — од родбине, комшија, добрих људи. У последње време, након што је њихова прича доспела у јавност, јавило се више људи који су донели одећу, обућу, играчке. Али потребе су свакодневне и непрекидне.

Поред тога, ту су и школске обавезе, вртић, матура најстарије ћерке. Свака ставка је трошак који се мора уклопити у већ ограничен буџет. Упркос судској пресуди, алиментација не стиже већ три године. Поступак је у току.

Ипак, оно што ову породицу највише обележава није сиромаштво. То је начин на који живе упркос њему. Деца су ведра, разиграна, међусобно блиска. Не отимају се око играчака. Не жале се. Деле.

Синиша, дванаестогодишњак, каже да највише воли да игра фудбал са другарима.

-Недостаје нам струја и вода, али надам се да ће нам ускоро бити боље – каже он.

Када говори о жељама, не помиње играчке или телефоне.

-Највећа жеља ми је да нам се врати наша најмлађа сестра Љубица.

Причу о овој породици раније је објавила Хуманитарна организација „Срби за Србе“, указујући на услове у којима живе и на потребу да им се помогне.

Линда каже да је до контакта са организацијом дошло преко школе.

-Учитељица мог детета нас је повезала. Да није било тога, не знам како бисмо – прича.

За њу, међутим, постоји нешто што је важније од свега материјалног. Најмлађа ћерка Љубица већ више од две и по године није са њима. Смештена је у хранитељску породицу.

Раздвајање је било најтежи тренутак.

-Нисам могла да спавам, ни да једем. Гледаш децу — сви су ту, само она фали – каже Линда.

Данас се чују свакодневно, преко видео позива.

-Кад сам је видела прошлог викенда, раширила је руке и викнула: „Мама моја, мамице, дошла си“. Али онда пита: „Мама, да ли ме водиш кући?“

То је, каже, питање на које јој је најтеже да одговори.

Упркос свему, Линда не говори о безнађу. Напротив.

-Моја деца су ми све. Због њих идем даље. Знам да ће бити боље – закључује Линда.

Та вера, тихо изговорена, провлачи се кроз целу причу. Не као сигурност, већ као одлука.

Помоћ коју добијају за њих има велики значај, али потребе остају.

-Свима који су нам помогли желим да се захвалим од срца – каже Линда. – То нам много значи.

Њена жеља је једноставна: Да деца имају услове за нормалан живот. И да поново буду сви заједно.

Т. Д.

 

BELGRAID-2026-Sumar

ЈП „Кикинда” учествовала је на фестивалу БелгрАИД 2026. – „За моју планету!“.  Манифестација на једном месту окупља уметност, културу, хуманост и екологију ради подизања свести о значају очувања животне средине и одговорног развоја заједнице. Кроз разноврстан програм, фестивал нуди садржаје за све генерације, спајајући едукацију и активизам са креативним и културним изразом.

Ове године у фокусу је била екологија и сав приход од манифестације биће усмерен на пошумљавање територије града Кикинде, чиме се директно доприноси повећању шумског фонда у једном од најмање пошумљених подручја у Србији.

 

У оквиру БелгрАИД организована је и панел дискусија под називом: „Можемо ли деци обећати сигурну будућност?“ у којој је учествовао и Миодраг Радовановић, инжењер шумарства у ЈП „Кикинда“. Дискусија је била посвећена питањима будућности животне средине и опстанка наредних генерација, са посебним фокусом на очување шума, примену регенеративне пољопривреде и одговорно управљање отпадом као темељима одрживог развоја. Радовановић је у свом излагању говорио о изазовима и могућим решењима у области шумарства, указујући на значај системског пошумљавања, нарочито у срединама са изразито ниским процентом шумских површина, као што је наша средина.

Учешће представника ЈП „Кикинда“ на овом значајном догађају потврђује опредељеност предузећа ка активном укључивању у иницијативе које доприносе заштити животне средине и стварању одрживије и здравије будућности за све.

А.Ђ.

ofk-kikinda-1

Омладинац је ишчупао на бод на свом терену, пошто је пре тога одлични Миодраг Миленковић (на слици, доле) био двоструки стрелац за ОФК Кикинду, а домаћин се вратио у меч тек ближе крају. У самој завршници Вучетић је скривио најстрожу казну, а с пенала домаћин је стигао до ремија. Шеф струке ОФК Кикинде Милан Ћулум напомиње да је ово била још једна утакмица коју се његови изабраници добро одиграли, а нису освојили три бода.
– У нормалним околностима, освајање бода против квалитетне екипе с добрим појединцима, било би по мери, међутим, у ситуацији у којој се налазимо, не можемо бити задовољни, поготово ако се узме у обзир да смо водили 2:0, скоро до финиша. Могли смо раније решити утакмицу, имали смо шансе за то, а онда смо примили први гол врло јефтино, потом је уследио и дискутабилан пенал за домаћина. Иза нас су три пролећне утакмице, дуго сам у фудбалу и могу да проценим када је нешто случајно, а овако како се односе судије према ОФК Кикинди, под великим је знаком питања куда то води – каже Ћулум.
Предстојеће суботе, од 15 сати, на Градском стадиону гостоваће Слобода из Доњег Товарника.
– Својим момцима прво честитам на игри у Новим Бановцима, пружили су максимум, нешто још могу и поправити, а ни против Слободе неће бити лако. Но, свим силама морамо ићи на победу, а коначно ћемо уписати три бода једино ако будемо фанатично борени – јасан је Ћулум.
Д. П.

Резултати 18. кола: Слога – Динамо 1:2, Нафтагас – Бачка 1:0, Слобода – Железничар 1:3, Јединство – Ветерник 3:1, Инђија – Младост (БЈ) 0:0, Врбас – Хајдук 3:0, Омладинац – ОФК Кикинда 2:2, Младост (О) – Словен 2:1.
ПОРЕДАК: Нафтагас 39, Железничар 38, Хајдук 37, Јединство 35, Младост (БЈ) 32, Динамо 29, Врбас 28, Словен 23, Ветерник 21, Омладинац 19, Слобода 18, Инђија 17, Слога 17, Бачка 16, Младост (О) 15, ОФК Кикинда 9.
У 19. колу, у суботу и недељу (15.00), играћe: Словен – Врбас, Младост (БЈ) – Јединство, Ветерник – Омладинац, ОФК Кикинда – Слобода, Железничар – Нафтагас, Бачка – Динамо, Младост (О) – Слога, Хајдук – Инђија.

ФОТО: Д. П./Јелена Пантелић (ОФК Кикинда) 

mala-matura

Пробни завршни испит за ученике осмог разреда одржаће се у петак, 27. и суботу, 28. марта.

Првог да у 12 часова осмаци ће полагати математику, док ће у суботу од 9 до 11 сати полагати српски, односно матерњи језик, а тест из предмета по избору у оквиру трећег теста од 11.30 до 13.30 часова . Пробни завршни испит је прилика да ученици провере знање, упознају се са процедурама и структуром тестова пре одржавања завршног испита. Ученици ће 1. и 2. априла 2026. године имати прилику да уколико желе, промене предмет који су пријавили за трећи тест. Након тога, више неће бити могуће променити предмет које ће ученик полагати на завршном испиту као трећи тест.

Завршни испит из српског, односно матерњег језика полаже се 15. јуна од 9 до 11 часова, док ће из математике бити одржан 16. јуна у истом термину. Завршни испит из теста из предмета који су ученици изабрали заказан је за 17. јун од 9 до 11 часова.

Прелиминарни резултати завршног испита биће објављени 19. јуна, када ће ученици имати могућност да поднесу приговоре на резултате. Коначни резултати биће објављени 22. јуна. Након тога следи најважнији корак за упис у средње школе – попуњавање листе жеља, које је планирано 23. и 24. јуна, док ће коначна листа жеља бити објављена 26. јуна.

Расподела ученика по средњим школама биће објављена 29. јуна, када почиње и електронско подношење пријава за упис у првом уписном кругу, које траје до 2. јула.