Севернобанатски фудбалски српсколигаш остао је касно синоћ без председника. Миливој Лињачки поднео је оставку на челну функцију у Управном одбору ОФК Кикинде, али, треба напоменути, невезано је то за одлазак тренера Душана Ђокића. Лињачки се данас поподне огласио писаним саопштењем које преносимо у целости.
– Тачно је да смо се Дејан Ристевски и ја повукли из Управног одбора ОФК Кикинде, али то нема везе са трачевима које разни шире по граду. Неки да би себе представили већим него што јесу, а неки из злобе. Као што је лаж да је клуб од града добио 27 милиона за ову годину. Истина је да смо добили 10 пута мање. Па још мало мање. И Дејан и ја смо у управу клуба ушли као пријатељи Миленка Јованова и потпуно је логично да се након његове одлуке да више не учествује у раду клуба и ми повучемо. Ми смо пре свега његови пријатељи. Ја сам неко ко са њим блиско сарађује већ 15 година. Наш посао је био да контролишемо да оно што он обезбеди буде коришћено искључиво за сврху за коју је намењено и мислим да смо у томе у великој мери и успели.
Ми смо са Миленком имали састанак у суботу и тада нам је саопштио да не види смисао даљег ангажовања и своје разлоге за то. То је пренето у понедељак члановима Управног одбора и сад ћемо да видимо шта и како даље. Очекујем да ми се јави неко ко жели да преузме да води клуб. Ако нико из садашње управе то не буде хтео, обавестићемо градске спортске структуре, па нека покушају они некога да нађу. Има онолико стручњака на Фејсбуку, ваљда би неко могао да са речи пређе на дела.
Иза нас је успешних пет година. Играли смо чисто и поштено и то сви знају. За разлику од претходних управа, а на Миленково инсистирање, из клуба излазимо тако да не дугујемо ником ништа. Ни играчима, ни радној заједници, ни савезима, ни фирмама. Значи, дугови су нула и у клубу остаје још око милион и по динара на рачуну и у благајни. Исто тако, остављамо уређен стадион, а опреме има толико да око 100 лопти има нераспакованих. Само то вреди 200 или 300 хиљада динара, а ту су и тренерке, опрема за тренинг и све остало. Свакако нам следи попис за примопредају, па ће се већ видети шта остаје иза нас.
Новој управи желим пуно успеха и пре свега их молим да сачувају рад млађих категорија. Ми нећемо бити као неки који су када су напустили клуб радили све што могу да га упропасте – пише у саопштењу сада већ бившег председника УО ОФК Кикинда Миливоја Лињачког.
Кикинђани су пре десетак дана и другу сезону у друштву војвођанских српсколигаша окончали успешно, на деветом месту, опстанак је висио о концу понајвише због чињенице да је ове сезоне из „Војводине” испало чак седам клубова, а пред реновираном или новом гарнитуром Управног одбора, времена је премало. Припреме за Српску лигу започињу увек већ првих дана јула па на Градском стадиону морају бити начисто с коликим ће финансијама располагати у наредном, макар и краткорочном, периоду, потом ко ће бити нови тренер као и ко од играча остаје а ко евентуално одлази, на крају и ко ће појачати тим…
Д. П.
Најновије
Рок музика на северу Баната још увек има доста присталица, бар судећи према оном што се средом увече може видети и чути у клубу „67”, некадашњем „Грмечу”. Група ентузијаста на челу са легендарним кикиндским бубњаром Војиславом Ђукићем, пружа прилику младим, али и већ афирмисаним бендовима да се попну на сцену у овом популарном бифеу у Србобранској улици.
– Почели смо с том праксом још 2015. године. Нас неколицина пријатеља које је везала љубав према музици, пожелели смо да овим рок свиркама, неком врстом модерног кабареа, џемујемо у клубу који држи породица Грбић и којима сам неизмерно захвалан што су препознали нашу племениту идеју, да тим неформалним свиркама пружимо шансу свима који имају или желе нешто да поруче музиком- наводи Ђукић.
-Направили смо велику бину у том бифеу и ево, већ пуну деценију, са изузетком времена короне, сваке среде увече, дајемо шансу свима којима недостаје сценско искуство да се охрабре за јавни наступ. Често се догоди да младе бендове менаџери упитају где сте досад јавно свирали и многи немају прави одговор. Зато је наша идеја да им ове свирке буду и као референца за даљу каријеру. Уједно излазак на сцену бифеа „67” је и услов да би неки бенд наступио и на традиционалном „Сувача демо фесту”, који у јулу организује наше истоимено удружење грађана.
Подсетимо, сцену у поменутом локалу су искусили многи овдашњи, али и гостујући бендови, како афирмисани, тако и они са мање искуства. Познато је да музичари нерадо позајмљују чак и бубњарске палице или трзалице за гитару, међутим, Војислав Ђукић наводи да се на џемовање средом може доћи и са рукама у џеповима. Ко год има неку музичку идеју – сваком излазе у сусрет, чак и кад нема властити инструмент.
ПОДРШКА САРАДНИКА И ПРИЈАТЕЉА
-Ту смо ми да свирачки или инструментално помогнемо. Музика је најлепша уметност, па смо тако и око ове идеје окупили људе различитих годишта, професија, па и идеолошких погледа. Без њихове подршке тешко да бисмо могли да реализујемо све ово и да истрајавамо већ пуну деценију, а међу највернијим сарадницима и пријатељима, сем поменуте породице Грбић, желим да захвалим и људима који својим радом чувају нашу рокенрол ватру да не згасне: Милану Срдићу, Зорану Панићу, Зорану Ђокићу, Милану Цветичанину, Станку Ђукићу. Бориславу Тоту, Небојши Ђукићу… ми смо сви волонтери, остварени у својим професијама, а уједињује нас безгранична љубав према музици.
– Интересантно је- указује овај музичар- да нам никад нико од комшија ниједном није приговарао за евентуалну буку из локала. Чак нам доносе и да се некад почастимо. Такође, желео бих да истакнем и помоћ кикиндских предузетничких и угоститељских радњи, које такође препознају нашу племениту идеју: „Гриндекс”, „Бела вила”, „Пицерија Конти”… Оно што нас посебно чини поносним је да се за ову деценију, колико трају наши џем сешнови, никада ниједан инцидент није десио.
ПРИПРЕМЕ ЗА СУВАЧА ДЕМО ФЕСТ
Ђукић наводи да интензивно теку припреме и за предстојећи „Сувача демо фест” који ће се одржати у јулу. Додаје како му је драго што је Туристичка организација Града Кикинде препознала ову манифестацију као значајну и што помаже овај фестивал који је, подсетимо, ревијалног карактера, и пре свега служи за промоцију младих бендова.
– Драго нам је што ћемо и ове године поново угостити и бечејски музички центар “Бубамара”, с којима већ годинама успешно сарађујемо, а с друге стране морам да изразим и жаљење што смо последња два фестивала кубурили са струјом и организовали их уз помоћ агрегата, јер нам надлежни нису одобрили коришћење електрике са оближње трафо станице.
Док чекамо девети Сувача демо фест, преостају нам џем-сешнови у бифеу „67” били то млади и неафирмисани бендови или рецимо прекаљени Ђукићев састав „Тхе фриендс”, тек, традиција џемовања средом се наставља. Подсетимо Војислав Ђукић је својевремено свирао и са сарајевском „Бомбај штампом”, а кад смо већ код тог града, Воја, најављујући ове редовне свирке у клубу „67” , као и надолазећи „Сувача демо фест”, радо цитира и Душка Трифуновића, песника који је описменио сарајевску рок сцену: „Пробуди се, нешто се дешава, кајаће се ко ово преспава”.
Н. Савић
Риболовци, окупљени у екипи „Шаран 1 Кикинда“, у саставу Атила Терек, Стефан Терек, Душко Поповић и Никола Томашевић, чији је тренер Зоран Попов, остварили су велики успех и постали државни прваци у шаранском риболову. Као најбољи у земљи обезбедили су учешће на Светском првенству. Током сва три кола надметања кикиндске шаранџије биле су доминантне тако да су са максималним учинком заслужено освојили титулу првака у генералном пласману.
Такмичење је организовано протеклог викенда на језеру Јошава у Хрватској, и то је било и треће коло државне лиге Србије у шаранском риболову. С обзиром на то да ће на овом месту бити одржано и Светско првенству, одлучено је да се и завршно коло лиге наше земље организује на овом језеру.
Кикиндски „Шаран“ на државном првенству су представљале две екипе. Екипа „Шаран 2 Кикинда“ такмичила се у саставу Душан Савић, Стефан Савић и Саша Марков, а и њихов тренер био је Зоран Попов. Ова екипа заузела 13. место у укупном пласману. Имајући у виду да је капитен екипе Душан Савић отпутовао на ово такмичење са сломљеним и недовољно зараслим скочним зглобом овај резултат је и више него добар.
Светско првенство биће одржано од 17. до 20. Септембра на језерима Боровик и Јошава у Хрватској. У удружењу „Шаран“ очекују висок пласман кикиндске екипе и подсећају да је ово трећи пут да су наши риболовци учесници највишег ранга такмичења.
А.Ђ.
На простору Ритејл парка „Нест“ у суботу, 21. јуна, биће одржан Базар локалних производа. Догађај приређује Туристичка организација Града.
Базар ће бити отворен од 15 до 21 сата.
Завршни концерт и приредбу одржало је вечерас Удружење „Јефимија“ из Руског Села. У Основној школи „Глигорије Попов“ наступили су плесачи и фолклорни ансамбли и секције.
– Наш други завршни концерт је донаторског карактера – додељујемо поклоне првацима. Учествују фолклорна секција и студио плеса и КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца – рекла је председница Удружења, Снежана Аћамовић.
Хуманитарни концерти „За ђака првака“ редовна су активност „Јефимије“. Ово младо удружење, уз то, већ постиже значајне успехе на међународним такмичењима.
Ради подизања нивоа културе у свом месту, наводе у Удружењу, организују још низ догађаја: „Рускоселски фестивал плеса – за ђака првака“ поводом Светског дана плеса, Великогоспојински концерт поводом сеоске славе, и Новогодишњи фестивал плеса.
С. В. О.
Ђаци и наставници Основне школе „Свети Сава“ својом традиционалном приредбом на крају школске године одали су признање најбољима и представили своје успехе и таленте. Свечана додела диплома одржана је у Народном позоришту уз богат културно-уметнички програм.
– На завршној приредби промовишемо ученике који су постигли успехе током осмогодишњег школовања, али и оне који су били изузетни у овој школској години. Од прошле године увели смо новину – награде и захвалнице добијају и ученици који су освојили једно од прва три места на републичким такмичењима, поред вуковаца и добитника диплома „Доситеј Обрадовић“. Нажалост, неће бити додељена Награда „Милена Гирић“, установљена у част наше омиљене и успешне наставнице биологије која је у Школи радила три деценије. Додељују је њена деца, Мирослав и Јелена,ученику који је постигао најбоље резултате на такмичењу из биологије. Такмичење из овог предмета није одржано, па ове године немамо ни добитника – рекла је директорка школе, Гордана Рацков.
Вукове дипломе понело је десет ученика: Марко Клачак, Тодор Поповић, Мила Пејчић, Лена Перић, Милош Рељин, Миња Бабић, Ива Вуловић, Алекса Томић, Миљана Томић и Мајда Хелдрих. За ученика генерације проглашен је Алекса Томић.
– Захвалан сам својој разредној Марији Поповић и наставницима Мирославу Грујићу и Марији Зивлак који су ме водили на републичка такмичења. Надам се да ћу дуго памтити најлепше тренутке са својим другарима – рекао је Алекса и додао да је највише поносан на освојено прво место на Националној географској олимпијади, захваљујући којем ће представљати Србију на Европској олимпијади у Литванији. До републичког нивоа стигао је и у енглеском и физици, а такмичио се и из хемије. Његова порука генерацијама које долазе гласи: „У слободно време изаберите да радите оно у чему сте изузетни и што је вредно вашег времена.“
Дипломе „Доситеј Обрадовић“ добила су 24 ученика, а малу матуру полагаће укупно њих 66. На сцени Народног позоришта смењивали су се школски таленти – музичари, хористи, глумци. Свечаност посвећености и младости показала је да родитељи и Кикинђани имају много разлога да буду поносни.
С. В. О.
Душан Ђокић није више шеф струке севернобанатског српсколигаша. Десетак дана након што је с ОФК Кикиндом у узбудљивом и турбулентном финишу сезоне Српске лиге „Војводина” изборио опстанак, растао се с клубом и данас обзнанио прелазак у редове суперлигаша ОФК Беоограда, где ће бити помоћник Сими Крунићу.
Ђокић је на северу Баната провео полусезону, екипу је преузео на четвртој позицији с 25 бодова, а завршио на деветом месту, првом изнад црте спаса. Током пролећа освојио је 21 бод, у неколико наврата победе су његовим изабраницима измицале и већ добијене утакмице претварале се у мршаве ремије па је ближе крају сезоне ОФК Кикинда дошла у ситуацију да се бори за опстанак, мора се нагласити и због расплета у Првој лиги из које су у српсколигашку „Војводину” испале чак три екипе из Срема.
Ипак, фуриозним финишом и освајањем девет бодова у последња три кола, уз прижељкивани пораз Подунавца у задњој рунди у Дивошу, Кикинђани су с Ђокићем прославили опстанак у лиги.
Д. П.
У последњим метрима српсколигашке трке у „Војводини”, ОФК Кикинда је изборила опстанак и то у директном дуелу за спас, уверљиво, 4:1, савладавши Динамо, а тренер Душан Ђокић истиче да је из недеље у недељу током пролећа понављао да екипа, коју је зимус преузео, има квалитет.
– Много шанси смо током читаве полусезоне стварали, али и промашивали. Реализација није била на потребном нивоу и зато смо у финишу трке и запали у неугодну ситуацију да страхујемо и зависимо чак и од неких резултата ривала. На сву срећу, у последња три кола поклопило се све како је требало одавно да буде и како смо и заслужили имајући у виду колико добро смо тренирали од јануара – каже Ђокић.
Шеф струке признаје да му је, психолошки, ово била најтежа сезона у тренерској каријери.
– Промашивали смо неретко у гостима и по три или четири зицера и након тога чак и губили утакмице, нанизали ремије и тако расипали бодове. Знао сам колики квалитет имају моји момци, и зато сам и себи досадио док сам говорио да играмо добро а промашујемо много, али сам до краја веровао у њих и то ми се на најбољи начин вратило. Осим тога, не сећам сам овакве сезоне у трећем рангу, да је чак седам клубова, готово пола лиге, испало. Јасно, посебно нас је све погодило испадање чак три војвођанска клуба из Прве лиге и све је то утицало у великој мери и на нас који смо се борили за спас.
Овај тим ОФК Кикинде, подсећа Ђокић, оформљен је јануара.
– Чак 16 нових играча нашло се зимус у редовима клуба, када сам и ја дошао, а поред тога велики број њих врло је млад, од 2005. годишта па чак до 2008. Добијали су момци шансу и у првенству и у Купу, нисам много калкулисао, убацио сам их у ватру и задовољан сам што се на крају све то вишеструко исплатило. За овакав подухват са младим фудбалерима потребна је минумум сезона или чак и две, а ми смо овај део зацртаног плана одрадили за шест месеци.
Након утакмице с Врбасом у гостима и минималног пораза, у 24. колу, Ђокић је, сада то открива, био спреман да преузме одговорност искључиво на себе.
– Тада је до краја је преостало још шест утакмица и спортском директору Марку Вукобрату сам понудио оставку, ако управа и он мисле да је проблем у мом раду и приступу, јер нисам имао проблем да се померим с клупе. Међутим, добио сам огромну подршку и њега и целе управе и истовремено одрешене руке да радим на начин на који сматрам да треба да се ради. Иако смо након тога у три меча двапут ремизирали на страни и код куће изгубили од Дивошана, стрпљење и поверење се вратило свима нама, јер смо потом у последње три, одлучујуће утакмице освојили свих девет бодова, уз 15 постигнутих голова и стигли до опстанка – јасан је Ђокић.
Д. П.
Пројекат ЈП „Кикинда“ добио је, на XИ Салону пејзажне архитектуре признање за најбољи рад у категорији нереализовани пројекти. Награђени су главни пројектант Јелена Пантелић, дипломирани инжењер пејзажне архитектуре, и сарадник на пројекту Миодраг Радовановић, дипломирани инжењер шумарства.
Признање им је уручено на свечаном отварању изложбе, у Галерији науке и технике САНУ у Београду. Салон пејзажне архитектуре организује Удружења пејзажних архитеката Србије, као бијеналну изложбу радова из области пејзажне архитектуре. Међународног је карактера и на њему су излагали професионалци и студенти из Србије, и из још 31 земље.
Пројекат инжењера из Кикинде обрађује зелену површину уз фабрику воде, у делу од кружног тока до раскрснице са Партизанском улицом.
– Циљ је да се сачува зелена површина водозахвата од вишедеценијске постепене девастације, да се приведе интензивном одржавању и омогући њено коришћење као јавне зелене површине, чиме би се подигао квалитет живота становника у овом делу града, као и удео процента јавних зелених површина у граду. Предвиђена је садња декоративног листопадног, зимзеленог и четинарског зеленила, а уз границу зелене површине према улици и другим садржајима на парцели, зелени заштитни појас. Парку се приступа преко бетонског пропуста на постојећем каналу. Од улаза до централног платоа са перголом и фонтаном води главна стаза, одакле се рачвају споредне стазе, које се проширују у платое са скулптурама од теракоте. Ободно, уз границу парцеле, односно уз заштитни зелени појас, планирана је кружна стаза за шетаче, дечје игралиште и трим стаза – објашњава Јелена Пантелић, која је на Салону до сада излагала већ три пута, прошле године са пројектом парка скулптура у „Тери“.
Из ЈП „Кикинда“ наводе да ће наставити рад на даљој техничкој документацији до реализације овог пројекта.
С. В. О.