Најновије Архиве | Паге 262 оф 702

Бесплатни ултразвучни прегледи дојки у Кикинди

Igor Crnogorac Марцх 25, 2025

У организацији Дома здравља, а под покровитељством Града Кикинда, данас и сутра жене у нашем граду имају прилику да обаве бесплатан ултразвучни преглед дојки у оквиру Каравана „Буди храбра, прегледај се“, који реализује Удружење грађана „Жена уз жену“. Прегледи се обављају у покретној ординацији, на градском тргу код фонтане.

Циљ акције је подизање свести о важности превентивних прегледа, јер је рак дојке, уколико се открије на време, излечив у високом проценту.

– Веома је важно да младе жене редовно контролишу своје здравље, јер карцином дојке није баук. Ако се открије у раном стадијуму, проценат излечења је веома висок. Женама желимо да поручимо да нема разлога за страх, већ да се прегледају, обављају самопрегледе и обавезно јаве лекару уколико примете било какву промену. Рак дојке је операбилан ако се открије на време – истакла је др Дијана Бојић, радиолог Клиничког центра у Нишу.

Према њеним речима, неопходно је разбити страх од прегледа и дијагнозе, јер је карцином дојке излечив ако се на време открије.

– У распону од годину дана, тумор не може толико да порасте да постане нерешив проблем. Важно је да жене знају да је ово болест која, уз правовремено откривање, може успешно да се лечи – додала је др Бојић.

Велико интересовање жена за ову акцију потврђује да је свест о важности превенције све већа. Прегледи су намењени женама до 45 година, јер се старијима препоручује мамографија.

У име локалне самоуправе, караван су обишли градоначелник Кикинде Младен Богдан, као и чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар.

– Град сваке године подржава овакве иницијативе, јер је превенција кључ здравља. Желимо да подстакнемо жене да се, у што већем броју, одазову на прегледе и да воде рачуна о себи – нагласила је Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

Караван „Буди храбра, прегледај се“, два пута годишње, омогућава прегледе женама у 130 градова Србије. Поново ће у нашем граду бити у октобру, када је Месец борбе против рака дојке.

Рак дојке је најчешћи малигни тумор код жена широм света и водећи узрок смртности од карцинома код жена у Србији, сваке године се региструје око 4.600 нових случајева.

У покретној ординацији прегледи ће се обављати и сутра, у периоду од 12 до 18 сати, док су пријаве за преглед код покретне ординације од 11.30 до 12 сати.

Добитници награде „Душан Васиљев“ Симон Грабовац и Ненад Шапоња

Aleksandra Djuran Марцх 25, 2025

Жири за доделу књижевне награде „Душан Васиљев“, у саставу Радован Влаховић, председник, Ђорђе Писарев и Селимир Радуловић једногласно је донео је одлуку да ово престижно књижевно признање припадне Симону Грабовцу, за књигу „Пропланак“ и Ненаду Шапоњи, за књигу „Срећна вода“.

Оцена жирија је да је реч о два песника који, десетлећима, посвећено обрађују српску песничку њиву, с даром и мером, и један и други, на свој начин.

Симон Грабовац се, као песник, очас нашао, профилишући се, својом првом песничком књигом „Кртичњак“, као један од најизразитијих гласова млађег српског песништва. Потом се предао лутању и трагању, не скрећући са стазе истинске песме и њених истинских извора. Човек (савремени) и песма су два истинска јунака његове нове књиге, две семантичке разјаснице које се укршћују и допуњују. Савремени човек, који не зна ко је, не зна штаће са собом, јер чак и његовим страхом владају други. Напуштен, сам, без идентитетског знака, он се креће, бесциљно, поскакујући, по горама и дубодолинама. Стога тражи (и налази) спас у јединственој уској капији речи,у (затрављеном) пропланку, који је само њему познат, у песми, која се храни једноставном сликом (сликом једноставности), која наставља свој живот инакон пропадања у гротло метафоре.

И с тога се пропланка, вели песник, не треба искобељати никада.Реч је о једној понесеној и жустрој, готово младалачкој, збирци, наједној страни, обогаћеној искуством и зрелошћу песника, на другој страни.Онога који вреба прилику да заћути, будући је реч, заправо, мукли крик, односно, сувишно понављање, па до њега, можда, није никада ни требало да дође.

„Срећна вода“ је један од срећнијих тренутака савременог српског песништва. Сагласно томе, и налог савременој (упрљаној) души да се купа уњој. На задњој страни корица ове књиге, у краћој (аутопоетичкој) белешци,песник вели да, у свету чедних душа, нема песме без метафизичког сабеседника. И да ништа тако добро не оплођује земљу песме као зрно туге. Штавише, вели он, у отиску истинског песника, туга призива радост, оверавајући да живот постоји. Стога је истинским отисак свих нас, који бауљамо светом брзих на плену и лаких на грабежу, следити веродостојни крет душе. Ауторова срећна вода је неухватљива вода, с јединственим током, јер, путујући ка њој, ми пловимо ка души, чедној, са знањем да је срећа воде ватра.

Ова се књига, добрим долом, утапа у основни ток реакултурализације српског духовног песништва, узев у обзир стиховне низове који су најнепосреднији реминисценција на искушења монашке и светоотачке литературе и монашке литературе. Тако ћемо се, у њој, суочити с јединственим науком да кад потонеш покушај да откријеш да пливаш, па кад то препознаш, једноставно, заборави да умеш, или, пак, с науком да и кад на облак слетиш почнеш да учиш да, изнова, ходаш. Све су то, као што смо рекли, искуства и искушења оних који ништа немају, а све поседују, тихих синова земље, којих свет није достојан. Напослетку, пливајући брзацима срећне воде аутор је, целином утиска, нашао реч, истинску реч, која може да га заштити, макар је чуо само у сну, или је, макар, опипао испод коже!

Скуп у РПК: Од закона до праксе ради остварења енергетског пасоша

Aleksandra Djuran Марцх 25, 2025

Семинар „Енергетски пасош зграде – од закона до праксе“ организован је у просторијама Регионалне привредна комора Севернобанатског управног округа, у сарадњи са Центром за циркуларну економију Привредне коморе Србије и Фондацијом “Хајнрих Бел” организују
Циљ је благовремено информисање привредника и осталих заинтересованих за наступајуће обавезе у вези са енергетском ефикасношћу зграде. Енергетски пасош је сертификат о енергетским својствима зграде који даје енергетску оцену зграде. Његова намена је да корисницима пружају информације о енергетским карактеристикама зграде и потребним будућим улагањима.

Скупу је присуствовала и Ана Марија Угринов, професионални управник стамбених заједница.

-Зграде у нашем граду немају добру енергетску ефикасност, док је у самим становима ситуација нешто другачија с обзиром на то да се доста домаћинстава одлучује на замену столарије за шта конкуришу код локалне самоуправе. Оваква едукација за све нас који се бавимо послом професионалног управника је важна пошто све што чујемо можемо да пренесемо станарима у стамбеним заједницама. Постоје и банке које кредитирају стамбене заједнице за ову врсту посла, међутим још увек не знамо какав модел финансирања се нуди. Градови Ниш, Нови Сад и Београд били су део пилот пројеката везаних за енергетску ефикасност стамбених зграда што је уродило плодом јер је приметна штедња енергетских ресурса. Инвестиција је значајна, али за неколико година она ће се исплатити – сазнајемо од Ана Марије Угринов.

Координатор у Фондацији „Хајнрих Бел“ Тибор Молдваи навео је да се подржавају пројекти из такозване зелене агенде и зелене транзиције.

-У Србији велики број стамбених зграда не задовољава стандарде Европске уније у погледу енергетске ефикасности. Тренутно се највећи број објеката рангира у категоријама Е и Ф, а требало би да достигне Ц или Б. Објекти саграђени после 2012. године требало би да имају енергетске пасоше. Уређење фасада и кровова предуслов је за бољу енергетску ефикасност. Наша Фондација има два пројекта на основу којих локалне самоуправе, а међу њима и Кикинда, добијају око 50 одсто субвенција које ће упутити грађанима како би се побољшала енергетска ефикасност у кућама и становима. Искуство које имамо говори нам да су капацитети највећи изазов, односно енергетски менаџери немају довољно људства да организују све конкурсе – навео је Молдваи.

Пасош је обавезан приликом добијања употребне дозволе за нове зграде и обимних реновирања постојећих још од 2009. године. Најновијим изменама Закона о планирању и изградњи, предвиђено је да наредних година све зграде, без обзира на старост и име, имају овај документ. Осим енергетског пасоша, обухваћено је и представљање услова учења локалне самоуправе у програму и примера добре праксе.

А.Ђ.

Окупљања грађана у среду обезбеђиваће полиција

Igor Crnogorac Марцх 25, 2025

У среду, 26. марта, очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.

У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа ће предузети све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео-снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали, саопштено је из ПУ Кикинда.

Национална служба за запошљавање позива послодавце и незапослене на Сајам запошљавања

Aleksandra Djuran Марцх 25, 2025

Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда позива послодавце и незапослене на Сајам запошљавања који ће се одржати 11. априла не од 11 часова у Спортској хали Партизан, улица Трг српских добровољаца 23.

Пријава послодаваца за учешће на сајму је у току и врши се лично у Филијали Кикинда или позивом на број телефона 0230/411-732 или е-маил Snezana.Stepanovic@nsz.gov.rs.

Послодавци ће бити у могућности да на сајму искажу своје кадровске потребе и једноставно и брзо пронађу потребне раднике. На располагању им је и бесплатна професионална селекција приликом избора кандидата и могућност коришћења финансијских олакшица при запошљавању.

Заинтересована незапослена лица треба да се јаве свом саветнику за запошљавање
ради евидентирања учешћа и информисања о припреми за сајам. НСЗ саветује незапослене да
пре доласка на сајам похађају Обуку за активно тражење посла која је доступна и на онлине
платформи за учење Националне службе за запошљавање, како би што боље саставили свој ЦВ
и припремили се за разговор за посао.

Летње рачунање времена почиње у недељу, 30. марта

Igor Crnogorac Марцх 25, 2025

Дирекција за мере и драгоцене метале Министарства привреде саопштила је да летње рачунање времена почиње 30. марта у два сата иза поноћи.

Према закону о летњем рачунању времена, време ће се рачунати тако што се помера за један сат унапред, што значи да се са два помера на три часа.

Зимско рачунање времена почеће у недељу, 26. октобра, у три сата ујутру, када ћемо сатове вратити један сат уназад, на два сата.

Померање сата започело је како би се што боље искористила дневна светлост, посебно у летњим месецима и, на тај начин, смањила потрошња енергије. Иако су нова истраживања показала да су уштеде минималне, сатови се и даље померају унапред у већини земаља Европске уније.

Више од 70 земаља у свету и даље помера сат. Међу земљама које су укинуле ту праксу су: Русија, Турска и Белорусија, које су се определиле за стално летње рачунање времена, и Исланд, који, због своје локације, не треба да помера сат.

Првенство Србије за млађокадетски и кадетски узраст у Оџацима: Женском дублу Терзић-Варга, сребро и бронза

Dejan Panić Марцх 24, 2025

Дубл Лена Терзић-Лаура Варга заузео је друго место на Првенству Србије за млађе кадеткиње, минулог викенда, у Оџацима. Чланица кикиндске Галадске Терзин и Варга (СТК Темерин), биле су запажене и у старијем кадетском узрасту, освојиле су бронзу.

У појединачном надметању Терзин је у оба поменута узраста стигла до четвртфинала, а наступио је још један Кикинђанин, кадет Марио Бањаш који је испао у шеснаестини финала.
Д. П.

Сјајне вести за становнике Стрелишта! Изградња канализације креће у другој половини априла

Jelena Trifunović Марцх 24, 2025

У Министарству заштите животне средине одржан је уводни састанак ради реализације пројекта изградње фекалне канализационе мреже у насељу Стрелиште.

Састанку су присуствовали представници поменутог Министарства, извођача радова Империјал ресиденце Београд, стручног надзора и Града Кикинда- помоћник градоначелника Светислав Вукмирица и секретар Секретаријата за пројекте Весна Арамбашић.

Уговорена вредност радова износи 308.242.890,90 динара са ПДВ-ом, а рок за извођење је 540 календарских дана.

-Наше задовољство је велико јер смо дошли до саме реализације пројекта чиме решавамо вишедеценијски проблем- истиче Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника за развојне пројекте. – Доста времена и труда је било потребно да се дође до данашњег дана. У октобру 2021. смо кренули са израдом пројектно техничке документације. Суочавали смо се са озбиљним изазовима на терену, имовинско-правним односима, али је на крају то резултирало успешним пројектом које је Министарство заштите животне средине одобрило. Потом је Министарство спровело јавну набавку, и сад је преостало да се извођач уведе у посао- појашњава Вукмирица.

Инвеститор свих потребних радова је Министарство заштите животне средине, док је обавеза Града Кикинда била у изради пројектно-техничке документације, као и обезбеђивање координатора/лица за безбедност и здравље на раду и израда Плана превентивних мера.

Такође, након завршетка радова Град Кикинда сноси трошкове вршења техничког прегледа објекта и издавање Употребне дозволе.

Почетак радова, односно увођење у сам посао се очекује у другој половини априла 2025. године.

Ово је прва фаза реализације пројекта изградње фекалне канализације у овом делу града, а наставак, односно друга фаза ће се односити на насеље Железнички нови за које Град Кикинда располаже са потребном пројектно-техничком документацијом.

Завршетком овог капиталног пројекта на Стрелишту и Железничком новом реду, цело градско насеље Кикинда биће покривено канализационом мрежом.

Ј. Ц.

Полиција ће обезбеђивати јавне скупове у уторак

Igor Crnogorac Марцх 24, 2025

У уторак, 25. марта 2025. године, очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.
У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа предузеће све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео-снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали, саопштено је из Полициске управе Кикинда.

(ВИДЕО) Сећање на дане бомбардовања: Да се не заборави

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2025

Ваздушни напади НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије почели су 24. марта 1999. И ове године код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године „Туга“ положени су венаца у знак сећања на све који су изгубили животе.

Весна Пантовић изгубила је брата Антала Шипоша.

-Мој брат нестао је 2. јуна 1992. године у околини Мостара. Имао је 22 године и био је добровољац . Вест о његовом нестанку затекла нас је. Најгоре од свега је што ми већ 34 године не знамо шта се десило, и даље се води као нестао. Узет нам је ДНК, али његови остаци никада нису пронађени. Живим у Новом Саду и од када је подигнут споменик сваке године долазим да одам почаст. До пре неколико година са мном је долазила и мајка која је преминула, а да никада није сазнала где јој је син изгубио живот – рекла нам је Весна Пантовић.

Катица Калачоњи изгубила је супруга у ратовима деведесетих.

-Мој супруг Михаљ Карачоњи погинуо је са само 39 година. Погинуо је у селу Јелик у Босни 1993. године на свој рођендан. Био је запослен у фабрици „Тоза Марковић“ и на ратиште је отишао као добровољац. Наши синови имали су 16 и 15 година. Осетила сам да ће се нешто десити и када сам чула вест помишљала сам да себи нешто урадим, али онда сам помислила на своју децу, изгубили су оца, не треба да остану и без мајке – наводи Катица Калачоњи.

На спомен плочи је 37 имена испред споменика „Туга“, а међу првима, који су тог 24. марта изгубили живот, је и суграђанин Миодраг Гладишев, старији водник прве класе, који се налазио у Куршумлији. Јосип Вишњица, члан СУБНОР-а Коршумлије такође је присуствовао обележавању.

-Те ноћи били смо на истуреном месту треће армијске области. Страдало је 12 старешина и војника у току тог напада и они су прве жртве агресије. Били смо дубоко под земљом, седам, осам метара испод земље. Скоро мртвог сам из склоништа те ноћи изнео пуковника Милића и захваљујући Богу и срећи ми смо данас овде. Око 19 сати са носача из Напуља пуштене су три крстареће ракете једна за другом које су пале тачно на тајно склониште, за кога нико од нас који смо били тамо није ни знао. Ракете су га погодиле око 20 часова и пет минута. Поред 12 погинулих било је више десетина повређених који и сада трпимо последице. Крстареће ракете имале су у себи осиромашени уранијум јер велики број њих бори са разним облицима тумора. Сведоци смо тешког времена за које не желимо да се икада деси Тај 24. март, свима нама, траје и данас и трајаће до краја нашег живота – прича Вишњица.

Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је градоначелник Младен Богдан.

– На нама је да са дужним поштовањем, одамо почаст и војницима и полицајцима, али и да се сетимо свих невиних жртава ратова деведесетих. Поштујемо породице погинулих, али и локалне самоуправе које нам помажу да очувамо културу сећања. Кикинђани памте, не само овај датум, него и ратове деведесетих и сви заједно показали смо да је наша земља и Кикинда изнад свих подела – казао је Богдан.

Венце су положили представници локалне самоуправе, гарнизона из Куршумлије и Бачке Тополе, породице погинулих, борачке организације. У програму су учествовали ученици ОШ „Фејеш Клара“.

Виеw тхис пост он Инстаграм

А пост схаред бy Кикиндски портал (@порталкикиндски)

А.Ђ.