Nadmetanje u trećem rangu za stonotenisere, grupi koja okuplja vojvođanske klubove, ulazi u finiš, do kraja je preostalo još četiri kola, a u 14. rundi, stonoteniseri Galadske, kao domaćini, zabeležili su važnu pobedu u borbi za opstanak, rezultatom 4:2 i to nad liderom na lestvici, timom Kanjiže. Za kikindsku ekipu danas su nastupili: Gabor Kudlik, Andrej Banjaš i Nenad Đukić. Naredni rival Kikinđanima, 18. aprila u Novom Sadu, biće STK Ćurić.
D. P.
Најновије
Banatsko Veliko Selo – Gledalaca: 100. Sudija: Ivan Stojadinov (Kikinda). Strelci: Vidović 17. za Kozaru, Čubrilo 70. i Vrbački 72. za Slobodu.
KOZARA: Ševo, Škero, Lisica, Lukić, Rofa (Lajić), Protić, Vidović, Smani, Ovuka (Radojičić), Tomić, Zeljković.
SLOBODA: Živkov, D. Marković, Bogojević, Galić, Popović, Vrbački, Misić (Đurđević), Karanović (B. Marković), Čubrilo, Vokić, Jovandić.
Povela je Kozara preko Vidovića, tukao je iz slobodnog udarca, malo iskosa s 18 metara, lopta je pogodila nekoga u zidu i promenila putanju, prevarivši golmana Živkova. Nije bilo promene do 70. minuta, tada je Čubrilo na 25 metara prihvatio odbitak, namestio se i pogodio za izjednačenje. Nedugo potom preokret, u gužvi je Vrbački reagovao i, ispostavilo se, doneo bodove Slobodi.
D. P.
Kikinda – Gledalaca: 150. Sudija: Nikola Šćepanović (Kruščić). Strelac: Milenković (kazneni udarac) 90. Žuti kartoni: Milenković, Lekaj, Beloš, Stojanović (OFK Kikinda), Ilić, Gačić, Jordanov (Sloboda).
OFK KIKINDA: Vidaković, Čutović, Molnar, Trifinović (Otoran), Milenković (Zečević), Lekaj, Beloš (Stepančev), Milisavljević, Ćirović (Vujović), Vučetić, Stojanović (Perašević).
SLOBODA: Jordanov, Josimov, Mladenović, Pavlović, Gačić (Stanojević), Veljović (J. Kokir), Đukanović (N. Kokir), Obradović, Kuburović (Malešević), Ilić, Kukolj.
Obradović je zapretio glavom u drugom minutu, ali je tukao u našeg golmana Vidakovića. Uzvratio je Trifunović nakon pola sata, išla je lopta u okvir gola, ali nedivoljno snažno, a i pogodila je na tom putu Molnara, pa Jordanov nije bio ugrožen.
U nastavku, sadržajnija igra, pogotovo domaćina i to u poslednoj četvrtini susreta. Prva velika prilika bila je u 64. minutu. Posle najbolje akcije, mlađani Beloš lepo je probio po levoj strani i ubacio pred mrežu, ali je Molnar bio kratak.
Desetak minuta kasnije, na suprotnoj strani, pokušao je iz gužve Obradović, ali je Vidaković bio dobro postavljen. Minut docnije rezervista domaćina Vujović, iz izgledne pozicije, uputio je loptu zamalo pokraj stative, a nedugo potom isti igrač nije se snašao u gužvi.
Pravda je zadovoljena na samom kraju. Dugu loptu uputio je Lekaj, golman gostiju Jordanov krenuo je na nju, ali odlično je istrčao Trifunović, stigao prvi, a onda ga je čuvar mreže oborio za nasjtrožu kaznu. Penal je sigurno izveo Milenković, za radost Kikinđana i produžetak nade u opstanak.
D. P.
U vremenu kada su privatni časovi za mnoge porodice veliki trošak, Narodna biblioteka „Jovan Popović“ pokazuje da podrška deci ne mora da ima cenu. Besplatne pripreme za završni ispit iz srpskog jezika, koje ova ustanova organizuje već 11 godina, postale su sigurno mesto za učenike osmog razreda – mesto gde se uči, ali i oslobađa od treme.
Ove godine prijavilo se oko 50 učenika, koji su raspoređeni u manje grupe. Časovi se održavaju jednom nedeljno, a kako se približava prijemni, intenzitet rada se pojačava. Rad sa decom zasniva se na postepenom prolasku kroz zadatke i detaljnom objašnjavanju svake nedoumice.
-Ideja je bila da pomognemo deci tako što ćemo zbirku koju imaju preći od početka do kraja i svaki zadatak pojedinačno objasniti – kaže profesor srpskog jezika i književnosti Slobodan Tomić, koji već četrnaest godina radi u biblioteci, nakon iskustva u školstvu.
-Najvažnije mi je da budu slobodni i da kažu šta im nije jasno. Kada to znamo, onda možemo stvarno da pomognemo.
Da pripreme imaju konkretan efekat, potvrđuju i sami učenici. Balša Ivković, učenik OŠ „Žarko Zrenjanin“, kaže da mu ovi časovi znače upravo ono što je najpotrebnije – sigurnost.
-Mislim da je potrebno da znam kakav će biti prijemni. Ovi časovi mi baš pomažu da se pripremim – kaže Balša. Iako priznaje da mu gramatika zadaje najviše muke, dodaje da je uz podršku lakše.
– Časovi su zaista dobri, posebno sa društvom koje poznajem. Osećam se sigurnije.
Posebnu vrednost, kako ističe, ima i to što su pripreme besplatne.
-Stvarno znači. Svima bih preporučio da dođu – pomoći će im, a i besplatno je.
Pored znanja, podjednako je važna i atmosfera u kojoj se uči. Deca različitih škola se upoznaju, druže i zajedno prolaze kroz isti izazov, što značajno utiče na njihovo samopouzdanje.
-Bitno je to međusobno druženje. Oni su ista generacija, često se i poznaju, a mi se trudimo da ih podstaknemo da komuniciraju, da se opuste i da im učenje ne bude teret – dodaje Tomić.
Ideja o pokretanju ovih priprema potekla je iz želje da se dopuni ono što školski sistem ne stiže da obuhvati u dovoljnoj meri, ali i da se biblioteka približi mladima.
-Želeli smo da deca shvate da je biblioteka njihovo mesto, da je otvorena za sve i da ovde ne stanuje dosada, već znanje – ističe v.d. direktorice Dunja Brkin Trifunović.
-Imamo resurse, imamo stručne ljude i smatrali smo da je važno da to podelimo sa zajednicom.
Ona naglašava da besplatan karakter ovih priprema ima posebnu težinu u današnjim uslovima.
-Život je skup i važno je da koristimo ono što imamo. Niko od nas neće osiromašiti ako se odrekne svog honorara. Ovo radimo jer vidimo da je potrebno – i deci i roditeljima.
T. D.
Probni završni ispit za učenike osmog razreda nastavljen je danas širom Srbije, kada đaci rešavaju test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, kao i test iz izabranog predmeta. Reč je o važnoj proveri znanja i simulaciji završnog ispita koji ih očekuje u junu.
Probna mala matura organizuje se za oko 64.000 učenika i predstavlja vernu simulaciju završnog ispita. Njen cilj je da se đaci upoznaju sa procedurama polaganja, ali i da provere nivo znanja kako bi se uočile oblasti na kojima je potrebno dodatno raditi.
Probni ispit održava se 27. i 28. marta, a prvog dana učenici su polagali test iz matematike, dok je drugi dan rezervisan za srpski jezik i predmet po izboru.
Prema ranijim podacima, najveći broj učenika za treći test bira geografiju, zatim biologiju, dok se manji broj opredeljuje za istoriju, fiziku ili hemiju.
Nakon probe, učenici će imati mogućnost da analiziraju rezultate i, ukoliko je potrebno, promene izborni predmet početkom aprila, što je važan korak u pripremi za završni ispit.
Završni ispit, koji je ključan za upis u srednje škole, zakazan je za sredinu juna i polagaće se tokom tri dana – iz srpskog jezika, matematike i izabranog predmeta.
Prelazak na letnje računanje vremena u 2026. godini desiće se u noći između subote i nedelje, 28. i 29. marta, kada se kazaljke pomeraju sa dva na tri sata ujutru. Time gubimo jedan sat sna, ali dobijamo duže i svetlije dane, što je i glavna svrha ove promene.
U Srbiji, kao i u većem delu Evrope, letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu, dok se na zimsko vreme prelazi poslednje nedelje u oktobru. Zbog toga se tačan datum menja svake godine, a 2026. godine to je 29. mart.
Ideja o letnjem računanju vremena nastala je kako bi se bolje iskoristila prirodna dnevna svetlost. Još 1784. godine Bendžamin Frenklin je razmatrao ovu mogućnost, dok je konkretniji predlog dao novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson 1895. godine. Praktična primena započela je 1916. tokom Prvog svetskog rata, kada su Nemačka i Velika Britanija uvele ovu meru radi uštede energije, pre svega uglja. Ubrzo su ih sledile i druge zemlje, uključujući Rusiju i Sjedinjene Američke Države. Na prostoru bivše SFRJ letnje računanje vremena uvedeno je 27. marta 1983. godine.
Plesni studio „Jefimija“ ostvario je zapažen uspeh na Internacionalnom takmičenju u Kanjiži, gde su njihove koreografije osvojile više vrednih priznanja, potvrdivši kontinuitet kvalitetnog rada i talenta.
Na takmičenju su osvojili jedno prvo mesto, dva druga mesta i jedno treće mesto, a uspeh je dodatno krunisan sa dve specijalne nagrade – pozivima za učešće na međunarodnim festivalima u Rumuniji u oktobru i u Bukureštu u junu.
Ovi rezultati dolaze kao nastavak uspešnog perioda za ovaj plesni kolektiv, koji je nedavno na takmičenju na Vrdniku sa pet koreografija osvojio isto toliko prvih mesta.
Upravo u znaku ovih uspeha, „Jefimija“ poziva publiku da im se pridruži već sutra na Trećem Ruskoselskom festivalu plesa, koji se organizuje sutra povodom Svetskog dana plesa sa početkom u 16 časova. Festival će imati i humanitarni karakter – ulaznice će se naplaćivati 400 dinara, a sredstva od prodatih ulaznica biće usmerena vrtiću „Bubamara“ u Ruskom Selu.
Očekuje se bogat program i nastupi talentovanih plesača. Pored domaćina nastupiće i gosti bubnjarska sekcija „Kikinda“, KUD „Milan Mića Sučević“ iz Žitišta, Centar za očuvanje tradicionalne kulture „Petrovgradski Đerđef“ iz Zrenjanina, KUD „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela i klub „Pentru kopi“.
Uz nove medalje i međunarodne pozive, „Jefimija“ u Rusko Selo donosi pobedničku energiju – i poziv da publika bude deo priče koja spaja ples i humanost.
T. D.
U Galeriji Nova Narodnog muzeja, večeras je održano predstavljanje stručne kataloške publikacije „Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope“, koja na jedinstven način osvetljava nasleđe jedne od najznačajnijih srpskih vladarskih porodica.
O značaju ovog projekta govorio je Aleksandar Marušić, viši kustos Muzeja rudničko-takovskog kraja i jedan od urednika publikacije, ističući da je reč o izdanju koje se razlikuje od klasičnih istorijskih studija.
– Ovo nije klasična istoriografska publikacija, već kroz predmete, dokumente i lične stvari članova dinastije dobijamo drugačiji, verodostojniji uvid u njihov život i uticaj. Ne pristupamo temi sa namerom da ih glorifikujemo, već prikazujemo ono što je sačuvano – kroz to vidimo i privatni život, odnose i duh jednog vremena – naglasio je Marušić
Projekat je započet 2010. godine, a od prvobitno planirana dva do tri toma, do sada je objavljeno čak sedam knjiga, dok je u pripremi i osmi tom. U radu na publikaciji učestvovalo je 88 stručnjaka iz različitih oblasti, čiji je zajednički rad rezultirao obimnom bazom podataka o dinastiji Obrenović.
Poseban izazov predstavljalo je prikupljanje građe iz velikog broja institucija, ne samo u Srbiji, već i u inostranstvu.
– Sarađivali smo sa institucijama iz regiona, ali i iz zemalja poput Austrije i Francuske, a projekat se širi i van evropskih okvira. To je bio izuzetno dinamičan i inspirativan proces, koji nas je sve povezao i obogatio novim saznanjima – istakao je Marušić.
Publikacija obuhvata više od 2.500 artefakata – od ličnih predmeta, pisama i fotografija, do odlikovanja, novca i nameštaja. Među najupečatljivijim su, kako kaže Marušić, i predmeti koji svedoče o dramatičnim istorijskim događajima.
– Teško je izdvojiti jedan predmet, ali svakako su zanimljivi oni koji nose snažnu istorijsku priču, poput predmeta vezanih za Majski prevrat kao što je deo zavese u koju su bila umotana tela poslednjih Obrenovića, ličnih stvari kralja Milana ili manje poznatih detalja iz života kneginje Julije – naveo je on.
Ova publikacija, kako je istaknuto, predstavlja značajan doprinos savremenoj muzeologiji i istoriografiji, jer omogućava nova tumačenja prošlosti kroz materijalnu kulturu, povezujući institucije i istraživače širom regiona i Evrope.
U planu je nastavak projekta i objavljivanje novih tomova, a želja autora je da edicija dostigne najmanje deset knjiga, čime bi se dodatno zaokružila priča o zaostavštini dinastije Obrenović.
T. D.
Svečanom akademijom u pozorištu, uz besede, recitale, muziku i scenski program, Gimnazija „Dušan Vasiljev“ obeležila je 168 godina postojanja, nastavljajući tradiciju negovanja znanja, kulture i mladosti.
Obeležavanje Dana škole počelo je jutros polaganjem cveća na grob Dušan Vasiljev, dok je večernji program okupio učenike, profesore, zvanice i brojne goste.
-Danas smo obeležili ovaj značajan datum, a večeras smo kroz program naših učenika pokazali zbog čega je kikindska gimnazija ono što jeste – istakao je direktor Aleksandar Aćimov.
On je naglasio da škola ima mnogo razloga za ponos.
-U poslednjih šest meseci već imamo 15 učenika koji su se plasirali na republička takmičenja iz fizike, matematike, engleskog i biologije. Imamo i izuzetne sportske rezultate – državne prvake u plivanju i reprezentativce u rukometu.
Tokom svečanosti dodeljene su plakete najuspešnijim učenicima – njih 16, koji su tokom školovanja ostvarili izuzetne rezultate, ali i posebno priznanje profesoru dr Jovici Trkulji za poseban doprinos Gimnaziji.
Trkulja je priznanje primio sa emocijom, podsećajući na vrednost ovakve plakete.
-Ovo priznanje me podseća na vreme kada smo i sami kao učenici dobijali pohvalnice. Smatram da smo svi mi veliki dužnici našim profesorima – oni su nam otvarali puteve ka drugim svetovima i kulturama.
Kao poseban dar školi, on je pripremio knjigu o svojoj generaciji i gimnazijskim danima, koju je poklonio kolektivu, uz inicijativu da se do velikog jubileja – 170 godina postojanja – izradi i zvanična monografija gimnazije.
Svečanosti je prisustvovao i gradonačelnik, koji je i sam nekadašnji učenik ove škole, ističući značaj koji gimnazija ima za čitav grad.
-U vremenima koja se brzo menjaju, znanje ostaje najsigurniji oslonac. Gimnazija je mesto gde se stvaraju ljudi koji oblikuju svet – poručio je Mladen Bogdan.
Posebno priznanje dodeljeno je i gradu za doprinos očuvanju lika i dela Dušan Vasiljev, kroz književnu nagradu koja nosi njegovo ime.
Program akademije upotpunili su recitali poezije Dušana Vasiljeva, horski nastupi i pozorišna predstava u kojoj je lik pesnika oživeo kroz interpretaciju učenika, čime je još jednom potvrđeno da gimnazija nije samo obrazovna ustanova, već i važno kulturno središte Kikinde.
Sa 341 učenikom i brojnim uspesima u nastavi, nauci i sportu, Gimnazija „Dušan Vasiljev“ nastavlja da gradi svoju dugu i bogatu tradiciju – korak po korak, generaciju po generaciju.
T. D.
Izgradnja fekalne kanalizacije na Strelištu ponovo je nastavljena. Radovi započeti u maju prošle godine, u četvrtak su nastavljeni.
Podsetimo da je ugovorena vrednost radova više od 308 miliona dinara, a rok za izvođenje je 540 kalendarskih dana. Posao obuhvata ulazak mehanizacije na teren, kopanje rupa, postavku cevi i kanalizacionih čvorišta i propratne radove.
-Kako bi posao bio urađen kvalitetno, bez zastoja i uz poštovanje svih rokova, upućen je apel žiteljima ovog dela grada da pokažu razumevanje – istaknuto je u lokalnoj samoupravi.
Investitor radova je Ministarstvo za zaštitu životne sredine.