May 5, 2026

Најновије

fudbal.-vfl-+-pfl-+-mfl

Vojvođanski „Istok”: Polet (N) – Crvena zvezda 1:1 (0:0)

Dejan Panić March 30, 2025
Srpska Crnja – Gledalaca: 150. Sudija: Ivan Stojadinov (Kikinda). Strelci: Draganov 58. za Polet, Kresoja 90+6. za Crvenu zvezdu. Crveni karton: Krnić (Polet) 43. minut.
POLET (N): Žilić, Petrović (Detari), Krnić, Zorić (Šćepanović), Kočiš, Draganov, Babić, Berbakov, Bucalo (Radlović), Kenjalo, Đukić (Vukobrat, Nešić).
CRVENA ZVEZDA: Ćirić, Reljić (Knežević), Adamović (Latković), Cvijanović, Popeskov, Golijanin, Cucić (Kockar), Vojvodić, Vidić, Čudanov (Petrović), Kresoja.
U derbiju klubova sa šire teritorije grada Kikinde, Nakovčani, čiji je stadion još uvek pod suspenzijom, imali su četiri prilike, a onda u finišu prvog dela, ostali s igračem manje, tada je zbog drugog žutog kartona isključen Krnić.
Ipak, u nastavku poveli su preko kapitena Draganova iz odbitka, posle prekida i gužve. Istakao se u drugom poluvremenu u dva navrata i golman Žilić, ali, iako su Nakovčani izdržali u polju, nije Polet sačuvao tri boda. U šestom minutu sudijske nadoknade, Kresoja je doneo bod Ruskoselcima iz slobodnog udarca s dvadesetak metara.
Rezultati 19. kola: Kozara – Budućnost 3:1 /Krmar, Đorić, Ovuka/, Jedinstvo (BK) – Begej 0:2, BAK – Mladost 3:4, Proleter – Sloboda 1:1 /Francuski/, Dolovo – Rusanda 1:1, Borac – Polet (I) 1:0, Polet (N) – Crvena zvezda 1:1 /Draganov – Kresoja/. 
POREDAK: Mladost 48, Begej 46, Budućnost 37, Borac 34, Crvena zvezda 33, Jedinstvo (BK) 30, Dolovo 30, Sloboda 29, Kozara 28, Jedinstvo (V) 27, Polet (I) 24, Polet (N) 23, BAK 12, Napredak 11, Rusanda 10, Proleter 7.
U 20. kolu, u subotu i nedelju (16.00), igraće: Budućnost – Proleter, Sloboda – Napredak, Jedinstvo (V) – BAK, Begej – Dolovo, Rusanda – Kozara, Mladost – Polet (N), Crvena zvezda – Borac, Polet (I) – Jedinstvo (BK).
D. P. 
PODRUČNA LIGA „ZRENJANIN”
Rezultati 19. kola: Delija – Banat 5:2 /D. Miladinov, Stepančev, Ćorić dvaput, Kostić/, MSK – Jedinstvo (NB) 6:1, ŽFK Banat – Zadrugar 1:1, Bilećanin – Napredak 4:1 /Todorov/, Radnički – Crvena zvezda 4:3, Vojvodina – Mladost 1:1 /Monoštori/, Gradnulica – Omladinac 2:0, 2.oktobar – ŽAK 1:0.
POREDAK: Gradnulica 49, Zadrugar 39, 2.oktobar 37, Banat 33, MSK 32, ŽFK Banat 26, Jedinstvo 26, Bilećanin 26, Vojvodina 26, Napredak 26, Omladinac 24, Delija 23, ŽAK 20, Mladost 20, Crvena zvezda 15, Radnički 13.
U 20. kolu, u subotu i nedelju (15.30), igraće: Jedinstvo – 2.oktobar, ŽAK – Delija, Banat – Gradnulica, Omladinac – Vojvodina, Mladost – Radički, Crvena zvezda – Bilećanin, Napredak – ŽFK Banat, Zadrugar – MSK.
MEĐUOPŠTINSKA LIGA „KIKINDA-ŽITIŠTE”
Rezultati 12. kola: Terekveš – Roham 4:8, Jedinstvo – 1.oktobar 6:2, Borac (I) – Borac (A) 3:2 /B. Karačonji dvaput, Števanov/, Bega – Podgrmeč 5:3, Proleter – Vojvodina 2:2.
POREDAK: Borac (I) 30, Borac (A) 28, Roham 26, Bega 24, Vojvodina 21, Jedinstvo 20, Proleter 11, 1.oktobar 8, Terekveš 6, Podgrmeč 0.
U 13. kolu, u nedelju (16.00), igraće: Vojvodina – Bega, Proleter – Terekveš, Podgrmeč – Borac (I), Borac (A) – Jedinstvo, 1.oktobar – Roham.
plivanje

„Subotičkih 200 i više”: Mladim plivačima Velike Kikinde 15 medalja

Dejan Panić March 30, 2025

Na mitingu „Subotičkih 200 i više”, u SC „Dudova šuma” u gradu na severu Bačke, mladi plivači Velike Kikinde osvojili su 15 medalja: Ognjen Terek, Uroš Milićević (obojica po dva zlata), Jovana Savić, Filip Đukić, Aleksandar Sokolai,  Lena Bikić (svi po zlato i srebro), Strahinja Mandić (srebro i bronzu) i Ivan Markov (bronzu).
D. P. 

Aljona-(7)

Iz Sibira u srce Banata: Aljonin pozdrav iz Kikinde

Igor Crnogorac March 30, 2025

Aljona Ščetinina je iz Sibira, iz Kemerova – grada sa više od pola miliona stanovnika, smeštenog oko 300 kilometara – tu, pored, po ruskim relacijama – od Novosibirska. U Kikindu je prvi put stigla pre šest godina, sa sinom Nikolom, i to – zbog ljubavi. Odlično priča srpski, kaže da je Kikinđanka i da odavde ne planira nikuda da ide.

Pre toga nikada nije bila u Srbiji, a najviše ju je iznenadilo što, kaže, nema zime.

– Kada sam ovde videla mraz prvi put, poslala sam fotografiju sestri, a ona mi je odgovorila: „Pa, to je samo inje, to nije zima!“ Temperatura se ovde drukčije oseća. Prve moje zime u Kikindi bilo je minus deset, gledala sam potpuno umotane ljude, samo su im oči virile, a ja sam bila u tankoj jakni, bez kape. Ali, sada sam se već navikla na topliju klimu i, kada odem u Rusiju, jako mi je hladno – priča Aljona.

Ljudi su, kaže, srdačniji i više se okupljaju nego u njenoj domovini.

– Iako smo sličnog mentaliteta, postoje razlike. Ljudi se ovde više druže i spremni su da pomognu jedni drugima. Takođe, odrasli brzo uspostavljaju kontakt sa decom svojih prijatelja i poznanika – u Rusiji je distanca mnogo veća – objašnjava Aljona i dodaje da je primetila da muškarci ovde očekuju više poslušnosti od žene i dece nego što je to uobičajeno u Rusiji.

Nikola, koji je ovde stigao kao učenik prvog razreda, brzo se uklopio. Posebno mu je lako išla matematika, jer je u Rusiji taj predmet obimniji, kaže Aljona.

– Jedina stvar koja ga je začudila bilo je to što ima malo raspusta. Mi ih imamo četiri. I insistira da ga zovemo Nikola, iako mu je ime Nikolaj. Na kontrolnom se tako potpiše, a nastavnici mu samo dodaju „j“ – smeje se Aljona. – Potpuno se prilagodio.

U bioskop na -38 stepeni

Aljona u Rusiji ima dve sestre, majku i starijeg sina Maksima koji je na fakultetu. Otac joj je tragično nastradao, veoma mlad. Inače, pravo ime joj je Jelena, tako joj piše u dokumentima, ali za sve je, oduvek, Aljona. To je, kaže, bio neki kompromis između mame i tate. Inače je srednje dete, ono borbeno, a jedina poteškoća koju ima u Srbiji je to što još uvek ima status turiste. Da bi bila državljanin, objašnjava, mora prvo tri puta da dobije privremeni boravak u trajanju od po godinu dana, a potom i stalni boravak, i tek nakon toga može da aplicira za državljanstvo. Ipak, sve to je ne sprečava da se oseća kao Kikinđanka i da se, recimo, čudi ruskim turistima koji dolaze da gledaju sove.

– Jako mi se sviđa što se ovde zadržao običaj korinđanja, u Rusiji toga više nema. Moj Nikola je oduševljen, posle jednog korinđanja, dobio je toliko slatkiša da nije mogao sve da ih ponese – priča Aljona.

Uz srpsku kulturu, zavolela je i hranu, posebno burek. Primećuje i da slično pravimo roštilj, ali su ražnjići, napominje, u Rusiji marinirani i mnogo veći, a hleb ima drukčiji ukus i četvrtast je.


Mnogo voli naš pasulj koji se u Rusiji ne priprema kao glavno jelo, nego ga ima, uglavnom, u salatama. Njena majka, kaže, priprema ragu od svog mogućeg povrća u koji može da se doda pasulj umesto krompira. Dodaje da Rusi svaku supu prave sa krompirom, a imaju i supu od suvog graška sa dimljenim mesom. Od tradicionalnih jela, najviše voli soljanku – gustu čorbu sa različitim vrstama mesa, i dimljenim, kobasicama, maslinama i povrćem. Prilikom serviranja, u nju se dodaje pavlaka i parče limuna.

Aljona primećuje i da su neke stvari u Srbiji skuplje nego u Rusiji. Čak su i ruske čokolade ovde duplo skuplje, kaže. Nedostaju joj ruski ovseni keks i pržena heljda, koja se u njenom kraju priprema onako kako se ovde sprema pilav.

Vreme u Srbiji koristi i za kreativan rad. Veoma je vredna, i voli da šije i pravi lutke i ukrasne predmete, a umetničku crtu ima i Nikola. Smatra da svako ko želi da radi, može da nađe posao, gde god da je.

Aljona je, inače, pre nekoliko godina, prilikom boravka u Rusiji, ponela titulu misice Kemerovske oblasti.  Prijavila ju je drugarica, a pristala je, kaže, jer je takmičenje bilo organizovano u dobrotvorne svrhe.

Kikindu vidi kao mirno mesto koje joj izuzetno prija nakon života u velikom gradu.

– Kikinda mi se jako sviđa – mirna je, lepa i odlična za odrastanje dece. Imam mnogo prijatelja ovde.

Ljubav ju je dovela u Kikindu, a danas ne može da zamisli da odavde ode. Mir koji je pronašla za nju je neprocenjiv.

S. V. O.

PivotIrrigationOnCotton

Raspisan konkurs za sufinansiranje nabavke opreme za navodnjavanje

Igor Crnogorac March 30, 2025

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka u AP Vojvodini u 2025. za koji je predviđeno 450 miliona dinara.

Konkurs je otvoren do 30. aprila 2025. godine.

U objavljenom tekstu konkursa navedeno je da maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od sedam, odnosno 7,7 miliona  dinara, dok je minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi 21 hiljada dinara.

Navedeno je da će se razmatrati samo prijave čija je vrednost prihvatljivih troškova investicije jednaka 35.000 dinara ili veća od tog iznosa.

Cilj konkursa, kako se dodaje, je povećanje obradivih površina pod opremom i sistemima za navodnjavanje u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, kao i zaštita zemljišta od mraza i korova, uz poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka.

Predmet konkursa je dodela bespovratnih sredstava za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje, opremanje bunara, nabavka pumpi i agregata za navodnjavanje, kao i nabavka sistema za navodnjavanje veštačkom kišom i subirigacija.

Bespovratna sredstva su namenjena i za sufinansiranje nabavke materijala za pokrivanje povrtarskih i voćarsko – vinogradarskih kultura i cveća u cilju zaštite od mraza i korova – agrotekstili, agril, malč folije i drugo.

Kako je istaknuto, prilikom razmatranja podnetih prijava za ostvarivanje prava na bespovratna sredstava priznavaće se samo investicije realizovane nakon 1. januara 2025.

(Izvor: RTV)

rukomet-mrk

Severno-centralna grupa rukometne B lige: MRK Kikinda sigurna protiv subotičkih „Plavih golubova”

Dejan Panić March 29, 2025

U19 . kolu severno-centralne grupe B lige, rukometaši drugoplasirane MRK Kikinde dobili su 27:25 (16:11) na parketu „Jezera” tim subotičkog Spartaka. Do kraja ligaškog dela sezone preostala su još tri kola, Kikinđani će najpre u goste Sivcu, u istoimenom bačkom selu, potom će čekati beogradske Lavove i gostovati Vrbasu, a nakon toga sledi doigravanje, najpre polufinalno.
MRK KIKINDA: Balaban, Cvijanović 3, Lisica, Trninić, Ćosić 4, Todorov 3, Vrgović 3, Panić 3(1), Tatari 5, Popović, Jovanović 6, Bošković, Kovačević, Maksimović, Kitanović.
D. P. 

ofk-kikinda

Srpska liga „Vojvodina”: OFK Kikinda – Kabel 2:1 (1:1)

Dejan Panić March 29, 2025
Kikinda – Gledalaca: 200. Sudija: Dragan Zorić (Klek). Strelci: Grković u 1, Čutović 74. za OFK Kikindu, Boškan 42. za Kabel. Žuti kartoni: Tasić, Čutović, Viola (OFK Kikinda), Sukačev, Novevski, Popović, Jelić (Kabel).
OFK KIKINDA: Tasić, Hromiš, Čutović, Gajić, Molnar, Mojsilović  (Kovačević), Stanković (Pjošta, Zagorac), Stojanov (Ivanović), Viola, Rafael (Budai), Grković.
KABEL: Toroman, Velicki (Paunović), Pavić, Popović, Janjić (Petrović), Novevski (Ivanović), Tedić, Boškan, Sukačev (Grgić), Jelić, Pivaš (Novaković).   
Furiozan uvod u meč, Nikola Grković, u 50. sekundi, s preko 35 metara malo iskosa, raspalio je i sjajno pogodio gornji ugao gola Toromana. Na suprotnoj strani uzvratio je Kabel preko Pivaša, izbliza je pokušao, a panterski je reagovao golman Tasić i sprečio izjednačenje. U petom minutu i Stojanov je imao opasan pokušaj, čuvar mreže gostiju bio je nemoćan, ali je lopta gotovo okrznula spoljni deo stative.
Kako je vreme odmicalo pretežak teren u velikoj meri ometao je rivale da pokažu sve što znaju, a bilo je još nekoliko opasnih situacija na obe strane, najbolja ona OFK Kikinde, nakon pola sata igre, kada je Pavić izbio loptu s gol crte. Na isteku 42. minuta, ipak,  izjednačenje. Posle prekida iskosa i nabačene lopte u peterac domaćina, Vuk Boškan bio je najviši u skoku za 1:1.
U drugom minutu nastavka stopostotna šansa za Pjoštu koji tek što je ušao u igru, ali šutirao je rezervista Kikinđana u golmana gostiju. I gostujući Tedić zapretio je nedugo potom, ne u toliko izglednoj šansi kao Pjošta, ali i on je tukao u čuvara mreže. Potom je Sukačev pokušao udarcem u bliži ugao, ali je Tasić izbio loptu u korner.
Kikinđani su takođe do gola stigli nakon prekida iskosa, blizu mesta odakle su gosti u prvom delu ubacili za poravnanje. Sada je, u 74. minutu, ubačenu loptu u kazneni prostor gostiju, Ilija Čutović glavom sproveo u mrežu Kabela. Pet minuta kasnije Paunović je promašio okvir gola, a bio je blizu mreže, a onda je Boškan mogao bolje, ali i on je izbliza tukao daleko izvan okvira. U pretposlednjem minutu još jedna odlična reakcija golmana domaćina Tasića, spasio je siguran gol, pošto je Boškan dobro tukao glavom nakon nabačene lopte.
D. P. 
VOJVOĐANSKI „ISTOK”
Utakmice 19. nepotpunog kola, odigrane su danas i na vojvođanskom „Istoku”, a na terenima bile su dve od četiri naše ekipe. U Banatskom Karlovcu, novokozaračka Sloboda remizirala je 1:1 (Francuski) s Proleterom, a Kozara je u Banatskom Velikom Selu pobedila 3:1 (Krmar, Đorić, Ovuka) srpskocrnjansku Budućnost. Sutra od 15 sati, u Nakovu, Polet će dočekati ruskoselsku Crvenu zvezdu.
disko

Sastanak preduzetnika u Policijskoj upravi – kikindski ugostitelji poštuju odredbe pravilnika za zaštitu od požara

Igor Crnogorac March 29, 2025

Tragičan požar u Severnoj Makedoniji podstakao je preduzetnike u Kikindi da provere kako se u gradu poštuju mere zaštite od požara u ugostiteljskim objektima.

Inicijativa je potekla od predsednika Opšteg udruženja preduzetnika Kikinda, Siniše Pašića i juče je održan sastanak sa Pavlom Rajkovim, načelnikom Policijske uprave Kikinda, i Zoranom Budišom, načelnikom Odeljenja za vanredne situacije. Tema je bila primena propisa definisanih Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu ugostiteljskih objekata od požara.

Kako je istakao Pašić, akcenat je stavljen na primenu svih propisanih mera koje se kontrolišu inspekcijskim nadzorom.

– Hteli smo da, još jednom, pregledamo sve odredbe Pravilnika koji je na snazi od 2019. godine i kojeg se naši ugostitelji pridržavaju. Kontrolama je obuhvaćeno sve – od ispravnosti protivpožarnih aparata do evakuacionih izlaza. U ugostiteljskim objektima  u Kikindi primenjuju se propisane mere, redovno se provera ispravnosti opreme i spremni su za kontrole – poručio je Pašić.

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu ugostiteljskih objekata od požara, između ostalog, propisuje: građevinske mere zaštite, obezbeđene i prohodne evakuacione puteve, ispravne električne instalacije, funkcionalne sisteme ventilacije, grejanja i kontrole dima, sisteme za uzbunjivanje i gašenje požara, dostupnost vatrogasnim vozilima.

Primenu propisa nadziru inspektori Ministarstva unutrašnjih poslova, a za njihovo nepoštovanje predviđene su kazne i do tri miliona dinara.

S. V. O.

(Foto: Pixabay, Kikindski portal, Goldfinger-wikipedia)

antibiotici

Opasnosti nepravilne upotrebe antibiotika: intervju sa dr Natašom Nedeljkov Tešin

Igor Crnogorac March 29, 2025

O nepravilnoj i često neopravdanoj upotrebi antibiotika, kao i opasnostima koje ona nosi za naš portal govorila je dr Nataša Nedeljkov Tešin, specijalista mikrobiologije sa parazitologijom, načelnica Centra za mikrobiologiju Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u Kikindi.

– Antibiotici, koji se koriste u lečenju bakterijskih bolesti, sve više se koriste nepravilno, a često i neopravdano. Ova primena odnosi se kako na oralnu upotrebu, tako i na primenu antimikrobnih lekova lokalno u vidu masti, kremova, kapi i slično. Takođe, veliki broj ljudi ne koristi antibiotike na pravilan način, ne pridržavajući se uputstva lekara. Često ih koriste kraće ili duže, doze i frekvencija upotrebe često nije po instrukcijama lekara i farmaceuta.  Neophodno je da se ove navike iskorene što pre.

Kako se, u zdravstvenoj praksi, prepoznaje razlika između virusne i bakterijske infekcije i kada su antibiotici zaista potrebni?

Pre početka primene antimikrobnog leka neophodno je da lekar, po potrebi, uradi dodatne mikrobiološke i biohemijske analize, kako bi utvrdio etiološki uzrok bolesti i, na osnovu tih rezultata, odredio dalju terapiju. Antibiotici se koriste isključivo za lečenje infekcija izazvanim bakterijama, kao i kod virusnih infekcija koje su se naknadno zakomplikovale bakterijskim uzročnikom, što se naziva „bakterijska superinfekcija”. Virusne infekcije (najveći procenat infekcija je bez simptoma i znakova bolesti) leče se simptomatskom terapijom (lekovi za snižavanje temperature, protiv bolova, za lakše iskašljavanje…). Samo lekar može proceniti o kakvoj infekciji je reč.

Kako nepravilna upotreba antibiotika dovodi do razvoja antibiotske rezistencije?

Bakterije su veoma pametne kada je u pitanju preživljavanje u prisustvu antibiotika. One su sklone mutacijama koje dovode do razvoja rezistencije (otpornosti) na antibiotik. Na taj način nastaje rezistencija na jedan, dva ili više antibiotika, kada govorimo o multirezistentnim sojevima.

Koje su kratkoročne, a koje dugoročne posledice prekomernog korišćenja antibiotika po organizam?

Antibiotici, naročito ukoliko se nepravilno koriste, mogu izazvati različita neželjena dejstva – od mučnine, dijareje, osetljivosti na sunce, pa sve do oštećenja tetiva, nerava i teških alergijskih reakcija. Od rođenja deteta organizam nastanjuje veliki broj različitih mikroorganizama, naročito bakterija, što nazivamo mikrobiota. Najveći broj bakterija čini mikrobiotu creva. Korišćenjem  antibiotika mi uništavamo našu mikrobiotu ili takozvane dobre bakterije koje sprečavaju razmnožavanje patogena, utiču na formiranje imunog sistema, naročito u crevima, imaju mnoge metaboličke funkcije i tako dalje.

Koje infekcije više ne reaguju na standardne antibiotike zbog njihove prekomerne upotrebe?

Postoje mnogi bakterijski sojevi koji su otporni na dejstvo antibiotika. Takav jedan soj je bakterija Staphylococcus aureus ili MRSA. Ona je rezistentna na sve dostupne peniciline i cefalosporine, a izaziva različit spektar infekcija. Od gnojnih infekcija kože, potkožnog tkiva, oka, uha do invazivnih infekcija kao što su sepsa, meningitis …

Da li je moguće da organizam stvori takvu rezistenciju na antibiotike da oni više uopšte nemaju dejstvo?

Rezultat nekritične upotrebe antibiotika, kao i nekritična primena u bolničkim sredinama, je porast otpornosti bakterija na primenu antibiotika u terapiji. Antibiotici i drugi antimikrobni lekovi prestaju da budu efikasni, pa je infekcije teško ili nemoguće lečiti, čime se povećava rizik od širenja bolesti, razvoja teškog oblika bolesti, pa i smrti. Ova otpornost postala je alarmantna poslednjih nekoliko decenija, naročito u jugoistočnoj Evropi, gde spada i Srbija. Krajnji ishod otpornosti su smrtni slučajevi najtežih, hospitalizovanih pacijenata koji su oboleli od infekcija izazvanih otpornim mikroorganizmima i za čije lečenje više ne postoje terapijske opcije, odnosno nijedan dostupan antibiotik na našem tržištu ne može da uništi bakteriju uzročnika infekcije. Taj broj smrtnih slučajeva u celom svetu je oko pet miliona godišnje, a procena je da će do 2050. on biti 10 miliona za godinu dana, po podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Na koji način zloupotreba antibiotika utiče na zdravlje dece i imunitet u kasnijem životu?

Upotrebom  antibiotika, uništavamo našu mikrobiotu, naročito mikrobiotu creva. Ona ima ključnu ulogu u formiranju imunog sistema dece, a da bi se obnovila nakon antibiotske terapije, potrebne su i godine. Zato se, zajedno sa antibioticima, u terapiji koriste i probiotici.

Kakva je situacija u Srbiji u pogledu svesti o pravilnoj upotrebi antibiotika? Da li se pacijenti dovoljno edukuju o tome?

Mislim da pacijentima treba više skretati pažnju o važnosti pravilne upotrebe antibiotika u toku terapije. Takođe je neophodna kontrola njihove upotrebe u poljoprivredi, stočarstvu i veterini. To je, takođe, način na koji se rezistencija među bakterijama širi.

Koje mere možemo preduzeti kao pojedinci i društvo kako bismo sprečili zloupotrebu antibiotika?

Svako od nas može dati mali doprinos. Slušanjem saveta lekara, uputstava farmaceuta, pranjem ruku i održavanjem higijene. Na taj način dajemo svoj doprinos sprečavanju nastanka bakterijske rezistencije i širenju rezistentnih sojeva bakterija u populaciji.

Srbija u vrhu zemalja po antibiotskoj rezistenciji

Uloga mikrobiološke laboratorije pri ZZJZ Kikinda je da sprovodi testiranje osetljivosti izolata na antibiotike, prema internacionalno prihvaćenim metodama, i da prati rezistenciju bakterija na njih, kaže dr Nedeljkov Tešin.

– Kada je naša zemlja u pitanju, statistika je poražavajuća. Srbija je, sa državama regiona, u vrhu zemalja po procentu rezistentnih sojeva bakterija na antibiotike. Po tom pitanju, najbolje kotirane su skandinavske zemlje, gde je i upotreba antibiotika najstrože kontrolisana – kaže dr Tešin.

S. V. O.

 

 

Katolicki-Uskrs-(10)

I pravoslavci i katolici ove godine Uskrs slave 20. aprila – neradna su četiri dana

Igor Crnogorac March 29, 2025

Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada u prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.

Pravoslavni i katolički vernici ove godine Uskrs proslavljaju istog dana, što nije uvek slučaj, jer pravoslavna crkva koristi julijanski, a katolička gregorijanski kalendar.

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, Vaskršnji praznici praznuju se neradno počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa – 18, 19, 20, i 21. aprila.