Најновије Архиве | Паге 221 оф 702

Градоначелник отворио 20. Минибаскет фестивал „Ранко Жеравица”

Dejan Panić Маy 24, 2025

Градоначелник Кикинде Младен Богдан отворио је, у дворани Језеро”, 20. по реду Минибаскет фестивал „Ранко Жеравица”, осим наших екипа, наступили су и тимови из Румуније и Мађарске, био је ту и Божидар Маљковић, актуелни председник Олимпијског комитета Србије и бивши кошаркашки тренер, који је, обраћајући се присутнима, бираним речима говорио о Жеравици, размењене су плакете и захвалнице, а у име организатора Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, рекла је:
– Велику захвалност имамо граду на подршци великој, ми смо прошле године преузели организацију, јер Ранко Жеравица је био наш великан и самим тим што имамо велику подршку од његовог, а и мог пријатеља Божидара Маљковића, направили смо ту сарадњу. Веома сам задовољна, 18 екипа је ту, међународног крактера је, а како сам причала са децом, воле овај фестивал и радо му се враћају, како деца тако и тренери и сматрам да ћемо и наредних година на све вишем нивоу организовати. Требали смо да имамо и екипу са Косова, али нажалост нису могли да ускладе термине па се нису појавили.

Д. П.

Међународна конференција у Високој школи: Активна улога деце у програмима

Aleksandra Djuran Маy 24, 2025

Висока школа струковних студија за образовање васпитача, у сарадњи са Удружењем за развој професионалних вештина „ПРОВЕНС“ , била је домаћин Међународној конференцији под називом „Конструктивистички приступ у развоју културних вредности и активности деце предшколског узраста“. Циљ је да скуп послужи као платформа за повезивање и подстицање међусекторске сарадње између културних и образовних установа, као и организација цивилног сектора, истакла је доктор наука и професор на кикиндској Високој школи Драгана Малешевић.

-Желимо програме у којима деца имају активну улогу, истражују, откривају, који задовољавају интересовања и потребе најмлађих и у којима су деца срећна. То је најсавременији приступ у раду са децом. Ово је прва конференција која је објединила професоре који образују васпитаче на Високој школи, практичаре тачније васпитаче и медицинске сестре, библиотекаре, кустосе музеја и све који су заинтересовани да се развију заједнички програми уједињеним акцијама. И развој интеркултуралности нам је важан тао да смо имали госте из Мађарске који су показали како се деца, пореклом Срби, образују и како се код њих развија културни идентитет. Са друге стране приказали смо и како се ради са децом мађарске националне мањине која живе у Србији – навела је др Драгана Малешевић.

Приказани су и примери добре праксе у Народном музеју, Библиотеци и у Предшколској установи, тако да су окупљенима говорили Драган Киурски, виши музејски педагог и Кристина Дрљић, директорица ПУ „Драгољуб Удицки“.

-Васпитаче, али и наши студенти имали су прилику да стекну нова сазнања. Поред тога, упознали су се и са нашим партнерима из места Деска у Мађарској, са којима смо већ организовали трибине. Исто тако ту су нам били и представници Националног савета мађарске националне мањине, тако да је ова конференција добила акредитацију Педагошког завода Војводине – напоменула је Ангела Месарош Живков, директорица ВШССОВ.

Конференција је окупила библиотекаре, кустосе музеја и галерија, васпитаче, професоре и студенте васпитачких школа, као и представнике удружења грађана и стручних удружења активних у области културе. Очекивања су да ће у наредном периоду бити осмишљени културни програми усмерени на дечју иницијативу, креативност и њихово активно учешће у сопственом учењу и развоју културног идентитета.

А.Ђ.

Подигнута оптужница против Кикинђанина због недозвољених полних радњи

Aleksandra Djuran Маy 24, 2025

Основно јавно тужилаштво поднело је суду оптужни предлог против М. О. (35) због кривичног дела недозвољене полне радње.

Основно јавно тужилаштво, после спроведеног поступка предузимања одређених доказних радњи, 7. маја поднело је Основном суду у Новом Саду оптужни предлог против М. О. због кривичног дела недозвољене полне радње. Оптуженом је изречена мера забране приласка жртви решењем Основног суда у Новом Саду, па је предложено да се иста продужи у односу на малолетног оштећеног, јер се сматра да и даље постоје особите околности које су постојале у моменту одређивања исте – прецизирају у новосадском Основном јавном тужилаштву.

Кикинђанин је ухапшен убрзо након што је отац малолетног дечака полицији пријавио да је непознати мушкарац, 7. августа 2024. године, на новосадској плажи Официрац, непримерено додиривао његовог малолетног сина.

Према сазнањима Дневника, петнаестогодишњак је тог дана бициклом отишао на Официрац како би прошетао по плажи. Приликом поласка кући, када је дошао до места где му је био бицикл, пришао му је непознати мушкарац, који се представио, односно рекао је малолетнику своје име и питао да ли има пет минута времена да разговарају. Петнаестогодишњак му је на то одговрио да нема, да га не познаје и да иде кући. Међутим, осумњичени је поновио да хоће да прича са њим и, како се сумња, почео да га додирује по задњици и полном органу.

Кикинђанин је ухапшен убрзо након што је отац малолетног дечака новосадској полицији пријавио да је непознати мушкарац, 7. августа 2024. године, на новосадској плажи Официрац, непримерено додиривао његовог малолетног сина.

Малолетник је успео да побегне и чим је дошао кући одмах је све испричао оцу. Према незваничним информацијама, постоји сведок немилог догађаја, који је позвао дечаковог оца и рекао му да је видео шта се догодило и да ће мушкарца који је додиривао његовог сина пратити до доласка полиције.

Полицијска патрола је убрзо на Кеју скојеваца пронашла осумњиченог, легитимисала га и привела. М. О. је, према незваничним сазнањима, потврдио полицајцима да је био на Официрцу, али је негирао да је некога додиривао.

Због сумње да је починио кривично дело недозвољене полне радње, М. О. је након хапшења одређено задржавање до 48 сати, а потом је 8. августа 2024. приведен у Основно јавно тужилаштво у Новом Саду на саслушање, где му је одређена мера забране прилажења, састајања и комуницирања са малолетним оштећеним и сведоцима на минималну дистанцу од 100 метара.

Снежана Радојичић на трибини у Кикинди: прича о слободи и животу на друму

Igor Crnogorac Маy 23, 2025

Снежана Радојичић, номад, списатељица и блогерка, одржала је у свечаној сали Народног музеја, пред бројном публиком, путописну трибину под називом „Бициклом око света“. Пре 14 година, незадовољна животом у корпорацији и осећајем да своје снове оставља по страни, кренула је у авантуру коју данас зове својим животом: путовање бициклом по свету.

– Једног дана сам схватила да не живим живот који сам желела. Признала сам себи да нисам ништа учинила да остварим своје снове – да живим слободно, изван система, и да живим од писања. Ја сам дипломирани професор књижевности, али сам радила у корпорацији, објављивала једну књигу на десетак година. Док су други тражили „југа“ као дипломски поклон, ја сам пожелела „рог“ бицикл јер ми је то био симбол слободе и независности – испричала је Снежана.

Путовање бициклом открила је, како каже, релативно касно, али када се упустила, отворио јој се потпуно нови свет.

– Будим се у шатору, припремим кафу и доручак, па одлучим куда ћу тог дана. Путујем лагано, заустављам се кад ми нешто привуче пажњу, разговарам са људима. Бицикл руши баријере. Људи ме не доживљавају као туристкињу, лакше ступамо у контакт и то ми много значи. Немам руту, немам циљ да „сакупим“ земље – моја једина потреба је да живим у покрету – објаснила је.

На досадашњим путовањима обишла је 51 земљу, на четири континента. У некима се задржавала месецима, у друге се враћала више пута – у Кину чак четири пута, у Америку два пута, у Камбоџи, Непалу, Вијетнаму и Јапану живела је по по шест месеци, у Чилеу годину и по дана. У августу прошле године у Србију се вратила са Аљаске и остаће овде, каже, укупно годину дана.

– Немам спонзоре. Живим од својих књига. Трибине држим да бих их представила, продала, уштедела нешто и наставила пут – рекла је. – У последњих 14 година више сам времена провела на путу него код куће.

У свом препознатљивом, непосредном стилу, Снежана је публици пренела неке од најупечатљивијих епизода из своје вожње око света: говорила је о најомиљенијој и најбизарнијој земљи у којој је возила бицикл, како је изгледало путовати током пандемије кроз Јужну Америку, како је бежала из карантина, али и зашто је годину дана касније била ухапшена. Причала је и о свом духовном буђењу које је доживела током боравка у колумбијском племену Арвуако – заједници која и данас живи на исти начин као њихови преци пре три хиљаде година.

Највиши врх преко којег је прешла бициклом је у непалским Хималајима, висине 5.416 метара. Возила је хиљаду километара кроз пустињу Гоби у Монголији, 1200 километара кроз пустињу Атакама у Чилеу и око 800 километара кроз пустињу Такламакан у Кини.

Публика је током сат и по трибине слушала о свакодневици на друму, о страховима и начинима на које се штити, о животу у пустињи, али и о важности такозваног вертикалног путовања – оног у дубину, у себе. Снежана је своје приче испратила слајдовима с фотографијама.

Представио ју је Драган Грбић, њен пријатељ из Кикинде, подсетивши да је Снежана већ трећи пут у нашем граду и да је 2011. године кренула у „авантурицу“ која је прерасла у начин живота – више од 120.000 пређених километара.

Написала је осам књига са својих путовања. На овој трибини посетиоци су могли да их купе директно од ње, а сви остали могу их наручити преко њеног сајта.

– Најлепши део ове приче су људи – закључила је Снежана.

Обележавање 40 година од почетка рада некадашњег Дома омладине, сада Културног центра

Aleksandra Djuran Маy 23, 2025

Културни центар Кикинда, у понедељак, 26. маја, многобројним активностима обележиће 40 година постојања и рада.

Од 17 сати на Градском тргу биће организоване радионице креативна „Чаролија маште“, ликовна „Стварам оно што сањам“ и мала ликовна колонија „Сликари Кикинде“.

За 18 часова заказан је јавни час ученика Балетске школе.

Сат времена касније у сали Културног центра биће приређена свечана академија „40 година младости, љубави и културе“. Овом приликом биће и концерт хорова „Атендите“ и „Кикиндијанци“.

Незапослени добили уговоре о запослењу у оквиру мера активне политике запошљавања

Aleksandra Djuran Маy 23, 2025

У Филијали Националне службе за запошљавање потписани су први уговори са 17 незапослених који су посао добили преко јавног позива за учешће у мерама активне политике запошљавања.

Маша Шокловачки из Сенте имаће плаћен приправнички рад за ветеринарског техничара.

-Завршила сам средњу Пољопривредну школу у Футогу. Приправнички, који траје пола године, одрадићу у Ветеринарској станици у Чоки. За све то време добијаћу нето минималну зараду и након тога ме очекује приправнички испит – сазнали смо од Маше Шокловачки.

Канцеларија за рачуноводство „Галић“ и у ранијем периоду користила је ове подстицаје.

-Запослићемо Теу Радојчић и на тај начин повећати број радника што нам пуно значи. Биће запослена на место књиговође контисте и већ је код нас месец дана. И сама сам запослена преко конкурса Националне службе за запошљавање и искуства су одлична – рекла је Ђурђина Гавранчић из поменуте канцеларије.

Теа Радојчић (22) додала је да јој је драго што је прву прилику да дође до посла добила путем конкурса „Моја прва плата“ и што је добила прилику да остане и ради посао за који се школовала.

Већина јавних позива биће отворена до 28. новембра, док је рок за подношење захтева за појединих мера намењених особама са инвалидитетом (ОСИ) 31. децембар. Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање био је отворен до 14. априла.

-Управо је самозапошљавање мера за коју је највише заинтересованих. До сада је поднето 113 захтева, а наша квота је 68 – навела је директорица Филијале НСЗ Јелена Митровић. – У сарадњи са локалном самоуправом наша Филијала склопила је уговор којим су одобрена средства за суфинансирање јавних радова за особе са инвалидитетом. Ове године ова мера није уврштена у јавни програм Републике, а интересовања има. Рок за пријаву је до 30. маја и овом приликом позива послодавце да конкуришу јер постоји могућност да се, на овај начин, запосли 28 особа.

Републичким програмом расписано је 12 јавних позива, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленима, бити укључено више од 15.000 лица. За мере активне политике запошљавања у овој години планирано је издвајање 6,25 милијарди динара, док ће додатна средства бити обезбеђена и од стране локалних самоуправа, како кроз заједничко финансирање са НСЗ, тако и кроз самостално финансирање, уз техничку подршку Националне службе.

А.Ђ.

Амерички фудбал: Мамути чекају Вукове

Dejan Panić Маy 23, 2025

Започела је, бројем клубова, никад оскуднија сезона Прве лиге Србије у америчком фудбалу. За наслов државног првака надмећу се свега четири клуба, међу њима и кикиндски Мамути који су недавно стартовали поразом, изгубили су на ЖАК-овом Вашаришту од земунских Плавих змајева, резултатом 15:42, а у недељу од 16 сати, опет у Синђелићевој улици, чекаће београдске Вукове. Након шест кола, уследиће доигравање, по једна утакмица у полуфиналу, потом и у финалу.
Д. П.

Пут око света на два точка – путничка трибина вечерас у Музеју

Igor Crnogorac Маy 23, 2025

Вечерас од 18 сати, у Народном музеју, биће одржана путничка трибина „Бициклом око света“ коју ће водити Снежана Радојичић, „циклономад” – списатељица, блогерка и авантуристкиња која већ 14 година на бициклу обилази свет.

Публика ће имати прилику да чује приче са више од 120 хиљада пређених километара на четири континента, али и како изгледа живот на друму, како се носи са страховима и зашто су јој пустиње најдраже дестинације.

Три куглашице Кике на Светском првенству у Мађарској: Команов, Френц и Санто у репрезентацији Србије

Dejan Panić Маy 22, 2025

Куглашке репрезентације Србије, мушку и женску, у другој половини наредне седмице у Секешфехервару, у Мађарској, очекује почетак Светског првенства, а након трећег циклуса припрема у Бањи Јунаковић покрај Апатина, у екипи дама, селектора Војка Павловића, три су чланице кикиндске Кике 0230: Нада Команов, Љиљана Френц и Јелена Санто.
Женска селекција Србије у четвртак, 29. маја, када стартују надметања по групама, најпре ће одмерити снаге с репрезентацијом Словачке, а потом следе дуели с Данском односно Немачком.
Д. П.

Кикиндски ЖАК прославио клупску славу „летњег” светог Николу, градска управа поклонила возило-косилицу

Dejan Panić Маy 22, 2025

Подручни фудбалски лигаш ЖАК, на свом Вашаришту прославио је вечерас клупску славу „летњег” светог Николу уз обредно резање колача, а скупу је присуствовао и градоначелник Кикинде Младен Богдан.
– Славимо данас и као град и ово данас показује и нашу целу историју за коју кажу да је кратка, али садржајна, а када је фудбал у питању односно ЖАК, историја од скоро 100 година није кратка. Тако да треба да будемо поносни на то што имамо и ми ћемо да се трудимо да помогнемо ЖАК-у колико год можемо и ове сезоне, за коју ћемо да видимо како ће да се заврши за ЖАК а знам да је незгодно за опстанак, као и за наредне године без обзира на исход ове. Бог неке ствари може да услиши, али ако се ми довољно не потрудимо онда молитве нису довољно вредне, међутим важно је да се обележава крсна слава и да ЖАК чува ту традицију, јер свака кућа мора да има заштитника, а клуб мора да живи и постоји. И још само да пожелим да се и убудуће сваке године овако дружимо – рекао је Богдан обраћајући се присутнима.
Мирко Протић, председник Управног одбора ЖАК-а, иначе некадашњи голман овог клуба, захвалио је локалној управи.
– Људи из градске управе нам помажу и јако смо им захвални, а свима је тешко, не само нама у ЖАК-у па су ту и наши спонзори и ветерани који су нам такође од помоћи. Град нам је купио возило-косилицу, а то нам је било преко потребно. Нажалост, ове сезоне резултати прве екипе у Подручној лиги нису сјајни, боримо се за опстанак за малим шансама, али зато имамо велики број деце у пионирима и кадетима, укупно њих више од 50.
Још је градски већник за спорт Александар Аћимов додао:
– ЖАК има велику традицију и окупља велики број гледалаца на утакмицама и ми као град смо то препознали и годинама покушавамо да помогнемо људима који се труде да овај клуб опстане у свим категоријама. Хвала управи ЖАК која је препознала наш труд и што су затражили помоћ од нас, наравно да увек може боља и већа помоћ да буде, али ми у граду се трудимо да помогнемо свим клубовима, а нарочито оним који имају много деце, а ЖАК их има.
Д. П.