Kikinda – Gledalaca: 150. Sudija: Vanja Filipović (Subotica). Strelac: Nađ 75. minut. Žuti kartoni: Čutović, Ivanović, Lekaj, Otoran (OFK Kikinda), Mandić, Nađ, Marinković (Hajduk). Crveni karton: Marinković (Hajduk) 90+3. minut.
OFK KIKINDA: Jovanović, Čutović, Molnar, Nikolić, Ivanović, Lekaj (Pašić), Otoran (Kovačević), Šašić (Brkljač), Stojanović (Kecman), Budai, Stanimirov (Pajtin).
HAJDUK: Bajić, Vasić (Đ. Kukolj), Lazarević, R. Mandić, Nađ, Ignjić (Marinković), Zolnaić, A. Mandić (Veselinović), Herceg, Mitrović (M. Kukolj), Krtinić (Srnić).
Divošani su na jedvite jade opravdali ulogu favorita protiv borbenih domaćina, ali ruku na srce i promašili veći broj prilika, posebno u prvom poluvremenu, kada su u tri navrata iz izglednih situacija gađali daleko van okvira gola, jedanput je još golman Kikinđana Jovanović vrhovima prstiju skrenuo loptu u korner, a još je i Ignjić pogodio stativu.
U nastavku, zapretio je Hajduk tek u 62. minutu, opet lopta nije išla ka mreži, a onda se Jovanović još jedanput istakao spasivši OFK Kikindu. Nije, međutim, čuvar mreže domaćih mogao sprečiti pogodak četvrt sata pre kraja, iako se bacio i lepo pružio za paradu, kada je odmerenim udarcem, s ivice kaznenog prostora, prezicno naciljao Nađ, a prethodno se iz nekoliko koraka namestio.
Nisu bili gosti kažnjeni za prethodne promašaje pre pogotka, a najzreliju priliku za kaznu propustio je Molnar u finišu. Šest minuta pre kraja iznenada se našao u šansi, imao je, doduše, i čuvara na leđima, a golman gostiju Bajić, pravovremeno krenuvši s gol crte, ušao mu je u šut i sprečio izjednačenje.
D. P.
Најновије
Od antičkog drevnog doba do današnjice pred ljudima i čovečanstvom dva su moguća puta: sunčanom stranom koji osvetljavaju nauka i tragalaštvo i put, tj. stranputica kojom lutaju „nišči duhom” vođeni opsenama, dogmama, predrasudama.
Gost podkasta je mladi naučnik i istraživač Andrej Popović, dobitnik mnogih visokih priznanja među kojima i Svetosavske nagrade.
Pravoslavni vernici danas, 1. novembra obeležavaju Mitrovske ili jesenje zadušnice koje padaju uoči praznika Svetog Dimitrija Solunskog koji se praznuje 8. novembra. Zadušnice se uvek obeležavaju u subotu kao sećanja na Hristovo pogrebenje i smrt ali i nadu u vaskrsenje koje je čovečanstvo dobilo Hristovim vaskrsenjem. Na bogosluženjima subota je dan za pomen svim mučenicima i upokojenima.
Na zadušnice se obilaze grobovi upokojenih srodnika i prijatelja ali pre izlaska na groblje u crkvama se vrši bogosluženje u ranim jutarnjim časovima nakon čega se služi opšti parastos. Vernici u hramove donose koljivo i spisak imena krštenih pokojnih koje žele da se pomenu tokom parastosa. Ako su naši pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na groblje, uvek može da se ode u crkvu.
Na groblju se takođe može obaviti parastos, mada se najčešće čini mali pomen. Osveštava se žito, prekađuje grob i pale sveće za pokoj duša umrlih.
Na zadušnice se deli milostinja za duše pokojnih. Treba se setiti potreba onih kojima je i najmanja pomoć dobrodošla.
U Galeriji Kulturnog centra sinoć je otvorena multimedijalna izložba umetnice Ide Trkulje pod intrigantnim nazivom „(Kad me pitaju) Čime se ti baviš?“. Ova postavka, koja će biti otvorena narednih deset dana, prikazuje raznovrsnost stvaralaštva mlade autorke – od digitalnih ilustracija i dizajna za video igre, do fotografija, crteža i reljefnih slika.
Kako sama umetnica kaže, ideja je proistekla iz jednog jednostavnog, ali često ponavljanog pitanja.
-Bila sam inspirisana upravo time što me ljudi stalno pitaju čime se bavim. Bavim se različitim oblicima umetnosti, ali to do sada nisam prikazivala svojim sugrađanima. Po struci sam inženjer fotografije, ali osim toga, bavim se i digitalnom ilustracijom, ilustracijom dečijih knjiga, dizajniranjem tetovaža, grafikom za video igre… Ukratko ima svega digitalnog. Ovo je način da Kikinđanima konačno pokažem sve ono što radim – rekla je Trkulja.
Jedan deo postavke posvećen je ličnim, intimnijim radovima – njenom „hobi kutku“.
-Najdraži su mi reljef lotosa koji sam skoro završila i jedna slika koju sam zajedno sa dvogodišnjom ćerkom bojila. To je poseban momenat za mene – dodaje Ida sa osmehom.
Kao sertifikovani instruktor joge pilatesa i personalni trener, Trkulja u svom stvaralaštvu vidi povezanost između discipline tela i izraza duha.
-U jogi sam pronašla ravnotežu. Unutrašnja disciplina i spoljašnji izraz hrane se iz istog dela stvaralaštva – objašnjava umetnica.
Zamenica direktora Kulturnog centra, Tanja Nožica, izrazila je zadovoljstvo što je upravo Kikinda domaćin jedne ovako neobične i sveobuhvatne izložbe.
-Mi redovno organizujemo izložbe različitih umetnika, ali ova je po mnogo čemu posebna. Ida je mlada umetnica koja se bavi širokim spektrom kreativnih oblasti. Drago mi je što joj je ovo prva samostalna izložba u rodnom gradu“ – rekla je Nožica.
Posetioci su takođe podelili svoje oduševljenje.
-Ida je izuzetno talentovana na svim poljima. Mislim da je ova izložba veliki podstrek ne samo za nju, već i za druge mlade umetnike da se osmele i pokažu svoj rad – istakla je sugrađanka Gordana Laković.
Profesorka Sibil Petenji, koja je pratila Idu još tokom studija, opisala ju je kao umetnicu bogatog izraza i duboke introspekcije.
-Kroz njene radove vidi se istraživanje ženskog identiteta, povezanosti sa zemljom, sa sobom. Njeni radovi su poput bajki – pune tame, ali i ljubavi i životne radosti. Ida stvara nove svetove, bilo da radi na ekranu, na koži ili kroz objektiv – kazala je Petenji.
Vernici Rimokatoličke crkve danas, 1. novembra, obeležavaju Dan svih svetih, poznat i kao Sisvete koji je jedan je od najvažnijih katoličkih praznika.
Dan svih svetih posvećen je svim poznatim i nepoznatim svecima Katoličke crkve – ne samo onima koji su službeno proglašeni svetima, već i svim pravednicima i onima koji su živeli svetim životom. To je dan kada vernici izražavaju zahvalnost i molitvu za sve one koji su ušli u nebesku slavu.
Na današnji dan običaj je da se posećuju groblja, pale sveće, kao i da se odnosi cveće na grobove, održavaju se svete mise i molitve za pokojne. Iako je sledeći dan, 2. novembar Dušni dan, posebno posvećen molitvi za duše svih preminulih, već na Dan svih svetih posjećuju se groblja i odaje se počast pokojnicima.
Na putu između Nakova i Kikinde, u večernjim satima, dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj je učestvovalo putničko vozilo i magarac koji je iznenada izleteo na kolovoz.
Prema rečima očevidaca, životinja je najverovatnije došla iz pravca obližnjih vikendica. Vozač, devojka (32) iz Nakova, nije uspela da izbegne udar. Tom prilikom je lakše povređena i prevezena u kikindsku bolnicu radi pregleda.
Na automobilu je pričinjena velika materijalna šteta, dok je magarac uginuo na mestu nesreće.
Vlada Republike Srbije donela je Odluku kojom se 1. novembar 2025. proglašava za Dan žalosti povodom godišnjice smrti i stradanja 16 građana zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novim Sadu.
Saopštenje Vlade Srbije prenosimo u celosti:
Zakonom o obeležavanju dana žalosti na teritoriji Republike Srbije uređuju se uslovi i način obeležavanja dana žalosti na teritoriji Republike Srbije, obaveze državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnih ustanova i javnih preduzeća koje oni osnivaju, organizacija kojima je zakonom povereno vršenje poslova državne uprave kao upravnih ovlašćenja, obaveze drugih pravnih i fizičkih lica, kao i sankcije za nepoštovanje utvrđenih obaveza u pogledu obeležavanja dana žalosti.
Dan žalosti otpočinje u 00.00 sati dana koji je određen za dan žalosti, a završava se u 24.00 sata dana koji je određen za poslednji dan dana žalosti.
Načini obeležavanja dana žalosti su spuštanje zastave na pola koplja, što podrazumeva da organi i organizacije, kao i druga pravna lica koja ističu zastavu, dužna su da u vreme dana žalosti zastavu Republike Srbije spuste na polovinu jarbola, odnosno koplja, uz odgovarajuće osvetljenje noću.
Medijsko informisanje i sećanje podrazumeva da radiodifuzne organizacije za informisanje javnosti na teritoriji Republike Srbije, dužne su da u svojim programima, uključujući i emisije namenjene inostranstvu, na dan proglašenja dana žalosti: emituju odluku o proglašenju dana žalosti i o programu njegovog obeležavanja koju donosi nadležni organ Srbije ili telo koje on odredi, obaveste javnost o skupovima sećanja koje povodom dana žalosti organizuju nadležni organi Republike Srbije ili tela koja ona odrede, umesto humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih emisija sa zabavnom i narodnom muzikom, emituju muziku i emisije prikladne danu žalosti i usklade detaljnu programsku šemu u vreme dana žalosti.
Novinsko-izdavačke organizacije koje izdaju dnevne novine dužne su da na dan žalosti svoje listove odštampaju u crnoj boji, navodeći na prvoj strani odluku o proglašenju dana žalosti i proglašenju njegovog obeležavanja.
Muzeji, pozorišta, bioskopi, organizacije koje imaju muzičko-scenske programe, arhive i druge ustanove u oblasti kulture obavezni su da svoje programe prilagode danu žalosti.
Dan žalosti u sportskim halama, na stadionima i igralištima obeležava se spuštanjem na pola jarbola ili na pola koplja zastave Republike Srbije i zastava sportskih klubova, a ako je reč o sportskim susretima međunarodnog značaja onda i spuštanjem zastava međunarodnih sportskih organizacija na pola jarbola ili na pola koplja.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, pre početka sportske manifestacije, sudija zviždukom pištaljke označava početak i završetak odavanja pošte minutom ćutanja, i prikladnih poruka kojima se odaje pošta nastradalim u nesreći zbog koje je proglašen dan žalosti.
Za vreme dana žalosti je zabranjeno emitovanje narodne i zabavne muzike, odnosno održavanje programa zabavnog karaktera na javnim mestima.
Šezdeset penzionera iz Kikinde, Čoke i Novog Kneževca, članovi Sindikalne organizacije penzionera, provelo je sedam dana na rehabilitaciji i rekreativnom odmoru u Ivanjici. Putovanje, koje je trajalo od 23. do 30. oktobra, organizovao je predsednik organizacije Radovan Subin, a domaćin je bio Hotel „Park“.
Tokom boravka, penzioneri su uživali u sadržajima koje hotel nudi, ali i u lepotama Ivanjice i okolnih krajeva. Učesnici su imali priliku da posete brojne znamenitosti, učestvuju u izletima i druže se u lepoj atmosferi.
-Prezadovoljan sam, gde god da smo putovali, sve znamenitosti grada smo obišli. Meni se to jako dopada. Ja bih, iskreno, stalno putovao sa njima – rekao je Milan Škoro, penzioner iz Kikinde.
Sugrađanin Petar Martinov ističe da Sindikalna organizacija ima važnu ulogu u životu starijih građana:
-Sindikalna organizacija penzionera ima jedan odgovoran zadatak koji izvršava sto posto u kvalitetu, a to je da utiču na naš oporavak i raspoloženje. Moraće da promene naziv u Organizacija „mladih penzionera“, jer se ovde ne stari – našalio se Martinov.
Predsednik Radovan Subin najavio je da će i naredna godina biti ispunjena brojnim putovanjima i druženjima. U planu su, između ostalog, posete Beogradu, manastirima u Srbiji, krstarenje Tisom, odlazak na more, kao i poseta Temišvaru i novogodišnjem vašaru.
Ovakva druženja, poručuju iz Organizacije, nisu samo prilika za odmor, već i za jačanje zajedništva, dobre energije i vitalnosti među penzionerima.
Predavanje na temu „Prerada voća i povrća na gazdinstvima kao izvor dodatnih prihoda“ organizovano je u Poljoprivrednoj stručnoj službi. O temi je govorila savetodavac Jelena Kljajić koja se osvrnula i na zakonsku regulativu koja se odnosi na takozvana mala poljoprivredna gazdinstva i o tome šta je neophodno da od proizvoda koje prerade ostvare i dodatni prihod.
-Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je pravilnik kojim je tačno utvrđeno ko može da prerađuje proizvode na gazdinstvu, koje uslove moraju da ispunjavaju, kako izgleda kontrola kvaliteta, kako da sertifikuju proizvod. Procedura nije komplikovana i podrazumeva registraciju u Agenciji za privredne registre koja može da se odradi elektronskim putem. Upisuju se u centralni registar malih proizvođača poljoprivrednih proizvoda i tako stiču zakonsku mogućnost da prodaju sve što proizvedu – saznajemo od Jelene Kljajić.
Dva je načina prodaje proizvoda iz voćnjaka i povrtnjaka.
-Jedna je prodaja sa kućnog praga. Mahom su to manje količine i reč je o voću i povrću koje višak gazdinstvu koje ga je proizvelo i oni mogu da ga prodaju samo u svojoj sredini. Sa druge strane imamo i proizvođače sa malim proizvodnim kapacitetima koji imaju prostorije za preradu. Njihovi proizvodi mogu da se prodaju u čitavoj zemlji. Inspekcije proveravaju da li je gazdinstvo ispoštovalo proceduru propisanu Zakonom i Pravilnikom – istakla je naša sagovornica.
Kako navodi Jelena Kljajić na teritoriji grada ima dosta sugrađana koji se bave prodajom voća i povrća sa kućnog praga:
-Mali broj njih je registrovan i cilj je da im ukažemo da ne mogu da, na primer, skuvaju pekmez od voća koje im je preostalo i da ga prodaju, a da nisu upisani u APR-u.
Ovo je četvrta godina koja je, usled vremenskih uslova, bila loša za voćare, pogotovo za one koji imaju manje površine. Na teritoriji grada u ekspanziji je proizvodnja lešnika koji je i primarno voće jer zauzima najviše površina. Na drugom mestu je jabuka koja je takođe u organizovanoj proizvodnji. Kod individualnih proizvođača pored leske, koja je takođe dominantna, tu je i šljiva i sve više je zasada po dunjama.
Pokrovitelj predavanja je Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede.
A.Đ.
U Banatskom Velikom Selu, već skoro dve decenije deluje Udruženje pčelara „Matica“, koje okuplja vredne meštane posvećene pčelarstvu, prirodi i zdravom životu. Ovo udruženje je postalo mesto gde se iskustva i znanje nesebično dele, a ljubav prema pčelama spaja različite generacije.
Pod vođstvom Mirka Kneževića, pčelari „Matice“ ne samo da brinu o svojim košnicama, već aktivno rade i na unapređenju uslova za razvoj zajednice. Nekadašnji stari mlin u selu pretvorili su u prijatan pčelarski kutak – mesto susreta, druženja i učenja. Tamo se danas održavaju predavanja, radionice i razgovori o najboljim načinima da se očuvaju pčele, ali i tradicija pčelarenja u ovom kraju.
Sa srodnim organizacijama neguju plodotvornu saradnju, a sa Udruženjem pčelara iz Surdulice pobratimili su se pre desetak godina.
– Udruženje je osnovano 2006. godine, sasvim jednostavno – meštani koji su imali po koju košnicu rešili su da se udruže. Pre korone nas je bilo oko šezdeset, danas je aktivnih tridesetak članova. Svake nedelje se okupljamo, razmenjujemo iskustva, učimo jedni od drugih. Organizujemo „Dane meda“, druženja, dolaze nam pčelari i iz Kikinde i iz okolnih mesta. To je više od hobija, to je zajedništvo – kaže za „Komunu“ Mirko Knežević, predsednik Udruženja.
Kakva je bila ova godina za pčelare, pitamo ga.
– Iskreno, teška. Mnogi su izgubili cele pčelinjake. Neko je ostao na desetak košnica, čisto da ne odustane. Glavni problem bio je nedostatak polena tokom zime. Pčele nisu imale snage da izdrže i već u martu smo gledali kako društva stradaju. Ali, suncokret je ove godine dobro medio, pa je prinos ipak bio solidan – ne kao nekada, ali dovoljan da ostanemo u igri.
Pčelarstvo je neizvesno jer svaka sezona donosi svoje izazove i nova iskustva. Ipak, ovim vrednim pčelarima, ne manjka posvećenosti. Svaki kilogram proizvedenog meda svedoči o njihovom trudu i strpljenju, a spona koja ih povezuje je i ljubav prema svom selu.
– Našli smo jedan stari mlin u raspadanju, potpuno ga obnovili i sada tu održavamo sastanke. Prostoriju koriste i druga udruženja, fudbalski klub, slikari… Sačuvali smo jedan objekat od propadanja, i to nam je važno. Uključujemo se i u akcije uređenja sela, sredili smo tribine na fudbalskom terenu, učestvovali u prolećnom čišćenju parka – kaže Knežević.
„Matica“ nije samo grupa pčelara – to je mala zajednica koja pokazuje da se trud i upornost isplate, ali i koliko je važno čuvati prirodu i negovati zajedništvo. Njihov rad je podsetnik da vrednoća, znanje i ljubav prema prirodi daju najslađe plodove — baš kao i njihov med.
PRIRODNI MED NASUPROT ŠEĆERNOM SIRUPU
Sa našim sagovornikom razgovarali smo i o razlici između prirodnog i veštačkog meda.
– Najbolji savet je jednostavan: kupujte med direktno od pčelara. To je med koji jedu naša deca, i ne bismo nikada pustili u prodaju nešto što nije zdravo. Zbog manjeg broja pčela cena će svakako rasti, ali bar znaš šta dobijaš. Bolje je dati koju stotinu dinara više, nego jesti šećerni sirup- ukazuje Knežević.
J. C.