Кикинда – Гледалаца: 150. Судија: Вања Филиповић (Суботица). Стрелaц: Нађ 75. минут. Жути картони: Чутовић, Ивановић, Лекај, Оторан (ОФК Кикинда), Мандић, Нађ, Маринковић (Хајдук). Црвени картон: Маринковић (Хајдук) 90+3. минут.
ОФК КИКИНДА: Јовановић, Чутовић, Молнар, Николић, Ивановић, Лекај (Пашић), Оторан (Ковачевић), Шашић (Бркљач), Стојановић (Кецман), Будаи, Станимиров (Пајтин).
ХАЈДУК: Бајић, Васић (Ђ. Кукољ), Лазаревић, Р. Мандић, Нађ, Игњић (Маринковић), Золнаић, А. Мандић (Веселиновић), Херцег, Митровић (М. Кукољ), Кртинић (Срнић).
Дивошани су на једвите јаде оправдали улогу фаворита против борбених домаћина, али руку на срце и промашили већи број прилика, посебно у првом полувремену, када су у три наврата из изгледних ситуација гађали далеко ван оквира гола, једанпут је још голман Кикинђана Јовановић врховима прстију скренуо лопту у корнер, а још је и Игњић погодио стативу.
У наставку, запретио је Хајдук тек у 62. минуту, опет лопта није ишла ка мрежи, а онда се Јовановић још једанпут истакао спасивши ОФК Кикинду. Није, међутим, чувар мреже домаћих могао спречити погодак четврт сата пре краја, иако се бацио и лепо пружио за параду, када је одмереним ударцем, с ивице казненог простора, презицно нациљао Нађ, а претходно се из неколико корака наместио.
Нису били гости кажњени за претходне промашаје пре поготка, а најзрелију прилику за казну пропустио је Молнар у финишу. Шест минута пре краја изненада се нашао у шанси, имао је, додуше, и чувара на леђима, а голман гостију Бајић, правовремено кренувши с гол црте, ушао му је у шут и спречио изједначење.
Д. П.
Најновије
Од античког древног доба до данашњице пред људима и човечанством два су могућа пута: сунчаном страном који осветљавају наука и трагалаштво и пут, тј. странпутица којом лутају „нишчи духом” вођени опсенама, догмама, предрасудама.
Гост подкаста је млади научник и истраживач Андреј Поповић, добитник многих високих признања међу којима и Светосавске награде.
Православни верници данас, 1. новембра обележавају Митровске или јесење задушнице које падају уочи празника Светог Димитрија Солунског који се празнује 8. новембра. Задушнице се увек обележавају у суботу као сећања на Христово погребење и смрт али и наду у васкрсење које је човечанство добило Христовим васкрсењем. На богослужењима субота је дан за помен свим мученицима и упокојенима.
На задушнице се обилазе гробови упокојених сродника и пријатеља али пре изласка на гробље у црквама се врши богослужење у раним јутарњим часовима након чега се служи општи парастос. Верници у храмове доносе кољиво и списак имена крштених покојних које желе да се помену током парастоса. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву.
На гробљу се такође може обавити парастос, мада се најчешће чини мали помен. Освештава се жито, прекађује гроб и пале свеће за покој душа умрлих.
На задушнице се дели милостиња за душе покојних. Треба се сетити потреба оних којима је и најмања помоћ добродошла.
У Галерији Културног центра синоћ је отворена мултимедијална изложба уметнице Иде Тркуљe под интригантним називом „(Кад ме питају) Чиме се ти бавиш?“. Ова поставка, која ће бити отворена наредних десет дана, приказује разноврсност стваралаштва младе ауторке – од дигиталних илустрација и дизајна за видео игре, до фотографија, цртежа и рељефних слика.
Како сама уметница каже, идеја је проистекла из једног једноставног, али често понављаног питања.
-Била сам инспирисана управо тиме што ме људи стално питају чиме се бавим. Бавим се различитим облицима уметности, али то до сада нисам приказивала својим суграђанима. По струци сам инжењер фотографије, али осим тога, бавим се и дигиталном илустрацијом, илустрацијом дечијих књига, дизајнирањем тетоважа, графиком за видео игре… Укратко има свега дигиталног. Ово је начин да Кикинђанима коначно покажем све оно што радим – рекла је Тркуља.
Један део поставке посвећен је личним, интимнијим радовима – њеном „хоби кутку“.
-Најдражи су ми рељеф лотоса који сам скоро завршила и једна слика коју сам заједно са двогодишњом ћерком бојила. То је посебан моменат за мене – додаје Ида са осмехом.
Као сертификовани инструктор јоге пилатеса и персонални тренер, Тркуља у свом стваралаштву види повезаност између дисциплине тела и израза духа.
-У јоги сам пронашла равнотежу. Унутрашња дисциплина и спољашњи израз хране се из истог дела стваралаштва – објашњава уметница.
Заменица директора Културног центра, Тања Ножица, изразила је задовољство што је управо Кикинда домаћин једне овако необичне и свеобухватне изложбе.
-Ми редовно организујемо изложбе различитих уметника, али ова је по много чему посебна. Ида је млада уметница која се бави широким спектром креативних области. Драго ми је што јој је ово прва самостална изложба у родном граду“ – рекла је Ножица.
Посетиоци су такође поделили своје одушевљење.
-Ида је изузетно талентована на свим пољима. Мислим да је ова изложба велики подстрек не само за њу, већ и за друге младе уметнике да се осмеле и покажу свој рад – истакла је суграђанка Гордана Лаковић.
Професорка Сибил Петењи, која је пратила Иду још током студија, описала ју је као уметницу богатог израза и дубоке интроспекције.
-Кроз њене радове види се истраживање женског идентитета, повезаности са земљом, са собом. Њени радови су попут бајки – пуне таме, али и љубави и животне радости. Ида ствара нове светове, било да ради на екрану, на кожи или кроз објектив – казала је Петењи.
Верници Римокатоличке цркве данас, 1. новембра, обележавају Дан свих светих, познат и као Сисвете који је један је од најважнијих католичких празника.
Дан свих светих посвећен је свим познатим и непознатим свецима Католичке цркве – не само онима који су службено проглашени светима, већ и свим праведницима и онима који су живели светим животом. То је дан када верници изражавају захвалност и молитву за све оне који су ушли у небеску славу.
На данашњи дан обичај је да се посећују гробља, пале свеће, као и да се односи цвеће на гробове, одржавају се свете мисе и молитве за покојне. Иако је следећи дан, 2. новембар Душни дан, посебно посвећен молитви за душе свих преминулих, већ на Дан свих светих посјећују се гробља и одаје се почаст покојницима.
На путу између Накова и Кикинде, у вечерњим сатима, догодила се саобраћајна незгода у којој је учествовало путничко возило и магарац који је изненада излетео на коловоз.
Према речима очевидаца, животиња је највероватније дошла из правца оближњих викендица. Возач, девојка (32) из Накова, није успела да избегне удар. Том приликом је лакше повређена и превезена у кикиндску болницу ради прегледа.
На аутомобилу је причињена велика материјална штета, док је магарац угинуо на месту несреће.
Влада Републике Србије донела је Одлуку којом се 1. новембар 2025. проглашава за Дан жалости поводом годишњице смрти и страдања 16 грађана због пада надстрешнице на Железничкој станици у Новим Саду.
Саопштење Владе Србије преносимо у целости:
Законом о обележавању дана жалости на територији Републике Србије уређују се услови и начин обележавања дана жалости на територији Републике Србије, обавезе државних органа и организација, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавних установа и јавних предузећа које они оснивају, организација којима је законом поверено вршење послова државне управе као управних овлашћења, обавезе других правних и физичких лица, као и санкције за непоштовање утврђених обавеза у погледу обележавања дана жалости.
Дан жалости отпочиње у 00.00 сати дана који је одређен за дан жалости, а завршава се у 24.00 сата дана који је одређен за последњи дан дана жалости.
Начини обележавања дана жалости су спуштање заставе на пола копља, што подразумева да органи и организације, као и друга правна лица која истичу заставу, дужна су да у време дана жалости заставу Републике Србије спусте на половину јарбола, односно копља, уз одговарајуће осветљење ноћу.
Медијско информисање и сећање подразумева да радиодифузне организације за информисање јавности на територији Републике Србије, дужне су да у својим програмима, укључујући и емисије намењене иностранству, на дан проглашења дана жалости: емитују одлуку о проглашењу дана жалости и о програму његовог обележавања коју доноси надлежни орган Србије или тело које он одреди, обавесте јавност о скуповима сећања које поводом дана жалости организују надлежни органи Републике Србије или тела која она одреде, уместо хумористичких, забавних, фолклорних и других емисија са забавном и народном музиком, емитују музику и емисије прикладне дану жалости и ускладе детаљну програмску шему у време дана жалости.
Новинско-издавачке организације које издају дневне новине дужне су да на дан жалости своје листове одштампају у црној боји, наводећи на првој страни одлуку о проглашењу дана жалости и проглашењу његовог обележавања.
Музеји, позоришта, биоскопи, организације које имају музичко-сценске програме, архиве и друге установе у области културе обавезни су да своје програме прилагоде дану жалости.
Дан жалости у спортским халама, на стадионима и игралиштима обележава се спуштањем на пола јарбола или на пола копља заставе Републике Србије и застава спортских клубова, а ако је реч о спортским сусретима међународног значаја онда и спуштањем застава међународних спортских организација на пола јарбола или на пола копља.
У случају из става 1. овог члана, пре почетка спортске манифестације, судија звиждуком пиштаљке означава почетак и завршетак одавања поште минутом ћутања, и прикладних порука којима се одаје пошта настрадалим у несрећи због које је проглашен дан жалости.
За време дана жалости је забрањено емитовање народне и забавне музике, односно одржавање програма забавног карактера на јавним местима.
Шездесет пензионера из Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца, чланови Синдикалне организације пензионера, провело је седам дана на рехабилитацији и рекреативном одмору у Ивањици. Путовање, које је трајало од 23. до 30. октобра, организовао је председник организације Радован Субин, а домаћин је био Хотел „Парк“.
Током боравка, пензионери су уживали у садржајима које хотел нуди, али и у лепотама Ивањице и околних крајева. Учесници су имали прилику да посете бројне знаменитости, учествују у излетима и друже се у лепој атмосфери.
-Презадовољан сам, где год да смо путовали, све знаменитости града смо обишли. Мени се то јако допада. Ја бих, искрено, стално путовао са њима – рекао је Милан Шкоро, пензионер из Кикинде.
Суграђанин Петар Мартинов истиче да Синдикална организација има важну улогу у животу старијих грађана:
-Синдикална организација пензионера има један одговоран задатак који извршава сто посто у квалитету, а то је да утичу на наш опоравак и расположење. Мораће да промене назив у Организација „младих пензионера“, јер се овде не стари – нашалио се Мартинов.
Председник Радован Субин најавио је да ће и наредна година бити испуњена бројним путовањима и дружењима. У плану су, између осталог, посете Београду, манастирима у Србији, крстарење Тисом, одлазак на море, као и посета Темишвару и новогодишњем вашару.
Оваква дружења, поручују из Организације, нису само прилика за одмор, већ и за јачање заједништва, добре енергије и виталности међу пензионерима.
Предавање на тему „Прерада воћа и поврћа на газдинствима као извор додатних прихода“ организовано је у Пољопривредној стручној служби. О теми је говорила саветодавац Јелена Кљајић која се осврнула и на законску регулативу која се односи на такозвана мала пољопривредна газдинства и о томе шта је неопходно да од производа које прераде остваре и додатни приход.
-Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је правилник којим је тачно утврђено ко може да прерађује производе на газдинству, које услове морају да испуњавају, како изгледа контрола квалитета, како да сертификују производ. Процедура није компликована и подразумева регистрацију у Агенцији за привредне регистре која може да се одради електронским путем. Уписују се у централни регистар малих произвођача пољопривредних производа и тако стичу законску могућност да продају све што произведу – сазнајемо од Јелене Кљајић.
Два је начина продаје производа из воћњака и повртњака.
-Једна је продаја са кућног прага. Махом су то мање количине и реч је о воћу и поврћу које вишак газдинству које га је произвело и они могу да га продају само у својој средини. Са друге стране имамо и произвођаче са малим производним капацитетима који имају просторије за прераду. Њихови производи могу да се продају у читавој земљи. Инспекције проверавају да ли је газдинство испоштовало процедуру прописану Законом и Правилником – истакла је наша саговорница.
Како наводи Јелена Кљајић на територији града има доста суграђана који се баве продајом воћа и поврћа са кућног прага:
-Мали број њих је регистрован и циљ је да им укажемо да не могу да, на пример, скувају пекмез од воћа које им је преостало и да га продају, а да нису уписани у АПР-у.
Ово је четврта година која је, услед временских услова, била лоша за воћаре, поготово за оне који имају мање површине. На територији града у експанзији је производња лешника који је и примарно воће јер заузима највише површина. На другом месту је јабука која је такође у организованој производњи. Код индивидуалних произвођача поред леске, која је такође доминантна, ту је и шљива и све више је засада по дуњама.
Покровитељ предавања је Покрајински фонд за развој пољопривреде.
А.Ђ.
У Банатском Великом Селу, већ скоро две деценије делује Удружење пчелара „Матица“, које окупља вредне мештане посвећене пчеларству, природи и здравом животу. Ово удружење је постало место где се искуства и знање несебично деле, а љубав према пчелама спаја различите генерације.
Под вођством Мирка Кнежевића, пчелари „Матице“ не само да брину о својим кошницама, већ активно раде и на унапређењу услова за развој заједнице. Некадашњи стари млин у селу претворили су у пријатан пчеларски кутак – место сусрета, дружења и учења. Тамо се данас одржавају предавања, радионице и разговори о најбољим начинима да се очувају пчеле, али и традиција пчеларења у овом крају.
Са сродним организацијама негују плодотворну сарадњу, а са Удружењем пчелара из Сурдулице побратимили су се пре десетак година.
– Удружење је основано 2006. године, сасвим једноставно – мештани који су имали по коју кошницу решили су да се удруже. Пре короне нас је било око шездесет, данас је активних тридесетак чланова. Сваке недеље се окупљамо, размењујемо искуства, учимо једни од других. Организујемо „Дане меда“, дружења, долазе нам пчелари и из Кикинде и из околних места. То је више од хобија, то је заједништво – каже за „Комуну“ Мирко Кнежевић, председник Удружења.
Каква је била ова година за пчеларе, питамо га.
– Искрено, тешка. Многи су изгубили целе пчелињаке. Неко је остао на десетак кошница, чисто да не одустане. Главни проблем био је недостатак полена током зиме. Пчеле нису имале снаге да издрже и већ у марту смо гледали како друштва страдају. Али, сунцокрет је ове године добро медио, па је принос ипак био солидан – не као некада, али довољан да останемо у игри.
Пчеларство је неизвесно јер свака сезона доноси своје изазове и нова искуства. Ипак, овим вредним пчеларима, не мањка посвећености. Сваки килограм произведеног меда сведочи о њиховом труду и стрпљењу, а спона која их повезује је и љубав према свом селу.
– Нашли смо један стари млин у распадању, потпуно га обновили и сада ту одржавамо састанке. Просторију користе и друга удружења, фудбалски клуб, сликари… Сачували смо један објекат од пропадања, и то нам је важно. Укључујемо се и у акције уређења села, средили смо трибине на фудбалском терену, учествовали у пролећном чишћењу парка – каже Кнежевић.
„Матица“ није само група пчелара – то је мала заједница која показује да се труд и упорност исплате, али и колико је важно чувати природу и неговати заједништво. Њихов рад је подсетник да вредноћа, знање и љубав према природи дају најслађе плодове — баш као и њихов мед.
ПРИРОДНИ МЕД НАСУПРОТ ШЕЋЕРНОМ СИРУПУ
Са нашим саговорником разговарали смо и о разлици између природног и вештачког меда.
– Најбољи савет је једноставан: купујте мед директно од пчелара. То је мед који једу наша деца, и не бисмо никада пустили у продају нешто што није здраво. Због мањег броја пчела цена ће свакако расти, али бар знаш шта добијаш. Боље је дати коју стотину динара више, него јести шећерни сируп- указује Кнежевић.
Ј. Ц.