Višegodišnja rukometna reprezentativka iz Banatskog Velikog Sela, u stilu velikih šampiona, povlači se sa rukometnih terena na vrhuncu karijere, u svojoj tridesetoj godini
Uz Anđelu Janjušević, na poziciji desnog beka, bila je godinama strah i trepet za protivničke golmane. Levoruka, probojna, tehnički doterana, izrazito preciznog šuta, predstavljala je oličenje vrhunske rukometašice. Osetili su to mnogi protivnički golmani dok su nemoćno vadili loptu iz mreže nakon Marijinih preciznih šuteva. Doživela je ova uspešna sportistkinja i atmosferu mnogih velikih takmičenja, kako Evropskog, tako i Svetskog rukometnog prvenstva noseći dres sa državnim grbom. Uz sestru Jelenu bila je ponos rodnog Velikog Sela, ali i celog severnog Banata.
Karijera joj je imala meteorski uspon. Njen talenat je najpre došao do izražaja igranjem u školskim selekcijama. Potom ju je zapazio proslavljeni kikindski rukometni strateg Dragan Markov i pozvao u ŽORK Kikinda, a nakon toga Marijino umeće na parketu zapada za oko i skautima nekih od najvećih evropskih klubova: Šiofok, Gomelj, Bekeščaba, Vašaš…
Briljantne igre bile su ulaznica i za poziv u državni tim. Uz sestru Jelenu, takođe rukometnu reprezentativku, donela je mnogo radosti svojim Velikoselcima. Ipak, nakon više od decenije profesionalnog bavljenja sportom, odlučila je da se “penzioniše”.
– Jednostavno, moje telo i glava su osetili da mi treba odmor. Dvadeset godina sam u ovom sportu, od toga deset godina profesionalno. Provela sam osam godina u Mađarskoj, gde sam se osećala izuzetno igrajući u jednoj od najjačih liga na svetu. Pogotovo u periodu kad sam tek otišla tamo. To je bilo ujedno i veliko uživanje, ali i izazov. Stekla sam rukometno ime i u toj zemlji i stvarno mi je bilo prelepo, ali i dosta naporno. Jer, bila sam godinama odvojena od porodice i osetila sam nedavno da bi trebalo da se povučem, da se vratim kući i pre svega da malo odmorim od tolikih napora – kaže Marija, dodajući da, s obzirom da je ujedno i supruga, razmišlja i o proširenju porodice.
– Mogla sam još da igram, ali sam u ovom trenutku odlučila da se povučem i mislim da sam donela dobru odluku. Trenutno ni ne razmišljam mnogo o rukometu i baš mi je trebao odmor. Inače, uvek sam u životu radila ono što me ispunjava, tako da napominjem da sam veoma uživala dok sam igrala rukomet, ali isto tako se danas i van parketa osećam odlično i uživam u ovom odmoru.
Podsetimo, uz sve nabrojane obaveze i napore koje je imala u jednoj od najjačih liga na svetu, Marija je pre nešto više od godinu dana imala vrlo neugodnu povredu i morala je da operiše prednje ukrštene ligamente. Oporavak je bio uspešan. Vratila se na parket, igrala za svoj matični klub i dalje na vrhunskom nivou, ali je u neku ruku došlo do zasićenja. O svom daljem angažmanu dodaje:
– Još nisam konkretno odlučila čime ću se baviti. Mislim da ću ostati u sportu. Neću još da „trčim pred rudu“, ali nadam se da ću se pronaći u poslu koji mi prija, jer ne želim da nešto radim na silu. Ne žurim nigde i hoću da donesem pravu odluku, a to će svakako biti ona delatnost koja mene ispunjava i gde se osećam dobro. Za sada se vraćam kući gde ću biti sa porodicom.
JELENA
Možda jedini koji se istinski raduju Marijinom povlačenju s rukometnih terena su protivnički golmani, jer je ova levoruka bombarderka umela do vrha da napuni mrežu rivala. Isto tako efikasna i borbena je i njena rođena sestra Jelena, koja danas brani boje prestoničkog prvaka države.
– Moja sestra Jelena je već drugu sezonu u Crvenoj zvezdi. Pripremaju se za ovu sezonu, a prošle godine su osvojili sve što se moglo osvojiti na ovdašnjim takmičenjima. Igraće i Evropu, uspešno se vratila posle porođaja i u Zvezdi se oseća odlično- dodaje Marija.
N. Savić
