Иако подаци Института „Батут“ показују да Севернобанатски округ има један од најкраћих очекиваних животних векова у земљи и висок број оболелих од малигних болести, стручњаци истичу да постоје и охрабрујући помаци. Како објашњава др Бранислав Хачко, специјалиста социјалне медицине, у последњим годинама уочено је смањење смртности од кардиоваскуларних болести у првим, критичним часовима по пријему у болницу – што је резултат боље организације здравствене службе, модерне дијагностике и брже интервенције.
-У нашој средини, половина становништва умире од болести срца и крвних судова. На првом месту је инфаркт миокарда, на другом мождани удар. Оно што охрабрује јесте да се исход лечења у првим часовима значајно побољшао, захваљујући развијеним коронарним јединицама, савременој дијагностици и доброј комуникацији са вишим нивоима здравствене заштите – објашњава др Хачко.
Он додаје да се у Општој болници у Кикинди пацијенти стабилизују и уколико је потребно, упућују у Институт у Каменици, где у првих 48 сати могу добити стент – што често представља разлику између живота и смрти.

Према речима др Хачка, најчешћи узроци смрти у Севернобанатском округу су управо хронична, масовна, незаразна обољења – болести срца и крвних судова и малигне болести. Код мушкараца доминирају тумори бронха, плућа и дебелог црева, док су код жена најчешћи карциноми дојке, дебелог црева и репродуктивних органа.
-Инфективне болести се добијају, а незаразне узимају. То значи да су оне директна последица нашег стила живота: начина исхране, физичке активности, стреса, квалитета животне средине – каже др Хачко.
Он наглашава да постоје два типа фактора ризика: непроменљиви (старост, пол и наслеђе) и променљиви (начин живота и утицај средине). Док на прве не можемо утицати, други су у великој већини у нашим рукама.

Једна од кључних порука овог разговора односи се на разлику између здравственог васпитања и промоције здравља.
-Здравствено васпитање покушава да промени навике појединца који већ има здравствене проблеме, али дугорочно, то не доноси велике резултате. Промоција здравља третира здравље као извор живота, а не као објекат лечења. Уместо да људима причамо о болести, треба да их учимо како да живе здраво – објашњава др Хачко.
Он сматра да је највећа добит од улагања у здравствену промоцију код најмлађих – у предшколском и школском узрасту, док још нису дошли у контакт са факторима ризика.
-Ако дете научимо да је лепо бити активан и удисати свеж ваздух и привлачно бити у форми, не морамо му причати о притиску и инфаркту – истиче он.

Иако систем здравствене заштите у Србији има добру структуру, савремену опрему и доступност услуга, највећи проблем остаје недостатак медицинског кадра.
-Није проблем у стручности, већ у бројности. Имамо врхунску дијагностику, модерне лабораторије и добро опремљене просторе, али немамо довољно лекара. Потребно је створити услове да млади лекари остану у овој средини и да се фаворизује квалитетна едукација као вредност – наглашава др Хачко.

Здравствена политика, по његовим речима, треба да буде усмерена на јачање здравственог потенцијала сваког појединца. То подразумева улагање у превенцију, здравствену писменост и мотивацију за промену животних навика.
-Свако јутро треба да почнемо питањем: шта ћу данас да урадим за своје здравље? Да ли ћу појести нешто здраво, прошетати, удисати свеж ваздух, засадити дрво, насмејати се, бити захвалан… Све то јача наш здравствени потенцијал и чини друштво отпорнијим – поручује др Хачко.










Кадети (У17), остварили су две победе у Квалитетној лиги КСВ. Прва победа извојевана је код куће, на паркету „Језера”, против Срема из Сремске Митровице, а друга над Плејом 021 у Новом Саду.
– Победнични дух и квалитетан рад стручног тима и наших дечака су присутни и то је даје резултате. Оно што нас посебно радује је велики одзив деце и родитеља који су заинтересовани за упис у наш клуб. Одржана је презентација клуба по основним школама на територији града. У којим школама нисмо били, долазимо ускоро. Деца су се упознала са основама кошарке кроз игру и смех, а посебно их је обрадовао Лав Лаки, маскота клуба, који се сликао и играо са децом – каже Предраг Кнежевић, тренер млађих категорија – Наш клуб, пре свега, промовише здрав живот, начин да деца постану спортисти, добри људи, са здравим навикама и здравом исхраном и на крају, да своје прве кошаркашке кораке направе у свом граду и клубу са традицијом, стручним кадром и резултатима.
Добродошла су сва деца, која су заинтересована да тренирају кошарку, од предшколаца до завршних разреда основне школе, како из града, тако и са села, у којима ће се такође организовати тренинзи.
А из КК Велика Кикинда поручују: Буди здрав, спортиста, добар човек и друг, тимски играч – постани кошаркаш!



Квалитетнији састав Хајдука није у првом делу сусрета на северу Баната искористио прилике, али, Кикинђани, и поред борбености и залагања, нису имали снаге да сачувају макар реми. Четврт сата пре краја одбрана домаћина начинила је пропуст и Дивошани, у другом делу предвођени некадашњим фудбалерима Суперлиге Веселиновићем и Срнићем, радовали су се поготку Нађа, довољном за повратак на врх табеле српсколигашке „Војводине”, а шеф струке ОФК Кикинде Владимир Китановић морао се помирити с поразом, иако опет има за чим жалити.
Следи гостовање Словену у Руми.