У Културном центру у петак од 19 сати биће отворена колективна изложба надалеко познатих сликара наиваца из Ковачице.
– Угостићемо у нашој Галерији четири сликара наивца из Ковачице и Падине. Реч је о међународно признатим ствараоцима Јурају Лаврошу, Владимиру Галасу, Павелу Љаврошу, као и његовом сину са истим именом и презименом – каже Тања Ножица, заменица директора Културног центра. – Они ће учествовати и на тродневној сликарској колонији. Придружиће им се на тој манифестацији и две сликарске из Падине- Весна Кухарик и Весна Козак. Они ће том приликом тематски бити везани за тему бундеве, односно лудаје и након завршетка колоније радове ће поклонити нашој установи.
Јурај Лаврош je надалеко чувен и тражен сликар наивац, чији су радови приказивани у многим светским галеријама у Монтреалу, Мексико Ситију, Минхену, Берлину, на Кипру, а најчешће излаже у Чешкој и Словачкој, где га убрзо очекује још једна изложба. Наводи да се радује поновном сусрету с нашим градом.
– Долазим у Кикинду после неколико година. Већ сам једном излагао у вашем граду и драго ми је што су ме Кикинђани поново звали. На изложби ћемо представити око 25 радова и поред мене, ту ће бити и мој брат, његов син, као и зет. Иначе, занимљиво је да се ја презивам Лаврош, а мог брата су грешком још у средњој школи у деловоднику „прекрстили“ у Љаврош, па је тако остало у документима и данас, каже кроз смех Јурај Лаврош. –Сви смо чланови Галерије наивне уметности из Ковачице, али ја сам из Падине. Наше удружење тренутно има 26 активних, односно живих чланова. Подсетићу вас да је у децембру прошле године наивно сликарство из Ковачице увршћено на Унескову листу нематеријалне културне баштине и веома сам поносан што сам део те традиције- наводи наш саговорник, напомињући да он и његов брат живе искључиво од сликарства и иако му се званично ближи пензија, он ће наставити да се дружи са платном и четкицама док год има снаге, јер, подсећа, у њиховом удружењу има и знатан број активних уметника који су у деветој деценији живота. Најчешћи мотиви на његовим сликама су панонски пејзажи с понеком кућом или чудноватим дрветом, као и мотив белог гусана, који по речима појединих историчара уметности, представља чистоту душе самог аутора. Од техника, најзаступљеније је уље на платну.
ФУЈАРА
Још једна занимљивост везана за Јураја Лавроша је да је он једини банатски израђивач традиционалног словачког дувачког инструмента фујаре. Реч је о дрвеном, дугачком инструменту с три рупе који звуком донекле подсећа на контрабас и данас се ретко користи, иако је, као и наивно сликарство у Ковачици, уписано на Унескову листу нематеријалне културне баштине. Јурај наводи да су мајстори за израду овог инструмента веома ретки, чак и у Словачкој, у којој је овај инструмент део традиције и, колико је њему познато, у Србији је, поред њега преостао још само један мајстор фујаре, негде у Срему.
РАДИОНИЦЕ, ЕНИГМАТИКА И ШАХ
– Осим ликовног дела програма, ми смо се, по традицији, потрудили да не недостаје ни других садржаја. У суботу 20. септембра на Тргу, испред Културног центра, организоваћемо од 10 до 11 часова радионицу „Чаролија маште“. Након тога, од 12 часова Енигматски клуб „Кикинда“ у балетској сали уприличиће традиционално надметање, а подсетимо да су овдашње енигмате званично међу најбољима, али и најмасовнијима у држави. Истог дана од 12 до 15 часова млади шахисти из целе државе надметаће се у дворишном делу Културног центра- наводи Ножица.
У суботу биће одржана традиционална песничка манифестација „Памтите ме по песмама мојим“ коју организује кикиндски Књижевни клуб „Душко Трифуновић“, коме је и посвећено ово поетско вече, од 18 часова.
Н. Савић
