Најновије

studenti-biblioteka

На предлог Министарства просвете, Влада Србије дала је сагласност да се у школску 2025/2026. годину, након рангирања студената који су остварили услов од потребних 48 ЕСПБ бодова за финансирање из буџета, на терет буџета упишу и студенти који су остварили мање од потребног броја бодова, саопштило је ово министарство.

Како је наведено, упис наредне године на терет буџета са мање од 48 ЕСПБ бодова могућ је само до укупног броја студената чије су студије финансиране из буџета у школској 2024/2025. години на тим студијским програмима, а у циљу очувања броја буџетских студената.

Студенти са мањим бројем ЕСПБ бодова рангирани до укупног броја студената чије су студије финансирају из буџета остварују и права на смештај и исхрану у установама студентског стандарда и на студентске стипендије и кредите на исти начин и под истим условима као остали студенти који се финансирају из буџета.

Овом одлуком уважен је захтев Студентске конференције универзитета Србије и Студентске конференције академија струковних студија и високих школа Србије, имајући у виду најбољи интерес студената и неповољне околности у којима су организовани настава и полагање испита у школској 2024/2025. години, а у циљу спречавања негативних последица по систем високог образовања и студенте, истиче се у саопштењу.

svinje-(2)

На тржишту меса дошло је до разлика у цени стоке на сточним пијацама. Са друге стране аналитичари не предвиђају значајније промене у малопродаји.

Према подацима Система тржишних информација пољопривреде Срcebeбије (СТИПС) цена јагњади је виша у односу на претходни период,  прасића, свиња, као и телади у кланицама и велепродаји имају нешто нижу цену.

Пад откупне цене телади сименталске расе, масе до 160 килограма, регистрован је у више делова Србије. Телад је откупљивана по цени од  730 до 800 динара по килограму.

Упркос слабој понуди у Кикинди, смањена је и цена товне јунади теже од 480 килограма, која је износила око 430 динара по килограму. Цене крава за клање и товних бикова су углавном остале непромењене.

Откупне цене свиња такође су у паду. У средњем Банату, товне свиње од 80 до 120 килограма биле  су 260 динара за килограм, док су прасићи били јефтинији у већини региона.

kuglanje

Шест чуњева недостајало је куглашицама Кике 0230 за понављање прошлогодишњег успеха – пласмана у Лигу шампиона. Кикинђанке су током минула три дана наступиле у Еурокупу у хрватском граду Осијеку, заузевши шесто место у коначном поретку, а до четврте позиције и пласмана у завршно доигравање, Кики је недостајало 30 чуњева.
Тако је овосезонска европска одисеја наших куглашица започела и завршена на куглани „Пампас” у граду на Драви.
Додајмо, овај евроизлет понајвише памтиће Наталија Кресоја, будући да је остварила најбољи резултат у каријери – 616 оборених чуњева.
Иначе, у полуфинале Еурокупа пласирале су се: Немице, Хрватице (Истра, Пореч), Аустријанке и Мађарице, осим њих у Лигу шампиона још и петопласиране Чехиње, седме су Румунке, осме Словенке (Импол, Словенска Бистрица), девете Францускиње, а последњи је босанскохерцеговачки Врбас (Бања Лука).
Д. П.

PUDAR-MIONICA

У Мионици су  свечано потписани  уговори у оквиру Националног програма енергетске санације објеката од јавног значаја у јединицама локалне самоуправе (ЈЛС). Међу 43 градова и општина  и Кикинди су одобрена средства за финансирање пројекта унапређења енергетске ефикасности и енергетске санације зграде комуналних делатности – ЈП „Кикинда“. За овај пројекат биће издвојено 27,7 милиона динара.

Уговор је заменику градоначелника, Дејану Пудару, у име Министарства рударства и енергетике, свечано уручилa државна секретарка Соња Влаховић.

-Настављамо са улагањима у одрживи развој и модернизацију локалне заједнице. Користим прилику да се захвалим Републици Србији и Министарству рударства и енергетике на континуираној подршци у нашим напорима. Планирани радови обухватају примену савремених решења за смањење потрошње енергената, обнову фасада и унапређење система грејања, што ће допринети еколошкој и финансијској одрживости јавних објеката. Кикинда не гради само објекте – ми градимо будућност. Сваки пројекат енергетске ефикасности је корак ка јачој, здравијој и одговорнијој заједници. Наш циљ је да покажемо да град, уз јасан план и посвећеност, може бити пример како се чува енергија, природа и јавни интерес – истакао је Пудар.

rfzo

Филијала за Севернобанатски округ Републичког фонда за здравствено осигурање, са седиштем у Кикинди, од понедељка 20. октобра налазиће се на старој адреси, у улици Доситејева број 33.

Из филијале напомињу да ће улаз за странке бити из улице Војводе Путника, између бројева 10 и 12.

putevi-grebani-asfalt-(4)

Након Руског Села, настављено је наношење гребаног асфалта и на другим локацијама, како је и најавио градоначелник Младен Богдан приликом посете овом селу.

У сарадњи са ЈП „Путеви Србије“, обезбеђено је 1.000 тона гребаног асфалта који ће се искористити за санацију улица и деоница на ободима града, као и у Мокрину, које су претрпеле знатна оштећења услед честог кретања пољопривредних и радних машина.

-На захтеве и сугестије грађана који, пре свега, станују и крећу се тим улицама одговорили смо позитивно како би им ублажили проблеме. Свакако ћемо имати у виду и друге деонице и делове града у којима постоје овакви проблеми. Имамо добру сарадњу са ЈП „Путеви Србије“ и очекујемо да и у наредном периоду заједнички радимо у интересу суграђана – казао је градоначелник Богдан.

У Кикинди на потесу Олуш насуто је 250 метара гребаног асфалта, на Стрелишту 360, на Путу за пристаниште 500 метара, док ће у Мокрину бити обухваћено више локација. Реч је о деоницама које се налазе  ван грађевинског рејона, на рубовима града и у викенд насељима.

А.Ђ.

ugovor-izbeglice-bogdan-(1)

Представницима 73 локалне самоуправе у Србији уручен је 171 уговор за стамбено збрињавање избеглих, интерно расељених и повратника по Споразуму о реадмисији. Са министром за јавна улагања Дарком Глишићем и комесарком за избеглице и миграције Наташом Станисављевић уговор је потписао и градоначелник Кикинде Младен Богдан. Ради се о три уговора укупне вредности девет милиона динара.

У републичком буџету издвојено 410 милиона динара за ову намену, а стамбено ће бити збринуто  328 породица избеглих, интерно расељених и повратника.

-Ово је успех државе Србије која наставља да подржава и помаже све којима је помоћ потребна. Од укупног броја уручених уговора, 143 односи на куповину куће ,а вредност по једној кући је 2,1 милион динара. Додељени су и уговори за грађевински материјала, 185 уговора а максимална вредност по једном пакету износи 800.000 динара. Средства су бесповратна и додељена су јединицама локалних самоуправа, које ће касније расписати јавне позиве на које избегла, интерно расељена лица и повратници могу да се пријаве и тако обезбеде себи стамбену подршку – навела је Наташа Станисављевић.

Већ 30 година Влада Србије и Комесаријат за избеглице заједно и континуирано раде на решавању проблема избеглих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије.

-Од 2022. године до сада је кроз стамбена решења, односно станове, куће и грађевински материјал, збринуто близу 2.000 породица. Путем доделе пакета хране и огрева подржано је више од 15.000 породица. Министарство за јавна улагања тренутно финансира изградњу стамбеног објекта за 173 избегличке породице у улици др Ивана Рибара, а план је да се грађевински део посла заврши до фебруара 2026. године. Ово је и конкретан пример посвећености наше земље да  трајно реши стамбено питање породица које су због ратних и других дешавања биле приморане да напусте своја огњишта. Наш посао је да тражимо решења за све њих – истакао је министар Глишић.

Средства опредељена Кикинди биће искоришћена за стамбено збрињавање породица које су годинама чекале могућност да реше своје стамбено питање.

-Сваки динар који стигне у наш град значи сигурнији и достојанственији живот за наше суграђане. Држава препознаје Кикинду као одговорну средину која брине о сваком човеку, и то је најбоља потврда да идемо у добром правцу – рекао је градоначелник Младен Богдан.

А.Ђ.

hor-edjseg-(2)

Kултурно уметничко друштво „Еђшег“ сутра, 18. октобра, организује 9. Сусрет хорова. Кикиндској публици представиће се пет хорова из Новог Кнежевца,Мола, Нове Црње, Руског Села, Сајана, као и домаћини.

Манифестцаија почиње у 17 сати у сали „Еђшега“ и како најављују организатори циљ је размена искустава, неговање традиционалне песме и музике, упознавање и размена искустава, али и промоција Кикинде.

IMG-20251016-175708

У Галерији Културног центра отворена је изложба слика аматерског уметника Драгана Дмитрова из Орловата, који се више од пола века, како каже, „чисто из љубави“ бави сликањем. Његова прва самостална поставка у Кикинди обухвата око четрдесет радова насталих у последњих пет година – уља на платну која доносе портрете, пејзаже, животиње и иконографске мотиве.

– Сликам све што ми падне на памет, све што видим и што ме покрене. Покушавам то да пренесем на платно, без претензија, без калкулација. Ја сам аматер, али се сликањем бавим скоро пола века – из чисте љубави, каже Дмитров.

Његови радови одишу топлином, непосредношћу и искреношћу која долази из дугогодишње посвећености и радозналости. Каже да је све почело још у школским данима:
– У основној школи сам почео да цртам, спонтано, без икаквог утицаја. Нешто вас повуче, кренете да сликате, па како испадне.

Посебну везу има са својим завичајем, Орловатом, родним местом великог сликара Уроша Предића.
– Урош Предић је био мој земљак и, да будем искрен, велики утицај на мене. Прве слике које сам у животу видео биле су његове, у нашој сеоској цркви. Као дете сам често тамо ишао, то је било једино место где сте могли да видите нешто лепо, нешто што вас инспирише, присећа се сликар.

Иако ради у Нафтној индустрији Србије и, како каже, „бави се свим и свачим“, његова права страст остаје сликарство.

– Не живим од сликања, али живим за њега. То је мој мир и моја радост. Ако ме здравље послужи, радићу још дуго, без великих планова, али са великом вољом, искрен је Драган.

На отварању изложбе, о Драгану Дмитрову, говорио је хроничар Ервин Газдаг, а Зденка Трифуњагић публици се обратила Нерудиним стиховима.

Изложба ће бити отворена наредних десетак дана у Галерији Културног центра, а свако ко пожели да завири у свет једног посвећеног аматера, имаће прилику да види како на платнима изгледа када љубав према уметности траје целог живота.

 

strelicarstvo

На Првенству Србије у „филд” стреличарству, члан кикиндског Апола Борислав Станкић (на слици) у олимпијском луку ветеранске конкуренције, освојио је наслов првака Србије. Још је Јожеф Олах сложеним луком у сениорској конкуренцији завршио на петом месту.
– „Филд” стреличарство је посебан облик стреличарства који обједињује све стилове, то је гађање у мете које могу бити на познатим и непознатим дистанцама. Ово је технички можда и најзахтевнија дисциплина, јер од стреличара захтева процену удаљености у односу на конфигурацију терена. Дозвољена удаљеност мета је од пет до 60 метара у зависности од категорије и стила којима стреличар припада као и од величине мете – каже председник Љубомир Замуровић председник Апола.