Град Архиве | Page 67 of 345 | Кикиндски портал

Мушкарац (79) погинуо у саобраћајној несрећи у Руском Селу

Jelena Trifunović July 21, 2025

У тешкој саобраћајној несрећи која се данас поподне догодила у улици Братства јединства у Руском Селу, смртно је страдао мештанин (79) овог села.

Након што је, из за сада непознатих разлога, изгубио контролу над фијат пунтом, ударио је и откинуо два саобраћајна знака и возило је, окренуто на кров, завршило у каналу крај куће.

На лице места стигле су полиција и хитна помоћ, а надлежни су обавили увиђај који ће утврдити појединости ове саобраћајне несреће. Тело је, по налогу тужилаштва, послато на обдукцију.

На позив Црвеног крста данас одговорила 54 добровољна даваоца

Igor Crnogorac July 21, 2025

Одличан одзив грађана обележио је данашњу акцију добровољног давалаштва крви, коју је организовао Црвени крст Кикинде. Чак 54 наших суграђана дало је драгоцену течност, вођени жељом да помогну онима којима је најпотребнија.

Синиша Вуковић, крв је данас дао 24. пут. Истиче да је давалаштво породична традиција.

– И моји родитељи су редовни даваоци, као и сестра. Мислим да би свако требало да се прикључи оваквим акцијама – хумано је и корисно. Добро се осећам јер знам да сам помогао некоме – каже Синиша који је на акцију заиста и дошао са још неколико чланова породице.

Међу њима је био и Александар Попов, који истиче важност континуитета.

– Данас сам крв дао 26. пут, а почео сам у војсци. Ово ми је постало навика – кад год сам здрав, одазивам се. То је и начин да пратим своје здравствено стање.

Хуманост није страна ни млађима – двадесетогодишњи студент Марко Спасић четврти пут учествује у оваквим акцијама.

– Осећај је невероватан. Нема страха, само понос што некоме могу да помогнем. Први пут сам дао крв у средњој школи, након позива Црвеног крста.

Посебно охрабрује што је петоро Кикинђана данас дало крв први пут. У знак захвалности добили су поклон-пакет.

Следећа акција добровољног давања крви заказана је за четвртак, 7. август. Из Црвеног крста позивају све који могу да се придруже, јер свака јединица крви може значити живот.

С. В. О.

ОШ „Петар Кочић“ добила новац за опремање ученичке задруге – средства за машину за сито штампу

Igor Crnogorac July 20, 2025

Основна школа „Петар Кочић“ из Накова, једна је од 42 образовне установе у Србији које су добиле средства Министарства просвете за опремање ученичких задруга основних школа. Задруга у овој школи пријављена је Агенцији за привредне регистре и функционише по свим правилима.

– Конкурисали смо за куповину машине за сито штампу и добили 349.000 динара. Штампаћемо мајице, шоље и друго и она ће нам помоћи да проширимо оно што радимо. До сада смо средства добијали за оснаживање екологије. Набавили смо компостере и разна друга помоћна средства за оснаживање екологије и обраде папира и рециклаже – рекла је Љиљана Јањиловић, директорка ОШ „ Петар Кочић“.

Помоћник министра за основно образовање Милан Пашић, истакао је током потписивања уговора, да Министарство просвете наставља континуирану подршку развоју ученичког задругарства као важног сегмента образовно-васпитног рада.

– У циљу унапређења услова за рад ученичких задруга у основним школама, Министарство просвете је у овој години издвојило 12 милиона динара. На Јавни позив пријавиле су се 42 основне школе, од којих су две школе први пут добиле средства по овом јавном позиву. У поређењу са претходном школском годином, број основних школа које су основале ученичке задруге повећан је за три – рекао је Пашић.

Наковачка школа трећи пут је добила новац од Министарства просвете за ову намену.

– Ученичка задруга нам је важна. Наша школа је у пројекту обогаћеног једносменског рада и има 11 секција којима покривамо сва интересовања наших ђака. У више од 70 одсто секција израђују се предмети који могу да се пласирају путем ученичке задруге. У задрузи су, поред ученика, њихови родитељи и запослени и има нас стотинак – појаснила је Љиљана Јањиловић.

Министарство просвете ће и убудуће наставити да пружа подршку школама у реализацији иновативних пројеката који доприносе квалитетнијем образовању ученика и развоју њихових компетенција.

А.Ђ.

Сладолед је освојио град: На Светски дан сладоледа малишани кренули у слатку авантуру

Igor Crnogorac July 19, 2025

У трећој седмици јула, на Светски дан сладоледа, Туристичка организација града приредила је малишанима незабораван доживљај. Најмлађи су уживали у дружењу са глумцима Дечијег позоришта „Лане“, а својом активношћу и добрим расположењем „освајали“ су купоне за бесплатан сладолед.

За децу узраста од седам до петнаест година, осмишљена је јединствена авантура – потрага за сладоледом која је, кроз игру, промовисала туристичке атракције града.

– Поента нашег програма, који организујемо већ пети пут, јесте да деца уживају у интерактивној представи, али и да кроз забаву сазнају више о свом граду. За оне мало старије припремили смо потрагу у којој, скенирањем QR кода испред Музеја, добијају питање – тачан одговор их води на следећу локацију. Пунктови су осмишљени у вези са 22. најлепшом улицом на свету, сунчаним сатом, црквом и манифестацијом Дани лудаје – објаснила је Татјана Вуковић из Туристичке организације. Она је на последњем пункту, испред Градске куће, делила купоне за бесплатан сладолед.

Браћа Андреј (5) и Алексеј (7) учествовали су у потрази с великом радошћу.

– Данас је Дан сладоледа и зато смо тражили све пунктове, све смо их нашли, трчали смо, и добили смо бесплатан сладолед – уз осмех прича Алексеј.

Милица Грубор, десетогодишњакиња, рекла нам је да највише воли да шета градом и ужива у сладоледу.

– Свиђа ми се ова игра. Омиљени сладолед ми је од ваниле – открила је.

Њен старији брат Милутин био је поносан на своју брзину.

– Све сам брзо пронашао. Сад идем у посластичарницу по сладолед од чоколаде – поручио је задовољно.

У овој слаткој манифестацији учествовале су све посластичарнице из Кикинде, као и из Мокрина и Руског Села.

Светски дан сладоледа званично се обележава од 1984. године, када је тадашњи амерички председник Роналд Реган прогласио јул месецом сладоледа, а 18. јул Међународним даном ове посластице. Ипак, историја сладоледа је много старија – води порекло из древне Кине, Персије и античког Рима, где су се уживали ледени напици и воћне шербете. Европску традицију сладоледа обликовали су Арапи, Италијани и Французи, а тек у 20. веку сладолед је добио облик који данас познајемо, захваљујући индустријализацији и појави фрижидера.

Свет је у међувремену добио и свој најскупљи сладолед – „Byakuya” или „Бела ноћ“, који се у Јапану продаје по цени од преко 6.000 евра. Овај луксузни десерт направљен је од најређих састојака попут белог тартуфа, пармезана, златног лишћа и ферментисане пиринчане пасте, а служи се у специјалној чаши, уз ручно ковану кашичицу.

Од древне шербете до царског сладоледа – чини се да је ова хладна посластица кроз историју задржала исто: статус чистог ужитка.

С. В. О.

Башаидска фијакеријада окупила љубитеље коња из целе Војводине

Igor Crnogorac July 19, 2025

У Башаиду се данас одржава трећа Фијакеријада, у организацији Коњичког клуба „Вранац“. На Вашаришту у овом месту окупило се чак педесет учесника из свих крајева Војводине, али и из других делова Србије, који су довели своје најлепше коње и фијакере, на радост мештана и бројних посетилаца.

Манифестација је свечано отворена у присуству званичника и представника институција које подржавају развој оваквих догађаја. Славољуб Арсенијевић из Покрајинског секретаријата за привреду и туризам истакао је значај оваквих догађаја за очување традиције и заједништва.

– Лепо је видети да Банат има чиме да парира Срему у оваквим манифестацијама. Ми смо успели за пет година да подигнемо број манифестација које финансирамо са 36, колико их је било 2020, на 78, колико подржавамо ове године. То значи да ће сви који умеју да се организују и покажу енергију која ће локалној самоуправи, мештанима и комшијама дати додатну радост, бити свакако помогнути са наше стране. И сам сам најлепше тренутке свог детињства доживео на фијакеру, и ово данас је посебан догађај за мене – рекао је Арсенијевић поздрављајући присутне.

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, захвалио се свима који су дошли и поручио:

– Овако велики број људи говори о томе да ће ова манифестација трајати. Честитам свима који се припремају за овако лепе догађаје током лета и захваљујем вам што сте дошли. Ми желимо, заједно са Покрајинским секретаријатом, да подигнемо ову манифестацију, да буде још већа и богатија, да нам донесе што више дружења и да сви имају могућност да прикажу оно чиме се поносе. Такође, да имамо шта да оставимо младима. Суштина је у окупљању и јединству у овако изазовним временима – нагласио је Богдан.

Добродошлицу такмичарима и публици пожелели су и чланови Коњичког клуба „Вранац“, који је домаћин Фијакеријаде.

– Клуб постоји 30 година, и ово је трећа фијакеријада. Назив клуба је по вранцу који је породица Биримац из Башаида поклонила кнезу Михаилу Обреновићу када се враћао са свадбеног путовања из Румуније. Добио је најлепшег пастува и одвео га у Пожаревац, где је имао своју највећу ергелу. Када је прављен споменик, италијански вајар Енрико Паци прегледао је све фотографије и одлучио се баш за башаидског вранца, који је тада већ био угинуо – испричао је председник клуба, Алекса Микалачки.

Након свечаног дефилеа, започела су такмичења у једнопрегу, двопрегу, тропрегу, четворопрегу и вишепрегу. Посебно место у програму имају и избори за најлепшег пастува и кобилу, као и наступи деце – младих јахача и возача.

Манифестацију организује Месна заједница Башаид, уз подршку локалне самоуправе и Покрајинског секретаријата. Фијакеријада је, судећи по броју учесника и публике, постала препознатљиви летњи догађај у овом делу Баната, који повезује људе, чува традицију и слави љубав према племенитим животињама.

С. В. О.

Сјајан нови успех младог математичара! Новак освојио сребро у Аустралији на Међународној олимпијади

Jelena Trifunović July 19, 2025

Млади математички геније остварио је нови успех, овога пута на светском такмичењу у Аустралији!

На 66. Међународној математичкој олимпијади (IMO), најпрестижнијем међународном такмичењу из математике за ученике до 19 година у свету, која се одржава од 10. до 20. јула у Аустралији (Sunshine Coast, Queensland), Новак Деспотовић, ученик Математичке гимназије у Београду, освојио је сребрну медаљу.

Конкуренција је била веома јака, јер је ове године на Мeђународној математичкој олимпијади учествовало више од 630 ученика из нешто више од 110 земаља света.

Одабир такмичара, који су представљали Србију, као и припреме за такмичење, организовало је Друштво математичара Србије, уз подршку Министарства просвете.

Вође екипе били су др Миљан Кнежевић са Математичког факултета Универзитета у Београду и Теодор вон Бург из Математичке гимназије у Београду.

Поред Новака, репрезентативци Србије, сви ученици Математичке гимназије у Београду, освојили су још једну сребрну медаљу (Стефан Шебез), бронзане медаље узели су Петар Бановић и Владимир Бранковић, а Владимир Лукић и Ненад Марковић заслужили су похвале.

Од терена до концерта: како изгледа лето младих етномузиколога

Igor Crnogorac July 19, 2025

Етно камп, који се 24 године одржава истовремено са Фестивалом народних оркестара у организацији АДЗНМ „Гусле“, завршава се сутра.

Окупио је 25 студента етнокореологије и етномузикологије из Бања Луке, Београда, Новог Сада, Штипа из Македоније и ученике средњих музичких школа из Краљева, Суботице и Сомбора. Међу њима су и Вања Вујичић, студенткиња и чланица из Фолклорног ансамбла „Вила“ и Нађа Бурмас, студенткиња Факултета музичких уметности у Београду.

– На етно кампу сам четврти пут и сваке године то је ново искуство – рекла је Вања. – Теме су занимљиве и пуно тога сам научила о прошлости Срба у Војводини, Мађарској и Румунији. Поред тога, сваки пут стекнем нова пријатељства.

Нађа је из Врњачке Бање, прва је година факултета на одсеку етномузикологија и етнокореологија.

– Годинама уназад слушам о овом етно кампу и сада сам добила прилику да дођем у Кикинду. Одушевљена сам предавањима, програмом који је осмишљен за нас и уопште концепцијом кампа. Пуно тога сам научила и оно што је још важније, знања која сам стекла моћи ћу да применим.

Менторка кампа је др Драгица Панић из Бања Луке, а коментори су др Кристина Плањанин Симић и Катарина Николић.

– Ово је јединствена прилика да средњошколци и студенти током лета стекну нова сазнања. Уз стручна предавања, ту је и могућност да пораде на вокалним техникама, науче ново у играчким радионицама, да имају приступ ранијим проучавањима у Мађарској, Румунији и Војводини. Све што су научили моћи ће да покажу публици на концерту. Поред очувања традиције, наш циљ је повезивање студената и академија у региону у чему смо успели и сада се укључују и друге земље – рекла је др Кристина Плањанин Симић.

За учеснике су организована предавања еминентних стручњака из земље и региона и музичке, играчке и певачке радионице. У оквиру истраживања посетили су мађарско место Батања, румунска Арад и Ченеј и српско Кумане где су видели како изгледа рад на терену.

А.Ђ.

Почиње прикупљање амбалажног отпада у пољопривреди

Igor Crnogorac July 18, 2025

Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града већ другу годину организује акцију сакупљања амбалажног отпада од средстава за заштиту биља и других хемијских препарата. Ове године акција ће се спровести у сарадњи са Пољопривредном стручном службом и Регионалном привредном комором у Кикинди, на иницијативу Секретаријата за заштиту животне средине.

– Обавештења су већ истакнута у месним заједницама. Посебно смо информисали пољопривреднике који имају велике количине амбалаже – рекла је секретарка Секретаријата Мирослава Наранчић. – Дато је и упутство: амбалажа мора бити очишћена троструким испирањем, пробушена да се не би поново користила, и правилно одложена до дана преузимања.

Како наводи, на основу утрошених средстава и врсте амбалаже, процењује се да се у Војводини годишње генерише више стотина хиљада отпадних пластичних боца различитог састава, запрљаности и величине.

– Већина оваквог отпада заврши на депонијама, у каналима или измешан са комуналним отпадом. Ове материје долазе у додир и са човеком и са живим светом и имају веома штетне ефекте – упозорава она. – Оваква амбалажа слабо се разграђује, загађује земљиште, воду и ваздух, и зато је изузетно важно да се сакупи и правилно збрињава.

Контролу уклањања амбалажног отпада врше инспектори за заштиту животне средине. О поштовању обавеза воде се записници, а у случају непоступања – следе прекршајне пријаве.

РАСПОРЕД САКУПЉАЊА ОПАСНЕ АМБАЛАЖЕ

Сакупљање ће се обавити у уторак, 22. јула, по следећем распореду: Мокрин (Стовариште „Суботички“, пут за Иђош) – 08:00, Иђош – 08:45, Кикинда – 09:15, Наково – 10:15, Руско Село (иза Ресторана „Баја“) – 11:15 и Башаид (Вашариште) – 12:00 сати.

С. В. О.

Кикиндским шором са Бором: Један мамут, једна Сувача и једна Кикинда

Jelena Trifunović July 18, 2025

Несуђени кикиндски зет, хроничар времена и људи, водитељ гласовитог ТВ формата „5 казање”, Бора Отић наводи, између осталог, да је овдашњи живаљ толико измешан, да су нам се и кухиње помешале и миришу исто, а тако су нам се и обичаји и навике помешале, баш као у некој банатској шерпи

Савремени путописац, телевизијски хроничар и бележник војвођанских нарави, обичаја и адета, Бора Отић је више од пуког путописца. Он је и документариста и језички зналац, радо виђен свугде, а нарочито у северном Банату, који је походио небројено пута. И увек је имао занимљиву причу са и о овдашњим људима. Његово „ходољубље“ како је ту врсту списатељског искуства ословљавао славни Борин претходник Зуко Џумхур, има врло јако и језичко и документарно упориште, па су Борина „5 казања“ актуелна и радо гледана увек, једнако нове, као и оне емисије које су снимљене пре више од деценије.

Неке од својих севернобанатских сусрета с овдашњим људима, поделио је с нашим читаоцима.

Обишли сте сва севернобанатска насеља, чак и најмања попут Винцаида, и по неколико пута. Има ту и староседелачких и колонистичких места. Шта их повезује?

– Повезује их банaтски дух, ваздух, земља банатска, душа банатска и нарав банатска. Повезују их и путеви, а они су увек двосмерни. Воде и тамо и овамо. Повезују их љубави узвраћене, бракови мешовити, крстови и задушнице, вашари, леније и линије докле је било и чије је сад. Народ иде, сељака се, оду, дођу или се не враћају. Само се на гробљима види колико су дуго ту. И само Кикинда има пет фртаља. Сав остали свет једно цело дели на (само) четири четвртине. То је зато што нису из Баната.

Чувају ли кикиндска села љубоморно своју традицију или су отворени и радо допуштају да и људи из других места упливају међу њих са својим обичајима и навикама?

– Срећа да још увек има тврдоглавих који се не дају времену садашњем па чувају и оно од јуче. Какав је то народ који не држи до своје прошлости, обичаја, језика, културе и навика. Упиру се и одупиру да сачувају традицију и нађоши и дођоши. Као што су нам се и кухиње помешале и миришу исто, слично су слане и папрене, тако нам и обичаји и навике буду у истој шепри. Онда се та шепра (шерпа или шерпења) износи пред госте само кад су посебне прилике ил неке манифестације које дођу на ред једанпут годишње. Боље и једаред него ни једаред.

Много манифестација сте обишли и много људи упознали. Издваја ли нешто Кикинђане од становника других места?

– Данас су лудаје здраво велике. Тешко да би се данаске Лала без лотре мого да попне на ону која победи на „Данима лудаје”. Чим је толка, ондак се и даље види. Ми што смо остали доле на земљи и не видимо баш неку разлику сем што имате једног мамута, једну сувачу, једну Кикинду и само један Мокрин у комшилуку. Све остало је ко и код нас, с ове стране Тисе.

Постоји ли нека анегдота коју бисте посебно издвојили а везана је за кикиндски крај?

– Само ћу да вас подсетим како нас је Дума угостио у својој кући, како је Миле Аласев правио буклије и златне сватове са својом Јелицом, како су Чваркови и њихови другари појели цело свинче очас посла, како је Атила Фиштеш исковао гвоздено грожђе, како нас је Браташ учио шта раде бомбонџије, како је Бенџа правио шта год је неко наумио да му треба од машина, како Драган Страјнић воле коње и пише песме, како Бркини раде у стоти део милиметра, како певају тице код Милоша Галешева, како је Среда теро сонице на точковима кад није било снега, какве малтезере има Кришан, како је Неша на салашу поређао све пехаре што је с коњима освојио, како је Заре с Бећарушама у гајде свиро, како је Санела наставила алварски посао, како Сувача ради, како мајстор Пера опанке шије, како смо Жива, Миле и ја правили плаву лубеницу, како у „Паору” висе кола с плафона и како сам сигурно неког заборавио да споменем. Е, а најдраже од свега ми је што сам умало постао ваш, кикиндски зет. Звала ме једаред мила девојчица, ћерка чија је мајка тада била неудата и рекла да би волела да јој ја будем тата. Ако ме позове још једанпут, остаћу. Ја сам од оних што воле да их нуде дваред. Онда дупло и узвратим. Верујем да је порасла, да је срећна и успешна у школи и да ће да прочита ово. Од свих признања и награда које сам добио, њена жеља ми је остала најдража медаља.

Н. Савић

Предавање у библиотеци: Душан Васиљев: биографија и породично стабло

Igor Crnogorac July 18, 2025

Мајка Душана Васиљева преминула је 17. јула 1908. године – на дан када је, 116 година касније, историчар Драган Белеслић, архивиста у Историјском архиву, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ представио резултате свог истраживања. Управо овај податак, добијен прецизним увидом у матичне књиге, мења поједине биографске наводе.

– Да је мајка заиста преминула 1904. или 1905, како неки аутори тврде, Спасоје би био његов полубрат, а не рођени брат, и Васиљев би имао само једну полусестру. Овако, утврђено је да је имао четворо рођене браће и сестара. У литературу је ушло и да је најстарије дете јер нико није истраживао, а он је најстарије преживело дете. Пре њега рођена је његова сестра Загорка која је поживела само две године – објаснио је Белеслић.

Предавање под називом „Душан Васиљев: биографија и породично стабло“ резултат је шестомесечног истраживања, а комплетан рад биће објављен крајем године у часопису „Attendite“. Аутор истиче да је реч о првом научном истраживању о Душану Васиљеву које потписује историчар.

– До сада су уз његова дела објављиване кратке биографије, засноване на сећањима његовог брата Спасоја који је објавио Душанова дела после његове смрти, и на усменим изворима. Проблем је у томе што нико није истраживао писане изворе. У свом раду користио сам матичне књиге, домовне протоколе, тестаменте и документацију о занатлијама. Тако сам дошао и до податка да његов отац није био столар, како се годинама погрешно наводи, већ кожар. У литератури су чак помешани подаци његовог оца и стрица – наводи Белеслић.

Васиљевљева биографија до сада је била и непотпуна и нетачна – што је довело и до погрешног тумачења његовог стваралаштва.

– Мој почетни мотив био је да прикажем породично стабло једне познате личности из Кикинде и да их видим као људе, да то не буду само подаци. Када сам завршио, читајући Душанову биографију, схватио сам да није довољно обимна и да има пуно грешака – од рођења до смрти.

Једна од укорењених представа била је и да је песникова породица била веома сиромашна. Белеслић тврди да је то нетачно.

– Док је његова мајка била жива, и све до 1909. године, припадали су вишој средњој класи. Нелогично је да су школовали седморо деце, од којих су сви постали професори, а да су били изузетно сиромашни. То је немогуће чак и данас. Идеја о сиромаштву потиче из контекста Првог светског рата: отац је био на фронту, Душан је са 14 година сам издржавао породицу и школовао се. Држава се тада распада, породица се распада, Душан се одваја и почиње да се тражи. То је био преломни тренутак у његовом животу – тврди Белеслић.

На питање како је, кроз истраживање, доживео Васиљева као човека, одговара:

– Мислим да је био млад, недовољно зрео и несхваћен. Људи који су се бавили његовим делом долазили су са других простора – са југа Србије и из Шумадије, и нису разумели Банат после Првог светског рата. Он је писао управо о том простору, о тој мултинационалној средини која је у једном тренутку остала на ничијој земљи. И геополитичке околности утицале су на песников осећај идентитета. Док се он сели, помера се и граница између Румуније и Краљевине СХС која се правила четири године. Он се губи у националном смислу, чак је покушао да дода „ић“ на презиме како би се интегрисао, али га друштво није прихватило.

На крају, Белеслић изражава наду да ће његово истраживање бити подстицај књижевним критичарима да Васиљевљево стваралаштво сагледају у новом светлу: „Желео бих да овај рад подстакне људе да поново прочитају његове песме у контексту у ком су настале. Тек тада ћемо разумети ко је био Душан Васиљев.“

У препуном холу Народне библиотеке предавање Драгана Белеслића изазвало је велику пажњу, али и питања и додатке из публике, из личних и породичних аспеката оних који су имали контакте са неким од чланова породице Васиљев.

С. В. О.