August 11, 2026

Град

Nursen-Basce-1

Iz Istanbula u Kikindu: Kako tinejdžerka iz Turske doživljava naš grad

Redakcija Kikindski December 4, 2025

Petnaestogodišnja Nuršen Bašće iz Istanbula već tri meseca živi u Kikindi u okviru programa razmene „Interkultura“, a naša sredina, kako kaže, brzo joj je postala „dom daleko od doma“. Prvi utisak bio joj je da je grad mnogo manji od onoga što je navikla, ali upravo ju je taj mirniji tempo života osvojio na prvi pogled.

Najviše je iznenadila razlika u školskom ritmu: u Turskoj je u učionici provodila i do deset sati dnevno, dok u Kikindi ima dovoljno vremena i za šetnju do škole – naviku koja joj je postala omiljena.

-Pešačim 35 minuta do škole svakog dana, ali osećam kao da traje deset. Baš mi prija – rekla je ona.

Živi kod porodice Avramov, a vršnjakinja Lara ističe da je prvi susret u Beogradu bio veoma emotivan. Odluku da postanu domaćini doneli su bez mnogo razmišljanja.

-Nikada nisam delila sobu, ali sada mi je to normalno. Trebalo je oko dve nedelje da se naviknemo na suživot, ali sve ide lepo – objasnila je Lara.

Nuršen je brzo prihvatila lokalne navike, a najviše je oduševljavaju srpski praznici, hrana i toplina ljudi. Omiljena jela su joj ćevapi i sarma, a najdraža srpska reč – „prijatno“. Priznaje da joj buka i gužva Istanbula uopšte ne nedostaju, ali joj nedostaju prijatelji i porodica.

Svoje utiske redovno deli sa roditeljima, a kada se u julu bude vratila kući, već zna šta će im prvo reći: „Drago mi je što vas vidim, ali ja bih nazad u Kikindu.“

violinista-rus-(2)

Ulični svirač iz Rusije ulepšao Kikinđanima kišni dan

Aleksandra Djuran December 3, 2025

Saša Jakobov (38) iz Rusije ulepšao je sugrađanima tmuran decembar svirajući na Gradskom trgu. Violinista je privukao pažnju mnogih, a sve koji su zastali da ga čuju Saša je nagradio osmehom ili muzičkom numerom.

-Pre dve godine došao sam iz Rusije u Srbiju i kada sam ovde živim u Subotici – saznajemo od uličnog svirača. – Radim kao muzičar na brodu, gde provodim veći deo godine. Svaki odmor sam u vašoj zemlji i volim da putujem od grada do grada. Drugi put sam u Kikindi koja je na mene ostavila odličan utisak.

Kako napominje naš sagovornik, kada je u našem gradu, traži sove u krošnjama drveća.

-Volim da posmatram i brojim sove. Nigde nisam video da se u centru nekog grada one sakupljaju u tolikom broju. Sviram Kikinđanima i sovama, a usput se malo i zaradi – navodi Jakobov.

Muziku ne deli tako da na njegovom repertoaru ima popa, roka, klasičnih numera, popularnih pesama.

-U Srbiji svi ljudi vole muziku i pozitivno reaguju gde god da se pojavim. Volim da sviram napolju kod vas. Imate najlepšu zemlju i najbolje ljude koji prihvataju svakog  – zaključio je Saša Jakobov.

A.Đ.

zeleni-kviz-2025-(1)

Učenici OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina pobednici „Zelenog kviza – Pokaži svetu kako čuvaš planetu“

Aleksandra Djuran December 3, 2025

Pokret gorana, Kancelarija za mlade i Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača organizovali su „Zeleni kviz – Pokaži svetu kako čuvaš planetu“. Učestvovali su đaci petih i šestih razreda 11 osnovnih škola, pet gradskih i šest seoskih, a najbolje znanje pokazali su učenici Osnovne škole „Vasa Stajić“ iz Mokrina.

Prvoplasirani Nevena Badrljica, Lazar Čvorak i Andreja Kljajić ističu da je, pre svega, bilo zanimljivo učestvovati.

-Kviz je odlično osmišljen i puno toga smo i naučili – rekla je Nevena. – Najlakše su bile igre, a najteža su bila pitanja u kvizu. Svo troje smo se pripremila za kviz na časovima u školi, ali i tokom vannastavnih aktivnosti.

U finalu su se našle četiri škole među kojima je drugo mesto zauzela škola „Ivo Lola Ribar“ iz Novih Kozaraca, treće „Jovan Popović“ i četvrti su bili đaci iz sajanske škole „Mora Karolj“.

Zelen kviz organizovan je petu godinu za redom, podseća Nevena Mesaroš Oličkov, zastupnica udruženja Pokret gorana.

-Učenici nam iz godine u godinu pokazuju da vode računa o životnoj sredini. Prvi deo kviza odnosio se na praktične aktivnosti, a najbolji su stekli pravo da se nadmeću u finalu. Prve tri škole nagrađene su zelenim vaučerima koje će zameniti sadnicama kojima će oplemeniti školski prostor. Osvojili su i zelenu ekskurziju koju ćemo realizovati na proleće u okviru koje ćemo posetiti ekološki centar u Sremskim Karlovcima – istakla je Mesaroš Oličkov.

Pokrovitelj kviza je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu.

A.Đ.

 

 

Jefimija-2

„Novogodišnji festival plesa“ u nedelju u Ruskom Selu

Aleksandra Djuran December 3, 2025

Studio plesa „Jefimija“ iz Ruskog Sela u nedelju, 7. decembra, organizuje „Novogodišnji festival plesa“ koji će se održati u OŠ „Gligorije Popov“ s početkom u 16 sati.

Program će otvoriti predstava „Junaci iz bajke“ nakon čega će nastupiti članovi plesnih studija „Jefimija“ i „Free Step”, kao  folklorni ansambli kulturno umetničkih društava „Scena“ iz Banatske Topole, „Aleksandrovo“, „Milan Mića Sučević“ iz Žitišta, „Petrovgradski Đeref“ iz Zrenjanina i domaćini.

Ulazak se naplaćuje 350 dinara.

pozoriste-20

Kikinda slavila 75 godina Narodnog pozorišta: veče puno emocija, uspomena i aplauza za sve koji su gradili scenu

Redakcija Kikindski December 3, 2025

Narodno pozorište Kikinda 2. decembra obeležilo je 75 godina postojanja svečanim programom koji je publika dočekala sa mnogo emocija. U prepunoj sali susreli su se sadašnji i bivši glumci, reditelji, tehničari i saradnici, kao i brojni poštovaoci pozorišta, stvarajući atmosferu ispunjenu sećanjima, smehom i iskrenim suzama.

Veče je započelo izložbom „Tkanje vremena: 75 godina pozorišnog kostima“, koju je priredila kostimografkinja Tatjana Radišić. Izložba je predstavila svojevrsni vreme­plov scenskog stvaralaštva, uključujući i najstariji sačuvani kostim iz predstave „Ujka Vanja“.

-Ovo je mali omaž pozorišnom kostimu i kući u kojoj sam napravila svoju prvu predstavu – rekla je Radišić.

Usledila je projekcija kratkog filma s arhivskim snimcima i fotografijama, a potom i neobičan i emotivan razgovor sa glumačkim ansamblom. Glumica Tanja Markov Križan vodila je prisutne kroz anegdote i uspomene koje su rukovođene aplauzima i smehom publike.

Direktor pozorišta Brane Marjanović istakao je da je cilj ovog programa bio da se oda počast svima koji su gradili pozorište — onima pred publikom, ali i onima koji stoje iza scene.

-Pozorište je atribut grada, a večeras smo želeli da se setimo i onih koji nisu više sa nama – poručio je.

U ime Grada Kikinde, članica Gradskog veća za kulturu Marijana Mirkov istakla je da je pozorište „srce i duša grada“, dok je gradonačelnik Mladen Bogdan podsetio da „pozorište stvara zajednicu, vraća nas jedne drugima i čuva duh Kikinde“. Prisutne je pozdravila i Nevena Baštovanović, pomoćnica pokrajinskog sekretara za kulturu, koja je poručila da „ništa u pozorištu nije beznačajno, jer svaka uloga gradi sliku našeg razumevanja sveta“.

Vrhunac večeri bila je dodela Povelja zaslužnim pojedincima. Povelju za životno delo poneo je dugogodišnji glumac i upravnik Branislav Šibul, čiji je rad obeležio čitave epohe kikindskog teatra. Publika ga je pozdravila stojećim aplauzom.

Pored Šibula, priznanja su dobili i brojni saradnici, reditelji i glumci koji su decenijama stvarali repertoar pozorišta i čuvali njegov profesionalni status.

Svečanost je završena porukom koja se najglasnije čula kroz ovu posvećenu publiku — da je kikindsko pozorište mnogo više od zgrade i scene: ono je zajednička priča grada, čuvana i prenošena 75 godina.

 

NZS-2

Kadrovski izazovi u prvom planu: institucije i poslodavci zajedno traže rešenja

Redakcija Kikindski December 2, 2025

U Filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Kikindi danas je održan sastanak predstavnika NSZ, Privredne komore i Grada Kikinde sa lokalnim poslodavcima. Razgovaralo se o najvećim izazovima koji pogađaju privredu — nedostatku stručnog kadra, uticaju povećanja minimalne cene rada, zloupotrebi bolovanja i potrebi za stabilnim poslovnim okruženjem.

Gradonačelnik Mladen Bogdan i direktor NSZ Milan Bosnić istakli su značaj redovnog dijaloga između institucija i privrede, dok su predstavnici komore naglasili da je najveći problem manjak kvalifikovanih radnika, posebno inženjera i tehničkih struka.

-Voleo bih da ovo postane praksa i način na koji komuniciramo. Cilj nam je da razumemo krvnu sliku naše privrede – ko raste, ko stagnira, ko zapošljava i sa kakvim se preprekama susreće – poručio je Bosnić.

Kako je dodao, nezaposlenosti gotovo da i nema, ali je problem to što „poslodavci ne mogu da nađu ljude sa adekvatnim nivoom znanja i kvalifikacija“. Upravo zato je, ističe on, neophodno sistemski rešavati probleme koji se pojavljuju na lokalu, ali i na regionalnom nivou.

Gradonačelnik Bogdan rekao je da je sastanak organizovan kako bi se čuo što širi spektar mišljenja – i pozitivnih i onih koji ukazuju na nedostatke sistema.

-Dobro je da čujemo iz prve ruke kako firme posluju. Naš zajednički cilj je da održimo stabilnost Kikinde, da privreda živi i radi, da radnici ostanu na svojim radnim mestima i da ne dozvolimo veći odliv radne snage – izjavio je Bogdan.

V.d. direktorka Filijale NSZ Kikinda, Jelena Mitrović, potvrdila je da je nezaposlenost u okrugu na niskom nivou, ali da to istovremeno stvara nove izazove za poslodavce.

-Poslodavci se sve više okreću NSZ-u i traže kadrove, ali imamo problem da na evidenciji nađemo kvalitetnu radnu snagu. Najviše se traže radnici građevinske struke, a njih gotovo da nemamo – navela je Mitrović.

Prema rečima Tibora Horvata, v.d. direktora Regionalne privredne komore Kikinda, najkritičniji izazov sa kojim se lokalni poslodavci susreću je manjak stručnog kadra.

Kao jedno od rešenja naveo je razvoj dualnog visokog obrazovanja, kao i podsticanje kompanija da kroz stipendije i saradnju sa fakultetima „vežu“ najbolje studente za lokalnu sredinu.

ozakonjenje-(1)

Od 8. decembra počeće podnošenje prijava za upis nepokretnosti koje nemaju formalizovano vlasništvo

Aleksandra Djuran December 2, 2025

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima “Svoj na svome” predviđa da se prijave podnose isključivo elektronskim putem, putem platforme koja će biti dostupna svim građanima i trajaće 60 dana. Očekivani rok za početak podnošenja prijava je 8. decembar i trajaće do 5. februara, podsećaju iz Gradske uprave.

Građani će moći sami podnesu prijavu, a ukoliko nemaju tehničku opremljenost za to, moći da se obrate za pomoć zaposlenima u Gradskoj upravi koji će im pružiti tehničku i pravnu pomoć.
Prijave će se podnositi u sali broj 51, na prvom spratu, ulaz iz ulice Braće Tatić, a meštani sela mogu to da urade  svojim mesnim zajednicama, prema rasporedu koji će biti istaknut na oglasnim tablama.

Za podnošenje prijave neophodni su važeća lična karta, osnov sticanja, odnosno dokaz o vlasništvu (ugovor p kupovini, poklonu, rešenje o ostavini, dodeljivanju i slično) – u svim slučajevima, podaci o objektu – namena, spratnost i površina objekta, ukoliko je nepokretnost stečena van braka – dokaz o istom, u suprotnom se neporetnost upisuje na oba supružnika.

Prijavu podnose svi zainteresovani građani, i oni koji su podneli prijave po ranije važećim zakonima, jer su ti postupci u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, kolektivno obustavljeni.

Potrebno je za svaku nepokretnost podneti posebnu prijavu i potrebno je da svi suvlasnici, ukoliko ih ima, podnesu prijavu.

kck-fasada-(5)

U Kulturnom centru: Uskoro nova Galerija i bioskop pod zvezdama

Aleksandra Djuran December 2, 2025

Na zgradi Kulturnog centra u toku je rekonstrukcija fasade. Rok za završetak radova je 90 radnih dana, a obuhvatiće obijanje postojeće fasade do cigle, malterisanje i krečenje.

-Fasada će biti rađena u dve faze. U toku je prva faza u koju će biti uloženo 40 miliona dinara i podrazumeva i unutrašnju i spoljašnju fasadu zgrade, zaključno sa delom na Baletskoj sali – saznajemo od v.d. direktora Marka Markovljeva.  – Pošto prvi deo rekonstrukcije bude završen, nadam se, da će Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i lokalna samouprava opredeliti sredstva za drugu fazu. Druga faza obuhvatiće površinu od Baletske sale do kraja Partizana i takođe je projektom planirano i unutrašnja i spoljašnja sanacija.

Fasada, ali i uređenje unutrašnjosti objekta pomogli su Republika, Pokrajina i i lokalna samouprava po različitim projektima

-Preostaje da se uredi dvorište. Na bini, koja se nalazi u ovom prostoru, u toku je zamena pločica. Nakon toga uradiće se nova struja i molersko-farbarski radovi. Od Ministarstva turizma i omladine nedavno su nam odobrena sredstva, 17 miliona dinara, za projekat digitalizacije dvorišta odnosno pravljenje bioskopa na otvorenom. Postavićemo veliki led ekran, a bioskop će raditi i tokom dana i u večernjim satima. Već na proleće očekuju nas prve projekcije filmova. Pored toga dobili smo i sredstva za tehniku neophodnu za sve buduće događaje – kazao je naš sagovornik.

Lokalna samouprava Kulturnom centru vratila je na upotrebu lokal u kom je donedavno bila prodavnica „Planeta“. U njemu će biti otvorena Galerija koja je nekada postojala u prizemlju zgrade. Očekivanja su da novi prostor uskoro bude u funkciji. Na zgradi izgrađenoj sredinom 19. veka, koja je jedan je od najreprezentativnijih objekata u pešačkoj zoni, u proteklom periodu urađeno je puno toga.

-U Kulturnom centru najpre je rekonstruisan krov, a potom je završena i adaptacija foajea, reparacija stepeništa, hodnika, zamena unutrašnje  i spoljašnje stolarije, rekonstruisan je enterijer, Velika i Baletska sala, toaleti, podovi, elektro i molersko-farbarski radovi. Sanacijom plafona, tačnije skidanjem slojeva farbe koje su decenijama bile tu, došli smo do originalnog maltera na kom se vidi da je bio iscrtan. U saradnju sa Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika,  urađeni su šabloni originalnih ukrasa i plafone ponovo krasi dekorativni moleraj koji nekada bio svojstven za ovakve objekte. Identičan je onom iz vremena kada je zgrada sagrađena, a boje su modernije, u skladu sa današnjim vremenom – podsetio je Markovljev.

Centralni deo stepeništa na ulazu postavljena je monumentalna skulptura autora Jovana Blata visoka oko sedam metara koja je ispunila prazan prostor. Skulpturu, drvo, ima ptice od terakote i to vrste koje se mogu videti u Kikindi i okolini.

Sledeće godine u planu je izgradnja lifta koji će omogućiti osobama sa invaliditetom da prisustvuju svim programima i događajima koji se organizuju na spratu Kulturnog centra. Pored toga cilj je i da se sa što više zelenila oplemeni dvorište.

A.Đ.

 

 

hapsenje-lisice

Kikinđanin osuđen na devet godina zatvora zbog ubistva

Aleksandra Djuran December 1, 2025

B.T. (26) iz Kikinde osuđen je u Višem sudu u Beogradu na devet godina zatvora zbog ubistva Dražena Delevića (33) iz Budve, pošto je Apelacioni sud potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu. Zločin se dogodio u beogradskom naselju Ugrinovci u decembru 2022. godine, a okrivljenom je izrečena jedinstvena kazna, pošto je pravnosnažno osim za ubistvo Delevića, osuđen i za nedozvoljeno nošenje oružja.

Zločin se dogodio 7. decembra 2022. kada je iz pištolja nakon kraće rasprave sa Draženom Delevićem, koji je automobilom došao ispred kuće u kojoj je osuđeni živeo kad podstanar. B. T. je tokom rasprave, iz pištolja na kom je obrisan fabrički broj pet puta pucao u glavu i telo Delevića, koji je stajao na ulici pored automobila, a potom pobegao automobilom s mesta zločina.

Apelacioni sud u obrazloženju odluke naveo je da nije prihvatio odbranu i u obrazloženju stoji da je prvostepeni sud pravilno našao da su se u radnjama okrivljenog stekla sva bitna i objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela ubistvo i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, pravilno neprihvatajući stav odbrane da se radi o krivičnom delu ubistvo na mah kao i teze odbrane da je krivično delo izvršeno u nužnoj odbrani ili eventualno u prekoračenju nužne odbrane,  navodi se u odluci Apelacionog suda.

mokrin-grebani-asfalt-(4)

Nasipa se grebani asfalt na nekategorisanim putevima u Mokrinu

Aleksandra Djuran December 1, 2025

U toku je nasipanje grebanim asfaltom obodnih ulica u Mokrinu. Radovi su započeli danas (ponedeljak) i biće gotovi do kraja nedelje, a kako protiču uverili su se gradonačelnik Mladen Bogdan, član Gradskog veća Bojan Mikalački i predsednik Saveta Mesne zajednice Goran Ristić.

Stanovnici ovog dela sela godinama unazad traže da im se obezbedi put, saznajemo od Zorice Rajić.

-Živim u ulici Toza Marković u kojoj se nalazio samo zemljani put. Konačno ćemo i mi imati  put koji će biti prohodan. Primera radi kada su mi stigla drva za loženje istovarili su ih na ćošku jer kamion nije smeo da dođe do kuće kako se ne bi zaglavio. Isto tako i kantu za odnošenje smeća ostavljamo na ćošku dokle dođe kamion koji ga odnosi. Sada će biti puno bolje – rekla je Zorica Rajić.

I Paja Udicki pozdravio je uređenje puta.

-Tašta, koja ima 86 godina, živi u ovom delu Mokrina i nemam prilaz do njene kuće. Zahvaljujući gradonačelniku Bogdanu i predsedniku Ristiću dobili smo put kojim ćemo moći bez problem da priđemo kući, a da se ne zaglavimo u živo blato – dodao je Udicki.

Grebani asfalt biće nasut na nekategorisanim putevima, kao što je urađeno u delovima Kikinde, Sajana, Ruskog Sela.

-Osluškujući potrebe Mokrinčana, a u saradnji sa JP „Putevi Srbije, uspeli smo da rešimo dugogodišnji problem  – precizirao je prvi čovek grada. – Obećanje koje smo im dali sada i ispunjavamo. Iako su odbornici opozicije, na sednici Skupštine grada, najavili da će doći da vide kako sve ovo izgleda, nisu se pojavili. Naveli su da treba da nas je sramota zbog toga što posipamo grebani asfalt, aludirajući da sve ovo što radimo nije dobro. Ove tvrdnje pobili su sami meštani koji su nas sačekali i pohvalili ove radove. To je razlika između nas i njih. Nas zanima svaki stanovnik sa teritorije grada, želimo da čujemo sve njihove probleme i sugestije kako da ih rešimo. To je razlog što su imaju poverenja u nas, što su i pokazali na izborima.

 

Grebani asfalt biće posut u produžecima ulica Ive Lole Ribara, Toze Markovića, prilaz vrtiću, na Vašarištu i u delu prilaza Mokrinu iz pravca Kikinde.

-Vrednost radova je 990.000 dinara. Na prilazu vrtiću završeni su radovi vezani za prečistač vode. Ovom prilikom naneta je velika količina blata i sada ćemo naneti grebani asfalt da bi se omogućio lakši prilaz. I u narednoj godini planiramo da se u dvema ulicama putevi urede nasipanjem grebanog asfalta čime ćemo rešiti problem na svim nekategorisanim putevima u selu – zaključio je Goran Ristić.

A.Đ.