Жељко Раду преузео је дужност в. д. директора Канцеларије за инклузију Рома АП Војводине.
Раду је због одласка на нову функцију и поднео оставку на место у Градском већу, где је, подсетимо био задужен за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права. Његова оставка констатована је на протеклој седници Градске скупштине.
Kанцеларија за инклузију Рома, са седиштем у Новом Саду, основана је Одлуком Скупштине Аутономне покрајине Војводине у циљу унапређења положаја Рома у области образовања, запошљавања, здравства, становања, људских и других права, као и стварања услова за укључивање Рома у све сфере друштвеног, јавног и политичког живота у Аутономној покрајини Војводини.
Раду је преузео дужност од досадашњег в. д. директора Ромеа Михајловића.
Јована Карановић била је једна од најутицајнијих и најинспиративнијих регионалних и европских економских и технолошких лидерки. Њен посвећен рад оставио је дубок траг у разумевању дигиталних платформи, алгоритамског менаџмента и трансформације света рада.
Рођена је и одрасла у Накову, где је завршила основну школу, а гимназију похађала у Кикинди, Јована је од најранијих дана показивала изузетну интелектуалну радозналост, дисциплину и таленат за јавни говор. Са 18 година одлази у Сједињене Америчке Државе, где завршава средњу школу и наставља образовање на колеџу у Фулертону. Већ 2012. године проглашена је за најбољег говорника генерације, а њено име је трајно уписано у историју колеџа као симбол изврсности.
Паралелно са академским успехом, Јована је у Америци остварила снажан друштвени утицај кроз хуманитарни рад, као најмлађи гувернер Ротаракта у историји Лос Анђелес дистрикта 5320.
Свој академски и професионални пут наставља у Европи. У Амстердаму завршава студије економије, мастер из економије и бизниса, а потом докторира пословну администрацију на Врије универзитету. Холандија постаје њен други дом, где стиче држављанство и гради изузетну каријеру. Била је једна од најмлађих доценткиња на Еразмус универзитету у Ротердаму и проглашена међу најутицајније жене у технолошком сектору Амстердама и Холандије.
Јованин научни рад имао је глобални домет. Објављивала је у водећим светским часописима, а њени увиди цитирани су у међународним медијима и коришћени у дебатама о будућности рада и дигиталних платформи. Била је међународно признат говорник и гостујући предавач на престижним универзитетима широм света.
Посебно наслеђе оставила је кроз фондацију „Reshaping Work“, коју је основала с циљем унапређења дигиталних иновација и праведнијег света рада. Кроз конференције, партнерства и програме, утицала је на хиљаде људи и бројне институције.
Јована Карановић није била само научница и професорка, већ и ментор, визионар и лидер који је веровао у људе и нове идеје. Изненада је преминула у својој 35. години, 18. децембра у Прагу. Сахрањена је 27. децембра у родном Накову. Њено наслеђе наставља да живи кроз знање, институције и људе које је инспирисала.
Ученици ОШ „Свети Сава“ данас на Божићном базару представљају новогодишње поклоне које су сами израдили у оквиру школске креативне секције.
Тезга је део активности секције „ИСКРА – историјско-креативна радионица“, коју води наставница историје Драгица Средојев. На базару учествују млађи ученици, који су током претходних месец дана припремали украсе и поклоне, углавном техником декупажа.
-Правили смо новогодишње поклоне, највише плочице украшене декупаж техником, јер им се то највише допало. Млађи су украшавали јелкице, Деда Мразиће и разне друге ситнице – навела је Средојев, додајући да секција има више од 30 ученика у две групе.
Међу учесницима је и Дуња Буква, ученица разреда IV1, која је правила јелкице и срца.
-Највише ми се допао креативни део, прављење поклона. Пријавила сам се јер волим дружење и креативан рад, а и леп је одзив грађана – продали смо много поклона – рекла је Дуња.
Прикупљена средства намењена су финансирању рада секције током целе године.
У просторијама Центра за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, данас је организована новогодишња свечаност током које су корисницима услуга подељени новогодишњи пакетићи и приказан програм посвећен активностима у години на измаку.
Како налаже традиција града, кориснике је и ове године обрадовао Деда Мраз, у пратњи Снежне виле, док је пакетиће уручио градоначелник Младен Богдан, који је са корисницима и разговарао. У оквиру програма уприличен је кратак музички део, након чега је приказан филм који приказује најзначајније активности, сарадње и резултате рада Центра током године.
Директорка Центар за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде, Николетa Павлов, истакла је да је овогодишња прослава организована другачије него раније.
-Одлучили смо да, поред корисника и родитеља, позовемо и све сараднике – удружења, јавне институције, службе, Црвени крст и компаније – како бисмо заокружили сарадњу и захвалили им се на подршци. Ово је уједно и леп почетак наредне године – рекла је Павлов, додајући да у услузи дневног боравка тренутно има 25 корисника, од којих је део у Центру већ дуги низ година.
Градоначелник Богдан нагласио је да је посета и подела пакетића део дугогодишње праксе града.
-Они ово ишчекују и види се колико им значи. Та емоција нама даје снагу да наставимо да се трудимо и обезбеђујемо што боље услове. Увек морамо да се подсећамо да су они наши суграђани којима је потребна посебна пажња и да треба да буду равноправни са свима – истакао је Богдан.
Новогодишња свечаност у Центру представља симболичан завршетак године и увод у празнични период који корисници проводе у кругу својих породица.
ИЛИЈА СТАНЧУЛ (1937-2025), доајен српске и југословенске енигматике преминуо је јуче (25. децембра) у Кикинди.
Кикиндски велемајстор енигматике рођен је у Иђошу 18. септембра 1937. године. По занимању био је медицински лаборант. Цео радни век провео је радећи у Диспанзеру у улици Саве Текелије, више пута је награђиван за пожртвован рад с пацијентима, а су га суграђани увек везивали за енигматику преко које је промовисао Кикинду широм земље. Прву загонетку, спортску испуњаљку, објавио је у Енигми број 158 од 20. новембра 1954. године.
Објавио је више од 15 хиљада разноврсних енигматских прилога, а највише укрштеница. Сарађивао је са преко сто енигматских и неенигматских листова, а у неким од тих листова радио је у континуитету 30-40 година. Загонетке је састављао и на мађарском, немачком и румунском језику.
Уређивао је енигматске рубрике у листовима Ана, Хороскоп, Комуна, Ново време и Кекец. Иницијатор је покретања горњомилановачког листа Еурека. Прву укрштеницу у „Комуни“ (тада „Кикиндској комуни“) објавио је 1964. године, и од тада је имао укрштеницу у сваком броју све до 1992. године када је самоиницијативно препустио енигматску рубрику млађим кикиндским енигматима.
Енигматско удружење „Чвор“ из Бјеловара доделило му је 1971. године титулу енигматског велемајстора. За свој енигматски рад од Енигматског савеза Србије Станчул је 2012. године добио Повељу за животно дело, а прошле године повељу за 70 година континуираног енигматског рада.
Један је од оснивача Енигматског клуба „Кикинда“ а на оснивачкој скупштини акламацијом је изабран за почасног председника. За потписе користио је шифре и псеудониме: Атила, Атилин случај, И. С., Лучијан Салти, Негован, Санитет, Ст-ил, СТ-ИЛ и Стил.
êQ
Међу енигматима у Србији и региону ужива огроман углед, а преовладава мишљење да је један од најзначајнијих састављача загонетака у енигматској историји наше земље. Памтићемо га по лепим укрштеницама, прилагођеним решавачима, те по графичкој припреми за штампу, јер је већину својих прилога сам цртао. Српским енигматима Илија Станчул ће увек остати прва асоцијација на Кикинду.
Град Кикинда расписао је конкурс за књижевну награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику и објављену током 2025. године. У конкуренцији могу учествовати песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије, а рок за пријаву је 14. фебруар 2026. године.
Издавачи и аутори могу пријавити књиге слањем четири примерка по наслову — три за рад жирија и једног за библиотечки фонд — на адресу Народне библиотеке „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, Кикинда, уз назнаку „За награду Душан Васиљев”.
Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан. Одлука о добитнику биће саопштена 27. марта 2026. године, на дан смрти Душана Васиљева, који је уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи његово име.
Награда „Душан Васиљев” установљена је 1997. године одлуком Културно-просветне заједнице Кикинде, у знак сећања на песника рођеног у Кикинди 1900. године, једног од најзначајнијих представника српског експресионизма. Након вишегодишњег прекида, признање је обновљено 2009. године, када је утврђено да се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.
Током више од четврт века постојања, добитници ове награде били су бројни истакнути аутори, међу којима су Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић, Ненад Шапоња и други.
Улице чувају сећања једног града. Кроз њихов изглед, али и називе прелама се историја- од славних тренутака до заборављених прича.
Некадашња кикиндска Улица Михајла Полита после Другог светског рата добила је име по команданту Великокикиндског партизанског одреда Угљеши Терзину.
Терзин је потицао из грађанске породице, био је познат под надимком Апостол и учествовао у бројним борбама и акцијама против фашиста. Ипак, упркос свом ангажману, никада није проглашен за народног хероја.
Занимљиве појединости о његовом животу, улози у рату и месту у колективном памћењу, сазнајемо од историчара Милоша Пушаре.
Ученици Ђачког парламента Економско-трговинске школе посетили су у понедељак Општу болницу у Кикинди и том приликом уручили донацију намењену најмлађим пацијентима. Средства су обезбеђена из фонда који је остао након претходних хуманитарних активности које је парламент организовао током године.
Како је објаснио председник Ученичког парламента Огњен Гуцул, одлука о томе како ће новац бити утрошен донета је једногласно.
-На седници Парламента разговарали смо о томе како да искористимо преостала средства. С обзиром на празнике и значај даривања, одлучили смо да новац усмеримо деци која празнике проводе на болничком лечењу – рекао је Гуцул.
Припреме за акцију трајале су недељу дана и обухватале су куповину потребних ствари и организацију посете болници. Чланица парламента Јована Балашев истакла је да је ученицима било важно да у празнично време не забораве оне који нису у могућности да празнике проведу код куће.
Ученици наглашавају да ово није прва, али ни последња хуманитарна активност коју реализују.
-Трудимо се да увек помогнемо онима којима је помоћ најпотребнија – поручила је Нина Рофа, чланица Ученичког парламента.
Порука коју желе да пошаљу својим вршњацима и широј заједници јасна је – и мали гестови могу имати велики значај.
-Наше мало некоме заиста може да значи много. Осећај да сте урадили нешто корисно за друге је највећа награда – истакла је Николина Барбо. Сличан утисак поделила је и Николина Миленковић, која је навела да су ученици били поносни и срећни што су могли да помогну.
Подршку ученицима пружио је и директор школе Роберт Вуњак, нагласивши да школа, поред образовне, има и важну васпитну улогу.
-Поред знања, важно је да код ученика негујемо вредности као што су хуманост, солидарност и брига за друге. Поносни смо што наши ученици то показују конкретним делима – нагласио је Вуњак.
Женска певачка група „Мелизми“ одржаће у понедељак 29. децембра у Народном позоришту Кикинда концерт под називом „Пољубац за опроштај“, ауторке Гордане Рогановић, етномузиколога.
Концертом ће „Мелизми“ прославити две деценије постојања и рада, посвећеног неговања изворне песме и традиције.
Догађај ће бити хуманитарног карактера, и сав приход, преко Црвеног крста, биће усмерен онколошком одељењу кикиндске Опште болнице, за жене оболеле од карцинома дојке. Наступиће оркестар Миленка Мартића, а почетак концерта је у 19 часова.
Едукативне активности у оквиру пројекта унапређења примарне селекције отпада на територији града Кикинде одвијају се према плану и уз велико интересовање учесника. Посебно су запажени позитивни утисци деце, која са ентузијазмом учествују у радионицама, предавањима и еко- квизовима, брзо усвајајући основна знања о правилном разврставању отпада и заштити животне средине.
Пројекат обухвата еко-едукацију деце у вртићима и школама, као и едукацију грађана у сеоским срединама, удружењима пензионера и стамбеним заједницама. Фокус је на примарној селекцији отпада на месту настанка, као и на правилном управљању кабастим и грађевинским отпадом.
Кроз укључивање локалне заједнице и мотивацију грађана за уређење свог окружења, пројекат доприноси развоју еколошке свести и стварању здравијег животног простора. Након евалуације резултата размотриће се даљи развој и континуитет сличних едукативних акција.
Компанија ФЦЦ Кикинда покреће одрживу иницијативу, са циљем да запосленима и грађанима омогући да своје природне новогодишње јелке не бацају, већ да им удахну нови живот.
Прикупљене јелке биће заједнички засађене на локацији компаније ФЦЦ Кикинда, чиме као заједница дајемо конкретан допринос очувању животне средине и подижемо свест о значају одговорног односа према природи.
ФЦЦ Кикинда уједно обавештава грађане да се 31.12. и 1.01. одвоз отпада неће обављати, док су надокнаде планиране за 27.12. и 03.01., уз напомену да се посуде изнесу најкасније до 6 часова.
