Prvi slučaj gripa na teritoriji grada registrovan je 12. decembra kod muškarca starog 73 godine iz Kikinde. Mesec dana kasnije virus je potvrđen kod 49 osoba, a još 17 uzoraka je poslato na analizu, saznajemo od epidemiologa dr Tatjane Pecarski, načelnice Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje.
-Kod svih potvrđenih slučajeva radi se o gripu tip AH3. Više od polovine obolelih su deca, ali moram da napomenem da se kod ove populacije više i traži testiranje sumnjivih na grip. Beleži se i povećan broj sa oboljenjima sličnih gripu i respiratornim infekcijama – napomenula je naša sagovornica.
Ambulante imaju na raspolaganju trovalentnu vakcinu „torlak flu“ za odrasle, koju je proizveo Institut „Torlak“ i četvorovalentna „vaksigrip tetra“ proizvođača „Sanofi Paster“ za decu uzrasta od šest meseci do 18 godina.
-Još uvek nije kasno za vakcinaciju i ovim putem pozivam sugrađane da se vakcinišu, a posebno hronične bolesnike, dijabetičare, starije od 65 godina, kao i one koji na svojim radnim mestima dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi poput šalterskih radnika, trgovaca, zaposleni u bankama – kazala je dr Pecarski.
Imunitet se stiče dve do tri nedelje nakon imunizacije, dok postvakcinalni imunitet varira od šest do 12 meseci.
Manifestacija „Dani vina“, u subotu, 14. februara, održaće se 26. put. Iz udruženja vinogradara i vinara „Šasla“ iz Iđoša napominju da će predaja uzoraka vina, u Domu kulture, biti organizovana 4. februara od 14 do 20 i 5. februara od 12 do 18 sati.
Ocenjuju se belo, roze, „šiler“ i crveno vino, a uzorci treba da budu u flaši od litre u količini dve litre, za svaku vrstu. Ocenjivaće se mlada i stara vina, dok u konkurenciji za najbolja učestvuju isključivo mlada vina. Uzorci koji se šalju poštom obavezno treba da budu u plastičnoj ambalaži.
-I ove godine očekujemo oko 200 uzoraka vina – istakao je za naš portal Branislav Brojčin iz „Šasle“. – Vina će ocenjivati komisije sačinjene od enologa iz Čoke, Temerina, Mužlje i Novog Sada. Kako je prošla godina pogodovala vinogradima, očekujem vina vrhunskog kvaliteta. Biće ih manje količinski, ali će zato biti znatno bolja u odnosu na ranije godine.
Na sam dan Svetog Trifuna program će početi u 12 sati, kada će u Domu kulture biti osvećena vina. Nakon toga domaćini i gosti posetiće jedan od vinograda i simbolično započeti rezidbu, a od 14 sati u Domu kulture je dodela priznanja. Degustacija vina trajaće od 12.30 do 17 časova. „Dani vina“ se organizuju pod pokroviteljstvom Grada.
Od ponedeljka su počele prijave penzionera za besplatnu rehabilitaciju u banjama u Srbiji o trošku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), oglas će biti otvoren zaključno sa 28. januarom, a besplatan oporavak u banji moći će da ostvari 22.090 penzionera, što je jednako ukupno prijavljenim raspoloživim kapacitetima banja.
-U Gradskom udruženju penzionera, u ulici Vojvode Putnika 37, prijava je moguća ponedeljkom, sredom i petkom od 9 do 12 časova – istakao je Milan Periz, predsednik kikindskog udruženja. – U selima najstariji mogu da se prijave u mesnim zajednicama svakog radnog dana. Velki broj penzionera svake godine odazove se ovom konkursu. Prošle godine mogućnost za besplatno banjsko lečenje iskoristilo je 140 naših članova.
Pravo da se prijave imaju svi penzioneri starosni, invalidski i porodični kojima je prebivalište na teritoriji Republike Srbije, visina penzije je do 56.834 dinara, koji nemaju druga primanja osim penzije i koji nisu koristili banju preko Fonda od avgusta 2020. godine. Ovu pogodnost mogu da iskoriste i najstariji čija inostrana i domaća penzija u zbiru do iznosa 56.834 dinara.
-Svi koji imaju pravo na banju treba da popune obrasce i potpišu izjave u kojoj banji žele da koriste rehabilitaciju i da nemaju druga primanja. Potrebno je da prilože ček od penzije, dokaz o visini inostrane penzije i u zatvorenoj koverti medicinsku dokumentaciju kojom raspolažu, a koja se ne boduje, već je reper da se penzioner ne uputi u banju koja ima kontraindikacije u odnosu na njegovo zdravstveno stanje – rekao je Periz.
Preliminarne rang liste biće objavljene 25 radnih dana od dana kada istekne oglas. Korisnici imaju pravo da ulože prigovor u roku do pet radnih dana od dana objave preliminarne rang liste, a komisija ima rok od pet kalendarskih dana da odluči po žalbi. Nakon toga objavljuju se konačne rang liste.
Snežni pokrivač je odličan za ozime useve, posebno za pšenicu koja je i najrasprostranjenija jesenja kultura. Zahvaljujući snegu biljke sada imaju dobru snežnu izolaciju, što je od ključnog značaja za zaštitu od hladnoće. Ratari zato ističu da je godina dobro počela i da je sneg još jedan preduslov za rodnu godinu kojoj se poljoprivrednici nadaju.
-Pored toga što štiti useve od niskih temperatura tokom zime, sneg će obezbediti vlagu koja nedostaje zemljištu – ističe savetodavac PSS Zoran Simić. – Ove godine pod hlebnim zrnom je više površina u odnosu na prošlu. Tri godine unazad rod kukuruza bio je veoma loš. To je razlog što će poljoprivrednici i ove godine sejati više pšenice, na uštrb kukuruza.
Prema nekim prognozama očekuje se da će se pšenica u Srbiji ovog leta skidati sa nešto više od 600.000 hektara, od kojih je u Vojvodini više od 52 odsto. Konačni podaci o stvarnim površinama pod žitom još nisu objavljeni, ali pojedini stručnjaci ističu da je posejana za desetak odsto više nego godinu dana ranije na čak približno 700.000 hektara.
Prošle jeseni setva najrasprostranjenije žitarica trajala je do polovine novembra.
-Ono što sledi u narednom periodu je prihrana pšenice. Poljoprivrednici još uvek nisu počeli ovaj posao i ne treba da žure. Kao i svake godine, i ove ćemo raditi N-min metodu kojom se pokazuje sadržaj lako pristupačnog azota u zemljištu. On je i pokazatelj koliko je neophodno mineralnog đubriva biljkama – navodi naš sagovornik.
Pšenica je u najvećem delu atara u fazi mirovanja, međutim usevi koji su kasno sejani ili u lošijim uslovima mogu biti u ranoj fazi razvoja.
U toku je čišćenje Gradskog trga. Pored mehanizacije, u ovaj posao uključeno je i ljudstvo sa lopatama, a pored uklanjanja leda baca se i so. Kako saznajemo od Đorđa Klenanca, rukovodioca Zimske službe iz JP „Kikinda“ ledena kiša koja je pala u petak na subotu i niske temperature stvorile su ledeni sloj.
-Gradski trg biće očišćen od leda onoliko koliko je ovog momenta moguće kako bi bio što prohodniji. Maksimalno se trudimo da saobraćajnice i najprohodniji putevi budu očišćeni i prohodni. Opštinski i putevi prvog prioriteta su suvi i na njima nema leda ni snega. Čistili smo i saobraćajnice koje pripadaju drugom prioritetu, ali na njima nije bacana so. Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda već sutra (utorak) temperature će biti u plusu što će znatno olakšati zaposlenima u Zimskoj službi da intervenišu ukoliko se ukaže potreba – naveo je Klenanc.
Podsetimo i da je posao održavanja saobraćajnica u zimskim uslovima pripao „Eko – gradnja“ koji održavaju oko 200 kilometara puteva na teritoriji grada.
Kikinda je jutros bila među najhladnijim gradovima u zemlji, sa temperaturom od oko −10 stepeni, pokazuju podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Za područje Banata na snazi je narandžasti meteoalarm zbog opasnih vremenskih uslova.
Prema izveštaju RHMZ-a, u Kikindi je zabeležen jak jutarnji mraz, što grad svrstava među najhladnije urbane sredine u Srbiji tokom današnjeg jutra. Ovako niske temperature mogu uticati na svakodnevno funkcionisanje, posebno u saobraćaju i prilikom boravka na otvorenom.
Zbog izrazito hladnog vremena, Banat se nalazi u zoni narandžastog meteoalarma, koji označava opasne vremenske pojave i povećan rizik od formiranja leda, kao i otežane uslove za saobraćaj i rad na otvorenom.
Prema prognozi, tokom dana se ne očekuje značajnije otopljenje, a niske temperature će se zadržati i u narednim satima, uz uglavnom stabilno vreme i slab do umeren vetar.
Nadležne službe prate situaciju, a građanima se savetuje dodatan oprez, posebno u jutarnjim i večernjim satima kada su uslovi za poledicu najizraženiji.
Tokom vikenda od 9. do 11. januara, na području Policijske uprave u Kikindi dogodile su se tri saobraćajne nezgode, od kojih je jedna imala povređeno lice. Policija je iz saobraćaja isključila 11 vozača zbog alkohola i psihoaktivnih supstanci.
Prema podacima Policijske uprave u Kikindi, u dve nezgode pričinjena je materijalna šteta, dok je u jednoj jedno lice zadobilo lake telesne povrede. Ukupna materijalna šteta procenjena je na 260.000 dinara. Uzroci nezgoda bili su neprilagođena brzina u dva slučaja i nepravilna radnja vozilom u jednom slučaju.
Zbog različitih saobraćajnih prekršaja sankcionisano je ukupno 87 učesnika u saobraćaju. Istovremeno, iz saobraćaja je isključeno 11 vozača zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, navodi se u saopštenju PU Kikinda. Od tog broja, tri vozača su zadržana do 12 časova jer je kod njih izmerena količina alkohola iznad 1,20 mg/ml, odnosno utvrđeno prisustvo nedozvoljenih supstanci.
Policija je tokom kontrole evidentirala i 35 prekršaja prekoračenja brzine, 10 slučajeva nekorišćenja sigurnosnog pojasa i još 31 drugi saobraćajni prekršaj. Iz PU Kikinda poručuju da će saobraćajne kontrole biti nastavljene sa ciljem povećanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.
U organizaciji Kulturno-umetničkog društva „Mokrin“, juče je održan tradicionalni Božićni koncert, koji je još jednom potvrdio značaj ovog društva u očuvanju narodne tradicije, igre i pesme.
Velika sala bila je ispunjena do poslednjeg mesta, a publika je imala priliku da uživa u bogatom i raznovrsnom programu koji su pripremili članovi svih uzrasnih grupa – od predškolaca do izvođačkog ansambla.
Tokom večeri izvedene su koreografije iz različitih krajeva Srbije – Gruže, Trstenika, Studenice, Šumadije, Pomoravlja, okoline Leskovca, Crnorečja, Užičkog kraja i Vladičinog Hana. Na sceni su se smenjivali izvođački ansambl, izvorna grupa, škola folklora, mlađi i pripremni ansambli, predškolska grupa, kao i pevačke grupe, pružajući publici pravi folklorni mozaik. Poseban utisak ostavili su najmlađi učesnici, koji su pokazali da se tradicija u Mokrinu sa pažnjom i ljubavlju prenosi na nove generacije.
Program je dodatno obogaćen nastupima pevačkih grupa koje su izvele tradicionalne božićne pesme „Božić, Božić, blagi dan“ i „Oj ružice rumena“, dok je recitator Jovan Stepančev kazivao prigodnu božićnu pesmu, čime je upotpunjena svečana i praznična atmosfera.
KUD „Mokrin“ već dugi niz godina sistematski i odgovorno radi na očuvanju i negovanju kulturne baštine, narodnih običaja i identiteta ovog kraja. Kroz kontinuiran rad, redovne probe i brojne javne nastupe, kao i kroz aktivno uključivanje dece i mladih u rad društva. KUD „Mokrin“ daje značajan doprinos prenošenju tradicionalnih vrednosti na nove generacije, čuvajući i razvijajući kulturno nasleđe kao trajnu vrednost savremenog kulturnog života.
Danas je u kikindskoj bolnici u 70. godini, preminuo Miroslav Kukučka, doktor hemijskih nauka, široj javnosti prepoznatljiv kao tvorac tehnologije za prečišćavanje pijaće vode na javnim česmama.
Rođen 1956. godine u Erdeviku kod Šida, Miroslav Kukučka je školovanje završio u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, gde je na PMF-u diplomirao i doktorirao.
Tokom karijere radio je u više institucija, među kojima su Pokrajinski hidrometeorološki zavod, Tehnička škola u Kikindi i Pokrajinske uprave za zaštitu životne sredine, bio je naučni saradnik Instituta za nuklearne i druge mineralne sirovine u Beogradu.
Kukučka je bio aktivan u javnom životu grada i jedno vreme predsednik Vaterpolo kluba „Žak“.
Na zidu Doma kulture u Banatskom Velikom Selu mural. Idući prema Domu kroz park, iz pravca pijace, sa zida nas posmatra jedno mlado lice i pored pomenute, velike zidne slike, brojevi između kojih je bolno mala razlika, 2008-2025. „Gazite tihim hodom” rekao bi Milutin Bojić i zastanite ovde. U ovom mestu živelo je mlado i plemenito biće koje, tek što se raskrililo, već nas je napustilo — ni po pravdi, ni po redu. Una Kalanj. Bila je ponos ne samo svojih roditelja Srđana i Bojane, već i čitavog sela, srednje škole u koju je tek bila zakoračila i svog karate kluba „Feniks”. Društvena, omiljena, vesela, komunikativna. I veliki borac. Nažalost, bitku s opakom bolešću je izgubila, a to ostaje da boli doživotno sve koje su je poznavali i voleli.
Došli smo tim povodom u Veliko Selo. Još su sveže rane iz februara prošle godine zbog tragičnog gubitka. Tuga se još uvek nije iselila iz srca najbližih, i teško da će ikad. Zato su i naši sagovornici, pre svih njeni roditelji, ali i Unin trener karatea, Tanja Sili Lukić, istinski heroji, jer teško je smoći snage i pričati o Uni u prošlom vremenu.
Unine medalje
Bila je, prema kazivanju onih koji su je najbolje poznavali, uvek radoznalo i vredno dete. Zadatke je obavljala s lakoćom. Poslušna, ali samostalna. Puna samopouzdanja, poletna i puna života. Zato i ne čudi što je još od malih nogu iskazala afinitet prema sportu, najviše prema karateu.
Mama Bojana i tata Srđan su, ipak, skupili snagu da govore o svojoj izgubljenoj sreći.
– Od malena je bila dete za primer. I kad su u pitanju vaspitanje i škola i sport. U sportu se baš isticala. Trenirala je karate od svoje šeste godine, a koliko je bila uspešna vidi se i po mnoštvu medalja i diploma, kaže tata Srđan. – Sve obaveze je izvršavala bez po muke- nadovezuje se Unina majka Bojana.
-Upisala je Gimnaziju u Kikindi i bila je jako društvena, gde god se pojavila, širila je optimizam i pozitivnost. Bila je savršeno dete koje bi svaki roditelj poželeo, nastavlja kazivanje mama, a suze same potekoše. Rane su još sveže i teško da će ikad zaceliti. Unin otac Srđan, uvodi nas u sobu svoje ćerke mezimice, prepunu trofeja i medalja s karate šampionata i turnira. Velika tuga i veliki ponos mešaju se u srcima njenih roditelja dok nam pokazuju fotografije i diplome s brojnih takmičenja na kojima je učestvovala. Zaplakao bi i kamen, rekao bi naš narod u takvim situacijama, ne bez razloga. Prekinuta i mladost i sportska karijera. Karate je bio Unina velika ljubav.
– Nikad neću zaboraviti njeno samopouzdanje kad je prvi put došla u naš Karate klub „Feniks” i njene krupne oči koje su sijale i bile pune života. Odmah se videlo da je puna energije i da će biti izuzetna. Njena takmičarska karijera je trajala osam godina i za to vreme bila je i šampion i vicešampion države, i pojedinačno i ekipno u borbama. Jako je volela karate. Bila mi je čast što sam joj bila trener, jer ona je zaista bila posebna- kaže nam Tanja Sili Lukić i dodaje:
-Uvek je imala neke dogodovštine da mi ispriča, bila je neposredna i otvorena, a volela je i da čuje i usvoji savete od starijih. Njen talenat je bio veliki, ali je ona i radom postigla mnogo, jer je bila jako disciplinovana. Nikad joj nije ništa bilo teško da uradi na treningu. Nijedno takmičenje nije propustila od kad se registrovala. Čak i kad se već uhvatila u koštac s opakom bolešću, išla je s nama da bodri svoje klupske drugove, iako nije mogla da izađe na samo borilište.
– Ništa nije nagoveštavalo da će se tako iznenada razboleti- priča otac Srđan. – Čak i kad se prehladi, to je prolazilo s nogu, nije nikad nijedan antibiotik popila, toliko je bila jaka i zdrava. Ali jednom, pojavila se neka modrica posle treninga i dobila je iznenada temperaturu. Doktori su sumnjali na neku upalu. Primala je antibiotike i to se malo smirilo, ali posle nekog vremena, Uni opet nije bilo bolje i onda smo krenuli po lekarima – Kikinda, Zrenjanin, Novi Sad, Beograd… Sve smo pokušavali, odlazili i u privatne klinike i gde god smo bili, doktori su govorili da je u redu. Tad je već bila pošla u srednju školu, ali često joj se opet temperatura vraćala.
Ponovo su krenula ozbiljna ispitivanja. Posle izvesnog vremena, doktori iz Švajcarske ustanovili su surovu dijagnozu – veoma redak oblik limfoma. Naša Una bila jedna od samo 97 osoba s tom bolešću u celom svetu. I najmlađi pacijent kod koga je ta bolest ustanovljena. Uz pomenuto, tu je bio i pridruženi HLH, koji je i pokrenuo taj oblik limfoma. I onda, kad su napokon ustanovili dijagnozu, primila je nekoliko blokova hemoterapija u novembru 2024, bolest se načas povukla i mi smo se ponadali da je izlečenje na vidiku. Ali samo mesec dana kasnije, temperatura joj se vratila i ponovo je krenula hemoterapija. Poslednjih desetak dana, stanje joj je bilo baš loše. Bila je u veštačkoj komi. Stigla je da primi samo jednu terapiju i 6. februara 2025. u bolnici u Novom Sadu je preminula – duboko uzdahnu otac Srđan, jer herojski je, uz bol koji je neprolazan, pričati o izgubljenoj ćerki mezimici,. I pored sve tuge, Unini roditelji ne zaboravljaju da još jednom apostrofiraju ogromnu podršku karate kluba u kojem je njihova ćerka trenirala.
-Tanja Sili Lukić je treninzima učinila mnogo da Una postane stabilna i psihički jaka i da sve kroz šta je prolazila podnese kao da je u pitanju obična prehlada, a ne tako ozbiljna bolest. Tanji smo neizmerno zahvalni zbog toga. U klubu su štampali i majice sa Uninim likom i nose je s ponosom na sva takmičenja na koja idu- navodi tata Srđan, dok mama Bojana s bolom koji razdire dušu konstatuje:
– Od jednog savršenog života, kad sam pomislila da mi više ništa ne treba, sve se preokrenulo preko noći. Imamo i sina Pavla koji pohađa peti razred i koji je nedavno odlučio da se upiše na karate. Una ga je svojevremeno vodila nekoliko puta na treninge, ali je brzo odustajao. Sad je stasao i čvrsto je rešio da krene sestrinim stopama. Una mu mnogo nedostaje. Spominje je stalno, seća se zajedničkih događaja i uvek pomisli šta bi ona u nekoj situaciji uradila.
BANATSKO VELIKO SELO ČUVA SEĆANJE
Polako, dok pričamo s Uninim roditeljima, vraćamo se ponovo do obližnjeg murala posvećenog ovoj mladoj, ali velikoj šampionki i borcu. Autor murala je kikindski slikar Ivan Karanović.
– Dok sam oslikavao zid na jednom drugom objektu u Velikom Selu, pozvao me Unin stric i zamolio da uradim i mural posvećen Uni. Ovo mi je bio prvi mural koji sam radio a koji je posvećen osobi koja više nije među nama. To mi je bilo dosta teško i psihički, ali i fizički, jer je odgovornost bila velika i moralo je da bude verno fotografiji po kojoj sam radio. Unina majka je dolazila u nekoliko navrata i davala mi sugestije šta da ispravim. Radio sam desetak dana i meštani, a pre svega Unini roditelji, na kraju su bili zadovoljni. Drago mi je što ovim muralom doprinosim čuvanju trajne uspomene na Unu- navodi Karanović.
NJEN OSMEH I DALJE BODRI
Vraćamo se polako za Kikindu. Osećaji tuge i kosmičke nepravde se mešaju. I naći prave reči za reportažu, a ne skliznuti u patetiku je teško. Zato se još jednom za reči s merom obraćamo Uninom treneru Tanji Sili Lukić.
– Imamo sliku sa Uninog poslednjeg takmičenja, iz maja pretprošle godine, gde je uzela zlatnu medalju. Ona je na toj slici prelepa. I u mojoj kancelariji stoji Unina fotografija i kad god tu uđemo mi treneri ili se desi neka sportska nepravda, pogledamo u njenu sliku koja kao da nam da do znanja da malo „spustimo loptu”, da ne reagujemo ishitreno. Nedavno je jedna naša takmičarka želela da napusti karate zbog nagomilanih drugih obaveza, a kad je došla u kancelariju i ugledala Uninu sliku, odlučila je da ipak nastavi da se bori. Una Kalanj i nakon odlaska, ostaje putokaz drugima- kako se bori i ne odustaje, bez obzira na sve.
