Први случај грипа на територији града регистрован је 12. децембра код мушкарца старог 73 године из Кикинде. Месец дана касније вирус је потврђен код 49 особа, а још 17 узорака је послато на анализу, сазнајемо од епидемиологa др Татјанe Пецарски, начелницe Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље.
-Код свих потврђених случајева ради се о грипу тип АХ3. Више од половине оболелих су деца, али морам да напоменем да се код ове популације више и тражи тестирање сумњивих на грип. Бележи се и повећан број са обољењима сличних грипу и респираторним инфекцијама – напоменула је наша саговорница.
Амбуланте имају на располагању тровалентну вакцину „торлак флу“ за одрасле, коју је произвео Институт „Торлак“ и четворовалентна „ваксигрип тетра“ произвођача „Санофи Пастер“ за децу узраста од шест месеци до 18 година.
-Још увек није касно за вакцинацију и овим путем позивам суграђане да се вакцинишу, а посебно хроничне болеснике, дијабетичаре, старије од 65 година, као и оне који на својим радним местима долазе у контакт са великим бројем људи попут шалтерских радника, трговаца, запослени у банкама – казала је др Пецарски.
Имунитет се стиче две до три недеље након имунизације, док поствакцинални имунитет варира од шест до 12 месеци.
Манифестација „Дани вина“, у суботу, 14. фебруара, одржаће се 26. пут. Из удружења виноградара и винара „Шасла“ из Иђоша напомињу да ће предаја узорака вина, у Дому културе, бити организована 4. фебруара од 14 до 20 и 5. фебруара од 12 до 18 сати.
Оцењују се бело, розе, „шилер“ и црвено вино, а узорци треба да буду у флаши од литре у количини две литре, за сваку врсту. Оцењиваће се млада и стара вина, док у конкуренцији за најбоља учествују искључиво млада вина. Узорци који се шаљу поштом обавезно треба да буду у пластичној амбалажи.
-И ове године очекујемо око 200 узорака вина – истакао је за наш портал Бранислав Бројчин из „Шасле“. – Вина ће оцењивати комисије сачињене од енолога из Чоке, Темерина, Мужље и Новог Сада. Како је прошла година погодовала виноградима, очекујем вина врхунског квалитета. Биће их мање количински, али ће зато бити знатно боља у односу на раније године.
На сам дан Светог Трифуна програм ће почети у 12 сати, када ће у Дому културе бити освећена вина. Након тога домаћини и гости посетиће један од винограда и симболично започети резидбу, а од 14 сати у Дому културе је додела признања. Дегустација вина трајаће од 12.30 до 17 часова. „Дани вина“ се организују под покровитељством Града.
Од понедељка су почеле пријаве пензионера за бесплатну рехабилитацију у бањама у Србији о трошку Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), оглас ће бити отворен закључно са 28. јануаром, а бесплатан опоравак у бањи моћи ће да оствари 22.090 пензионера, што је једнако укупно пријављеним расположивим капацитетима бања.
-У Градском удружењу пензионера, у улици Војводе Путника 37, пријава је могућа понедељком, средом и петком од 9 до 12 часова – истакао је Милан Периз, председник кикиндског удружења. – У селима најстарији могу да се пријаве у месним заједницама сваког радног дана. Велки број пензионера сваке године одазове се овом конкурсу. Прошле године могућност за бесплатно бањско лечење искористило је 140 наших чланова.
Право да се пријаве имају сви пензионери старосни, инвалидски и породични којима је пребивалиште на територији Републике Србије, висина пензије је до 56.834 динара, који немају друга примања осим пензије и који нису користили бању преко Фонда од августа 2020. године. Ову погодност могу да искористе и најстарији чија инострана и домаћа пензија у збиру до износа 56.834 динара.
-Сви који имају право на бању треба да попуне обрасце и потпишу изјаве у којој бањи желе да користе рехабилитацију и да немају друга примања. Потребно је да приложе чек од пензије, доказ о висини иностране пензије и у затвореној коверти медицинску документацију којом располажу, а која се не бодује, већ је репер да се пензионер не упути у бању која има контраиндикације у односу на његово здравствено стање – рекао је Периз.
Прелиминарне ранг листе биће објављене 25 радних дана од дана када истекне оглас. Корисници имају право да уложе приговор у року до пет радних дана од дана објаве прелиминарне ранг листе, а комисија има рок од пет календарских дана да одлучи по жалби. Након тога објављују се коначне ранг листе.
Снежни покривач је одличан за озиме усеве, посебно за пшеницу која је и најраспрострањенија јесења култура. Захваљујући снегу биљке сада имају добру снежну изолацију, што је од кључног значаја за заштиту од хладноће. Ратари зато истичу да је година добро почела и да је снег још један предуслов за родну годину којој се пољопривредници надају.
-Поред тога што штити усеве од ниских температура током зиме, снег ће обезбедити влагу која недостаје земљишту – истиче саветодавац ПСС Зоран Симић. – Ове године под хлебним зрном је више површина у односу на прошлу. Три године уназад род кукуруза био је веома лош. То је разлог што ће пољопривредници и ове године сејати више пшенице, на уштрб кукуруза.
Према неким прогнозама очекује се да ће се пшеница у Србији овог лета скидати са нешто више од 600.000 хектара, од којих је у Војводини више од 52 одсто. Коначни подаци о стварним површинама под житом још нису објављени, али поједини стручњаци истичу да је посејана за десетак одсто више него годину дана раније на чак приближно 700.000 хектара.
Прошле јесени сетва најраспрострањеније житарица трајала је до половине новембра.
-Оно што следи у наредном периоду је прихрана пшенице. Пољопривредници још увек нису почели овај посао и не треба да журе. Као и сваке године, и ове ћемо радити Н-мин методу којом се показује садржај лако приступачног азота у земљишту. Он је и показатељ колико је неопходно минералног ђубрива биљкама – наводи наш саговорник.
Пшеница је у највећем делу атара у фази мировања, међутим усеви који су касно сејани или у лошијим условима могу бити у раној фази развоја.
У току је чишћење Градског трга. Поред механизације, у овај посао укључено је и људство са лопатама, а поред уклањања леда баца се и со. Како сазнајемо од Ђорђа Кленанца, руководиоца Зимске службе из ЈП „Кикинда“ ледена киша која је пала у петак на суботу и ниске температуре створиле су ледени слој.
-Градски трг биће очишћен од леда онолико колико је овог момента могуће како би био што проходнији. Максимално се трудимо да саобраћајнице и најпроходнији путеви буду очишћени и проходни. Општински и путеви првог приоритета су суви и на њима нема леда ни снега. Чистили смо и саобраћајнице које припадају другом приоритету, али на њима није бацана со. Према прогнози Републичког хидрометеоролошког завода већ сутра (уторак) температуре ће бити у плусу што ће знатно олакшати запосленима у Зимској служби да интервенишу уколико се укаже потреба – навео је Кленанц.
Подсетимо и да је посао одржавања саобраћајница у зимским условима припао „Еко – градња“ који одржавају око 200 километара путева на територији града.
Кикинда је јутрос била међу најхладнијим градовима у земљи, са температуром од око −10 степени, показују подаци Републичког хидрометеоролошког завода. За подручје Баната на снази је наранџасти метеоаларм због опасних временских услова.
Према извештају РХМЗ-а, у Кикинди је забележен јак јутарњи мраз, што град сврстава међу најхладније урбане средине у Србији током данашњег јутра. Овако ниске температуре могу утицати на свакодневно функционисање, посебно у саобраћају и приликом боравка на отвореном.
Због изразито хладног времена, Банат се налази у зони наранџастог метеоаларма, који означава опасне временске појаве и повећан ризик од формирања леда, као и отежане услове за саобраћај и рад на отвореном.
Према прогнози, током дана се не очекује значајније отопљење, а ниске температуре ће се задржати и у наредним сатима, уз углавном стабилно време и слаб до умерен ветар.
Надлежне службе прате ситуацију, а грађанима се саветује додатан опрез, посебно у јутарњим и вечерњим сатима када су услови за поледицу најизраженији.
Током викенда од 9. до 11. јануара, на подручју Полицијске управе у Кикинди догодиле су се три саобраћајне незгоде, од којих је једна имала повређено лице. Полиција је из саобраћаја искључила 11 возача због алкохола и психоактивних супстанци.
Према подацима Полицијске управе у Кикинди, у две незгоде причињена је материјална штета, док је у једној једно лице задобило лаке телесне повреде. Укупна материјална штета процењена је на 260.000 динара. Узроци незгода били су неприлагођена брзина у два случаја и неправилна радња возилом у једном случају.
Због различитих саобраћајних прекршаја санкционисано је укупно 87 учесника у саобраћају. Истовремено, из саобраћаја је искључено 11 возача због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, наводи се у саопштењу ПУ Кикинда. Од тог броја, три возача су задржана до 12 часова јер је код њих измерена количина алкохола изнад 1,20 мг/мл, односно утврђено присуство недозвољених супстанци.
Полиција је током контроле евидентирала и 35 прекршаја прекорачења брзине, 10 случајева некоришћења сигурносног појаса и још 31 други саобраћајни прекршај. Из ПУ Кикинда поручују да ће саобраћајне контроле бити настављене са циљем повећања безбедности свих учесника у саобраћају.
У организацији Културно-уметничког друштва „Мокрин“, јуче је одржан традиционални Божићни концерт, који је још једном потврдио значај овог друштва у очувању народне традиције, игре и песме.
Велика сала била је испуњена до последњег места, а публика је имала прилику да ужива у богатом и разноврсном програму који су припремили чланови свих узрасних група – од предшколаца до извођачког ансамбла.
Током вечери изведене су кореографије из различитих крајева Србије – Груже, Трстеника, Студенице, Шумадије, Поморавља, околине Лесковца, Црноречја, Ужичког краја и Владичиног Хана. На сцени су се смењивали извођачки ансамбл, изворна група, школа фолклора, млађи и припремни ансамбли, предшколска група, као и певачке групе, пружајући публици прави фолклорни мозаик. Посебан утисак оставили су најмлађи учесници, који су показали да се традиција у Мокрину са пажњом и љубављу преноси на нове генерације.
Програм је додатно обогаћен наступима певачких група које су извеле традиционалне божићне песме „Божић, Божић, благи дан“ и „Ој ружице румена“, док је рецитатор Јован Степанчев казивао пригодну божићну песму, чиме је употпуњена свечана и празнична атмосфера.
КУД „Мокрин“ већ дуги низ година систематски и одговорно ради на очувању и неговању културне баштине, народних обичаја и идентитета овог краја. Кроз континуиран рад, редовне пробе и бројне јавне наступе, као и кроз активно укључивање деце и младих у рад друштва. КУД „Мокрин“ даје значајан допринос преношењу традиционалних вредности на нове генерације, чувајући и развијајући културно наслеђе као трајну вредност савременог културног живота.
Данас је у кикиндској болници у 70. години, преминуо Мирослав Кукучка, доктор хемијских наука, широј јавности препознатљив као творац технологије за пречишћавање пијаће воде на јавним чесмама.
Рођен 1956. године у Ердевику код Шида, Мирослав Кукучка је школовање завршио у Сремској Митровици и Новом Саду, где је на ПМФ-у дипломирао и докторирао.
Током каријере радио је у више институција, међу којима су Покрајински хидрометеоролошки завод, Техничка школа у Кикинди и Покрајинске управе за заштиту животне средине, био је научни сарадник Института за нуклеарне и друге минералне сировине у Београду.
Кукучка је био активан у јавном животу града и једно време председник Ватерполо клуба „Жак“.
На зиду Дома културе у Банатском Великом Селу мурал. Идући према Дому кроз парк, из правца пијаце, са зида нас посматра једно младо лице и поред поменуте, велике зидне слике, бројеви између којих је болно мала разлика, 2008-2025. „Газите тихим ходом” рекао би Милутин Бојић и застаните овде. У овом месту живело је младо и племенито биће које, тек што се раскрилило, већ нас је напустило — ни по правди, ни по реду. Уна Калањ. Била је понос не само својих родитеља Срђана и Бојане, већ и читавог села, средње школе у коју је тек била закорачила и свог карате клуба „Феникс”. Друштвена, омиљена, весела, комуникативна. И велики борац. Нажалост, битку с опаком болешћу је изгубила, а то остаје да боли доживотно све које су је познавали и волели.
Дошли смо тим поводом у Велико Село. Још су свеже ране из фебруара прошле године због трагичног губитка. Туга се још увек није иселила из срца најближих, и тешко да ће икад. Зато су и наши саговорници, пре свих њени родитељи, али и Унин тренер каратеа, Тања Сили Лукић, истински хероји, јер тешко је смоћи снаге и причати о Уни у прошлом времену.
Унине медаље
Била је, према казивању оних који су је најбоље познавали, увек радознало и вредно дете. Задатке је обављала с лакоћом. Послушна, али самостална. Пуна самопоуздања, полетна и пуна живота. Зато и не чуди што је још од малих ногу исказала афинитет према спорту, највише према каратеу.
Мама Бојана и тата Срђан су, ипак, скупили снагу да говоре о својој изгубљеној срећи.
– Од малена је била дете за пример. И кад су у питању васпитање и школа и спорт. У спорту се баш истицала. Тренирала је карате од своје шесте године, а колико је била успешна види се и по мноштву медаља и диплома, каже тата Срђан. – Све обавезе је извршавала без по муке- надовезује се Унина мајка Бојана.
-Уписала је Гимназију у Кикинди и била је јако друштвена, где год се појавила, ширила је оптимизам и позитивност. Била је савршено дете које би сваки родитељ пожелео, наставља казивање мама, а сузе саме потекоше. Ране су још свеже и тешко да ће икад зацелити. Унин отац Срђан, уводи нас у собу своје ћерке мезимице, препуну трофеја и медаља с карате шампионата и турнира. Велика туга и велики понос мешају се у срцима њених родитеља док нам показују фотографије и дипломе с бројних такмичења на којима је учествовала. Заплакао би и камен, рекао би наш народ у таквим ситуацијама, не без разлога. Прекинута и младост и спортска каријера. Карате је био Унина велика љубав.
– Никад нећу заборавити њено самопоуздање кад је први пут дошла у наш Карате клуб „Феникс” и њене крупне очи које су сијале и биле пуне живота. Одмах се видело да је пуна енергије и да ће бити изузетна. Њена такмичарска каријера је трајала осам година и за то време била је и шампион и вицешампион државе, и појединачно и екипно у борбама. Јако је волела карате. Била ми је част што сам јој била тренер, јер она је заиста била посебна- каже нам Тања Сили Лукић и додаје:
-Увек је имала неке догодовштине да ми исприча, била је непосредна и отворена, а волела је и да чује и усвоји савете од старијих. Њен таленат је био велики, али је она и радом постигла много, јер је била јако дисциплинована. Никад јој није ништа било тешко да уради на тренингу. Ниједно такмичење није пропустила од кад се регистровала. Чак и кад се већ ухватила у коштац с опаком болешћу, ишла је с нама да бодри своје клупске другове, иако није могла да изађе на само борилиште.
– Ништа није наговештавало да ће се тако изненада разболети- прича отац Срђан. – Чак и кад се прехлади, то је пролазило с ногу, није никад ниједан антибиотик попила, толико је била јака и здрава. Али једном, појавила се нека модрица после тренинга и добила је изненада температуру. Доктори су сумњали на неку упалу. Примала је антибиотике и то се мало смирило, али после неког времена, Уни опет није било боље и онда смо кренули по лекарима – Кикинда, Зрењанин, Нови Сад, Београд… Све смо покушавали, одлазили и у приватне клинике и где год смо били, доктори су говорили да је у реду. Тад је већ била пошла у средњу школу, али често јој се опет температура враћала.
Поново су кренула озбиљна испитивања. После извесног времена, доктори из Швајцарске установили су сурову дијагнозу – веома редак облик лимфома. Наша Уна била једна од само 97 особа с том болешћу у целом свету. И најмлађи пацијент код кога је та болест установљена. Уз поменуто, ту је био и придружени ХЛХ, који је и покренуо тај облик лимфома. И онда, кад су напокон установили дијагнозу, примила је неколико блокова хемотерапија у новембру 2024, болест се начас повукла и ми смо се понадали да је излечење на видику. Али само месец дана касније, температура јој се вратила и поново је кренула хемотерапија. Последњих десетак дана, стање јој је било баш лоше. Била је у вештачкој коми. Стигла је да прими само једну терапију и 6. фебруара 2025. у болници у Новом Саду је преминула – дубоко уздахну отац Срђан, јер херојски је, уз бол који је непролазан, причати о изгубљеној ћерки мезимици,. И поред све туге, Унини родитељи не заборављају да још једном апострофирају огромну подршку карате клуба у којем је њихова ћерка тренирала.
-Тања Сили Лукић је тренинзима учинила много да Уна постане стабилна и психички јака и да све кроз шта је пролазила поднесе као да је у питању обична прехлада, а не тако озбиљна болест. Тањи смо неизмерно захвални због тога. У клубу су штампали и мајице са Униним ликом и носе је с поносом на сва такмичења на која иду- наводи тата Срђан, док мама Бојана с болом који раздире душу констатује:
– Од једног савршеног живота, кад сам помислила да ми више ништа не треба, све се преокренуло преко ноћи. Имамо и сина Павла који похађа пети разред и који је недавно одлучио да се упише на карате. Уна га је својевремено водила неколико пута на тренинге, али је брзо одустајао. Сад је стасао и чврсто је решио да крене сестриним стопама. Уна му много недостаје. Спомиње је стално, сећа се заједничких догађаја и увек помисли шта би она у некој ситуацији урадила.
БАНАТСКО ВЕЛИКО СЕЛО ЧУВА СЕЋАЊЕ
Полако, док причамо с Униним родитељима, враћамо се поново до оближњег мурала посвећеног овој младој, али великој шампионки и борцу. Аутор мурала је кикиндски сликар Иван Карановић.
– Док сам осликавао зид на једном другом објекту у Великом Селу, позвао ме Унин стриц и замолио да урадим и мурал посвећен Уни. Ово ми је био први мурал који сам радио а који је посвећен особи која више није међу нама. То ми је било доста тешко и психички, али и физички, јер је одговорност била велика и морало је да буде верно фотографији по којој сам радио. Унина мајка је долазила у неколико наврата и давала ми сугестије шта да исправим. Радио сам десетак дана и мештани, а пре свега Унини родитељи, на крају су били задовољни. Драго ми је што овим муралом доприносим чувању трајне успомене на Уну- наводи Карановић.
ЊЕН ОСМЕХ И ДАЉЕ БОДРИ
Враћамо се полако за Кикинду. Осећаји туге и космичке неправде се мешају. И наћи праве речи за репортажу, а не склизнути у патетику је тешко. Зато се још једном за речи с мером обраћамо Унином тренеру Тањи Сили Лукић.
– Имамо слику са Униног последњег такмичења, из маја претпрошле године, где је узела златну медаљу. Она је на тој слици прелепа. И у мојој канцеларији стоји Унина фотографија и кад год ту уђемо ми тренери или се деси нека спортска неправда, погледамо у њену слику која као да нам да до знања да мало „спустимо лопту”, да не реагујемо исхитрено. Недавно је једна наша такмичарка желела да напусти карате због нагомиланих других обавеза, а кад је дошла у канцеларију и угледала Унину слику, одлучила је да ипак настави да се бори. Уна Калањ и након одласка, остаје путоказ другима- како се бори и не одустаје, без обзира на све.
