Град

градска-куца-(2)

Међу најважнијим тачкама 12. седнице Скупштине града заказане за среду у 10 сати је доношење Одлуке о изменама и допунама одлуке о буџету за 2025. годину са пројекцијама за 2026. и 2027. годину. Ребалансом буџета у градску касу биће уврштена средства за реконструкцију ОШ „Фејеш Клара“, за шта је у овој години од стране Покрајине одобрено 100 милиона динара.

На дневном реду биће биће и доношење решења о престанку функције члану Градског већа. Александар Аћимов, у већу задужен за спорт и омладину, поднео је оставку.

На место директора Центра за стручно усавршавање уместо Дејана Карановића ком је престао мандат биће именована Мирјана Степанов, професорка разредне наставе–мастер учитељ из Мокрина.

Марку Ракину, престаје дужност в.д. директора Културно-спортског центра „Језеро“ Кикинда, због истека мандата на који је именован. На ову дужност, на годину дана, биће именован Драган Пецарски, професор физичког васпитања и спорта.

Како је и Срђану Сивчеву, истекао мандат вршиоца дужности директора Историјског архива на његово место биће именована Катарина Ковачевић Јанковић, дипломирани социолог и мастер менаџер људских ресурса из Кикинде, иначе запослена у Архиву.

Јасмина Орашанин, дипломирани економиста из Кикинде биће именована на место в.д. директорице Туристичке организације пошто је Јасмини Миланков, истекао мандат.

Челну позицију у Народном музеју, након досадашње директорке Лидије Милашиновић, преузеће Милош Пушара, мастер историчар из Кикинде, иначе запослен у Музеју. Предложено је да буде именован за  в.д. директора ове установе културе, на период од годину дана.

иницијатива-прелаз-(3)

Градоначелници Кикинде и Жомбоља Младен Богдан и Даријус Постелнику потписали су у Градској кући иницијативу којом се тражи да гранични прелаз Наково – Лунга буде отворен 24 сата седам дана недељно.

Кикинда и Жомбољ братски су градови од 1985. године, а Даријус Постелнику захвалио се градоначелнику Богдану на позиву и сарадњи.

-Два града одувек су добро сарађивала на разним пројектима, а посебно је то изражено последњих неколико година. Заједничком иницијативом настављамо пројекат започет 2014. године јер је за све нас значајно да се он ради 24 сата. Свима који живе у овој граничној зони умногоме ће бити олакшана прелазак из једне из другу земљу, а ми, као братски градови, моћи ћемо још више да продубимо сарадњу у свим областима, а пре свега у култури и спорту – навео је Постелнику.

О значају ове иницијативе говори податак да је у Кикинду, од петка до недеље, за време „Дана лудаје“, само преко граничног прелаза Наково – Лунга, који је радио 24 сата, прешло је 13.560 путника што је за 20,55 одсто више него прошле године у исто време.

– Иницијатива ће бити послата  Влади Републике Србије и Влади републике Румуније и имамо сигнала да ће врло брзо ући у разматрање. Наш циљ је да изменимо члан два споразума који је на снази и који се односи на радно време граничног прелаза с обзиром на то да нам је тежња да ради нон стоп. Као чланица Европске уније у Румуније ће бити имплементиран посебан систем преласка границе и он подразумева скенирање лица и узимање отисака прстију путника који прелазе границу, што ће успорити читав процес. Стога је у интересу Републике Румуније да има што више граничних прелаза који раде 24 сата. Са иницијативом су се сложиле и граничне полиције две земље

Процене су да је око 19.000 људи прешло на три гранична прелаза, у околини Кикинде, како би присуствовали традиционалној манифестацији.

Састанку су присуствовали представници обе локалне самоуправе који су разговарали о наредним корацима у заједничкој сарадњи.

А.Ђ.

 

дани-лудаје-победници-2025-(3)

Кикинда је током 40. Дана лудаје угостила око 50.000 посетилаца.

Међу њима је било и значајан број туриста из суседне Румуније – више од 19.000 људи прешло је три гранична прелаза током трајања манифестације, (Врбица – Валкањ, Наково – Лунга и Српска Црња – Жомбољ) како би уживало у овој традиционалној манифестацији.

Међу многобројним посетиоцима из Румуније, били су и Рзман и Делија Јонеле из Темишвара који су Кикинду посетили баш због „Дана лудаје“.

Други пут су боравили у нашем граду и како кажу, први пут су се одлично провели, тако да су решили да дођу и ове године.

– Чим смо стигли, најпре смо посетили Банатски фруштук где смо пробали специјалитете са и без лудаје, а оно што нас је одушевило је ликер од бундеве. Презадовољни смо гастрономском понудом и самим програмима. Манифестација у част тикве је одлична идеја, а то што траје 40 година даје јој посебну драж. Темишвар и Кикинда су на малој удаљености и велики број наших пријатеља из Румуније проводи викенд овде. Увек смо лепо дочекани- поделио је са нама утиске овај пар из Темишвара, а посебно су похвалили гостољубивост и предусретљивост на које су наишли у нашем граду.

рцт-дрзавно-(1)

Регионални центар за таленте „Душан Васиљев“ врши упис у нову и јубиларну десету сезону рада. Упис ће бити обављен у суботу, 27. септембар, с почетком у 10 сати, у просторијама ОШ „Вук Караџић“. Упис не подразумева тестирање, већ само добру вољу, посвећеност, љубав и амбицију полазника из читавог Северног Баната.

Заинтересовани могу да бирају између наредних области: историја (средње школе); психологија (средње школе); књижевност (средње школе); српски језик (седми и осми разред основне школе и средњошколци); математика (седми и осми разред основне школе и средњошколци); физика (седми и осми разред основне школе и средњошколци); биологија (седми и осми разред основне школе и средњошколци); географија (седми и осми разред основне школе и средњошколци); екологија и заштита животне средине (седми и осми разред основне школе и средњошколци); енглески језик (седми и осми разред основне школе и средњошколци); информатика и рачунарство (седми и осми разред основне школе и средњошколци); француски језик (сви узрасти: од предшколаца до средњошколаца – од нових полазника се не очекује било какво предзнање).

Најамбициознији полазници имају прилику да учествују на престижним такмичењима талената и на тај начин савладају технику писања научно-истраживачких радова. Претходна генерација полазника РЦТ „Душан Васиљев” поставила је досадашњи рекорд и освојила чак 31 државну награду на такмичењу одржаном у Крагујевцу.

Учешће у раду РЦТ Душан Васиљев потпуно је бесплатно за све полазнике.

кудаје-победнице-2025-(3)

Од четвртка, па све до недеље касно увече, Кикинду је посетио велики број гостију из земље и иностранства.

 

-Сигуран сам да смо оборили рекорд у посећености јер је Градски трг врвео од људи, посебно наших суседа који су у великом броју дошли из Темишвара, па је румунски, поред српског био језик који се највише чуо. Више од сат времена Румуни су чекали на прелазу Наково – Лунга како би посетили Кикинду. Највише их је било у суботу – истакао је градоначелник Младен Богдан резимирајући како су протекле 40. „Дани лудаје“. – Сви програми и све оно што смо понудили, како суграђанима, тако и гостима, било је богато и садржајно. Потрудили смо се и свако је могао да пронађе оно што га интересује и да ужива.

 

Вечерњи концерти су били одлично посећени.

-То нам је показатељ да смо одабрали добре извођаче и погодили укус публике. Драго ми је што је рокенрол дао завршни печат концертним вечерима. Пружили смо бројне садржаје, наранџасту боју и љубав. „Дани лудаје“ су ванвременске, не познају ни време ни људе. Ова манифестација је ту где јесте и трајаће без обзира на све. Жао ми је што је један број суграђана и људи који су дошли са стране имао намеру да омете концерт Ђорђа Давида и тако изрази своје незадовољство. Сматрам да то нису манири и начин на који то треба да се ради. Крајње је незрело и банално да се на овај начин квари манифестација и управо овакви потези показују каква је њихова политика. И њих позивамо на разговор јер је наше опредељење да се боримо за све Кикинђане и за свој град – закључио је први човек града.

дјордје-давид-(1)

Ђорђе Давид и бенд Деатх Саw одржали су концерт последње вечери 40. „Дана лудаја“. Иако је групица блокадера желела да омета концерт дувањем у пиштаљке и вувузеле, нису у томе успели, нити су успели да покваре добро расположење суграђанима и гостима који су дошли да уживају у рокенролу.

-Међу онима који су дували у пиштаљке и вувузеле и показивали средњи прст било је и девојака и сматрам да то за њих није примерено. Ово што смо ми вечерас доживели као бенд многи би платили да то доживе. Све то јесте рокенрол. Бићу храбар па ћу рећи, пре свега захваљујући нашој и енергији свих оних који су радили бину, озвучење, расвету, тон наша рокенрол енергија победила је њихову. Победили смо их љубављу. Искрено волим Србију, грб и заставу. Не волим неред, непоштовање закона, Устава и руководим се оним: „Љуби ближњег свога“ и слобода да, али никако не угрожавати никога поред себе. На жалост, људи који су звиждали много тога не знају. Понизили су себе ако су на неке моје песме које изводе Зорица Брунцлик, Харис Џиновић, „Атомско склониште“ аплаудирали десет или двадесет година, па сада због политичке ситуације и става, вређају на свим могућим основа. То показује недоследност и лош морални код сваког човека, жене, младића и девојке који су учествовали у звиждању. Поносан сам на све из бенда који су вечерас били господа и показали су лепо васпитање – рекао је Ђорђе Давид.

Ђорђе Давид захвалио се представницима града, али и некадашњем и садашњем градоначелнику Николи Лукачу и Младену Богдану.

-Кикиндски градоначелници су, знам, веома одговорни и воле свој град и раде за њега. Срећан сам што смо учествовали на јубиларним „Данима лудаје“ и тако постали део историје. Кикинда нас је други пут угостила и хвала јој – закључио је Давид.

А.Ђ.

пејовиц

Да су градска управа и Туристичка организација и овог пута зналачки одабрали музичке извођаче за  Дане лудаје, показао је и синоћњи концерт Аце Пејовића. Посета на Тргу скоро да је могла да се мери са оном од пре неколико година кад је у нашем граду наступао Здравко Чолић. Након што је Слоба Радановић загрејао присутне, други део вечери био је резервисан за Ацине вокалне бравуре.

-Ја сам први пут у Кикинди, али ми је ваш градоначелник подробно објаснио значај овог фестивала и тим пре ми је још већа и част и задовољство што сам сам вечерас с вама-навео је, између осталог, овај популарни Пријепољац пре наступа, додавши занимљивост да свакако намерава да проба и овдашњи специјалитет -питу од лудаје, али да никада не обедује пре наступа, него ће то учинити после.

А кад се попео на бину, Овације из гледалишта подигле су децибеле на максимум. Ређали су се хитови: „Да си ту“. „Све ти дугујем“ „Соба 501“ и многи други, све време подржани од хора из публике.

С обзиром да је његово родно Пријепоље изнедрило много значајних имена у многим областима, а слично је и са Кикиндом, упитали смо га да ли се може повући нека паралела између та два града, на шта је Ацо одговорио:-Да се не увреде ови из већих градова, али у принципу многи велики људи, који су у разним сферама направили велике каријере, углавном потичу из малих градова. Не знам да ли је то због њихове веће жеље за доказивањем, али је чињеница да је често тако.

Овај извођач је најавио и много нових песама, као и податак да ускоро намерава да уђе у студио и забележи нумере које су у међувремену настале, а чекаће га и интензивна концертна јесен.

Ако одзив публике и енергија и у другим местима буду као у нашем граду, имаће много разлога за задовољство.

Н.С.

слоба

Да су Кикинђани музички сладокусци и истанчаног укуса, доказали су посетом концерту Слобе Радановића. Препун градски трг углас је певао све нумере са овим популарним извођачем. Посетимо, Радановић је ширу препознатљивост постигао путем “Пинкових звезда” , а потом и ријалитија “Задруга” а његова музичка каријера отад је кренула вртоглаво.

Пре свега као љубимац лепшег пола, успео је да обрадује наше суграђане спектакуларним наступом на градском Тргу. Ове субототње кикиндске вечери на његовом репертоару се, поред његових ултимативних хитова, нашло и неколико нумера из овдашње поп лектире, као што су Дино Мерлин или Здравко Чолић, Жељко Бебек, као и други певачи сличне провенијенције.


-Кикинда уопште не заостаје за другим градовима ни по чему, тако да је задовољство наступати у вашем граду и генерално у мом Банату-навео је овај рођени Зрењанинац.


Након врло активног лета овај певач је најавио и скори излазак новог материјала, а поред обавеза у студију, навео је да су кикиндски Дани лудаје у неку руку пандан зрењанинским Данима пива, а, како каже, сва наша места личе једно на друго и певање у оваквом амбијенту му је увек задовољство.

Сат и по времена Слобиних музичких бравура, углас су пропратили Кикинђани и многобројни гости нашег града, тако да је овај певач све време имао и пуну вокалну подршку овдашње публике у виду пратећих вокала.

Н. С.

дани-лудаје-победници-2025-(2)

Тибор Кокаи из Мађарске, пету годину заредом, узгајио је најтежу лудају. Ове године победница је тешка 832 килограма, а такмичар из Сент Мартона крај Будимпеште за производњу „тешкашица“ користи сопствено семе и то од лудаје апсолутне рекордерке манифестације од 865 килограма.

 

 

-Узбуђен сам што сам део 40. „Дана лудаје“ и једва сам чекао да дођем у Кикинду. Мислио сам да су ове две тикве сигурно апсолутне рекордерке манифестације, да имају око 900 килограма, међутим, преварио сам се. Лудају сам сваког дана заливао са 800 до хиљаду литара воде, на срећу болести није било. Моја тиква, која је и победничка, била је у пластенику, а бундева коју је узгајала супруга Мелинда расла је на отвореном и била је под ударима, кише, сунца, ветра – казао је Кокаи.

 

Друго место у категорији најтежих лудаја припало је Мелинди Кокаи са тиквом тешком 799,5 килограма, док је треће место заузела тиква средње Пољопривредне школе и Бачке Тополе са 333,5 килограма.

Суграђанка Гордана Лазић узгајила је најдужу лудају од 295 центиметра и поновила успех од прошле године.

-Тикву смо засадили у априлу, а година за производњу била је тешка. Борили смо се до самог краја са сушом и високим температурама. Било је потребно пуно заливања, да је заштитимо од сунца и једина погодност била је у томе што смо је мање прскали од штеточина. И ове године морам да кажем да сам је заливала сузама и пазила као бебу. Тикве се опрашују ноћу, када отвара цвет.

Други је Бранислав Мајкић са 293 центиметара и трећепласирани је Мићо Мајкић са бундевом 280 центиметара.

Награде од 120.000 за првопласиране, 80.000, за другопласиране и 60.000 динара за трећепласиране, као и пехаре  доделио је градоначелник Младен Богдан који је честитао произвођачима и изразио наду да ће наредна година бити боља за узгој лудаја.

А.Ђ.

 

цуле-лала-(1)

Годинама уназад, штанд који изазива највише пажње је онај који осмишљава Бранислав Цуцић Цуле.

Сваке године има другачију поставку, у духу традиције и времена које је далеко иза нас. За 40. рођендан “Дана лудаје” одлучио се да подсети на симбол Кикинде, лалу на лудаји, јер кад се попнеш на бундеву видиш целу Кикинду. Крај штанда су застајали како суграђани, тако и гости да сликају популарног лалу и направе незаборавне успомене.

Манифестацију су употпунили и чланови Кикиндског коњичког клуба који су јахали коње и запрегу главним градским улицама.