Na današnjoj sednici na kojoj je usvojen rebalans gradskog budžeta, gradonačelnik Mladen Bogdan je naglasio značaj predstojećeg ulaganja od 400 miliona dinara za rekonstrukciju Osnovne škole “Feješ Klara”. Podsetimo, sredstva će biti opredeljena iz pokrajinske kase, od toga 100 miliona u ovoj godini.
-Zaključkom Pokrajinske vlade Gradu se obezbeđuju sredstva od 400 miliona za školu „Feješ Klara“ što je pokazatelj da lokalna samouprava radi dobro. Podsetiću da će se raditi i fasada škole „Vuk Karadžić“, da će biti radova i u Muzičkoj školi „Slobodan Malbaški“ i SSŠ „Miloš Crnjanski“. Više od milijardu dinara ulazi u obrazovanje. Želim sugrađanima i da poručim da nastavljamo sa svim započetim investicijama- rekao je Bogdan.
Odbornik Nandor Šili istakao je da Savez vojvođanskih Mađara podržava rebalans.
– Ove godine krenuće rekonstrukcija jedine dvojezične škole na teritoriji Grada Kikinde i jedine u kojoj se odvija nastava na mađarskom jeziku. Projekat za rekonstrukciju je finansirao Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, a bez podrške naših koalicionih partnera Srpske napredne stranke ne bismo mogli da realizujemo ovaj važan i kapitalan projekat. Nadamo se skoroj realizaciji projekta. Očekujemo da će đaci i nastavno osoblje imati bolje i kvalitetnije uslove za rad- kazao je Šili.
Podsetimo, rekonstrukcija zgrade Gimnazije i Ekonomsko-trgovinske škole je u toku i realizuje se zahvaljajući sredstvima Ministarstva za javna ulaganja.
Na današnjoj sednici Skupštine grada, imenovana su i nova kadrovska rešenja na čelnim pozicijama u Narodnom muzeju, Istorijskom arhivu, Centrau za stručno usavršavanje, Turističkoj organizaciji i Kulturno- sportskom centru “Jezero”.
Mirjana Stepanov izabrana je za direktoricu Centra za stručno usavršavanje. Kako se navodi u njenoj biografiji, Stepanov je rođena je u Beogradu gde je i završila srednju školu i Pedagošku akademiju, a fakultet u Somboru. Ima 25 godina staža u prosveti. Radila je u osnovnim školama u Beogradu i Mokrinu. Učestvovala je u raznim školskim projektima, pohađala različite kurseve i stručne seminare radi usavršavanja.
Mirjana Stepanov
Inače, Upravni odbor CSU raspisao je 4. avgusta konkurs za imenovanje direktora ustanove. Nakon isteka roka za prijavu, Upravni odbor je na sednici doneo Odluku kojom se za direktora ustanove predlaže Mirjana Stepanov.
Za v. d. direktoricu Istorijskog arhiva imenovana je Katarina Kovačević Janković. Rođena je u Kikindi, gde je i završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je na beogradskom Filozofskom fakultetu na katedri za sociologiju. Master studije završila je na Fakultetu organizacionih nauka-Odsek za kadrovski menadžment. Od 2016-2019. godine radila je kao profesor sociologije u tri kikindske srednje škole. Od 2019-2023. zaposlena u Centru za podršku ženama kao savetnica. Od 2023. godine radi u Istorijskom arhivu Kikinda, ima zvanje arhiviste.
Jasmina Orašanin i Katarina Kovačević Janković
Jasmina Orašanin sada je na čelu Turističke organizacije Grada Kikinde. Orašanin je završila studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smer Međunarodna ekonomija i spoljna trgovina. Položila je državni stručni ispit 2022. godine, a 2025. i ispit za inspektora. Radno iskustvo sticala je u više komercijalnih kompanija u Kikindi, nakon čega je od 2009. bila zaposlena u Severnobanatskom upravnom okrugu kao tehnički sekretar. U periodu 2020–2024.godine obavljala je poslove šefa Službe Skupštine,gradonačelnika i Gradskog veća, a 2024. godine je postavljena za turističkog inspektora u Sekretarijatu za inspekcijske poslove.Od 2021. do 2024. godine obavljala je funkciju predsednice Upravnog odbora Turističke organizacije.
Dragan Pecarski
Dragan Pecarski imenovan je za v. d. direktora Kulturno- sportskog centra „Jezero”. Pecarski je profesor fizičkog vaspitanja i sporta. Radio je u Sportskom centru „Jezero“ deset godina, od toga četiri godine kao rukovodilac Sportske službe. Pored toga, dugogodišnji je sportski radnik u oblasti odbojke. Od 2020. do 2024. godine obavljao je funkciju člana Gradskog veća zaduženog za sport i omladinu. Dao je veliki doprinos razvoju sporta u gradu, kao i na izradi dokumenta „Strategija sporta grada Kikinde sa akcionim planom za period od 2024-2030. godine“. Od 2024. je zaposlen u Gradskoj upravi grada Kikinde, gde obavlja poslove sekretara Sekretarijata za socijalnu zaštitu.
Miloš Pušara
Za v. d. direktora Narodnog muzeja imenovan je Miloš Pušara. Završio je novosadsku Gimnaziju „Laza Kostić“, a potom osnovne akademske i master studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde je stekao zvanje master istoričar.Nakon kratkotrajnog angažmana u osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Kikindi, gde je radio kao nastavnik istorije na zameni, 2019. godine zaposlio se u Narodnom muzeju Kikinda. Državni ispit položio je 2021. godine i stekao zvanje kustos istoričar.
Među najvažnijim tačkama 12. sednice Skupštine grada je donošenje Odluke o izmenama i dopunama odluke o budžetu za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu. Rebalansom budžeta u gradsku kasu biće uvrštena sredstva za rekonstrukciju OŠ „Feješ Klara“, istakla je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
Upravo ovo kapitalno ulaganje vredno 400 miliona dinara je prevashodni razlog drugog po redu rebalansa gradskog budžeta.
-Prema ugovoru koji je grad sklopio sa Upravom za kapitalna ulaganja u avgustu ukupno će u rekonstrukciju biti utrošeno 400 miliona dinara. Kako su već Grad Kikinda i AP 4. avgusta zaključili ugovor o prenosu 100 miliona dinara za finansiranje ove investicije u ovoj godini, a da bismo mogli što pre da raspišemo javnu nabavku za izvođača radova, moramo uraditi rebalans. Za narednu godinu planirano je da se izdvoji preostalih 300 miliona dinara za ovo kapitalno ulaganje– istakla je Dijana Jakšić Kiurski.
Ovim izdvajanjem iz pokrajinske kase namenjenim za kikindsku osnovnu školu, ujedno je i stavljena tačka na insinuacije da se od ovog projekta odustalo.
Među najvažnijim tačkama 12. sednice Skupštine grada zakazane za sredu u 10 sati je donošenje Odluke o izmenama i dopunama odluke o budžetu za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu. Rebalansom budžeta u gradsku kasu biće uvrštena sredstva za rekonstrukciju OŠ „Feješ Klara“, za šta je u ovoj godini od strane Pokrajine odobreno 100 miliona dinara.
Na dnevnom redu biće biće i donošenje rešenja o prestanku funkcije članu Gradskog veća. Aleksandar Aćimov, u veću zadužen za sport i omladinu, podneo je ostavku.
Na mesto direktora Centra za stručno usavršavanje umesto Dejana Karanovića kom je prestao mandat biće imenovana Mirjana Stepanov, profesorka razredne nastave–master učitelj iz Mokrina.
Marku Rakinu, prestaje dužnost v.d. direktora Kulturno-sportskog centra „Jezero“ Kikinda, zbog isteka mandata na koji je imenovan. Na ovu dužnost, na godinu dana, biće imenovan Dragan Pecarski, profesor fizičkog vaspitanja i sporta.
Kako je i Srđanu Sivčevu, istekao mandat vršioca dužnosti direktora Istorijskog arhiva na njegovo mesto biće imenovana Katarina Kovačević Janković, diplomirani sociolog i master menadžer ljudskih resursa iz Kikinde, inače zaposlena u Arhivu.
Jasmina Orašanin, diplomirani ekonomista iz Kikinde biće imenovana na mesto v.d. direktorice Turističke organizacije pošto je Jasmini Milankov, istekao mandat.
Čelnu poziciju u Narodnom muzeju, nakon dosadašnje direktorke Lidije Milašinović, preuzeće Miloš Pušara, master istoričar iz Kikinde, inače zaposlen u Muzeju. Predloženo je da bude imenovan za v.d. direktora ove ustanove kulture, na period od godinu dana.
Gradonačelnici Kikinde i Žombolja Mladen Bogdan i Darijus Postelniku potpisali su u Gradskoj kući inicijativu kojom se traži da granični prelaz Nakovo – Lunga bude otvoren 24 sata sedam dana nedeljno.
Kikinda i Žombolj bratski su gradovi od 1985. godine, a Darijus Postelniku zahvalio se gradonačelniku Bogdanu na pozivu i saradnji.
-Dva grada oduvek su dobro sarađivala na raznim projektima, a posebno je to izraženo poslednjih nekoliko godina. Zajedničkom inicijativom nastavljamo projekat započet 2014. godine jer je za sve nas značajno da se on radi 24 sata. Svima koji žive u ovoj graničnoj zoni umnogome će biti olakšana prelazak iz jedne iz drugu zemlju, a mi, kao bratski gradovi, moći ćemo još više da produbimo saradnju u svim oblastima, a pre svega u kulturi i sportu – naveo je Postelniku.
O značaju ove inicijative govori podatak da je u Kikindu, od petka do nedelje, za vreme „Dana ludaje“, samo preko graničnog prelaza Nakovo – Lunga, koji je radio 24 sata, prešlo je 13.560 putnika što je za 20,55 odsto više nego prošle godine u isto vreme.
– Inicijativa će biti poslata Vladi Republike Srbije i Vladi republike Rumunije i imamo signala da će vrlo brzo ući u razmatranje. Naš cilj je da izmenimo član dva sporazuma koji je na snazi i koji se odnosi na radno vreme graničnog prelaza s obzirom na to da nam je težnja da radi non stop. Kao članica Evropske unije u Rumunije će biti implementiran poseban sistem prelaska granice i on podrazumeva skeniranje lica i uzimanje otisaka prstiju putnika koji prelaze granicu, što će usporiti čitav proces. Stoga je u interesu Republike Rumunije da ima što više graničnih prelaza koji rade 24 sata. Sa inicijativom su se složile i granične policije dve zemlje
Procene su da je oko 19.000 ljudi prešlo na tri granična prelaza, u okolini Kikinde, kako bi prisustvovali tradicionalnoj manifestaciji.
Sastanku su prisustvovali predstavnici obe lokalne samouprave koji su razgovarali o narednim koracima u zajedničkoj saradnji.
Kikinda je tokom 40. Dana ludaje ugostila oko 50.000 posetilaca.
Među njima je bilo i značajan broj turista iz susedne Rumunije – više od 19.000 ljudi prešlo je tri granična prelaza tokom trajanja manifestacije, (Vrbica – Valkanj, Nakovo – Lunga i Srpska Crnja – Žombolj) kako bi uživalo u ovoj tradicionalnoj manifestaciji.
Među mnogobrojnim posetiocima iz Rumunije, bili su i Rzman i Delija Jonele iz Temišvara koji su Kikindu posetili baš zbog „Dana ludaje“.
Drugi put su boravili u našem gradu i kako kažu, prvi put su se odlično proveli, tako da su rešili da dođu i ove godine.
– Čim smo stigli, najpre smo posetili Banatski fruštuk gde smo probali specijalitete sa i bez ludaje, a ono što nas je oduševilo je liker od bundeve. Prezadovoljni smo gastronomskom ponudom i samim programima. Manifestacija u čast tikve je odlična ideja, a to što traje 40 godina daje joj posebnu draž. Temišvar i Kikinda su na maloj udaljenosti i veliki broj naših prijatelja iz Rumunije provodi vikend ovde. Uvek smo lepo dočekani- podelio je sa nama utiske ovaj par iz Temišvara, a posebno su pohvalili gostoljubivost i predusretljivost na koje su naišli u našem gradu.
Regionalni centar za talente „Dušan Vasiljev“ vrši upis u novu i jubilarnu desetu sezonu rada. Upis će biti obavljen u subotu, 27. septembar, s početkom u 10 sati, u prostorijama OŠ „Vuk Karadžić“. Upis ne podrazumeva testiranje, već samo dobru volju, posvećenost, ljubav i ambiciju polaznika iz čitavog Severnog Banata.
Zainteresovani mogu da biraju između narednih oblasti: istorija (srednje škole); psihologija (srednje škole); književnost (srednje škole); srpski jezik (sedmi i osmi razred osnovne škole i srednjoškolci); matematika (sedmi i osmi razred osnovne škole i srednjoškolci); fizika (sedmi i osmi razred osnovne škole i srednjoškolci); biologija (sedmi i osmi razred osnovne škole i srednjoškolci); geografija (sedmi i osmi razred osnovne škole i srednjoškolci); ekologija i zaštita životne sredine (sedmi i osmi razred osnovne škole i srednjoškolci); engleski jezik (sedmi i osmi razred osnovne škole i srednjoškolci); informatika i računarstvo (sedmi i osmi razred osnovne škole i srednjoškolci); francuski jezik (svi uzrasti: od predškolaca do srednjoškolaca – od novih polaznika se ne očekuje bilo kakvo predznanje).
Najambiciozniji polaznici imaju priliku da učestvuju na prestižnim takmičenjima talenata i na taj način savladaju tehniku pisanja naučno-istraživačkih radova. Prethodna generacija polaznika RCT „Dušan Vasiljev” postavila je dosadašnji rekord i osvojila čak 31 državnu nagradu na takmičenju održanom u Kragujevcu.
Učešće u radu RCT Dušan Vasiljev potpuno je besplatno za sve polaznike.
Od četvrtka, pa sve do nedelje kasno uveče, Kikindu je posetio veliki broj gostiju iz zemlje i inostranstva.
-Siguran sam da smo oborili rekord u posećenosti jer je Gradski trg vrveo od ljudi, posebno naših suseda koji su u velikom broju došli iz Temišvara, pa je rumunski, pored srpskog bio jezik koji se najviše čuo. Više od sat vremena Rumuni su čekali na prelazu Nakovo – Lunga kako bi posetili Kikindu. Najviše ih je bilo u subotu – istakao je gradonačelnik Mladen Bogdan rezimirajući kako su protekle 40. „Dani ludaje“. – Svi programi i sve ono što smo ponudili, kako sugrađanima, tako i gostima, bilo je bogato i sadržajno. Potrudili smo se i svako je mogao da pronađe ono što ga interesuje i da uživa.
Večernji koncerti su bili odlično posećeni.
-To nam je pokazatelj da smo odabrali dobre izvođače i pogodili ukus publike. Drago mi je što je rokenrol dao završni pečat koncertnim večerima. Pružili smo brojne sadržaje, narandžastu boju i ljubav. „Dani ludaje“ su vanvremenske, ne poznaju ni vreme ni ljude. Ova manifestacija je tu gde jeste i trajaće bez obzira na sve. Žao mi je što je jedan broj sugrađana i ljudi koji su došli sa strane imao nameru da omete koncert Đorđa Davida i tako izrazi svoje nezadovoljstvo. Smatram da to nisu maniri i način na koji to treba da se radi. Krajnje je nezrelo i banalno da se na ovaj način kvari manifestacija i upravo ovakvi potezi pokazuju kakva je njihova politika. I njih pozivamo na razgovor jer je naše opredeljenje da se borimo za sve Kikinđane i za svoj grad – zaključio je prvi čovek grada.
Đorđe David i bend Death Saw održali su koncert poslednje večeri 40. „Dana ludaja“. Iako je grupica blokadera želela da ometa koncert duvanjem u pištaljke i vuvuzele, nisu u tome uspeli, niti su uspeli da pokvare dobro raspoloženje sugrađanima i gostima koji su došli da uživaju u rokenrolu.
-Među onima koji su duvali u pištaljke i vuvuzele i pokazivali srednji prst bilo je i devojaka i smatram da to za njih nije primereno. Ovo što smo mi večeras doživeli kao bend mnogi bi platili da to dožive. Sve to jeste rokenrol. Biću hrabar pa ću reći, pre svega zahvaljujući našoj i energiji svih onih koji su radili binu, ozvučenje, rasvetu, ton naša rokenrol energija pobedila je njihovu. Pobedili smo ih ljubavlju. Iskreno volim Srbiju, grb i zastavu. Ne volim nered, nepoštovanje zakona, Ustava i rukovodim se onim: „Ljubi bližnjeg svoga“ i sloboda da, ali nikako ne ugrožavati nikoga pored sebe. Na žalost, ljudi koji su zviždali mnogo toga ne znaju. Ponizili su sebe ako su na neke moje pesme koje izvode Zorica Brunclik, Haris Džinović, „Atomsko sklonište“ aplaudirali deset ili dvadeset godina, pa sada zbog političke situacije i stava, vređaju na svim mogućim osnova. To pokazuje nedoslednost i loš moralni kod svakog čoveka, žene, mladića i devojke koji su učestvovali u zviždanju. Ponosan sam na sve iz benda koji su večeras bili gospoda i pokazali su lepo vaspitanje – rekao je Đorđe David.
Đorđe David zahvalio se predstavnicima grada, ali i nekadašnjem i sadašnjem gradonačelniku Nikoli Lukaču i Mladenu Bogdanu.
-Kikindski gradonačelnici su, znam, veoma odgovorni i vole svoj grad i rade za njega. Srećan sam što smo učestvovali na jubilarnim „Danima ludaje“ i tako postali deo istorije. Kikinda nas je drugi put ugostila i hvala joj – zaključio je David.
Da su gradska uprava i Turistička organizacija i ovog puta znalački odabrali muzičke izvođače za Dane ludaje, pokazao je i sinoćnji koncert Ace Pejovića. Poseta na Trgu skoro da je mogla da se meri sa onom od pre nekoliko godina kad je u našem gradu nastupao Zdravko Čolić. Nakon što je Sloba Radanović zagrejao prisutne, drugi deo večeri bio je rezervisan za Acine vokalne bravure.
-Ja sam prvi put u Kikindi, ali mi je vaš gradonačelnik podrobno objasnio značaj ovog festivala i tim pre mi je još veća i čast i zadovoljstvo što sam sam večeras s vama-naveo je, između ostalog, ovaj popularni Prijepoljac pre nastupa, dodavši zanimljivost da svakako namerava da proba i ovdašnji specijalitet -pitu od ludaje, ali da nikada ne obeduje pre nastupa, nego će to učiniti posle.
A kad se popeo na binu, Ovacije iz gledališta podigle su decibele na maksimum. Ređali su se hitovi: „Da si tu“. „Sve ti dugujem“ „Soba 501“ i mnogi drugi, sve vreme podržani od hora iz publike.
S obzirom da je njegovo rodno Prijepolje iznedrilo mnogo značajnih imena u mnogim oblastima, a slično je i sa Kikindom, upitali smo ga da li se može povući neka paralela između ta dva grada, na šta je Aco odgovorio:-Da se ne uvrede ovi iz većih gradova, ali u principu mnogi veliki ljudi, koji su u raznim sferama napravili velike karijere, uglavnom potiču iz malih gradova. Ne znam da li je to zbog njihove veće želje za dokazivanjem, ali je činjenica da je često tako.
Ovaj izvođač je najavio i mnogo novih pesama, kao i podatak da uskoro namerava da uđe u studio i zabeleži numere koje su u međuvremenu nastale, a čekaće ga i intenzivna koncertna jesen.
Ako odziv publike i energija i u drugim mestima budu kao u našem gradu, imaće mnogo razloga za zadovoljstvo.
