најчитанији портал Севернобанатског округа
Кикинда је јутро дочекала прекривена танким белим прекривачем. Иако слаб снег провејава сатима, не задржава се на путевима и пешачким стазама.
Из Зимске службе јављају да никакве интервенције нису биле потребне. У поподневним часовима очекују се температуре изнад нуле што ће спречити појаву поледице на путевима.
Т. Д.
У Кикинди је у 2025. године рођено 380 беба. То је 46 новорођенчета мање у односу на 2024. годину, сазнајемо у Матичарској служби у Кикинди.
-Једна беба рођена је у Иђошу. Од укупног броја рођених било је 180 девојчица и 200 дечака. Највише беба рођено је у јануару, 43, док их је у октобру било 40, а најмање порођаја забележено је у мају, 22 бебе. Највећи број жена које се породе у кикиндској Болници имају пребивалиште на територији града Кикинде, али има их и из Новог Милошева, Српске Црње, Тобе – каже Кристина Панцел, заменик матичара.
Прошле године најпопуларнија мушка имена била су Василије и Вукашин, а прати их Лука и Никола. Од женских имена најчешће је било Дуња и Мила, као и Софија. Поједини родитељи одлучили су се за ретка имена.
– Од ретких, несвакидашњих имена издвојила бих Ноел, Луис, Мијан, Кан, Балша, Нева, Ајла, Дороћа, Бјанка и Даша. Када нам стигне пријава рођења из Болнице уколико су родитељи у браку, извод шаљемо на кућну адресу мајке, а уколико нису у брачној заједници потребно је да отац у Матичарској служби призна дете и извод добија у року од пола сата – додаје наша саговорница.
Према статистици, највише венчања било је у августу и септембру 22, а најмање у фебруару седам и у јулу осам.
-Било је 179 склопљених бракова. То је за два мање него претпрошле године. Највише венчања било је у Кикинди 131, потом следе Руско Село 13, и Мокрин 10. По жељи младенаца венчања могу бити на српском и на мађарском језику – истакла је Панцел.
У 2025. години преминуло је 796 особа што је у односу на 2024. мање за 38 особа. Највише их је умрло у Кикинди 705, у Руском Селу 20 и у Башаиду 16. Највише суграђана изгубили смо у јануару 90, а најмање у јулу 53.
А.Ђ.
Кикиндски предузетници, њих осморо који се баве старим занатима добили су средства на конкурсу Министарства привреде за куповину материјала или машина. Жељку Зељковићу, сапунџији, Данијели Јеринкић која се бави ткањем, Невенки Бошњаков која се бави восакрством, Смиљки Булатовић, која се бави труковањем, сестрама Оливери и Санели Хас које се баве бомбонџијским занатом Љубици Ердељан, грнчарки и Мирни Рацков, опанчарки, уговоре су доделили председник Владе Србије професор др Ђуро Мацут и потпредседница Владе и министарком привреде Адријана Месаровић. Средства су додељена у оквиру програма подстицаја развоја предузетништва кроз финансијску подршку за женско предузетништво и за развој старих и уметничких заната и послова домаће радиности.
У Палати Србије овом приликом излагало је и 12 предузетника из земље међу којима су представљени и опанци из радионице „Маце папучарице“ из Кикинде власнице Мирне Рацков која је и говорила у име оних који су уговоре добили за старе занате.
-Од самог почетка, 2009. године, фирма се бави израдом традиционалних опанака и обуће за фолклор, уз поштовање принципа ручне израде и занатског умећа које се не учи из књига, већ се стиче радом, стрпљењем и посвећеношћу. Данас у понуди имамо више од 40 модела опанака, као и балетанке и ципеле за фолклорне пробе, затим чизме и обућу за игре из Војводине. Хвала свима на подршци коју пружају женама предузетницама и свима који се труде да сачувају производњу, занат и традицију. За нас који радимо ручно и стварамо својим рукама, ова подршка значи охрабрење да нисмо сами и да наш рад има вредност – навела је Мирна Рацков.
Велики број предузетника који се баве и женским предузетништвом, али и старим и уметничким занатима, добило је подршку за развој и наставак онога чиме се баве, навео је др Ђуро Мацут и додао:
-Држава на овај начин препознаје напоре људи који чувају културни идентитет, културно благо и наслеђе наше земље, али и да подржи жене у напору да буду равноправни чиниоци у економском развоју наше земље.
Адријана Месаровић истакла је да је одобрено 84 захтева предузетницама које долазе из 18 различитих округа у Србији.
– Укупна вредност инвестиција премашује 208 милиона динара, од чега бесповратна средства износе скоро 100 милиона динара. Највише подржаних пројеката долази из услужних и прерађивачких делатности, што показује да жене предузетнице у Србији развијају и традиционалне и савремене привредне гране – прецизирала је министарка Месаровић.
A.Ђ.
Организовани скрининг на рак дојке у Кикинди спроводи се од краја септембра 2025. године, а до краја децембра урађене су 153 мамографије. Прегледи се реализују у оквиру програма превенције у Севернобанатском округу, са циљем раног откривања малигних промена. Од 29. септембра до 31. децембра на преглед је позвано 510 жена. Део њих је одбио преглед, поједине жене се нису јавиле на телефон, а део је у претходне две године обавио мамографију или је у међувремену преминуо.
Према речима др Татјане Пецарски, начелнице Одељења за контролу и превенцију болести, досадашњи одзив може се сматрати солидним за почетну фазу програма.
–Укупно је урађено 153 мамографије, што је у просеку око 50 прегледа месечно. То је добар резултат за старт организованог скрининга, иако увек има простора за већи одзив – истиче др Пецарски.
Од прегледаних жена, шест је упућено на допунску дијагностику због сумњивих налаза, код једне је утврђена је бенигна промена, код две је потврђен малигни тумор, док се за преостале још очекују резултати.
–Очекујемо већи одзив током 2026. године и постепено превазилажење уочених организационих изазова – додаје др Пецарски која и овим путем апелује на суграђанке које буду позване да се одазову на преглед, наглашавајући значај превенције и раног откривања болести:
–Скрининг може да спасе живот. Према проценама, око пет одсто жена које ће се прегледати у 2026. години имаће сумњиве налазе који захтевају даљу дијагностику – наводи саговорница.
Скрининг на рак дојке у Севернобанатском округу најпре је покренут у општини Сента 2013. године, док су остале општине округа, међу којима је и Кикинда, у програм укључене од септембра прошле године. Програм је намењен женама које добијају позив на преглед, са циљем да се болест открије у раној фази, када су могућности лечења значајно веће.
Т. Д.
Ове године, Национални дан без дуванског дима, 31. јануар, обележавамо под слоганом „Сваког дана без дувана“. Подаци из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” указују на то да више од трећине пунолетних грађана Србије пуши, док су млади најизложенији дуванском диму у местима за излазаку нашој земљи.
Према резултатима националног истраживања спроведеног током 2023. године на репрезентативном узорку од 1.598 грађана узраста од 18 до 64 године, 37,9 одсто становништва пуши – 34,1 одсто свакодневно, а 3,8 одсто повремено. Свакодневно пушење је најзаступљеније у старосној групи од 35 до 44 године, док половина младих од 18 до 24 године никада није пушило.
Највише свакодневних пушача има међу грађанима старости од 35 до 44 године, а већина пушача нема намеру да престане. Чак 59,4 одсто њих не размишља о одвикавању, док скоро три четвртине сматра да цигарете неће оставити ни у будућности. Приликом избора цигарета, пушачима су најважнији укус и цена – млађима је пресудан укус, а старијима трошак.
Иако закон забрањује пушење у затвореним јавним и радним просторима, изложеност дуванском диму и даље је веома распрострањена. Више од 85 одсто грађана који посећују места за излазак било је изложено диму, док готово половина запослених наводи да дувански дим удише и на радном месту
Подаци о младима додатно указују на рано усвајање ризичних навика. Према ESPAD истраживању из 2024. године, више од трећине ученика првих и других разреда средњих школа пушило је цигарете бар једном у животу, док је електронске цигарете пробало више од половине испитаних. Више од четвртине ученика пушило је цигарете у последњих 30 дана, а део њих са пушењем је почео већ са 13 или мање година.
Иако већина грађана подржава примену Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, истраживања показују да се закон у пракси само делимично поштује. Стручњаци указују да ови подаци представљају јасан сигнал за доследнију примену постојећих прописа и јачање превентивних програма, посебно усмерених ка деци и младима.
Институт подсећа на бесплатну телефонску линију и интернет страницу ostavipusenje.rs где грађани могу пронаћи одговоре на питања и подршку уколико се одлуче да оставе пушење. Телефонски број је 080 020 0002 и доступан је сваког радног дана од 11 до 14 часова.
За 165 беба рођених у септембру, октобру, новеембру и децембру прошле године у Градској кући додељени су пакети са основном опремом, дар локалне самоуправе.
Поклон за новорођенче добила је и Николина Манојловић Фехер.
-Сина Петра родила сам пре четири месеца и то ми је друга беба. Имам и осмогодишњег сина Николу. Пуно нам значи што град мисли на нас и нашу децу. Пакети су добро дошли, а мултифункционална столица је – Манојловић Фехер.
Најмлађе госте Градске куће и њихове родитеље, баке и деке поздравио је градоначелник Младен Богдан који је навео да су поклони које обезбеђује „Беби клуб“ једна од најлепших и најрадоснијих акција локалне самоуправе.
-За све нас ово је породично окупљање јер је Градска кућа дом свих наших суграђана. Свим родитељима, али и онима који се још увек нису одлучили за овај корак, можемо да обећамо да ће локална самоуправа увек бити уз њих. Издвајамо значајна средства за популациону политику и дечију заштиту, а за мере социјалне заштите у овој години опредељено је више средстава. У плану је да увећамо издвајања за Саветовалиште за брак и породицу – поручио је градоначелник Богдан.
Додели су присуствовали и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски, као и чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар.
A.Ђ.
Током претходног дана у Србији догодиле су се 83 саобраћајне незгоде, без погинулих, а 34 лица су повређена. На подручју Полицијске управе у Кикинди забележена је једна саобраћајна незгода, без повређених, саопштено је из полиције.
Поводом предстојећег викенда, када се чешће конзумира алкохол, Полицијска управа у Кикинди упутила је апел свим возачима да не управљају возилом под дејством алкохола.
Како се наводи, алкохол и вожња и даље су међу најчешћим узроцима саобраћајних незгода са тешким последицама, посебно током ноћних сати и викендом.
„Ако сте пили алкохол – не седајте за волан. Изаберите безбедну алтернативу“, поручили су из Полицијске управе Кикинда, уз позив на одговорно понашање у саобраћају како би се сачували сопствени животи и безбедност других учесника.
Потпредседница Владе и министарка привреде Адријана Месаровић доделила је 32 сертификата за старе и уметничке занате. Међу добитницима су и две суграђанке Невенка Бошњаков, која се бави воскарством и производи свеће и Биљана Тот која израђује магнете.
За обе је добијање сертификата значајан јер је и нови корак у пословању.
-Сертификат је и потврда квалитета рада, посебно за нас који се бавимо и живимо од старих заната – истакла је Невенка Бошњаков, власница воскарске радње „НБ Нера“. – Документ је и предуслов да конкуришемо за средства за унапређење производње. Биће значајан и када је реч о пласману робе јер и купци имају више поверења у сертификованог произвођача воскарска радња.
Биљана Тот, директорица удружења „Биљини магнетићи“ напомиње да се магнети праве од гипса и да је са њиховом израдом, најпре из хобија, почела пре 15 година. Удружење је регистровала пре пет година и тада је одлучила да се бави само овим послом.
-Сертификат је доказ да послујем у складу са критеријумима и доказ је мог напретка. Министарство привреде додељује га само онима који послују у легалним оквирима, а уједно је и доказ да моје удружење добро ради. Квалитет производа је важан јер само у том случају купац се поново врати и промовише вас. Уз то основ је за конкурисање за средства на разним конкурсима – прецизирала је Биљана.
Уручујући сертификате министарка Месаровић је истакла да су сертификати званично признање наше државе да је рад занатлија од националног значаја, једно савремено „мајсторско писмо“ и печат поверења – темељ даље сарадње и подстрек да се занати развијају, унапређују, као и да се кроз њих представљате традицију и оно најбоље што Србија има:
-Посебно место припада старим занатима и домаћој радиности, као важном и драгоценом делу нашег културног наслеђа. Ти предмети и та дела нису обични производи, нити роба која се масовно ствара и производи. То су носиоци памћења, искуства и континуитета једног народа, нашег српског народа.
Израдом свећа Невенка је почела да се бави пре две године. Како наводи, оне стварају посебну атмосферу и амбијент и одувек им се дивила, те је стога одлучила и да своје умеће у њиховој изради подели и са другима. Свака је уникат јер се свака свећа ручно производи и нема две исте.
Биљана напомиње да је 95 одсто целокупне производње и рада њених руку дело с обзиром на то да, са супругом, израђује и калупе. Сваки од магнета, колико год слично изгледао, је другачији. То је сувенир који се најчешће купује тако да их наше суграђанка у највећој мери производи са мотивима Кикинде и њених знаменитости. Како би промовисала овај занат често организује и радионице са ученицима у основним школама.
А.Ђ.
Акција поделе канти и редовног сакупљања мешаног амбалажног отпада успешно се наставља. Одвоз се обавља према распореду који су грађани добили уз канте, а исти ће бити доступан и на званичном сајту компаније ФЦЦ.
Из компаније ФЦЦ подсећају грађане да у канте за мешани амбалажни отпад одлажу искључиво чисту пластичну, металну, папирну и картонску амбалажу, без остатака хране и течности.
Запрљана амбалажа отежава рециклажу, изазива непријатне мирисе и привлачи штеточине.
Правилним одвајањем отпада заједно доприносимо чистијем и уређенијем граду.
| 02.02.2026 – 05.02.2026 | |
| Naziv ulice | Dani za podelu |
| NEMANJINA | ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak |
| GENERALA DRAPŠINA | |
| VODICE | |
| MORAVSKA | |
| BANATSKA | |
| KRALJA PETRA I | |
| PUT ZA PRISTANIŠTE | |
| MARKA MILJANOVA | |
| 06.02.2026 – 11.02.2026 | |
| Naziv ulice | Dani za podelu |
| IVANA MILUTINOVIĆA | petak, ponedeljak, utorak, sreda |
| KARAĐORĐEVA | |
| DUŠANA VASILJEVA | |
| ĐURE JAKŠIĆA | |
| ŠABAČKA | |
| BRAĆE SREDOJEV | |
| ČANADSKA | |
| SAVE TEKELIJE | |
| 12.02.2026 – 17.02.2026 | |
| Naziv ulice | Dani za podelu |
| STEVANA SREMCA | četvrtak, petak, ponedeljak, utorak |
| VAŠARIŠTE | |
| MARIJE BURSAĆ | |
| BRAĆE OPSENICE | |
| MALI BEDEM | |
| MIHAELA BONA | |
| ŽIVKA BOGDANA | |
| PARTIZANSKA i PARTIZ. SOKAČE | |
| DANILA KOSIĆA | |
| MILOŠA VELIKOG – neparna strana | |
| SVETOZARA MILETIĆA | |
| 18.02.2026 – 23.02.2026 | |
| Naziv ulice | Dani za podelu |
| CARA DUŠANA | sreda, četvrtak, petak, ponedeljak |
| VESELINA KLJAJIĆA | |
| KOSTE KRNIĆA | |
| BRAĆE BOGAROŠKI | |
| MILANA PETROVIĆA | |
| OSLOBOĐENJA | |
| BRAĆE ARSENOV | |
| PERE SEGEDINCA | |
| 24.02.2026 – 27.02.2026 | |||
| Naziv ulice | Dani za podelu | ||
| MARKA KRALJEVIĆA | utorak, sreda, četvrtak, petak | ||
| od Ž. Zrenjanina, do Iđoškog puta |
|||
| KUMANOVSKA | |||
| od Ž. Zrenjanina, do Ž. Gavranova |
|||
| NIKOLE FRANCUSKOG | |||
| od Ž. Zrenjanina, do V. Zirojevića |
|||
| ŽARKA GAVRANOVA | |||
| VOJINA ZIROJEVIĆA | |||
„Ледено језеро“ у организацији Туристичке организације и под покровитељством и подршком локалне самоуправе и ове године изазвало је огромно интересовање. Клизалиште je било отворено од 29. децембар до 27. јануара, а посетило га је око 5.000 клизача, сазнајемо од в.д. директорице Туристичке организације Јасмине Орашанин.
-Највећа посећеност била је током празника и за дане викенда. Уз предшколце, основце и младе који су били и најчешћи посетиоци, нису изостајали ни старији суграђани. Посебно интересовање изазвали су хокејаши који су се редовно окупљали у каснијим вечерњим сатима – истакла је наша саговорница.
Клизалиште је отворено како би се испунила жеља суграђана, поготово оних најмлађих. Позитивне реакције и коментари нису изостали ни ове године. „Ледено језеро“ умногоме је допринело и бољој туристичкој понуди у града током зиме.
– Клизалиште је било постављено у дворишту Основне школе „Вук Караџић“, што се испоставило као одлична локација. Исто тако и зима са снегом допринела је да угођај буде потпун – навела је Јасмина Орашанин.
Интересантно је и да је за основце нижих разреда школе „Вук Караџић“ организована и школа клизања коју је потпуно бесплатно водио Бела Шаму из Црвеног крста.
А.Ђ.
