April 19, 2026

Град

maskenbal

Učenici škole „Žarko Zrenjanin” započeli Dečju nedelju maskenbalom

Jelena Trifunović October 7, 2025

Već po tradiciji, kikindske škole i vrtići nizom aktivnosti obeležavaju Dečju nedelju.

Sadržajan i zanimljiv program organizovan je u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin”. Ponedeljak je obeležila zabavna atmosfera na maskenbalu, a vile, princeze, spajdermani, klovnovi, gusari i drugi maštovito kreirani junaci i junakinje, sjajno su se zabavljali uz muziku i druženje.

Posle današnje dečje pijace na kojoj će se razmenjivati igračke i knjige, u sredu u goste dolaze članovi “Gusala”. Četvrtak će biti u znaku poezije i pesničkog kutka, a petak filma.

Dečja nedelja, najveća manifestacija za zaštitu i promociju dečjih prava, ove godine se obeležava od 6. do 12. oktobra.

dan-oslobodjenja-2025-(5)

Dan oslobođenja Kikinde u Drugom svetskom ratu: Simbol slobode i stradanja srpskog i ruskog naroda

Aleksandra Djuran October 6, 2025

Polaganjem venaca na spomenik Žrtvama fašizma u centru grada obeležena je 81 godina od oslobođenja Kikinde u Drugom svetskom ratu. Počast poginulim borcima odali su predstavnici lokalne samouprave na čelu sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom, ambasade Ruske Federacije , SUBNOR-a, Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, boračkih udruženja, potomci poginulih, društvenih i političkih partija.

Obraćajući se okupljenima gradonačelnik Bogdan zahvalio je svima koji su došli i pokazali koliko je 6. oktobra važan datum koji je utkan u svakog Kikinđanina

– Naši preci položili su svoje živote kako bi pobedili fašizam i od tada je Kikinda slobodarski, rodoljubivi i patriotski grad i oduvek je bila na pravoj strani istoriji.Ovaj datum pokazuje nam u kom pravcu treba da težimo, pravcu slobode, borbe i jedinstva, a to nam je i najpotrebnije u ovim izazovnim vremenima. Kikinda je grad junaka, boraca, stradalnika i heroja, jer kada je otadžbina u pitanju Srbin brani svoju zemlju. Tada nema podela i zbog toga je važno da nijedan datum ne obeležavamo jednostrano. Srbin svoju državu ne da nikome, rekao je  predsednik Aleksandar Vučić, jer jednu otadžbinu imamo i moramo da je branimo. Jaka, ekonomski stabilna, vojno neutralna, ali vojno jaka zemlja Srbija mora i može da bude jedinstvena – istakao je gradonačelnik Bogdan.

Kikinda je oslobođena 6. oktobra 1944. godine kada su trupe Sovjetske crvene armije zajedno sa Velikokikindskim partizanskim odredom i narodom nakon trosatne borbe sa nemačkom artiljerijom na ulazu u grad izvojevale pobedu.Skupu je prisustvovao i Jovo Baroševčić , predsednik SUBNOR-a Vojvodine i potpredsednik SUBNOR-a Srbije.

– Srpski i drugi narodi na početku rata doneli su teške odluke, rekli su ne fašizmu i uzeli su puške i ruke i borili se za slobodu. Posle četiri godine stradanja, pobedili smo i jer smo bili na pravoj strani istorije. Fašizam i nacizam su najveće zlo 20. veka koji su doneli stradanja i razaranja  – naveo je Barošević.

Savo Orelj, predsednik GrO SUBNOR-a podsetio je da je u Kikindu, tog 6. oktobra 1944. godine u ranim jutarnjim časovima, iz pravca Ruskog Sela, ušlo 35 tenkova. Otpor Nemaca bio je slab i nakon kratkotrajne borbe grad je oslobođen.

-Naša je dužnost da negujemo kulturu sećanja. U Drugom svetskom ratu više od 700 naših sugrađana izgubilo je svoj  život – rekao je Orelj.

Olga Litvina, predsednica sveruske organizacije ,,Bojevo bratstvo“ u Srbiji i Republici Srpskoj takođe se obratila prisutnima:

-U borbama za oslobođenje Kikinde poginulo je četiri pripadnika Crvene armije, međutim to nisu bili jedini gubici ruskog naroda u ratu u kom je život izgubilo više miliona vojnika, civila, dece i žene. Nikada naši narodi nisu napadali, nego su samo branili svoje.

Predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov naveo je da je društvena odgovornost svih nas da se obeležavaju ovakvi datumi, čime se uče mlađe generacije da je borba za slobodu najvažnija.

A.Đ.

 

 

 

 

strip2

Festival stripa od 10. do 12. oktobra u Kikindi i Novim Kozarcima

Jelena Trifunović October 6, 2025

U sklopu „Miholjskih susreta sela”, od 10. do 12 oktobra, Kikinda i Novi Kozarci biće prestonica srpskog stripa. Inicijator i idejni tvorac prvog festivala stripa u severnom Banatu je ovdašnji slikar i strip crtač Milivoj Vukojević, a organizatori Kulturni centar Kikinda i Galerija „Zdravko Mandić” u Novim Kozarcima.

– S obzirom na to da festivali stripa postoje u Kragujevcu, Nišu, Somboru, Zrenjaninu, Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima, mislimo da i naš grad zaslužuje jedan ovakav događaj. U druženju s kolegama koje se bave stripom, pokazalo se da veliko interesovanje za ovu umetnost postoji i u našoj sredini- navodi Vukojević.

U  petak 10. oktobra u 20 časova u Novim Kozarcima u Galeriji „Zdravko Mandić” uslediće svečano otvaranje festivala i izložba jednog dela radova, kao i dodela slikarskog materijala, jer će se u sklopu Festivala održati i umetnička kolonija posvećena stripu, najavljuje Tanja Nožica, zamenica direktora Kulturnog centra. U subotu 11. oktobra u prepodnevnim satima učesnici će preći u Kulturni centar, gde će biti postavljen drugi deo izložbe, a pre samog otvaranja biće upriličeno druženje sa gostima festivala i predstavljanje autora.

– Očekujemo i gostovanje kolega iz Republike Srpske, tačnije iz banjalučkog udruženja umetnika „Deveta dimenzija”, a tu će biti i Zdravko Knežević iz Prnjavora, koji drži uglednu školu stripa i koji će nam, takođe, predstaviti svoje radove. Njima će se pridružiti autori iz Subotice i Sombora, među kojima su Danilo Bogdanović i Miodrag Mikica Ivanović, veoma poznat strip ilustrator još iz vremena „Dnevnikovih” edicija „Zlatna serija” i „Lunov magnus strip”. Radove će izložiti  i nekoliko naših severnobanatskih autora, a tu će biti i najbliže komšije Zrenjaninci, čija je strip scena postala jedna od najjačih u zemlji- najavljuje Vukojević.

Akademski slikar Branko Đukić, glavni i odgovorni urednik zrenjaninskog strip časopisa i organizator tamošnjeg festivala devete umetnosti, ukazuje da je zrenjaninski „Stripolis” u septembru imao svoje 16. izdanje.

– Uspeli smo vremenom da okupimo regionalnu strip reprezentaciju. I ove godine su na našem festivalu gostovali izuzetni ilustratori i teoretičari devete umetnosti: Zefirino Grasi, Momčilo Moma Rajin, Jugoslav Vlahović, Sibin Slavković, Dobrosav Bob Živković, Željko Pahek i mnogi drugi. Izdajemo časopis „Stripolis”, do sada je izašlo sedamnaest brojeva. Rado smo se odazvali pozivu Kikinđana i nadamo se da ćete vrlo brzo uspeti da postanete prepoznati kao značajan strip centar. Predstavićemo u subotu radove zrenjaninskih strip autora, a spremni smo i da savetodavno pomognemo vaš festival i podelimo naše skoro dvodecenijsko iskustvo u organizovanju jednog ovako zahtevnog, ali i atraktivnog festivala- dodaje Đukić.

U subotu u 18 časova u Kulturnom centru predviđeno je predstavljanje dva strip albuma majstora crno-belih sličica iz Mokrina, Spasoja Kulauzova. Pod okriljem Kulturnog centra ovaj autor je već objavio pet strip albuma velikog formata, a s obzirom da je promocija četvrtog albuma izostala, autor će predstaviti prošlogodišnju, kao i ovogodišnju knjigu, odnosno strip-album.

U nedelju, 12. oktobra karavan stripadžija se vraća u Kozarce i u Galeriji „Zdravko Mandić”, pre podne, posetioci će moći da nastave druženje sa slikarima i crtačima. Završetak ovog susreta umetnika i ljubitelja stripa je predviđen za rane popodnevne sate. Cilj festivala je omasovljenje i popularisanje devete umetnosti, a organizatori se nadaju da će manifestacija postati tradicionalna, kao i da će odziv umetnika i publike biti veliki jer crtanje i čitanje stripova u našem kraju imaju dugu tradiciju.

STRIP JUNAK BRACO

– Prvi put u Galeriji u Novim Kozarcima organizujemo umetničku koloniju posvećenu stripu. Svake godine organizujemo likovnu koloniju i ovo će biti već petnaesta, ali ovo je prva posvećena devetoj umetnosti. Posebno mi je drago što, kao slikar, imam prvi put ozbiljniji susret s tolikim brojem ljudi koji se bave stripom i nadam se da će jedan od njih da uradi i crtež mene kao strip junaka, koji bi mi bio baš draga uspomena na festival- navodi Braco Azarić.

vakcina-grip

Počela imunizacija protiv gripa: U domovima zdravlja na raspolaganju vakcine za decu i odrasle

Aleksandra Djuran October 6, 2025

U domovima zdravlja na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga od danas, 6. oktobra, počela je imunizacija stanovništva  protiv gripa. Ambulante imaju na raspolaganju trovalentnu vakcinu „torlak flu“ za odrasle, koju je proizveo Institut „Torlak“ i četvorovalentna „vaksigrip tetra“ proizvođača „Sanofi Paster“ za decu uzrasta od šest meseci do 18 godina.

-Iz Zavoda za javno zdravlje pozivamo sugrađane da se vakcinišu, a posebno hronični bolesnici sa poremećajima plućnog i kardiovaskularnog sistema, dijabetičari, osobe sa oslabljenim imunitetom, deca  starija od šest meseci koja imaju hronične poremećaje, trudnice, stariji od 65 godina i članovi porodica bolesnika koji su od povećanog rizika od komplikacija, kod kojih je kontraindikovano davanje vakcina. Imunizacijom  je potrebno  obuhvatiti osobe smeštene i zaposlene u gerontološkim centrima i ustanovama socijalne zaštite, kao i zaposlene i smeštene u ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost, kao i osobe zaposlene u javnim službama koje su u riziku – istakla je istakla epidemiolog  dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ.

Trovalentna vakcina protiv gripa sadrži dva tipa virusa gripa A i jedan tip B, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

-Četvorovalentnih vakcina planirano je 300 doza za Severnobanatski okrug i namenjena su deci uzrasta od šest meseci do 18 godina. Trovalentne vakcine namenjene su starijima os 18 goddina. Vakcina protiv gripa i za deci i za odrasle može da se da istovremeno ili u bilo kom razmaku i sa drugim vakcinama  u različitim ekstremitetima. Imunitet se stiče dve do tri nedelje nakon imunizacije, dok postvakcinalni imunitet varira od šest do 12 meseci – navodi naša sagovornica i napominje da je vakcina protiv gripa najefektivniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite.

 

 

Za okrug je planirano 5.110 doza koje će biti distribuirane do 15. oktobra. U prvom krugu stiglo je 1.700 doza trovalentnih vakcina za odrasle, od čega je 900 za Kikindu. Četvorovalentnih je stiglo 60 doza za mlađe od 18 godina, od čega 25 za Kikindu.

A.Đ

 

r-selo-dan-oslobodjenja

Obeležen Dan oslobođenja Ruskog Sela: Odali počast žrtvama rata

Aleksandra Djuran October 5, 2025

Polaganjem venaca na spomenik žrtvama fašizma u centru Ruskog Sela, predstavnici grada, Saveta Mesne zajednice, SUBNOR-a i Udruženja „Srpski ratni veterani“, obeležili su Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu.

Okupljenima se ovom prilikom obratio general major Milorad Stupar, savetnik za odbranu predsednika Republike Srbije.

-Sloboda je najveća i najtužnija reč u srpskom jeziku. Za osvajanje slobode, koju sada uživamo, dato je hiljade i hiljade ljudskih života, porušeni su domovi, fabrike, komunalna infrastruktura. Zato je naša obaveza da mladima kažemo „Nemojte da ponovo osvajamo slobodu“. Današnja vlast bori se za slobodu, teritorijalni integrintet i nezavisnost srpske države, vojnu neutralnost i bezbednost naše zemlje iu tome moramo svi da pomognemo – kazao je general major Stupar.

Rusko Selo poštuje svoju istoriju i seća se svih predaka, dodao je predsednik Saveta Mesne zajednice Dušan Marjanović.

-U proteklom periodu, zajedno smo ostvarili mnogo toga. Uređivane su javne površine, ulagano je u obnavljanje infastrukture, pomogano je školi i sportskim klubovima, brinuli smo i o najmlađima i najstarijima i pokazali da zajednica najbolje funkcioniše kada svi damo svoj doprinos. Pred nama su novi izazovi i planovi, od unapređenja infrastrukture, preko podrške kako starima tako i mladima, do razvoja kulturnih i sportskih sadržaja. Uvereni smo da ćemo, uz podršku grada Kikinda i uz snagu naših ljudi, te ciljeve I ostvariti – naveo je Marjanović.

Svečanosti je prisustvovao i predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov.

-Jedinstvo i sloga će nas odražati u budućnosti. U proteklom peeriodu žele da nas razjedine, ali nemojte to da dozvolite. Svi zajedno moramo da podržimo našu državu Srbiju, jer drugu nemamo. Pozivam vas na saobrnost i jedinstvo jer samo tako možemo da napredujemo i očuvamo našu zemlju – istakao je Popeskov.

 

Ovo je bila prilika da se Savet Mesne zajednice oduži najzaslužnijim pojedincima i kolektivima. Na svečanoj sednici petooktobarska plaketa dodeljena je firmi „Artis 1973“ koja radi od 2021, a prouzvodnju u Ruskom Selu započeli su dve godine kasnije.

-Za sedište firme odabrali smo Rusko Selo, jer nam je cilj bio želje da u jednom malom, ali značajnom mestu zapošaljavamo lokalne stanovnike i pravimo porodičnu priču. Mi smo jedina firma u Srbiji koja se bavim proizvodnjom proteinskih čokoladica i ovsenih barova. Proizvodi su pretežno namenjeni za izvoz, a naši proizvodi su na tržištu u zemljama u regionu, kao i u svim trgovinskim lancima u Srbiji. Firma ima 16 zaposlenih, sa tendencijom da u narednom periodu povećamo broj radnika. Na nama je da ruskoselcima omogućimo dobre radni uslovi kako, između ostalog, ne bi napuštali selo. i odlazili u drugi grad. Kako nam je važna sredina u kojoj poslujemo učestvovali smo u raznim humanitarnim aktivnostima za dobrobit mesta – istako je Željko Konjik, vlasnik firme.

Zahvalnice su pripale Branetu Vojnoviću i Milanu Števinu za organizaciju turnira po ulicama u malom fudbalu, Branku i Milanu Dobraniću, za organizaciju turnira u basketu 3×3, Lovačkom udruženju „Zec“, kao najstarijem udruženju u selu, za vek trajanja, Dušanu Kuvelji, predsednik udruženja SUBNOR-a kao i za društveni doprinos u selu i udruženjima „Zavičaj moj“ i „Jedinstvo“ za organizaciju Velikogospojinskih dana.

Program su uveliičale i članice folklorne sekcije plesnog studija “Jefimija”.

U Drugom svetskom ratu život je izgubilo 77 Ruskoselaca , a mesto je oslobođeno 1944. godine.

A.Đ.

 

sta-nas-snadje-usred-ladje-(1)

U pozorištu „Lane“ premijera predstave „Šta nas snađe u sred lađe“

Aleksandra Djuran October 5, 2025

U pozorištu „Lane“ večeras će premijerno biti izvedena predstava „Šta nas snađe u sred lađe“. Nakon septembarske pauze, ovo je ujedno i početak nove sezone, istakao je Aleksandar Maletin, direktor.

-Radi se o romantičnoj komediji i predstava je nesvakidašnja, tako da pozivam našu dragu publiku da budu sa nama. Komad je režirao glumac Dragan Ostojić sa kojim smo imali plodonosnu saradnju i u ranijem periodu. „Šta nas snađe u sred lađe“ na repertoaru našeg pozorišta bio je pre desetak godina i sada, sa izmenjenim likovima, vraća se na scenu. U lađi će nas snaći princeza, uplakana Katarina, koja je ima prohteve. Onog momenta kada reši da se uda dolaze razni prosci, gusari, koji bi da osvoje njeno srce, a posebno su zainteresovani za nju jer će im Katarina, ukoliko ih odabere, pokloniti lađu – otkrio nam je naš sagovornik.

Kostime i scenografiju uradio je Milan Vujić, a glume: Marta Katai, Miloš i Milan Vujić, Aleksandar Krulj i Aleksandar Maletin.

Već naredne nedelje, 12. oktobra, takođe će premijerno biti izveden komad „Deda i repa“.

-Za drugu premijeru u oktobru adaptaciju teksta uradila je glumica Gordana Rauški i ovo je lutkarska predstava. U njoj igraju Milan Vujić, Marta Katai, Miloš Vujić i Aleksandar Krulj. Dobro poznatu priču adaptirali smo na naš način i dobili smo komad pun topline o poverenju i velikom srcu koje uvek pobeđuje – naveo je Maletin.

Oktobar je, u jedinom dečijem pozorištu, mesec zlatnog lišća, a komadi se igraju u 17 sati. Kako se očekuje gužva iz „Laneta“ napominju da bi bilo dobro rezervisati ulaznice.

A.Đ.

trka-za-srec-detinjstvo-2025-(8)

Trka za srećnije detinjstvo okupila više od tri hiljade učesnika

Aleksandra Djuran October 4, 2025

Trka za srećnije detinjstvo, 36. po redu, i ove godine okupila je veliki broj učesnika. U organizaciji Crvenog krsta, pod motom „Imamo cilj, dođi na start”, trka je najveća i najmasovnija rekreativno-humanitarna manifestacija u našem gradu čiji je cilj promovisanje zdravih stilova života, humanosti i volonterizma.

Prva je bila šetnja roditelja sa bebama do godinu dana u kojoj je bilo sedam učesnica. Nagradu Crvenog krsta Vojvodine, porodični vikend u odmaralištu Vršački breg, osvojila je Dragana Raca iz Kikinde.

-Imam tri devojčice Una je najstarija i ima pet godina, Maša ima tri i Ana, sa kojom sam se takmičila, ima godinu. Drugi put učestvujem u trci i nisam očekivala nagradu. Cilj nam je da podržimo ovu manifestaciju. Drago mi je što ćemo imati priliku da provedemo vikend na Vršačkom bregu – saznali smo od Dragane Race.

U 26 trka učestvovali su predškolci osnovci, srednjoškolci, sugrađani, a na samom kraju organizovana je i trka rolera. Prvi na cilj u trci dečaka prvih razreda stigao je Luka Agostini iz OŠ „Vuk Karadžić“.

-Trka nije bila laka i pomučio sam se da budem najbolji. I kao predškolac učestvovao sam u manifestaciji i tada sam bio drugi. Treniram fudbal i volim da trčim – kazao nam je Luka koji je kao nagradu dobio bicikl.

Ni ove godine nije izostala podrška lokalne samouprave koja kao generalni pokrovitelj  prepoznaje značaj ove manifestacije.

-Humanost, solidarnost, porodica to su vrednosti kojima želimo da učimo decu. Trka sve nas, koji smo bili učesnici vraća u detinjstvo – istakao je član Gradskog veća Željko Radu.

Generalni sponzor je kompanija „Grindeks“ dok su prijatelji manifestacije firme „Jafa“ i „Kolačić sreća“.

-Ovo je deseta godina kako naša kompanija podržava najlepšu sportsko-dečiju manifestaciju u našem gradu. Čast nam je i zadovoljstvo što smo deo Trke za srećnije detinjstvo – naveo je Vojislav Bulatović iz kompanije „Grindeks“.

Sekretarka Crvenog krsta Danijela Bjeljac  napomenula da je ove godine prodato 3.200 startnih brojeva.

-Osim toga prikupili smo i donatorska sredstva u iznosu od 115.000 dinara, što je ukupno 435.000 dinara. Sav novac raspodelićemo Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“ i školama srazmerno broju učesnika. Cilj nam je da učimo decu da budu humani, da promovišemo prave vrednosti i da mnogi od njih  postane deo porodice Crvenog krsta – rekla je Danijela Bjeljac.

Program su otvorili predškolci iz vrtića „Poletarac“ i „Plavi čuperak“ i hor „Čuperak“.

A.Đ.

 

 

TV-PRVA-(1)

Kikinđanka Slavka Francuski Mika briljira na takmičenju „Nikad nije kasno”

Jelena Trifunović October 4, 2025

U vrlo gledanom takmičarskom muzičkom programu „Nikad nije kasno”, koji se emituje na Televiziji Prva, Kikinđanka Slavka Francuski Mika je u prvom krugu oduševila publiku i žiri i čvrsto gazi ka sledećim stepenicama. A nije taj uspeh došao slučajno ili odjednom. Za prvo pojavljivanje pred auditorijumom odabrala je pesmu „Bolujem u sebi” iz repertoara Marine Živković.

Kao da je bilo simbolike u izboru te numere, jer bilo je trenutaka u Slavkinom životu kad je zaista morala da odboluje i otrpi jake udarce koje joj je život nanosio. Naime, samo mesec dana nakon smrti majke, Slavka je u avgustu nastupila na pomenutom šou programu i to najviše zbog toga što ju je upravo majka i ubedila da se prijavi za ovo nadmetanje i što bi sigurno volela da vidi svoju ćerku pod reflektorima velike scene. Nažalost, mama nije to dočekala, ali Slavka nastavlja kao i svaki profesionalac ćutke i dostojanstveno, najviše zbog mamine želje da se i široki auditorijum uveri koliko je Slavka muzikalna.

– Potičem iz muzičke porodice. Moj deda Sovra Ćirić i njegov brat Mirko su utemeljivači čuvene agencije „Melos estrada” u Kikindi- navodi Slavka dodajući da i sada čuva dedine fotografije s mnogim čuvenim zvezdama koje su gradile karijeru i u Kikindi, kao što su pre svih Lepa Brena, koja je u našem gradu i počela, ali su tu bili i Zdravko Čolić, Zorica Brunclik i mnogi drugi.

– Ja sam odmalena volela da pevam. Drugarica iz osnovne škole, Olivera Kockar, je svirala harmoniku, a ja sam uz nju pevala i tako je muzika vremenom postala moja velika ljubav, dodaje popularna Mika, koja je još iz detinjstva postala prepoznatljiva po tom nadimku, koji, pokazalo se, efektno zvuči i kao estradno ime. -Mnogi me znaju po nadimku Mika, koji nosim još iz detinjstva. Evo, već 29 godina muzika je deo moje svakodnevice. Doduše, preko 20 godina sam radila i kao cvećarka, a potom i kao pratilac dece s posebnim potrebama u školi „6. oktobar”, ali danas živim samo od pevanja. U našem gradu ne nastupam tako često, jer nema mnogo klupskih svirki, ali imam pozive iz Subotice, Novog Sada, Zrenjanina…

Kad je u pitanju repertoar, Slavka se uglavnom oslanja na proverene domaće hitove pop, rok i narodne muzike. Strani repertoar je manje zastupljen, a i pokazalo se da publika najviše voli „domaćice”.

MAJKA TROJE DECE

U prvom krugu takmičenja „Nikad nije kasno”, oduševila je i publiku i žiri u studiju, a sad se intenzivno priprema za drugi krug, koji je predviđen za decembar. Prema pravilima produkcije, svaki kandidat je ukratko trebalo da se predstavi publici i ispriča svoju životnu priču. Slavka je samohrana majka troje dece – dvadesetpetogodišnjeg sina Minje, drugog sina, devetnaestogodišnjeg Vanje i osmogodišnje ćerke Dunje, koja je krenula maminim muzičkim stopama i pohađa Muzičku školu „Slobodan Malbaški”.

Popularna Mika nije želela da u svom predstavljanju televizijski auditorijum „hvata” na empatiju, s obzirom na status samohrane majke i da joj je mama koja ju je i ohrabrila da se prijavi za ovo takmičenje, nedavno preminula. Želela je da njen plasman odrede čisto muzički razlozi. A ako tako ostane do kraja, velike su šanse da ćemo Miku gledati i kao sveukupnu pobednicu ovog šou programa.

Pored žirija, u drugom krugu, kao i u daljem takmičenju, odlučivaće i SMS glasovi publike. Ne bi trebalo sumnjati da će se telefoni tada usijati u Slavkinu korist. A, jasno, za prepoznavanje svih Slavkinih kvaliteta „nikad nije kasno”.

N. Savić

Foto: TV Prva i privatna arhiva

 

osmeh-vojvodine-

Izrađen urbanistički projekat za deonicu brze saobraćajnice na teritoriji Kikinde

Jelena Trifunović October 4, 2025

Zajedničkim delovanjem Vlade Republike Srbije i Pokrajinske Vlade započet je proces realizacije infrastrukturnih projekata od velikog značaja za razvoj Autonomne pokrajine Vojvodine. Jedan od tih projekata jeste i projekat izgradnje brze saobraćajnice koja će povezati gradove Sombor i Kikindu. Realizaciju tog projekta Vlada Republike Srbije je proglasila da je od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Gradska uprava grada Kikinde obaveštava javnost da je izrađen Urbanistički projekat za izgradnju državnog puta IB reda (brze saobraćajnice) na teritoriji Grada Kikinde – deonica od administrativne granice sa Opštinom Novi Bečej do državne granice sa Republikom Rumunijom (granični prelaz Nakovo).

Javna prezentacija Urbanističkog projekta u trajanju od 7 (sedam) dana održaće se u periodu od 13.11.2025. godine do 19.11.2025. godine u zgradi Gradske uprave grada Kikinde, Trg srpskih dobrovoljaca broj 12 u Kikindi, od 12 do 15 časova u sali broj 51.

Obaveštenje o javnoj prezentaciji Urbanističkog projekta dobiće nosioci prava na nepokretnostima preko kojih je planirana izgradnja saobraćajnice, kao i nosioci prava na nepokretnostima u neposrednoj okolini planirane saobraćajnice putem pošte tokom meseca oktobra.

Uvid u Urbanistički projekat može se izvršiti na zvaničnom sajtu Grada Kikinde, odnosno na internet adresi www.kikinda.org.rs.

zmaj-dec-igre

„Zmajeve dečije igre“ neguju i promovišu stvaralaštvo za decu

Aleksandra Djuran October 3, 2025

Najlepši deo „Zmajevih dečijih igara“ su najmlađi učesnici, deca iz Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ i Baletske škole koji su bili i centralni deo ovogodišnje, 32. manifestacije. U čast dečijeg pisca Jovana Jovanovića Zmaja oni su pevali, igrali, recitovali, a podržali su ih  poznati dečiji pisci i stvaraoci Uroš Petrović, Zorica Despotov i Uroš Novakov.

-Najvažnije je da se bavimo decom. Da ih učimo da pevaju, igraju, plešu, sviraju da im posvećujemo vreme. Samo tako oni će imati dobre uzore i steći prave vrednosti. Kikinda je grad u kom rado gostujem jer na pravi način usmerava i uči najmlađe – kazao je Uroš Petrović.

Tanja Nožica, pomoćnica direktora i urednica dečijeg programa napominje da je u okviru manifestacije organizovano mnoštvo radionica i sadržaja za decu školskog i predškolskog uzrasta.

-Čika Jova Zmaj prvi je dečiji pesnik i najpoznatiji je njegov stih „Deca su ukras sveta“. Deca to zaista jesu i na nama je da ih učimo pravim vrednostima koje je Jovan Jovanović Zmaj promovisao. Do skoro Kikinda je bila jedini grad, pored Novog Sada, u kojima je ova manifestacija organizovana. Ponosni smo na to što duže od tri decenije negujemo poeziju za decu – napomenula je Tanja Nožica.

Centralnoj priredbi prisustvovala je i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.

Ove godine program je trajao tri dana tako da su  deca uživala u predstavi „Ko se boji knjige još“, organizovani su i koncert OMŠ „Slobodan Malbaški“, književno-likovna radionica Roberta Takariča i Gorana Novakovića, monodrama u izvođenju Aleksandra Milkovića, predstavljanje zbirke nemačkih narodnih bajki Milice Šijakovića sa Katedre za germanistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

A.Đ.