Grad Arhive | Stranica 321 od 329

Kikindske sove privukle Ruse: Ksenija i Robert vole sovembar

Jelena Trifunović novembar 16, 2022

Stigle su u omiljeno im zimovalište. Eno ih visoko na stablima na gradskom trgu, miruju po sunčanom novembarskom danu, kamuflirane među krošnjama. Pernate sugrađanke pitomo posmatraju turiste koji ih „love“ svojim objektivima, zadivljeni prirodnim fenomenom koji nas je planetarno proslavio. Mladi ruski par, Ksenija i Robert, otkrivaju nam da su još letos isplanirali da u novembru, zajedno sa prijateljima, posete Kikindu i vide čuvene sove.

– Od marta živimo u Beogradu. Letos sam tražila zanimljive turističke destinacije koje bismo mogli da posetimo u Srbiji. Guglala sam i pronašla da je jedno od takvih mesta Kikinda- zbog sova. Tada smo odlučili da ćemo u novembru doći ovde- priča nam Ksenija.

„Sovembarsku“ turističku avanturu sami su isplanirali i organizovali.

– Ujutru smo došli i obišli neka stabla na glavnoj ulici, ali ih nismo videli. Pretpostavljam da ih je tamo manje zbog buke i saobraćaja. Potom smo otišli u restoran, i u međuvremenu na jutjubu pogledali video koji je snimljen ovde, iza pravoslavne crkve. Tu smo i došli. I evo sova. Do sada smo ih videli sigurno petnaestak- oduševljen je Robert.

Ksenija (32) i Robert (35) su iz Sankt Peterburga. Od marta žive u Beogradu. Iako oboje rade za istu međunarodnu kompaniju, njihovo poznanstvo i ljubavna priča počinju u Srbiji.

Kao dobri domaćini, iako slučajni, preporučujemo im još nekoliko atraktivnih turističkih sadržaja u našem gradu, počev od obližnjeg muzeja i mamutice Kike.

-Kikinda ima divnu arhitekturu. Miran, mali i prijatan grad gde je ugodno doći i provesti vikend- podelila je sa nama utiske Ksenija.

Sugrađanin Željko Radu u Savetu romske nacionalne manjine

Jelena Trifunović novembar 16, 2022

Kikinda je prvi put dobila predstavnika u Nacionalnom savetu romske nacionalne manjine. Sugrađanin Željko Radu bio je na 26. mestu na listi „Srbija za Rome- Zajedno možemo sve” koja je, od 811 građana romske nacionalnosti upisanih u poseban birački spisak, osvojila 545 glasova. Na izborima za nacionalni savet, Romi su kandidovali dve izborne liste. „Srbija za Rome -Zajedno možemo sve” koju je predvodila Jelena Jovanović, prema podacima RIK-a, osvojila je 35.176 glasova što je 34 mandata. Druga lista „Za jedinstvo Roma Srbije” osvojila je 1.135 glasova odnosno jedan mandat.

Radu se zahvalio svima koji su izašli na izbore u nedelju.

-Prvi put romska zajednica pokazala je jedinstvo kao nikada do sada. Naš grad prvi put ima predstavnika u romskom nacionalnom savetu. Hvala Romima iz Kikinde na ukazanom poverenju, dokazali smo da smo se konačno mi Romi ujedinili oko ideje da svim našim sunarodnicima pružimo priliku za bolje sutra i da obostranim poverenjem, trudom i radom možemo postići naše ciljeve, da naša deca žive bolje- ističe Radu.

Željko Radu je kao đak generacije završio Ekonomsko-trgovinsku školu u Kikindi. Potom je upisao Ekonomski fakultet u Subotici i to kao prvi na listi sa maksimalnih 100 bodova. Nakon kraćeg boravka u inostranstvu, sa porodicom se vratio u rodnu Kikindu. Predsednik je Udruženja „Romski oblak mašte” koje neguje tradiciju i kulturu Roma.

-Cilj Saveta je da sačuvamo integritet Roma, kroz negovanje kulture, jezika i očuvanje tradicije. i da Rome približimo institucijama, kako kroz ekonomski napredak tako i poboljšanje uslova stanovanja. Najveći zadatak nam je da kroz obrazovanje unapredimo život Roma, jer je samo obrazovanje izlaz iz začaranog kruga siromaštva- naglašava Radu.

(VIDEO) Na Starom jezeru uređeni kanali – u planu su i novi sadržaji

Igor Crnogorac novembar 15, 2022

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, i izvršna direktorica Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“, Danka Vasiljević, obišli su danas završne radove na uređenju kanalske mreže na Starom jezeru.

– Uređuje se oko 30 kilometara kanala u trima katastarskim opštinama: Kikinda, Bašaid i Banatska Topola. Uklonjeno je više od 260 hiljada kvadratnih metara vegetacije i izmuljeno je preko 40 hiljada kubnih metara iz kanalske mreže. Deo se rasipa u okolini kanala, a tamo gde to nije moguće, transportuje se na pogodne lokacije. Osim toga, očišćeni su i propusti koji su se u prethodnom periodu začepili od mulja – izjavila je Vasiljevićeva.

U pitanju je završna faza uređenja kanalske mreže, koju sprovode Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Grad Kikinda i „Vode Vojvodine“. Ukupna vrednost radova je 40 miliona dinara, a izvođač je Vodoprivredno društvo „Srednji Banat“, koje je teritorijalno nadležno za ovo područje. Gradonačelnik Lukač podsetio je da ova saradnja traje već 15 godina.

– Nastavljamo dobru praksu. Sada se uređuje severni krak kanalske mreže, ali mi kontinuirano radimo na uređenju i održavanju Starog jezera. U narednom periodu biće još projekata za dodatno uređenje, kako bi ova oaza u centru grada dobila nove sadržaje i novu dimenziju. Planiramo da, s rumunskim partnerima, u okviru prekogranične saradnje, apliciramo sa projektima kojima bismo, možda, čak i oživeli reku Galadsku.

U izgradnju parkovskih površina, 700 metara staza, mobilijar, klupe i rasvetu s druge strane kanala, Kikinda je, ove godine, uložila 413 hiljada evra, od kojih je 85 odsto dobijeno na konkursu Intereg IPA programa prekogranične saradnje. Zasađene su 34 vrste zelenila i napravljeno brdo za sankanje.

Jedina prirodna vodena površina u Kikindi, Staro jezero, ukupne površine oko 5,1 hektar, ostatak je nekadašnje rečice Galadske koja je, kao ogranak reke Moriš, proticala kroz grad. Posle velikih poplava u 19. veku, izgradnjom nasipa radi zaštite stanovništva, Galadska je odsečena od Moriša i dotok vode je postepeno prestao.

Šezdesetih godina prošlog veka, Staro jezero ili Štefančeva bara, uređena je kao gradsko kupalište. Problemi s dotokom tekuće vode bili su sve veći i, vremenom, samo jezero je zapušteno, kao i prostor oko njega. Prvo veće uređenje ovog prostora preduzeto je pre petnaestak godina. Mostići su napravljeni 2016. godine, a uređenjem površina preko kanala, proširen i ulepšan prostor postaje ekskluzivno mesto za šetnju i rekreaciju, kako za Kikinđane, tako i za turiste, goste grada.

Ramona Tot izabrana za članicu Saveta mađarske nacionalne manjine

Jelena Trifunović novembar 15, 2022

Nakon redovnih izbora za članove saveta nacionalnih manjina održanih u nedelju 13. novembra, Republička izborna komisija utvrdila je preliminarne rezultate. Članica novog sastava Saveta mađarske nacionalne manjine biće Ramona Tot, treća na izbornoj listi „Mađarska sloga“. U Kikindi na posebnom biračkom spisku upisano je 3.650 građana mađarske nacionalnosti, a na glasanje je izašlo 36 odsto. Ramona Tot zahvalila se svima koji su podržali listu „Mađarska sloga“.

-Zadovoljni smo ishodom izbornog dana, ali uvek može i bolje. Međutim, imamo u vidu da su glasači mađarske nacionalnosti, posebno oni koji imaju dvojno državljanstvo, učestvovali na trećim izborima ove godine. Deo mojih obaveza, pre svega, biće održavanje mađarskog obrazovanja, upotrebe jezika i kulture u našem regionu. Sa ponosom ću predstavljati banatska naselja, jer znam, kao rukovodilac jedne kulturne ustanove, da nam nije nimalo lako da opstanemo zbog emigracije i asimilacije. Jedan od mojih glavnih ciljeva je da se obrazovne, crkvene i kulturne institucije ujedine i ojačaju, očuvaju identitet mađarskih građana Vojvodine- kaže Ramona Tot koja je u Gradskom veću zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici. Po obrazovanju je profesorka mađarskog jezika i književnosti i rukovodi radom KUD-a „Eđšeg“.

Kako ocenjuje, dosadašnji rad Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine bio je veoma uspešan, sa konkretnim rezultatima.

– Zahvaljujući Mađarskom nacionalnom savetu, u vrtiću „Naša radost“ 2017. godine otvoren je celodnevni boravak na mađarskom jeziku, a osnovne škole „Feješ Klara“ u Kikindi i „Mora Karalj“ u Sajanu postale su škole od posebnog značaja. Ne smemo zaboraviti ni stipendije za studente, kao ni mogućnost da, ukoliko nastave studije u Novom Sadu, uz minimalan iznos koriste internat „Evropa“. Mnogo dugujemo radu Mađarskog nacionalnog saveta, svi moramo da vodimo računa o tome, ali sam sigurna da će i novi sastav efikasno raditi u naredne četiri godine- ističe Tot.

Predstavnici Saveta biraju se na mandat od četiri godine, a najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji, mađarska, na te izbore izašla je sa jednom listom – „Mađarska sloga“. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine broji 35 članova.

(VIDEO) Sednica Gradskog veća u Ruskom Selu: Novi gostinski objekat u „Torontalu“ za razvoj seoskog turizma

Jelena Trifunović novembar 14, 2022

Sednica Gradskog veća održana danas u Etno kući „Torontal“ u Ruskom Selu bila je prilika da gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima obiđe novoizgrađeni objekat ovog atraktivnog kompleksa. Izgradnjom gostinske kuće sa šest trokrevetnih soba, sa restoranom i pratećim prostorijama prošireni su smeštajni kapaciteti u „Torontalu“ i dat novi zamajac razvoju seoskog turizma.

-Udruženje „Torontal“ je osnovano 2004.godine i praktično na 18. rođendan možemo da se pohvalimo novim sadržajem- konkretan je Šandor Talpai, predsednik ovog udruženja.

-Objekat je veoma značajan, pogotovo zbog toga što u selima nema objekata za smeštaj turista,a postoji potreba. Vreme je da na pravi način krenemo sa seoskim turizmom. Do sada smo imali dve trokrevetne sobe, ali to nije bilo dovoljno. Pored dosadašnjeg cilja –očuvanja tradicije, običaja i kulture mađarskog naroda, želimo da razvijamo seoski turizam i budemo oslonac razvoju preduzetništva. Mogu da obećam da će Rusko Selo biti jedno od najrazvijenijih u narednom periodu- poručuje Talpai.

U idiličnom ambijentu etno-kuće posetiocima se nude brojni sadržaji. Tu je jezero, teniski tereni, radionice grnčarije, veza i tkanja, suvenirnica, restoran… Izgradnju gostinske sobe finansirao je Mađarski nacionalni savet i Vlada Mađarske sa 18 miliona dinara, a pomoć je pružio i Grad.

-Izuzetno nam je drago da vidimo da se započeti projekti uspešno završavaju, da Grad i Mesna zajednica zajedno sa nacionalnim manjinama i udruženjem „Torontal“ dobro sarađuju što rezultira novim sadržajima i napretkom- kaže gradonačelnik Nikola Lukač.

-Ulaganja u sela su od posebnog značaja. Siguran sam da će turisti koji rado dolaze u Kikindu i naša sela, biti zadovoljni. Ovde vidimo da i drugi izvori finansiranja, kada postoje dobre reference, kao što ih ima „Torontal“ ulažu u razvojne projekte. Vodićemo računa o građanima koji žive u mesnim zajednicama i uveren sam da će ovaj dobar primer preuzeti i druge mesne zajednice- ističe Lukač.

Današnja sednica Gradskog veća održana u Ruskom Selu nastavak je prakse da se sednice održavaju i u mesnim zajednicama kako bi se zajednički sumirali rezultati i definisali dalji planovi.

-Mi se borimo za svakog stanovnika sela, da selo održimo u životu. Saradnja sa gradom i sa „Torontalom“ je vrlo značajna. Na sednici Veća želimo i da razmotrimo dalju saradnju, i perspektive razvoja Ruskog Sela, ukazuje Vedran Đurasović, potpredsednik Saveta Mesne zajednice.

Besplatne kuće u selima do sada dobile 53 porodice na području Grada

Igor Crnogorac novembar 14, 2022

Bespovratna sredstva za kupovinu seoske kuće sa okućnicom dodeljuju se po Uredbi Vlade i na konkursu Ministarstva za brigu o selu od prošle godine. Pravo da konkurišu imaju parovi u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, mlađi od 45 godina, samohrani roditelji i mladi poljoprivrednici. Do isteka drugog konkursa, 1. novembra, sa područja Grada bilo je 199 zahteva.

– Zahtevi se prvo dostavljaju Komisiji u Gradskoj upravi koja utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za konkurisanje u Ministarstvu – kaže Ljuban Sredić, u Gradskom veću zadužen za poljoprivredu i mesne zajednice. – Najčešća nepravilnost bila je pogrešna procena vrednosti nekretnine. Događalo se da se prodavac i kupci dogovore da kuća vredi mnogo više, u nameri da razliku u ceni podele. Zato naša komisija procenjuje vrednost kuće i proverava ostale uslove predviđene konkursom: da li je kuća uknjižena, da li ima ispravne instalacije, da nema opterećenja banke, da oni koji konkurišu nisu, u proteklih pet godina, prodali nekretninu.

Ove godine, za kupovinu kuće sa okućnicom, u lokalnu samoupravu stiglo je 99 zahteva. Posle provere, Gradska uprava odobrila je 68, koji su poslati nadležnom ministarstvu.

– Još uvek nemamo konačne podatke o tome koliko zahteva će biti odobreno u Ministarstvu jer je konkurs tek završen. Za sada znamo da je usvojeno 16 i imamo najavu da će ih, verovatno, biti odobreno još pet. Ministarstvo novac opredeljuje dok se ne potroši planirani godišnji budžet od 500 miliona dinara – objašnjava Sredić.

Prošle godine, komisiji je za proveru stiglo sto zahteva, od kojih je 60 ispunjavalo uslove. U ministarstvu su odobrena 32, za koja su, ukupno izdvojena oko 32 miliona dinara.

Konkursom je određeno da je najviši iznos koji zainteresovani mogu da potražuju 1,2 miliona, a do sada su, mladi bračni parovi, u proseku, dobijali milion dinara. Najviše je bilo onih koji su u svojim selima pronalazili nekretninu, mada je bilo i parova iz grada koji su odlazili na selo. Uglavnom su to višečlane porodice sa malom decom, kaže Sredić i napominje da je obaveza onih koji planiraju da konkurišu za bespovratna sredstva da sami pronađi kuću koja se prodaje i da realno odrede njenu vrednost. Pravo na novac od države imaju i samohrani roditelji i mladi poljoprivrednici, ali i partneri u vanbračnoj zajednici.

– Mi smo, u lokalnoj samoupravi, odmah po raspisivanju konkursa bili spremni da obrađujemo zahteve i da što brže uradimo svoj deo posla, kako bi prijave na konkurs što pre stizale u Ministarstvo. Nemamo zvanične podatke o tome kolika je zainteresovanost u drugim gradovima i opštinama, osim što znamo da je resorni ministar, Milan Krkobabić, prošle godine izjavio da je najviše prijava stiglo iz Bačke Palanke i Kikinde. Što se tiče područja Grada, u zahtevima su sva sela bila ravnomerno zastupljena, takođe su i cene nekretnina ujednačene.

Po dobijanju novca za kupovinu kuće, vlasnici su dužni da plate porez na prenos apsolutnih prava, što je 2,5 odsto vrednosti, da osiguraju kuću, i ne smeju da je opterete kreditom ni hipotekom pet godina, niti da je prodaju deset godina od kupovine.

Ministar Krkobabić najavio je nastavak programa jer je, kako je rekao, potrebno naseliti 150 hiljada praznih seoskih kuća, što je posao za celu deceniju. Dodao je da je interesovanje ogromno, da u Ministarstvo stiže 13 do 15 zahteva dnevno, što je oko pet hiljada na godišnjem nivou. Do prošlog meseca, sredstvima iz ovog programa, kupljena je ukupno 1.101 seoska kuća sa okućnicom, u više od sto jedinica lokalnih samouprava, u svim delovima Srbije.

Novembarski bazar: promocija, druženje i pazar

Jelena Trifunović novembar 12, 2022

Bazari koji se jednom mesečno održavaju na trgu ispred Gradske kuće postali su tradicija za izlagače i posetioce. I današnji Novembarski bazar upriličila je Turistička organizacija grada Kikinde. Brojni izlagači iz našeg grada, ali i okoline predstavili su svojih vrednih ruku dela.

Od ukrasnog bilja i cveća koje će oplemeniti vaš životni prostor, preko najrazličitijih ukrasnih predmeta za kuću, kreativnih odevnih aksesoara, raznovrsnih dekoracija, pa do prehrambenih proizvoda i pića nastalih u malim, ali uspešnim manufakturama naših vrednih sugrađana.

Bazare vole i posetioci jer su prilika da se upoznaju sa zanimljivim izloženim asortimanom, ali i novim proizvodima. Ako ste propustili današnji bazar, naredna prilika biće u decembru.

Podizanje ekološke svesti – „zeleni kviz“ Pokreta gorana

Igor Crnogorac novembar 10, 2022

U Kulturnom centru održan je ekološki kviz „Pokaži svetu kako čuvaš planetu“. Radi podizanja svesti mladih o zaštiti životne sredine „Zeleni kviz“ organizuje Pokret gorana Kikinde uz podršku Kancelarije za mlade i Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, i pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.

Najuspešniji su bili učenici OŠ „Đura Jakšić“. Pobedničku ekipu čine: Isidora Klenanc, Nikolija Mirkov i Mario Banjaš, koje je pripremala nastavnica biologije, Gordana Babić. Drugoplasirana je bila „plava“ ekipa iz OŠ „Sveti Sava“, a učenici škole „Jovan Popović“, „zeleni tim“, zauzeli su treće mesto.

– U svim igrama na početku bili smo najbolji. Ova tema je važna da bismo imali čistu životnu sredinu. Mislim da ljudi ne vode dovoljno računa o tome, smeće se svuda baca i ne reciklira se. Mi u školi čuvamo okolinu i sakupljamo čepove – kaže Isidora.

U takmičenju znanja i spretnosti učestvovalo je 30 učenika šestog i sedmog razreda deset osnovnih škola.

– „Zeleni kviz“ održan je drugi put i izazvao je veliko interesovanje osnovaca – kaže Nevena Mesaroš-Oličkov, zastupnica Građanskog udruženja Pokret gorana Kikinde. – Cilj ove aktivnosti je da učenici, na zabavan način, nauče kako se razvrstava otpad i da razumeju značaj očuvanja životne sredine.

Dunja Češić, koordinatorka Kancelarije za mlade, kaže da sa Pokretom gorana sarađuju dve godine.

– Podržali smo ovu ideju i naši volonteri su pomogli u organizaciji. To su, uglavnom, srednjoškolci koji se i na ovaj način edukuju o značaju zaštite zdrave životne sredine – rekla je Dunja Češić.

Programu je prisustvovala i Miroslava Krnić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave Kikinda.

– Veoma mi je drago što se u Kikindi budi aktivizam i volonterizam u idejama za zaštitu životne sredine – kaže Krnićeva. – Do sada je Sekretarijat pozivao udruženja građana, a sada članovi udruženja zovu nas. Svi imamo isti cilj – buđenje ekološke svesti svih građana.

Svi učesnici kviza dobili su vaučere za kupovinu sadnica drveća ili cveća kako bi oplemenili svoj školski prostor, a tri prvoplasirane ekipe nagrađene su i „zelenom“ ekskurzijom, posetom Sremskim Karlovcima i Ekološkom centru „Radulovački“.

Novi ciklus za projekte prekogranične saradnje – u Kikindi održan prvi info-dan

Igor Crnogorac novembar 10, 2022

U svečanoj sali Gradske kuće u Kikindi danas je održana prva radionica – info dan Interreg IPA programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija u Srbiji.

– Od 2002. godine implementirali smo više od 170 projekata i, na taj način, privukli smo oko 20 miliona evra u Srednji Banat i deo Severnog Banata. Sve aktivnosti usmeravamo ka razvoju lokalnih samouprava – kaže Dejan Nenadović iz Regionalnog centra za društveno-ekonomski razvoj „Banat“ iz Zrenjanina.

Prva ovakva obuka u novom ciklusu održana je pre dva dana u Temišvaru, a danas u Kikindi prisustvovala joj je i direktorka Programa prekogranične saradnje, Oana Kristea. Ukupan budžet ciklusa koji traje od 2021. do 2027. godine veći je od 87 miliona evra, kaže Saša Tanackov, u Gradskom veću zadužen za privredu i investicije.

– Prvi poziv u ovom ciklusu traje od 1. oktobra do 1. februara 2023. godine i ima dva prioriteta: zaštitu životne sredine i upravljanje rizicima, i društveno-ekonomski razvoj. Za razliku od prethodnog ciklusa, imamo samo dve linije za apliciranje, što znači da će biti prilično veliko interesovanje za manje opcija. Za prvu prioritetnu liniju predviđeno je preko 11 miliona evra, a za drugu oko 13 miliona – rekao je Tanackov.

Gradonačelnik, Nikola Lukač, istakao je da je, poveravanjem organizacije info-dana, Kikindi ukazana vrelika čast.

– Indirektni i direktni korisnici potencijalno imaju odličnu priliku da konkurišu sa svojim projektima. U prethodna dva ciklusa mi smo, na kvalitetan način, iskoristili sredstva dobijena na ovom konkursu. Za novi ciklus takođe ćemo pažljivo izabrati projekte, one koje će Kikindi doneti benefite i poboljšati kvalitet života stanovnika – rekao je Lukač.

Gradonačelnik je, takođe, najavio da će Grad, u narednih desetak dana, obnoviti bratsku povelju sa Žomboljem, sa kojim se planira apliciranje po zajedničkim projektima.

Obuka o izradi budžeta projekata privukla je veliki broj zainteresovanih. U Udruženju sportskih ribolovaca i Mesnoj zajednici Nakovo odlučili su da konkurišu za sredstva kako bi završili sportsko-rekreativni centar u ovom mestu.

– Pravimo kompleks oko jezera, iza „Poletovog“ stadiona, da bismo i budućim generacijama ostavili nešto vredno i korisno, što će služiti na ponos našem mestu. Jezero je iskopano, imamo i struju i vodu, i jedan mali objekat koji smo već izgradili. Nadamo se da ćemo uspeti da dobijemo novac da završimo ceo projekat. Do sada su ulagali Grad i Mesna zajednica, dobili smo i dosta ličnih sredstava, a potrebno nam je još oko 17 miliona dinara da bismo sve završili – kaže Branislav Čubrilo – Rus, član Saveta Mesne zajednice i Upravnog odbora Udruženja sportskih ribolovaca u Nakovu.

Za realizaciju projekata po Programu prekogranične saradnje, na teritoriju Grada slilo se preko 2,4 miliona evra; najznačajniji su povezani sa graničnim prelazom Nakovo-Lunga.

Arheološka iskopavanja na lokalitetu Gradište u Iđošu privedena kraju

Jelena Trifunović novembar 10, 2022

U toku septembra i oktobra realizovana je deveta kampanja arheoloških iskopavanja na lokalitetu Gradište koji se nalazi na obodu atara Iđoša, oko sedam kilometara udaljen od Kikinde. Poznat je pod nekoliko imena, od kojih je jedno i Slovenski grad. Nastanjen je bio, sa prekidima, od perioda starijeg neolita do srednjeg veka.

Lokalitet je proglašen za arheološko nalazište i kulturno dobro od velikog značaja i do sada je iskopavan u više navrata, 1913, 1947, 1948, kao i 1972. godine. Zbog tada nedovoljno razvijenih arheoloških metoda uočena je potreba novog istraživanja ovog veoma značajnog nalazišta sada najnovijim tehnikama i analizama. Projekat sistematskih arheoloških istraživanja startovao je u 2014. godini, navodi Neda Mirković Marić iz subotičkog Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

– Ove sezone nastavljena su istraživanja sonde na uzvišenju neolitskog dela lokaliteta, gde se iskopava deo ispod poznoneolitske kuće, dimenzija 9×6 metara, koja je istraživana prošlih sezona, a detektovana zahvaljujući rezultatima geofizičkih snimanja iz 2014. godine. Oblast severnog Banata u neolitu bila je zona u kojoj su se mešali uticaji potiske kulture, rasprostranjene na teritoriji današnje Mađarske i vinčanske kulture, koja se prostirala na teritoriji severnog i srednjeg Balkana (današnja Srbija, deo Rumunije, Makedonije, Bosne). U toku 2022. definisani su ruševinski slojevi najranijih vinčanskih kuća, te se stiglo do nivoa prvobitnog humusa- kaže Mirković Marić.

Cilj iskopavanja na ovom delu lokaliteta je precizno definisanje stratigrafije. Iskopavanje na bronzanodopskom delu lokaliteta iz prethodnih godina, koje je realizovano u saradnji sa stručnjacima iz Univerzitetskog koledža u Dablinu dalo je nove rezultate o načinu izgradnje rovova i odbrambenih sistema utvrđenja.

Od 2015. do 2019. na lokalitetu se održavala i Međunarodna škole arheologije na kojoj su učestvovali studenti Škole istorije, arheologije i religije Univerziteta u Kardifu (School of History, Archaeology and Religion, Cardiff University) Velika Britanija, Univerzitetskog koledža u Dablinu, Irska (University College Dublin, School of Archaeology), kao i sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sem terenskog rada, studenti su se upoznali sa procesom rada u terenskoj laboratoriji nakon iskopavanja, učestvovali su u pranju, trijaži, sortiranju, obradi i crtanju nalaza. Takođe su dobili vredno iskustvo od specijalista eksperata za obradu različitih vrsta nalaza (ostataka faune, artefakata od okresanog kamena, keramike) i upoznali se sa neolitom i bronzanim dobom Banata i jugoistočne Evrope.

– Do sada su u okviru devet godina trajanja projekta izvršena geološka bušenja, geofizička snimanja na površini od preko 18 hektara, kao i površinska prospekcija nalazišta i okoline, dok su se iskopavanja fokusirala na istraživanje nekoliko stambenih objekata na neolitskom delu lokaliteta i jama, struktura i odbrambenog sistema unutar i oko bronzanodobnog dela lokaliteta. Rezultati istraživanja će značajno unaprediti naša saznanja o načinu života neolitskih i bronzanodobnih stanovnika današnjeg Iđoša i banatske ravnice. Narednih godina planiran je rad na stručnoj, ali i popularnoj publikaciji, izložba i arheološke radionice- objašnjava arheološkinja.

Iskopavanja u toku 2022. godine u okviru Projekta sistematskih arheoloških istraživanja lokaliteta Gradište u Iđošu realizuje Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica u saradnji sa Balkanološkim institutom SANU i Narodnim muzejom Kikinda. Projekat je, kao i prethodnih godina, podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Naselje iz sedmog milenijuma pre nove ere

U najstarijem horizontu naseljavanja konstatovano je postojanje nalaza rano-neolitske starčevačke/kereš (7. i 6. milenijum pre naše ere). Zatim sledi horizont rane vinčanske kulture, a sledeću fazu čine ostaci naselja sa materijalom kasnog neolita, tj. vinčanske i potiske kulture (5. milenijum pre naše ere). Znatno veće je kasnije naselje sa ostacima dva koncentrična zemljana bedema prečika 250 m, koje se na osnovu nalaza može vezati u period poznog bronzanog doba i početka gvozdenog (kraj 2. milenijuma pre naše ere).

Град