Grad Arhive | Stranica 317 od 329

Kikinđanin zvanično Ginisovac: Triki s loptom čini čuda

Jelena Trifunović decembar 2, 2022

Popularni jutjuber i najbolji fristajl basketaš Nemanja Blažić Triki upisao se u Ginisovu knjigu rekorda, nakon što je 26. juna u Beogradu za jedan minut postigao 36 slip n slajda, odnosno discipline koja podrazumeva prevrtanje košarkaške lopte ispod nogu. Pre Trikija, taj rekord je držala devojka iz Harlem Globtrotersa, svetski poznatog, američkog egzibionističkog košarkaškog tima.

-Svi ste me tagovali na taj video kada je Ginis objavio i šta mi je preostalo nego da oborim taj rekod. Nisam uspeo iz prvog puta, prvi put mi je ispala lopta na 15 slip n slajdu, ali kada sam drugi put uzeo loptu u ruke, uradio sam 36 slip n slajda. Počelo je da mi se vrti u glavi na 17,18-om, ali sam izgurao do kraja. Kada sam završio toliko mi je bilo muka, loše, vrtelo mi se u glavi, ali sve za ovakve stvari- poverio se Triki svojim fanovima na Jutjubu i zahvalio im se na podršci i motivaciji.

Trikiju je stigao zvaničan sertifikat kao potvrda da se svrstao među Ginisovce.

-Ja sam to poslao i nemate pojma šta sam sve morao da radim da bih dokazao da sam uradio sa ispravnom loptom, da je taj video autentičan, da im pošaljem sirov snimak, jer su jedino to priznavali. Na kraju sam morao da ispitujem ljude iz FIBE, koji imaju njihovu licencu kako bi napisali izveštaj da je lopta koju sam koristio po njihovim standardima i standardima NBA-a. Ne znam koji sam Srbin po redu u Ginisovoj knjizi, ima nas jako malo, i ovo je za mene jedno veliko priznanje za sve što radim – rekao je Nemanja Blažić Triki.

Korisnici „Naše kuće“ dobili voćnjak sa 70 sadnica

Igor Crnogorac decembar 2, 2022

Korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite Kikinda, „Naše kuće“, danas su dobili 70 voćnih sadnica, donaciju „AKT Fondacije’’ iz Novog Sada. Oni su, uz predstavnike Fondacije i Grada učestvovali u akciji „Posadi voćku“ i zasadili voćnjak u bašti Centra.

„Akt fondacija“ je humanitarna organizacija koja pruža pomoć u elementarnim sredstvima svima koji su u potrebi. U Kikindu su danas doneli sadnice kruške, šljive, dunje, trešnje i višnje.

– Voćnjak će, nadamo se, podići kvalitet rada u Centru. Takođe, očekujemo da će, poklanjanjem voća, korisnici moći i da pomognu drugima – izjavila je Ilinka Pećanac, predstavnica Fondacije i dodala da je od te humanitarne organizacije do sada pomoć dobilo više od 20 ljudi širom sveta.

Korisnici „Naše kuće“ već uspešno uzgajaju začinsko bilje i povrće u svom plasteniku, što je odlična radna terapija i doprinos kuhinjskim zalihama.

– Mi smo poznati po tome što negujemo bilje, a sada ćemo moći od voća da pravimo i džemove, slatka i sokove. Uz to, fizički ćemo se aktivirati u uzgajanju voćnjaka – rekla je Cecilija Šajber, direktorica Centra.

Grad podržava akcije zaštite životne sredine, ozelenjavanja i sve aktivnosti kojima se unapređuje rad Centra za pružanje usluga socijalne zaštite, rekao je predsednik Skupštne Grada, Mladen Bogdan.

– Ovaj događaj je lep uvod u obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, 3. decembra. Čestitamo svima koji se trude i bore za njihov bolji položaj u društvu. Grad Kikinda će uvek pružiti podršku svima koji se zalažu da osobe sa invaliditetom imaju bolji položaj u društvu, da se smanje barijere i diskriminacija, kako bi svaka osoba sa invaliditetom vodila što kvalitetniji život – istakao je Bogdan.

U „Našoj kući“ dnevni boravak koristi 28 odraslih sa razvojnim smetnjama koji su danas s radošću dočekali svoj novi voćnjak.

Servis za registraciju vozila i dalje u prekidu

Jelena Trifunović decembar 2, 2022

Više sugrađana obratilo nam se zbog nemogućnosti da u Policijskoj upravi Kikinda završe poslove u vezi sa registracijom svojih vozila. Prekid u radu servisa, međutim, nije na nivou PU u Kikindi, već cele Srbije. Kako je saopštio MUP, do prekida rada servisa koji je namenjen za pružanje usluge registracije i produženja registracije vozila došlo je usled kvara na hardverskim komponentama informacionog sistema Ministarstva unutrašnjih poslova.

Stručne ekipe MUP-a rade na otklanjanju nastalog problema, čije se rešavanje očekuje u najskorije vreme, obavestili su javnost.

„Građani koji iz navedenih razloga nisu uspeli da izvrše produženje registracije svojih vozila, neće biti sankcionisani od strane saobraćajne policije“- stoji u zvaničnom saopštenju MUP-a.

Kako je u gostovanju na RTS jutros objasnio Zlatko Belencan, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije, policijski službenici na terenu su dobili instrukcije o postupanju u slučaju da zateknu vozilo kome je istekla registraciona nalepnica.

Ističe da se protiv njih neće pokretati prekršajni postupci, niti će se izdavati prekršajni nalozi, niti će se vozila kojima je istekla važnost registarskih nalepnica isključivati iz saobraćaja.

-Dokle god se ne uspostavi sistem, vozači kojima je istekla važnost registarske nalepnice neće biti sankcionisani. Zbog novonastale situacije, Uprava za upravne poslove MUP-a, organizovaće dodatno vreme da građani koji žele da registruju vozilo to učine, rekao je Belencan.

Zbog kvara na serveru, treći dan građani nisu u mogućnosti da registruju vozila. Ostali servisi Ministarstva unutrašnjih poslova rade nesmetano.

Pojačana kontrola saobraćaja

Saobraćajna policija će, od 5. do 11. decembra sprovesti pojačanu kontrolu saobraćaja koja će biti usmerena na kontrolu vožnje u alkoholisanom stanju i pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, kao i na prekoračenja brzine.

316875122_846906063223525_2532863249202926110_n

Milan je jedva preživeo saobraćajnu nesreću: Danas prenosi važnu poruku

Jelena Trifunović decembar 1, 2022

Požarevljanin Milan Mitić (34) imao je 22 godine kada je teško stradao u saobraćajnoj nesreći. Vožnja motora u alkoholisanom stanju zamalo ga je koštala života. Bio je 40 dana u komi sa frakturom lobanje, ali život mu je pružio drugu šansu. Danas je koristi da bi prenosio važnu poruku.

-Bilo je to 2010. godine. Drug i ja smo, vidno pijani izašli iz kafića i seli na motore i brzinom od 170 km na sat uleteli u krivinu. Moj motor isprva nije hteo da upali, kao da mi je sam Bog davao znak, ali ja sam bio tvrdoglav i đavolje uporan da krenem. Mimoišli smo se sa sanitetom, a oni su unutra prokomentarisali: ove ćemo noćas da sakupljamo. Svega nekoliko minuta kasnije, tako je i bilo. U krivini sam poleteo, udario u ivičnjak i glavom polomio tri drvena stuba koja su držala trem od prodavnice.

Nisam nosio kacigu, a drug jeste. On je polomio ruku i operisao diskus herniju, dok sam ja bio životno ugrožen. Imao sam frakturu lobanje. Tokom perioda u komi dobio sam tri bakterije, pluća su mi se napunila vodom, dobio sam sepsu – svoje dramatično iskustvo Milan je podelio večeras na tribini posvećenoj vozačima motocikla i mopeda i njihovom bezbednom učešću u saobraćaju.

-Bio sam mlad, lud, tvrdoglav, nisam hteo da slušam šta su mi roditelji govorili, zbog čega se danas kajem. Šanse da preživim bile su jedan prema 10 miliona. Danas je moj cilj da obilazim gradove i prenosim lično iskustvo u nadi da drugi neće raditi to što sam radio ja- istakao je Milan. Danas radi u Gradskoj upravi Požarevca i aktivno učestvuje na ovakvim tribinama.

U Kikindi je u proteklih pet godina poginulo pet motociklista. U polovini slučajeva motociklisti stradaju sami, bez učešća drugog vozila, a razlozi su brzina, nepažnja, alkohol- predočio je rukovodilac Instituta za bezbednost saobraćaja Slaven Manović.

-Gradska uprava u Kikindi je propoznala važnost ovog problema i posvetila mu pažnju. Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja od 161 lokalne samouprave, Grad Kikinda se nalazi na 118 mestu. U odnosu na broj stanovnika, ima veliki broj poginulih i povređenih u saobraćajnim nezgodama. Za poslednjih pet godina poginulo je 25 osoba, od kojih su pet motociklisti. U odnosu na druge gradove, visok je procenat upotrebe kaciga u Kikindi, to mogu da pohvalim – rekao je Manović.

Tribinu u Centru za stručno usavršavanje organizovao je gradski Savet za bezbednost saobraćaja. Prisutni su sa punom pažnjom ispratili poučno predavanje koje nikog nije ostavilo ravnodušnim. A svako bi trebalo da ga odsluša jer učešćem u saobraćaju snosimo odgovornost za sopstveni, ali i za tuđe živote.

Dučić: Donacije predškolcima, prvacima i saobraćajnoj policiji

Tribini je prisustvovao i član Gradskog veća Miroslav Dučić koji je ukazao na brojne aktivnosti gradskog Saveta za bezbednost saobraćaja. Usmerene su ka različitim ciljnim grupama, a sve zarad povećanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

-Predškolcima ćemo podeliti buster sedišta, a poklon pakete dobiće i prvaci: knjigu Pažljivko, fluorescentni prsluk i blinker svetla za bicikle. Grad je pripremio i donaciju u opremi za saobraćajnu policiju. Uručićemo im čitač tahografa, neseser za uviđaje i dodatnu opremu koju su tražili- istakao je Dučić.

Iz gradskog budžeta poljoprivrednicima ove godine dodeljeno 15 miliona

Igor Crnogorac decembar 1, 2022

Iz budžeta grada u ovoj godini je za programe podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju izdvojeno 15 miliona dinara. Za 18 mera stiglo je 605 zahteva poljoprivrednih gazdinstava, od kojih su odbijena samo 22 – zbog nepotpune dokumentacije ili jer su sredstva za određenu meru već bila utrošena, kaže rukovodilac Odseka za poljoprivredu Gradske uprave, Dalibor Oličkov.

– Najinteresantnije su bile mere nabavke opreme za sistem „kap po kap“ i za bušenje bunara, zatim mere podrške mladima u ruralnim područjima, subvencionisanje troškova osiguranja useva i nabavke opreme za pčelarstvo. Za te četiri mere bilo je izdvojeno oko 8,5 miliona dinara, što je više od polovine budžeta za ove programe. Potrudićemo se da, i narednih godina, finansiramo mere koje su najviše tražene – objašnjava Oličkov

Najviše zahteva, ukupno 194, podneto je iz gazdinstava koja se bave ratarstvom i to za meru osiguranja useva.

– Mnogo zahteva imali smo i za novu meru u okviru stočarstva, koja je ove godine prvi put uvedena i odnosi se na subvencionisanje troškova matičenja – kaže Oličkov. – U te svrhe utrošeno je milion dinara.

S obzirom na to da je budžet ostvaren u potpunosti, u Odseku za poljoprivredu su sigurni da će za sledeću godinu moći da traže i više novca, kao i da će zadržati mere za koje je bila najveća zainteresovanost. Kažu da su u stalnom kontaktu sa poljoprivrednicima kako bi sagledali njihove potrebe za unapređenje proizvodnje i kako bi što bolje raspodelili budžetska sredstva.

U ovoj oblasti, Grad Kikinda će uskoro ostvariti još jednu značajnu saradnju. Na inicijativu zaposlenih na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ova ustanova i lokalna samouprava uskoro će potpisati sporazum o saradnji kojim će biti omogućena razmena informacija, znanja i iskustava, kaže Oličkov.

Studentima će biti omogućena praktična nastava na gazdinstvima i na oglednim poljima Poljoprivredne stručne službe. Takođe, postojanje sporazuma omogućiće Fakultetu i Gradu da, sa projektima u oblasti poljoprivrede, zajedno apliciraju za pristup IPA fondovima.

Sastali se sa Tamarom Vučić: Predstavnici Udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ nastavljaju bitku za uvođenje terapije

Jelena Trifunović decembar 1, 2022

Predstavnici Udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ u Ministarstvu spoljnih poslova sastali su se sa Tamarom Vučić, prvom damom Srbije i prof. dr Sanjom Radojević Škondrić, direktorkom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Tema sastanka bila je terapija za ovu retku bolest i značaj njene što ranije primene u našoj zemlji. Kako ističe sugrađanin Davor Terzin, predstavili su rad udruženja i predali deo dokumentacije o terapiji i kliničnim ispitivanjima.

-Poznat nam je humanitarni rad gospođe Tamare Vučić koja je svojim zalaganjem značajno doprinela da se na listu lekova o trošku fonda uvedu terapije protiv, takođe retkih bolesti, spinalne mišićne atrofije i cistične fibroze. Na sastanku smo predstavili sa čime se naša deca i mi kao roditelji susrećemo, jer ahondroplaziju svi povezuju sa niskim rastom, ali nije samo to, već dugi niz komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom. Terapija te komplikacije minimizira ili potpuno suzbija- ukazuje Davor Terzin, otac troipogodišnje Staše kojoj je dijagnostikovana ova retka bolest.

Jelena Hađasija, Danijela Stojanović i Davor Terzin, svo troje roditelji dece sa ahondoplazijom istakli su na sastanku da je prioritet u radu udruženja uvođenje terapije o trošku RFZO, ali i širenje svesti i edukacija o ovoj bolesti kao i pomoć roditeljima i odraslima koji se sa njom suočavaju. Terapija godišnje za dete košta više od 270.000 evra, a lek se uspešno koristi u Italiji, Austriji, Nemačkoj, Sloveniji, Rusiji.

– Naša deca idu u vrtić i škole, pa je potrebno i da javnost upoznamo sa ovom bolešću. Da bi se terapija uvela i u našoj zemlji, postoje određene procedure i mi preduzimamo dalje korake. Dug je put, ali smo istrajni. Sastanak je bio veoma uspešan, Tamara Vučić i Sanja Škondrić iskazale su razumevanje i podršku za našu borbu i uputile nas na dalje korake. U ovom momentu indikovano je desetak dece za terapiju- navodi Davor. Nadu i optimizam ulila mu je i najava će se prilikom razmatranja budžeta za 2023. godinu uzeti u obzir i terapija za ahondoplaziju.

-Zahvaljujemo se svima koji nam pružaju maksimalnu podršku na ovom našem putu i podržavaju kampanju #hoćudarastem- ističe.

Sajt sa brojnim korisnim informacijama o ovoj bolesti, priručnik kao i stručni skup, takođe su u planu Udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ za naredni period.

Svetski dan borbe protiv HIV-a i AIDS-a – „Izjednačimo!“

Igor Crnogorac decembar 1, 2022

Svetski dan borbe protiv HIV-a i AIDS-a, 1. decembar, odvija se ove godine pod sloganom „Izjednačimo!“. Iz Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija za HIV i AIDS (UNAIDS) pozivaju da se razmotre nejednakosti koje koče napredak u završetku pandemije AIDS-a, sa ciljem da se do 2030. godine okonča ova globalna pretnja po zdravlje.

Povećana ranjivost na virus često je povezana sa pravnim i socijalnim faktorima, sa izloženošću rizičnim situacijama i stvara prepreke za pristup efikasnim i kvalitetnim uslugama prevencije, testiranja i lečenja HIV infekcije, navode u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Pandemija uzrokovana HIV-om je, do kraja 2021. godine, prema procenama UNAIDS-a, odnela više od 40 miliona života, dok je više od 84 miliona ljudi bilo inficirano. U istoj godini 1,5 milion ljudi je novoinficiran, što je za trećinu manje u odnosu na 2010. Za isti period, među decom je zabeleženo smanjenje novih HIV infekcija za 50 odsto.

Ipak, uz sve veći pristup efikasnoj prevenciji, dijagnostici, lečenju i nezi osoba inficiranih HIV-om, ova bolest postala je hronično zdravstveno stanje koje omogućava zaraženima da vode dug i produktivan život.

U prošloj godini 76 odsto odraslih i 52 odsto dece koja žive sa HIV-om u svetu primalo je doživotnu antiretrovirusnu (ARV) terapiju. Ova terapija je kombinacija nekoliko lekova koji se uzimaju svakog dana. Ona ne može da izleči HIV, odnosno da ga ukloni iz organizma, ali može da ga potisne i drži pod kontrolom.

Na taj način značajno se smanjuje količina virusa u organizmu, što omogućava imunom sistemu da se oporavi, čime se smanjuje i mogućnost dobijanja infekcija koje mogu biti fatalne. Takođe, što je veoma značajno, smanjuje rizik od prenošenja HIV-a.

Rizik od inficiranja HIV-om je za rizične grupe, u odnosu na opštu populaciju, veći: 35 puta među osobama koje injektiraju droge, 30 puta za žene koje se bave seksualnim radom, 28 puta među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima i 14 puta je veći za transrodne osobe.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, od početka epidemije, 1985. godine, do danas, u Srbiji su registrovane 4.524 osobe inficirane HIV-om, od kojih su 2.152 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1.336 umrlo. Samo ove godine dijagnostikovano je 152 inficiranih, što je za četvrtinu više nego u istom periodu 2021. Među prijavljenim HIV pozitivnim osobama bilo je 18 puta više muškaraca nego žena i većina je uzrasta od 20 do 49 godina.

Međutim, podaci pokazuju i to da se veliki broj inficiranih ne testira blagovremeno, što smanjuje mogućnost uspešnog lečenja i prevencije prenošenja virusa.

Na području Severnobanatskog okruga, od 2000. do 2022. godine registrovano je 22 pozitivnih na HIV, i svi su muškarci srednjih godina, kaže dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u Kikindi.

– Neophodno je dobro informisanje i odgovorno seksualno ponašanje jer je bolje ulagati u prevenciju nego u lečenje. Takođe, veoma je važno otkrivanje virusa na vreme jer je, uz blagovremeno uzimanje terapije nove generacije, moguć kvalitetniji život i manje zaražavanje – ističe dr Pecarski.

U aktivnosti povodom Dana borbe protiv HIV/AIDS-a, i ove godine uključio se i kikindski Crveni krst.

– Ceo decembar je u znaku edukacija koje organizujemo u srednjim školama jer smatramo da je informisanje mladih o HIV-u i AIDS-u od izuzetnog značaja – kaže Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda.

Iz kikindskog ZZJZ podsećaju da se kod njih, svakog radnog dana, od 8 do 14 sati, može proveriti HIV status, kao i zaraženost hepatitisom B i C. Testiranje je besplatno, dobrovoljno, anonimno i poverljivo.

Skupština usvojila izveštaj o devetomesečnoj realizaciji budžeta: Nastavljaju se ulaganja za bolji život građana

Jelena Trifunović novembar 30, 2022

Gradska kasa u prvih devet meseci ove godine prihodovala je 2,283 milijarde dinara što je 70 odsto u odnosu na godišnji plan, dok su rashodi nešto manji i iznose dve milijarde i 11 miliona dinara odnosno 62 odsto plana. Konsolidovani izveštaj o realizaciji budžeta u periodu od januara do septembra, obrazložila je na današnjoj sednici gradske skupštine zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

-Plan po kom poredimo iznosi 3,243 milijarde dinara. Realizacija prihoda je dobra i veća u odnosu na prošlu godinu kada je, za isti period, iznosila 66 odsto. Za oko 211 miliona smo prikupili i naplatili više prihoda u odnosu na lane. Prikupljeno je više novca od poreza, ali i od rudne rente. Više je prihodovano od poreza na dobit i kapitalne dobitke, poreza na zarade, poreza na imovinu, kao i poreza na prenos apsolutnih prava. Od rudne rente budžet je prihodovao 342 miliona što je 118 miliona više nego 2021.godine- rekla je zamenica gradonačelnika.

-Kod rashoda, tekuća potrošnja je u skladu sa planiranom, dok su kod komunalnih usluga rashodi veći zbog poskupljenja što nam je i bio signal da ovu stavku korigujemo kod rebalansa. Nešto niži procenat rashoda je zbog investicija koje će biti realizovane u poslednjem kvartalu godine. Završena je izgradnja kanalizacije u naselju Šumice, najveći deo projekta Ekolejks, deo završnih radova na pijaci, trafo stanica u industrijskoj zoni Rasadnik, ulaganja u PU „Dragoljub Udicki“ pred novu školsku godinu kao i u mesne zajednice, radovi na otvorenim bazenima i postavka led rasvete u SC „Jezero“. Realizacija investicija je, ipak, svega 26 odsto jer će najveći deo biti realizovan u poslednjem kvartalu, očekujemo još oko 200 miliona. Sledi rekonstrukcija vodovoda, izvođač će iduće nedelje biti uveden u posao. Završena je rekonstrukcija saobraćajnica u industrijskoj zoni Rasadnik u vrednosti 42 miliona, a kreće i otplata projekta led rasvete, to čeka na izvršenje- detaljno je predočila Jakšić Kiurski.

Lukač: Kapitalni projekti i pregovori sa investitorima

Ulaganja u kvalitetniji život svih građana na teritoriji grada Kikinde, biće nastavljena, a u toku su pregovori sa desetak investitora-ukazao je na današnjoj sednici gradske skupštine gradonačelnik Nikola Lukač.

-Ponosan sam i zadovoljan rezultatima u proteklih devet godina u Kikindi i deset godina u Srbiji, politika Aleksandra Vučića i Srpske naredne stranke je da brinemo o građanima. Nećemo se zaustaviti kada je u pitanju briga o mladima i o najstarijima. Lepo je čuti kako se na desetine porodica vratilo u naš grad i kada vidimo da se više dece rađa. U toku su, ali i predstoje nam značajna ulaganja, pomenuću samo neka: rekonstrukcija bolnice, brza saobraćajnica Sombor-Kikinda, fabrika vode, otvaranje graničnog prelaza, vodovod i kanalizacija, pijaca, rekonstrukcija zgrade RFZO i PIO fonda, nova zgrada Centra za socijalni rad, ulaganja u škole, sport, kulturu, mesne zajednice, putnu infrastrukturu.

-Sa desetak investitora pregovaramo da dođe bar jedna fabrika i u tome imamo podršku pokrajine i republike. Gledamo da ovde dođu kvalitetnije firme, sa većim platama. Naš cilj ostaje da svako selo bude ponos, a treba napomenuti i da su oko 50 kuća dobili mladi bračni parovi u selima, i biće ih još, ukupno skoro 70. Građani možda dugo čekaju da se realizuju neki projekti, ali hvala na razumevanju da ćemo sve rešavati, po prioritetima- istakao je gradonačelnik Lukač.

Srednjeročni plan grada

Skupština je usvojila odluku o pokretanju postupka za izradu i donošenje srednjeročnog plana grada čiju važnost je obrazložio Saša Tanackov, član Gradskog veća.

-Plan razvoja grada do 2030. godine kao krovni dokument smo usvojili, a razrada ovog strateškog dokumenta je srednjeročni plan koji se donosi za period od tri godine. Poklapa se za budžetom i projekcijama za naredne dve godine. Srednjeročni plan precizno razrađuje šta će biti urađeno koje godine i koja sredstva su potrebna. Predviđa i analizu prethodnog perioda. Primera radi, u Planu razvoja grada imali smo privredni razvoj, planirana je izgradnja industrijske zone Rasadnik, to smo i završili. Investicija vredna 82 miliona dinara je zajedničko finansiranje Ministarstva privrede i grada. Takođe, u segmentu ekologije, završili smo najobimnije radove iz prekograničnog projekta „Ekolejks“- istakao je Tanackov.

Raspisan konkurs za godišnje nagrade i priznanja Grada – predlozi se primaju do 20. decembra

Igor Crnogorac novembar 30, 2022

Komisija za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja raspisala je Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja za 2022. godinu.

Nagrada grada Kikinde, kao najviše priznanje, dodeljuje se fizičkom licu za dugogodišnji rad, lično zalaganje i izuzetne rezultate u svim oblastima stvaralaštva, čime je dat trajan doprinos razvoju grada Kikinde.

Gradska priznanja dodeljuju se fizičkim ili pravnim licima sa prebivalištem, sedištem na teritoriji grada Kikinde, za značajna ostvarenja u oblasti kulture, obrazovanja, zdravstva, privrede i preduzetništva, sporta, humanosti i dobrotvornog rada, postignuta u godini u kojoj se priznanje dodeljuje.

Predloge za dodelu nagrada i priznanja grada Kikinde mogu podneti preduzeća, ustanove, druge organizacije, organi i asocijacije, grupe građana i pojedinci sa teritorije grada Kikinde.

Predlog se dostavlja u pisanoj formi i treba da sadrži podatke o kandidatu i ishodima njegovog rada, obrazloženje, naznaku oblasti za koju se kandidat predlaže i eventualne dokaze koji potvrđuju navode obrazloženja.

Predloge treba dostaviti do 20. decembra 2022. godine, na adresu:

Grad Kikinda

Gradska uprava

Kancelarija br. 80

Trg srpskih dobrovoljaca 12

23300 Kikinda,

sa naznakom: za nagradu Grada Kikinde.

Kroz sovembarske radionice u muzeju prošlo 400 dece

Jelena Trifunović novembar 30, 2022

I ovaj Sovembar u Narodnom muzeju Kikinda bio je prilika za učenje, druženje i zabavu. Trajao je od 2. do 26. novembra. Kreativna, dramska, istraživačka, likovna i vajarska radionica bile su posvećene poznatim sugrađankama- sovama utinama kojima je Kikinda bila i ostala omiljeno zimovalište.

-U programima Sovembra učestvovalo je oko 400 dece različitih uzrasta, osnovaca, predškolaca…Za svakoga je bilo ponešto, Imali smo radne listove za mlađu decu i za onu malo stariju kojima je posebna zanimljivo bilo i istraživanje gvalica. To je interesantan način da saznaju čime se sova hrani- navodi Slavica Cvijetić, muzejski vodič.

Sovembar u muzeju organizovali su posećivali i vrtići i škole. Subotom se, na radionice, dolazilo porodično, sa decom za koju je ovo odličan način da saznaju više ne samo o sovama i prirodi, već i da se posetom muzeju zainteresuju za druge sadržaje ove ustanove kulture. Svi programi bili su besplatni.

Град