Град Архиве | Страница 305 од 329

Настављена свеобухватна реконструкција Опште болнице – велика улагања и у опрему

Igor Crnogorac јануар 18, 2023

Реконструкција Опште болнице, започета реновирањем зграде у којој су смештене психијатрија, трансфузиологија, физијатрија и патологија, настављена је после три месеца застоја. Радове је данас обишао помоћник градоначелника за развојне и инвестиционе пројекте Светислав Вукмирица.

– Цене су неконтролисано повећане, проблем је била и набавка материјала, посебно из увоза, због економске кризе изазване ратом у Украјини и поремећаја на тржишту. Поред тога, Канцеларија за јавна улагања трансформисана је у министарство, што је утицало на организацију посла – објаснио је Вукмирица.

Радови су започети крајем септембра 2021. године, међутим, због свега наведеног, извесно је да ће завршетак прве фазе радова, који подразумевају и реконструкцију две зграде у којима су Дечије одељење, палијативна нега, и Инфективно одељење, бити пробијени.

– Важно је да реконструкција буде урађена квалитетно. Обнављају се све инсталације – електричне, машинске, водоводне, развод медицинских гасова и побољшава се енергетска ефикасност – каже Вукмирица. – Министарство за јавна улагања обезбедиће и нову медицинску опрему за одељења која се сада уређују. Кикинда ће добити модерну и добро опремљену болницу.

За радове у првој фази Министарство је определило 330 милиона динара, а додатни трошкови увећаће овај износ за 40 милиона.

Обимни радови нису утицали на лечење и негу пацијената, рекла је в.д. директорица Опште болнице, др Весна Томин.

– Трудимо се да пацијенти не трпе. Проблем нам прави и ковид инфекција због које је заузет један део болнице. Међутим, пацијенти ни на који начин нису угрожени – каже др Томин. – У обновљеном простору пацијенти ће бити у светлим и топлим просторијама, а када буде завршена реконструкција читаве Болнице, биће уграђен и спољни лифт на згради у којој су четири одељења. Тада ће се и Одељење трансфузиологије изместити у нову зграду, у којој ће се налазити и банка крви. Уместо тог одељења, у старој згради биће јединица за продужено лечење што је, нажалост, веома потребно јер нам је становништво све старије.

У другој, много обимнијој фази, биће реконструисано 14 хиљада квадрата у новој згради Болнице, и изградиће се анекс са шест хиљада квадратних метара јер ће свака соба имати купатило, што ће умањити смештајне капацитете у постојећем објекту. Тада ће бити реновирана и управна зграда Болнице.

Пројектно-техничка документација чију израду финансира Град је завршена. Радови на реконструкцији у другој фази ће, према садашњим проценама, коштати око три милијарде динара и такође ће их платити Министарство за јавна улагања. Извођач радова је „Concord West“ из Београда.

326323525_559677162707546_3433400308258532960_n

„Совембарска бајка“ одушевила основце

Jelena Trifunović јануар 18, 2023

Промоцији књиге „Совембарска бајка“ у кикиндском Културном центру присуствовали су основци школе „Жарко Зрењанин“. На деци забаван и пријемчив начин, ауторке Наташе Јовановић, Ружица Голубовић – Совка и Јелка Кнежевић представиле су своје песме и илустрације. Између корица богато и маштовито илустроване књиге, налази се четрдесет песама- за малу и велику децу.

– Све песме су поучне и метафоричне, свака песма има поруку. У стихове смо уткале породичне и вредности у друштву, поруке о томе како се понаша у школи, како се негује пријатељство, чува љубав. Писале смо о совама, али на различите теме- о добу јуре и диносаурусима, Египту, Данима лудаје, спорту… Песме су за малу и велику децу јер ће и одрасли, уз ове песме, да се присете онога што су заборавили кад су били деца- објасниле су ауторке.

Цртежи сова Наташе Јовановић, графичке дизајнерке из Параћина, иницирали су „Совембарску бајку“, а заједничка љубав према овим симпатичним птицама повезала је ауторке из Београда, Параћина и Кикинде.

Издавач „Совембарске бајке“ је Културни центар, под покровитељством Града Кикинде.

Покрајинска секретарка Драгана Милошевић боравиће у четвртак у посети Кикинди

Jelena Trifunović јануар 18, 2023

Покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић боравиће у четвртак 19. јануара у посети Кикинди.

После радног састанка са градоначелником Николом Лукачем и његовим сарадницима у Градској кући, покрајинска секретарка Драгана Милошевић посетиће Народни музеј Кикинда и Академско друштво за неговање музике „Гусле“.

Лепе новости и планови у Банатској Тополи

Igor Crnogorac јануар 17, 2023

Становницима Банатске Тополе, најмање сеоске месне заједнице на подручју Кикинде, прошла година донела је лепе промене. Град је, сопственим средствима, откупио Дом културе чија је зграда, протеклих 17 година, била у приватном власништву. За око 800 становника овог места, то значи и да ће оживети друштвени живот, као и да ће се створити услови за активности најмлађих мештана.

– Зграда Дома културе није била у функцији, пропадала је годинама. За активности удружења имали смо само једну малу просторију у Добровољном ватрогасном друштву – каже председник Савета Месне заједнице, Недељко Цимеша. – Управо се ради пројекат за реконструкцију зграде Дома, надамо се да ће се са радовима започети ове године. Комплетно уређење коштаће око 5,5 милиона динара и сигурно је да неће све моћи ове године да се уради. Волели бисмо да се прво обнови сала са сценом, како би поново могло да почне да ради наше Културно-уметничко друштво.

Буџет ове Месне заједнице је, прошле године, био 3,2 милиона динара, каже Цимеша, а приоритети су одабрани и по учинку.

– Наши фудбалери су учинили су нас поноснима, постигли су велики успех, деле прво место са „Јединством“ из Новог Бечеја у Међуопштинској лиги, па смо, око стадиона ФК „Напредак“ обновили жичану ограду, поставили пластична седишта на трибинама и изградили шупу. Затим смо, у центру села, испред Дома културе, урадили кишну канализацију и све то коштало нас је 2,5 милиона динара – објашњава Цимеша.

У овој години план је да се, осим санације Дома, од новца из буџета уреди центар села. Биће изграђен паркинг, постављена два аутобуска стајалишта, укупно ће бити избетонирано 500 квадратних метара.

Бројна удружења пронаћи ће своје место у обновљеном Дому културе; сталне активности одржавају ловци, пензионери, Удружење жена и „Банатска жута пчела“, као и Риболовачко удружење „Мрена“ које, сваког августа, организује значајну манифестацију „Тополски котлић“. Регистрована је и „Сцена“ – у њој је радила драмска секција која ће, такође, бити обновљена, што ће и најмлађима донети квалитетне садржаје.

„Модернина“ бивалентна вакцина препоручује се одређеној категорији становништва

Igor Crnogorac јануар 17, 2023

У Кикинди је укупно дато 30 бустер доза најновије „Модернине“ бивалентне вакцине против корона вируса, подаци су Завода за јавно здравље.

– Ова вакцина даје се искључиво као бустер доза, значи да могу да је приме сви који су најмање једном вакцинисани против covid-а, вакцином било ког произвођача – рекла је за Кикиндски портал епидемиолог др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести у ЗЗЈЗ. – Вакцина садржи више сојева вируса, од првог, вуханског, до омикрона који је тренутно у циркулацији. Препоручује се старијима од 50 година и хроничним болесницима.

Нова „Модернина“ вакцина доступна је на пункту у Другој здравственој станици, у Светосавској улици, и тренутно је на располагању 30 доза.

У Кикинди постигнута колективна заштита од малих богиња, али још увек постоји опасност од епидемије

Igor Crnogorac јануар 16, 2023

У Севернобанатском округу обухват вакцинисаних ММR вакцином је веома висок, имунизовано је више од 95 одсто деце, потврђено је за Кикиндски портал у Заводу за јавно здравље. Кикинда је, поред Суботице и Бора, град са највећим обухватом вакцинације. Овако висок проценат сматра се довољним за стварање колективне заштите.

Пошто су троје невакцинисане деце и једна одрасла особа непознатог вакциналног статуса у Смедереву оболели од малих богиња (морбила), у овом граду проглашена је епидемија. Истовремено, из „Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут“ пооштрили су надзор и наложили ревизију вакциналних картона у читавој држави.

– У Кикинди још увек нема сумњи на мале богиње и ми нисмо имали проблема са вакцинацијом. Након што смо, 12. јануара, дан пошто је вирус потврђен у Смедереву, добили допис из „Батут“-а, послали смо обавештење свим здравственим установама о актуелној епидемиолошкој ситуацији. Подсетили смо их на начин на који се ради хитно обавештавање дежурног епидемиолога уколико постоји сумња на мале богиње. Наложена је и хитна ревизија вакциналне картотеке, евиденција невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце, и спровођење њихове вакцинације. Наредног дана накнадно је вакцинисано још двоје деце у Кањижи – каже докторка Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода.

Иако је у Округу висок обухват имунизацијом, уколико у Србији дође до епидемије већих размера, она би могла да се „прелије“ и на наше подручје, каже докторка Пецарски, што се већ догодило 2007. и 2015. године, када је до ширења болести долазило управо због невакцинисаних, непотпуно вакцинисаних и одраслих који су били имунизовани само једном дозом, по тадашњем календару вакцинације. Деца су нам у високој мери заштићена, чак и уколико дође до „пробоја вакцинације“.

Опасност од ширења епидемије из Смедерева повећава и чињеница да је проценат вакцинисаних у Србији само 74,8 одсто. Неславни рекорд држи Нови Сад, у којем је вакцинисано тек свако четврто дете или 26 одсто. Интернет и антивакцинални лоби нанели су огромну штету тврдећи да ММR вакцина изазива аутизам, што стручњаци одучно и упорно негирају. Све је почело 1998. године, када је познати научни часопис „Ленсет (импакт фактор 44)“ објавио студију Ендруја Вејкфилда која повезује ММR вакцине са појавом аутизма. Рад је врло брзо повучен због неадекватног узорка, у часопису је објављено извињење читаоцима, али штета је већ била учињена.

ММR вакцина пружа заштиту од малих богиња, заушки и рубеола, болести које су биле сузбијене управо захваљујући вакцинацији. Прва доза даје се детету са навршених 12 месеци, а друга пред полазак у школу, најкасније месец дана пре уласка у колектив, како би се створио довољан број антитела. Дете не би требало да уђе у колектив, а да није заштићено ММR вакцином, каже докторка Пецарски.

Особе које нису вакцинисане или су примиле само једну дозу, треба да се вакцинишу до навршених 18 година, а могуће је то учинити и касније. Контакти оболелих који немају стечени имунитет потребно је да се вакцинишу ММR вакцином што пре, а најкасније 72 сата од контакта.

Контраиндикације за ову вакцину су стања смањеног имунитета због тешких болести, и трудноћа. Дете које, из медицинских разлога, не може да прими вакцину има више разлога да се плаши малих богиња него грипа, истичу лекари – грипозно дете може да зарази двоје, а дете заражено морбилама чак 12 до 18 деце.

Мале богиње преносе се капљичним путем и ундиректно, преко предмета који су контаминирани, а оболеле особе заразне су два до четири дана пре и четири дана након избијања оспе. Почетак болести карактеришу повишена температура, малаксалост, црвене и водњикаве очи, цурење из носа и кашаљ. Црвена оспа јавља се прво на лицу, а потом се шири на врат, труп и екстремитете.

Ова болест, у 30 одсто случајева, може да доведе до компликација, чак и до озбиљне упале мозга и смртног исхода. Тешке клиничке слике чешће су код деце млађе од пет година и код старијих од 20 година.

Када до епидемије дође, болест се веома брзо шири у популацији без имунитета, што се догодило пред пандемију, када је било и 15 смртних случајева, речено је у Удружењу за јавно здравље Србије. Лекари упозоравају да, одбијањем вакцинације, родитељи угрожавају своју, али и туђу децу која, због здравственог стања, нису у могућности да приме вакцину.

Оливера Лазић, добитница награде „Др Павле Кенђелац“: Школа је била и остала у мом срцу

Jelena Trifunović јануар 16, 2023

За трајан допринос развоју образовања и просветном раду, дугогодишња директорица Основне школе „Вук Караџић“ Оливера Лазић која је у октобру прошле године отишла у заслужену пензију, награђена је високим градским признањем „Др Павле Кенђелац“. Награда јој је уручена на свечаности поводом обележавања Дана града. У просвети је радила 32 године, од којих је пуне две деценије успешно водила кикиндску основну школу коју је и сама похађала.

-Након што сам дипломирала енглески језик на Филозофском факултету у Новом Сад, најпре сам радила као преводилац шест година. Био је то леп посао, путовала сам и у Велику Британију , али одувек ме је привлачила школа и настава. Без великог размишљања, једног дана сам решила да позовем све школе и проверим да ли им је потребан професор енглеског језика. Прво сам позвала ОШ „Вук Караџић“ јер сам била ђак те школе. Одговор је био потврдан и након сусрета са тадашњим директором Ђорђем Младеновићем, одмах сам почела да радим. Био је то почетак другог полугодишта 1990. године- присећа се наша саговорница у разговору за Кикиндски портал.

На место директора школе, дошла је сасвим случајно. Испред Наставничког већа, била је чланица Школског одбора, а како тадашњој директорици није изгласано поверење, предложено је да Оливера преузме руководеће место, док се ситуација не реши.

-Извршили су притисак да будем в.д. шест месеци, да се прихватим тога. Брзо се све одвило и прихватила сам. То је био јул, време распуста. Полако сам кренула да радим тај посао и када сам схватила да нешто могу да урадим и променим, заволела га –прича Лазићева. Ни данас нема дилему да је изабрала прави животни позив.

-Посао је диван, да сам сад млада и да треба да одлучим којим путем да кренем, који факултет да упишем, поново бих исто изабрала. Био је леп рад са децом, сарадња са колегама. Школа је била мој други дом. Заиста је привилегија кад човек ради посао који воли. Имала сам и веома добру сарадњу са колективом где су дивни међуљудски односи и атмосфера која ми, морам признати, недостаје у пензији- искрена је Оливера Лазић.

Да је заиста тако, сведочи протекло, преправљено емоцијама, обележавање дана школе. Оливери у част, колеге су снимиле кратак филм, емитован том приликом, а дирљивој атмосфери допринео је и наступ хора „Атендите“ који води диригенткиња Биљана Јеремић. Јеремићева је раније руководила хором у школи „Вук Караџић“.

-Дошла сам као пензионер први пут. Нисам ни претпоставила шта је колектив припремио. Толико пуно емоција, и сад сам узбуђена и срећна због тога. Наш школски хор веома успешно, својевремено је водила Биљана Јеремић. Толико нас је све увесељавала у колективу, уз песму. Учествовали смо и освајали признања на бројним фестивалима, путовали у Италију, Белгију, Чешку, Аустрију. Било је то дивно искуство за децу и за школу- каже Лазићева.

Мера и доследност позиву

Иако не спори да се позиција просветних радника променила протеклих деценија, наша саговорница истиче да је неопходно остати доследан позиву и професији.
-Пронаћи исправан став, прави однос у одељенској заједници. Професор треба, до одређене мере, да буде строг, уколико је правичан према свим ученицима. Важна је и сарадња са родитељима, и ту треба пронаћи праву меру- напомиње.

Школа „Вук Караџић“ данас броји скоро 400 ђака. Када су почела да се гасе одељења по школама, успели су да оформе још једно.

Особености школе „Вук Караџић“

Доделом бронзане, сребрне и златне читалачке значке на крају сваке школске године, ђаци се континуирано подстичу да читају. Захваљујући ентузијазму колега, унапређен је часопис „Основац“ који је покренут још шездесетих година. Квалитет рада потврђен је и пре неколико година када је проглашен најбољим школским часописом у држави.

Специфичност школе је и Фонд „Велинка Тешин“, који књигама награђује ученике за успехе из српског језика и књижевности.

-Седеле смо у клупи у основној школи, заједно уписале енглески језик и књижевност у Новом Саду, али се Велинка, након што смо апсолвирали, нажалост, разболела и преминула. Фонд ће наставити да живи у нашој школи. За успешан рад образовне институције важни су њени успеси и начин на који се представља у заједници, али никада нисам била присталица да се школа пошто-пото појављује у јавности, већ само када за то постоје добри разлози- открива Оливера Лазић у разговору за Кикиндски портал.

Андријана у хуманој, животној мисији

Igor Crnogorac јануар 14, 2023

Кикинђанка Андријана Гајин добитница је Градског признања „Меланија Николић Гаичић“ за 2022. годину, за хуманитарни рад и исказано доброчинство. Андријана има и хумано занимање, она је медицинска сестра на Одељењу хемодијализе у Општој болници. Хуманитарним радом бави се пуних осам година, од када је њена потреба да помаже другима постала и њен начин живота.

– Почело је тако што сам учествовала у акцијама прикупљања помоћи, уплаћивала новац и помагала колико сам могла. Све се интензивирало када се прикупљала помоћ за малу Калину. Сама сам организовала акције на Фејсбуку – лицитације и наградне игре. Активирала сам суграђане тако што сам улазила редом – у пицерије, цвећаре… Испричам им о својој хуманитарној акцији и некада добијем пицу и два пића, букет цвећа, услугу у фризерском салону, нешто што ће бити поклон у наградној игри. Позовем, затим, на Фејсбуку, своје пријатеље да учествују, да донирају минимум 200 динара, или да уз то и пошаљу СМС, уколико прикупљамо новац за неког преко Фондације Александар Шапић. Свако добије свој број и онда, уживо, такође на Фејсбуку, извлачимо добитника награде. Дешавало се да немам шта да понудим као награду, онда сама, кад добијем плату, купим нешто ново, на пример пеглу за косу, организујем наградну игру и прикупимо новац – прича Андријана.

После акције за Калину, прикупљао се новац за малу Тису, а у међувремену и за многе у Фондацији Александра Шапића. Нажалост, увек има неког коме је потребна помоћ, али и много дивних људи који су спремни да помогну, каже Андријана.

– У првој наградној игри имала сам само пет учесника и била сам пресрећна. Сада их, увек, има више од сто. Људи се јављају, сами нуде своје производе и услуге, и акције се стално одвијају. Невероватно је колико има хуманих људи који често не желе ни да их наведем као донаторе. За Дамјана Петрова сакупили смо 26 хиљада динара, сада смо сакупљали новац, храну и лекове за једну девојчицу која болује од целикалије.

Ово је само део активности јер Андријана је стално у акцији. На Фејсбуку има готово три хиљаде пријатеља. Биланс свих доброчинстава готово је немогуће извести – поклања се у роби, услугама, новцу, СМС порукама. Андријана каже да је успела да израчуна да је, само у протекле две године, сакупљено и упућено најугроженијима, милион динара у новцу од наградних игара и продаје ствари, и у хуманитарним СМС порукама.

Најважније од свега је што дародавци, донатори, сви хумани људи који учествују у Андријаниним наградним играма и акцијама, увек тачно знају коме је и колико новца, ствари, намештаја, лекова, хране, отишло. Андријана све документује и поставља на свој Фејсбук профил како би све информације биле доступне и, разуме се, како би оправдала поверење свих добрих људи које окупља око себе. Ту су, такође, и сва имена доброчинитеља, осим оних који дарују анонимно.

Прошле године је, уз помоћ пријатеља и многих племенитих људи, остварила можда и највећи подухват. За породицу Мијатовић, комплетно је реновирала и опремила стан који је у простору некадашње бициклане био неуслован за самохраног оца са децом.

– Познајем девојчицу из те породице јер је школска другарица моје ћерке – каже Андријана. – Чим сам видела у каквим условима живе, предложила сам њеном оцу да помогнем. Много дивних људи се одазвало и помогло, од обезбеђивања смештаја за породицу док трају радови, до беле технике и намештаја. Прочуло се за акцију и људи су се сами јављали, донирали новац и ствари, иселили и уселили намештај, кречили, малтерисали, радили све што је било потребно – прича Андријана.

Ова млада доброчинитељка признаје да ништа не би било могуће без подршке породице. Андријана има две девојчице, Маријану и Анђелу, које се већ укључују у њен хуманитарни рад.

– Помажу ми супруг Бора и сестра близнакиња, Маријана, без њих ништа не бих успела – признаје Андријана.

Често, каже, донације превазилазе њене физичке могућности, као када је, пред Нову годину, добила да испразни две куће и сав намештај из њих поклони у хуманитарне сврхе. Тада у помоћ прискачу пријатељи.

– Не посустајем јер ме подржавају добри људи. Кад год сам помислила да не могу више, добијала сам неки поклон за наградну игру – и наставила даље. И на радном месту наилазим на подршку. Посао, наравно, не трпи, а моја главна сестра, Верица Каналаш, заиста има пуно разумевања. Моје колегинице такође анонимно одвајају новац, кад год могу.

Поред прикупљања помоћи на друштвеној мрежи, новогодишњих пакетића за социјално угрожену децу и малишане у болници, Андријана има још много идеја – организовала је и уличне акције продаје, али и мало радости за своје хумане пратиоце, као што је међусобно даривање жена или oсмомартовски ручак у ресторану и поклоне за жене слабијег материјалног стања.

– За мене је ово душевна храна, не могу да станем – каже Андријана. – Верујем да ме, у свему што радим, подстиче тужна животна прича моје мајке која је оболела веома млада. Зато смо и сестра и ја данас медицински радници и имамо потребу да помажемо.

Андријанина потреба одавно је и мисија. Њена хуманост улепшала је животе многих породица и покренула многе племените људе који су, сигурна је Андријана, свуда око нас.

Најмлађи Кикинђани у музеју су као код куће

Igor Crnogorac јануар 14, 2023

Ђаци основних школа имали су изузетну прилику да уче, стварају и уживају у програму „Зима у музеју“ који се већ годинама, поред летњег издања, одржава у Народном музеју у Кикинди. Више десетина њих је, у петодневним активностима, правило календаре, посетило Сувачу, помоћу старих разгледница научило ко живи у ком фртаљу и које су најважније зграде у граду, сврставали предмете у одговарајуће музејске збирке и упознали се са сталном музејском поставком. Последњег дана, у суботу, на програму је била уметничка радионица.

– У овој креативној радионици прво су добили информације о томе како могу да посматрају уметничка дела, да их доживе, чак и окусе. Проналазе слике на основу детаља и описа, као и оне на којима могу да „чују“ музику, замишљају о чему разговарају особе на слици и цртају инспирисани уметничким делима у Музеју – каже Катарина Драгин, музејски едукатор која је, уз музејског педагога, Драгана Киурског, осмислила, припремила и спровела радионице.

Иако су двосатни програми били намењени ђацима основних школа, и овога пута дошли су и предшколци, који се укључују у све активности, каже Катарина и додаје да су деца веома заинтересована и расположена за све музејске програме.

Део распуста у Музеју је провео и осмогодишњи Милош Симичић из Новог Сада.

– Дошао сам на распуст код бабе и деде. Деда ми је рекао да овде има радионица, и ја сам био заинтересован да дођем. Волим уметност и волим да цртам. Можда људи не знају какве информације могу да добију у Музеју – каже Милош.

Ова установа има сталне програме намењене деци која, све чешће, музејске поставке приближавају и својим старијим члановима породице. За њих је, од почетка године, био бесплатан улазак у Музеј и ту прилику искористило је више од 60 породица.

Мозаик „Девојке у плавом“ на радионици у КЦ

Igor Crnogorac јануар 13, 2023

Иако је распуст за основце у току, малишани су се у великом броју одазвали још једном позиву на радионицу у кикиндском Културном центру. Тродневну „Малу школу мозаика“, од четвртка води Љиљана Ривић, ликовна уметница из Београда.

– Деца ће, за ова три дана, имати прилику да науче обраду и ређање камена, и саму израду мозаика. Циљ је да се упознају са техником која није много заступљена у уметности, као и да развијају моторику, што је посебно важно у овом узрасту, и што мозаик омогућава – рекла је Љиљана Ривић.

У великој сали Културног центра данас је стварало тридесетак основаца. Коста Грубиша иде у други разред Школе „Вук Караџић“.

– На радионици је лепо и занимљиво. Припремао сам каменчиће и стављао их у слику – каже Коста.

Његова вршњакиња из Школе „Ђура Јакшић“, Петра Фелбаб, каже да јој се веома свидео данашњи рад.

– Узимала са пинцетом каменчиће који су већ исецкани, затим сам их стављала у слику – похвалила се Петра. – Јако ми се свидео овај рад.

Тања Ножица, заменица директора Културног центра рекла је да ће мозаик бити изливен у Београду, а затим враћен у Културни центар који ће тако, захваљујући младим уметницима, имати своју „Девојку у плавом“ Ђуре Јакшића – у мозаику.