April 23, 2026

Град

IMG-3cdb2fecef3aac987705f02166595e1c-V

U ataru pronađeno 19 uginulih srndaća

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Na teritoriji grada tokom nedelje pronađeno je 19 mrtvih srna i srndaća. U ataru Banatskog Velikog Sela lovci su pronašli četiri mrtve srne i jednog srndaća, a u kikindskom ataru pronađeno ih je 14. Kako saznajemo od Damira Bjelića, predsednika Lovačkog udruženja „Velebit“ iz Banatskog Velikog Sela, dan nakon što je u nakovačkom ataru pronađeno 800 mrtvih vrana, javljeno mu je da je u ataru uginula divljač.

-Kada sam otišao video sam jednog srndaća koji je još uvek bio živ. Narednog dana ponovo sam obišao atar kako bih se uverio u kakvom je stanju srndać i imao sam šta da vidim. Zatekao sam pet leševa divljači u krugu od 300 metara. Bio sam zatečen prizorom i alarmirao sam policiju, inspektora za lov i sve koji su nadležni. Čekamo rezultate pošto su uginule srne poslate na obdukciju u Naučni institut za veterinarstvo u Novom Sadu, ali sam 99 odsto uveren da je u pitanju trovanje i da je kriv čovek. Nikada pre nismo imali ovakav slučaj da nađemo pet uginulih životinja na malom prostoru. U protekla dva meseca bilo je dojava da je pronađen po jedan ili dva srndaća, ali to nije bilo alarmantno. Na mestu gde smo našli uginule životinje bio je veliki čopor i važno je da se istraži šta se desilo – pojasnio je Bjelić i dodao da očekuje da će, pošto analize budu gotove i sazna se koji otrov je kriv za uginuće divljači, krivci biti kažnjeni.

Već narednog dana u kikindskom ataru prema Ruskom Selu i Banatskoj Topoli članovi Lovačkog udruženja „Kikinda“ pronašli su 14 uginulih srna i srndaća, što nam je potvrdio predsednik Mladen Banjac. Leševi životinja pronađeni su prilikom obilaska terena i brojanja divljači.

-Slučaj smo odmah prijavili nadležnom lovnom inspektoru, veterinarskoj inspekciji, policiji, lokalnoj samoupravi. U rekordnom roku su svi izašli na teren i uradili uviđaj. Delovi divljači uzeti su za analizu, a leševi su zakopani prema svim propisima. U toku je istraga kako je došlo do uginuća jer nikada do sada nismo imali ovakav slučaj. Divljač nije odstreljena, a šta se desilo ostaje da vidimo. Teren i dalje kontrolišemo i voleo bih da se ova situacija ne ponovi – rekao je Banjac.

 

U toku je lovostaj na svu plemenitu divljač i love se samo predatori. Sezona je godišnjeg brojanja divljači kako bi mogla da se urade planska dokumenta. Nova lovna sezona počeće 14. aprila na trofejne srndaće.

U Policijskoj upravi potvrdili su nam da je slučaj prijavljen Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi i da će se tačan uzrok uginuća znati nakon što budu stigle analize sa novosadskog Instituta.

A.Đ.

1709892577419

PU „Dragoljub Udicki“ vredna donacija: Uz interaktivne knjige do novih saznanja

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Interaktivne knjige iz edicije „Knjige sa kojima se raste“ sa QR kodovima, autorke Dragane Malešević, profesorice VŠSSOV, koje je obezbedila lokalna samouprava, uručene su direktorici Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ Kristini Drljić. Ovom događaju prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač i Valentina  Mickovski, članica Gradskog veća.

-Knjige su specifične jer QR kodovi imaju zvuke i video. To omogućuje deci da situaciono uče, neposredno opažaju, odnosno vide nešto, što nije u njihovom okruženju. Tako mogu da vide kako leptir izlazi iz svoje čaure, kako se oglašavaju životinje, koje im je prirodno okruženje i još mnogo toga. Knjige su napisane na tri nivoa, koriste se više godina i omogućavaju razvoj deteta i iznad svog uzrasta. Svi video zapisi su na sajtu izdavača, tako da su deca bezbedna na internetu. Primenjen je najsavremeniji rad sa decom tako da postoji igrica preko koje deca posmatraju stvari iz više različitih uglova. Knjiga se čita sa uživanjem, a mobilni telefon je u funkciji učenja – navela je Dragana Malešević

Na međunarodnom Sajmu knjiga u Beogradu u oktobru edicija je proglašena za najbolje knjige za decu i osvojile je nagradu „Dečija knjiga godine“. Donacija će omogućiti da se deca razvijaju i uče na najsavremeniji način.

-Gradska uprava obezbedila je po šest kompleta knjiga za svih 18 vrtića što će pomoći vaspitačima da unaprede vaspitno-obrazovni rad. Knjige su interaktivne, imaju QR kod, interesantne su i neobične. Sigurna sam da će nam knjige biti od izuzetnog značaja za učenje i razvoj – rekla je Kristina Drljić.

Nauka je, kroz ove knjige, primenjena u praksi, dodala je članica Gradskog veća.

-Stav lokalne samouprave je da je veoma važno investirati u obrazovanje. Stoga smo predškolcima i omogućili da na inovativan način uče iz najsavremenijih knjiga. Naša obaveza je da pratimo trendove i da idemo u korak sa savremenim učilima kako bi ih uskladili sa potrebama – dodala je Valentina Mickovski.

Knjige su, osim u Beogradu, predstavljene na sajmu u Frankfurtu, u aprilu će biti izložene na Međunarodnom sajmu knjiga za decu u Bolonji. Ove knjige jedinstvene su i autentične na svetu.

A.Đ.

 

 

postarka-nada

(VIDEO) Poštarka Nada iz Iđoša da se rodi opet, ponovo bi radila ovaj posao

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Iđoš je jedino mesto na teritoriji Grada koje može da se pohvali da ima poštarku. Nada Tanasić (58) raznosi poštu svojim meštanima i nema kuće u selu koja je ne zna. Zanimanjem, nimalo tipičnim za žene, počela je da se bavi sasvim slučajno.

-Počela sam da radim kao zamena i prvobitno je trebalo da ostanem mesec dana u pošti. Za to vreme meni se posao svideo, ja sam se dobro pokazala, meštani su bili zadovoljni i tako sam ostala poštarka punih 38 godina -saznajemo od Nade.

Kao i svaki posao ima i lepih i manje lepih trenutaka.

-Prednost je što sam svakog dana u kontaktu sa ljudima. Razgovaram sa mojima Iđošanima o svim temama, neretko čujem dobre savete, a za one koji žive sami i ponekad su usamljeni tu sam da ih saslušam. Najlepši trenuci su kada mladencima nosim telegrame čestitke, ali i oni kada se u porodici rodi prinova. Tada i ja učestvujem u njihovom slavlju i sreći jer od mene dobijaju telegrame sa najlepšim željama – dodaje naša sagovornica.

Poštarka Nada radni dan počinje razvrstavanjem pošte. Nakon što završi ovaj deo posla seda na bicikl i kreće da raznosi pisma.

-Bez obzira na to da li je napolju kiša, sneg, sunce, vetar poštu dostavljam biciklom. Svake četiri godine dobijamo novo prevozno sredstvo jer se sa njim pređe puno kilometara. Moji meštani nikada nisu imali predrasude o tome što im poštu nosi žena – napominje poštarka.

Na početku radnog veka bilo je puno više posla.

-Bilo je puno više pisama koje je trebalo dostaviti. Samo čestitki za Novu godinu bilo je pune dve velike vreće. Dostavljala sam i račune, novine i mnogo toga drugog, a u Iđošu je bilo i više stanovnika. Penzija kada stigne trebalo ju je razdeliti za jedan dan, a na spisku je bilo 170 penzionera. Naročito u vreme inflacije bilo je važno da se ona podeli odmah. Tada se radilo čitav dan, ali nije bilo teško. Za dve godine punim 40 godina staža i planiram odlazak u penziju – ističe Nada Tanasić.

Godinu dana radila je i u Kikindi i sa kolegama poštarima odlično sarađuje. Iako je poštarka postala slučajno, kako kaže, spletom sretnih okolnosti, kada bi mogla da bira ponovo bi radila ovaj posao.

A.Đ.

bolnica 1

Sve buduće lekare iz Kikinde zovemo da se vrate i budu deo Bolnice, istakla dr Vesna Tomin

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Kadrovska politika u Opštoj bolnici je veoma dinamična, istakla je v.d. direktorica dr Vesna Tomin. Jedni lekari odlaze, drugi dolaze, a radnici u zdravstvu, naročito lekari su uvek potrebni.

-Vakum od deset godina, kada specijalizacija nije bilo je najveći problem. Mi pokušavamo da ga rešimo i nadam se da ćemo u tome uspeti – napomenula je dr Vesna Tomin.

To što naš grad ima medicinski smer u srednjoj školi je dobro jer se već sa 15 godina neguje i školuje kadar.

-Đake medicinskih smerova prvo naučimo da je medicina poziv, a ne profesija. Trudimo se da ukažemo na to da su ljudski život i zdravlje neprocenjive vrednosti. Ponosna sam na činjenicu što su mnogi moji učenici veoma uspešni na Medicinskom fakultetu i uvek se nalaze među najboljim studentima. Trudimo se da što veći broj naše dece, nakon dobijanja diplome Medicinskog fakulteta, privolimo da se vrate nazad u rodni grad i da im damo šansu da se profesionalno razvijaju. Kada čujem da je nekom od studenata medicine iz našeg grada ostalo još par ispita do kraja studija, zovem ih da budu deo Bolnice  – rekla je dr Tomin.

Odličan primer za ovu tvrdnju je činjenica da na Prijemnom odeljenju ima devet novih lekara. Među njima su i Kikinđani koji su doveli svoje buduće supružnike.

-Sa njima razgovaramo i planiramo njihove specijalizacije. Oni su izrazili svoje želje i mi smo ih uskladili sa planom specijalizacije. Nadamo se da će, na opštu radost, naš plan da se ostvari. Sa druge strane svi lekari koji su otišli iz Bolnice, zaposlili su se na klinikama, što je stepenik više. Otišli su kao vredni specijalizanti i dobri đaci, budući predavači na Medicinskom fakultetu – navela je naša sagovornica.

Ovog momenta u Bolnici rade dva hirurga dr Bojan Miladinov i dr Dragan Grubor. Uskoro ih očekuje pojačanje u vidu dve koleginice koje će biti i prve žene hirurzi u Kikindi. Dr Milena Ivanić do kraja godine završava specijalizaciju, a dr Jelena Ristić će se takođe vrlo brzo pridružiti timu hirurga.

A.Đ.

arhiv-roditeljstvo-(3)

Razlike i sličnosti roditeljstva nekada i sada predstavila je master psiholog Tijana Bratić

Aleksandra Djuran March 7, 2024

U organizaciji Istorijskog arhiva održano predavanje pod nazivom „Roditeljstvo nekad i sad”, master psihologa Tijane Bratić. Gošća  iz Zrenjanina osvrnula se na to kako se roditeljstvo menjalo kroz vreme, ali i na današnji koncept roditeljstva.

-Napravila sam paralelu kako su se roditelji ponašali pre trideset i četrdeset godina, kako je to bilo u vreme naših baka i deka i kako je danas. U istorijski kratkom vremenskom periodu imamo velike razlike u ophođenju prema deci i samom načinu vaspitanja – rekla je Tijana Bratić, po zanimanju mama i psiholog.

U današnjem vaspitanju veliku ulogu imaju nove tehnologije. Sa jedne strane one su odličan izvor informacija jer je puno toga dostupno, a sa druge strane deca previše vremena provode ispred televizora i sa tabletom i telefonom u rukama što dovodi do kašnjenja u razvoju.

-Deo predavanja bio je posvećen načinu na koji treba postupati i pristupati deci, koliko su emocije važne, kakvu ulogu u vaspitanju ima uzajamna povezanost roditelja i koliko su pomenuti činioci važni za pravilan odgoj dece – dodala je naša sagovornica.

Osim o razlikama, Tijana Bratić istakla je i ono što se ne menja u načinu vaspitanja i kod roditeljstva.

-Nekada je muškarac, kao glava kuće, odlazio na posao i nije ga bilo kod kuće, a danas iako je u kući vreme provodi na telefonu, pa ga opet nema. Roditeljstvo se uči i naši roditelji su ga naučili od svojih majke i oce, a mi od njih. Tradicionalan pristup nije se puno promenio, ali okolnosti u kojima se dece vaspitavaju jeste – precizirala je Tijana Bratić.

Ovom prilikom je istaknuto i da su ranije deca brže sazrevala i bila su samostalnija, jer su roditelji bili manje prisutni. Današnji roditelji više štite decu, što je nepotrebno, jer je važno da se izbore za sebe.

A.Đ.

 

 

Debata-(3)

Učenici Gimnazije pobednici drugog takmičenja u debatovanju

Igor Crnogorac March 7, 2024

Nadmetanje pod nazivom „Debatujmo zajedno“ ove godine inicirali su i organizovali učenici Gimnazije i Ekonomsko-trgovinske škole. U Narodnom pozorištu danas su se sučeljavala mišljenja o: obaveznom vojnom roku, usvajanju dece i braku u istopolnim zajednicama, veronauci kao obaveznom predmetu u školama i o cenzuri javnih ličnosti kao sredstvu za zaštitu društva.

– Debata je timska igra, i zaista smatram da se na ovaj način vežbaju veština komunikacije i samopouzdanje, što verujem da nedostaje našoj generaciji, jer nam se život svodi na društvene mreže – smatra Anđela Beloš, gimnazijalka, članica pobedničke ekipe.

U takmičenju su nastupile ekipe sve četiri srednje škole. Do finala je stigla i Ekonomsko-trgovinska škola, ali su, odlukom žirija, učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“ bili ubedljiviji.

– Sam koncept debate mladima je nepoznat i zato smo i organizovali ovakav događaj – rekao je kapiten gimnazijske ekipe, Filip Babić. – Ekipe su bile sjajne, uživao sam u ovom danu i ponosan sam na svoj tim. Pripremali smo se sa našom mentorkom, psihologom Škole, Miljanom Kitanović.

Finalistima je čestitao i poklone uručio gradonačelnik Nikola Lukač koji je, sa saradnicima, prisustvovao događaju.

– Grad podržava mlade i izuzetno sam zadovoljan što su sami nametnuli teme o kojima žele da debatuju. Takva komunikacija doprineće i boljem društvu ali i tome da shvate koliko su važni i porodica i škola, njihov grad i država. Puna sala njihovih vršnjaka pokazuje da je ovo odličan način da pokažu svoje mišljenje – rekao je Lukač i izrazio nadu da će se i ubuduće organizovati ovakvi programi.

Predsednik žirija, ombudsman za ljudska prava BiH, prof. dr Nedeljko Vranješ, istakao je zrelost srednjoškolaca i njihovu potrebu za ovakvom vrstom komunikacije i sučeljavanja mišljenja.

– U eri novih tehnologija i dinamičnog sveta ovi mladi ljudi su se jako dobro snašli, pokazali su visok nivo svesti o značajnim društvenim temama. Bilo je impresivno slušati ih. Nedostaju nam ovakvi programi i ovo jeste pravi put da se mladi dokažu i da se pravilno usmere u našem, tradicionalnom okruženju – naglasio je prof. dr Vranješ.

Takmičenje u debatovanju prvi put je održano prošlog leta, na inicijativu i u organizaciji gradskog ombudsmana, Milana Novakovića.

– Ove godine učenički parlamenti dve škole su bili inicijatori i pozvali su me da budem moderator – objašnjava Novaković. – Pošto su ombudsmanski poslovi u oblasti ljudskih prava i slovoda, u žiriju su bile moje kolege iz Kragujevca, Kraljeva i Žitišta. Apelujem i nadam se da će ova ideja zaživeti i da ćemo, za nekoliko godina, imati i nacionalno takmičenje u debatovanju.

Da mladima danas živa reč u razmeni i sučeljavanjnju stavova veoma nedostaje, pokazala je i puna sala srednjoškolaca koji su pažljivo pratili debate i podržavali svoje predstavnike.

368310182-225334417234450-4672370365897758126-n

U nedelju preventivni kardiološki pregledi u Domu zdravlja

Aleksandra Djuran March 7, 2024

U nedelju, 10. marta, od 8 do 16 časova u Drugoj zdravstvenoj ambulanti u Svetosavskoj ulici 53, biće organizovan preventivni pregledi. Građanima će biti dostupan kardiološki pregled i biohemijske analize, istakla je glavna sestra Doma zdravlja Mira Pećanac.

-Akcent je stavljen na kontrolu šećera u krvi, holesterola i triglicerida. Najbolje bi bilo da se ove analize, koje se obavljaju vađenjem krvi urade do 12 časova. Kardiološki pregled obuhvatiće merenje krvnog pritiska i EKG – napomenula je Mira Pećanac.

Prevencija i rana dijagnostika od ključnog su značaja za pozitivan ishod lečenja svake bolesti. Stoga se apeluje na sugrađane koji nemaju dijagnozu kardioloških bolesti da dođu i provere svoje zdravlje.

 

1709804486253

Donacija „Mekafora“ kikindskoj Bolnici: Unapređen rad kardiološke ambulante

Aleksandra Djuran March 7, 2024

Firma „Mekafor“, na molbu Opšte bolnice, a uz posredovanje Grada Kikinde, donirala je holtere za rad internističke ambulante. V.d. direktorica Vesna Tomin, u prisustvu gradonačelnika Nikole Lukača i člana Gradskog veća Saše Tanackova, zahvaljujući se na donaciji, istakla je da će novi aparati pomoći da se značajno skrati vreme čekanja pacijenata na ovu dijagnostičku metodu, ali i da se unapredi rad kardiološke službe.

-Kompanija „Mekafor“ je stari prijatelj naše ustanove i svaki put, kada smo im se obratili, bila je tu za nas. Ovoga puta dobili smo holter EKG-a i holter krvnog pritiska, koji imamo prvi put. Velike su potrebe za holterima s obzirom na to da imamo veliki broj starih i obolelih kojima je neophodan konstantan nadzor kardiologa. Do sada smo imali svega dva holtera EKG-a i nikada, do sada holter pritiska. Sa ovom donacijom za 25 procenata povećana je šansa da veći broj pacijenta dobije holter, smanjiće se potreba da za ovu dijagnostiku odlaze u druge zdravstvene ustanove i unaprediće se rad kardiologa. Kardiološka služba je dobro razvijena, imamo četiri kardiologa i odličnu saradnju sa Institutom za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici – navela je dr Tomin.

Kompanija „Mekafor“ pomaže kikindske zdravstvene ustanove tako da je u prethodnom periodu obezbedila defibrilator, aparat za oftalmološki pregled i klima uređaje, mobilne aparate za torokalnu drenažu, a obezbedila je i sredstva za rasvetu u objektima i u dvorištu Školskog i Dečjeg dispanzera.

-Nama je čast kada imamo priliku da pomognemo. Obezbedićemo donacije i u narednom periodu jer je to je opredeljenje naše kompanije. Društvena odgovornost nam je važna i smatramo da samo tako možemo da napredujemo i razvijamo se  – rekao je direktor „Mekafora“ Nebojša Nedeljković.

 

U Kikindi posluje više kompanija koje pomažu razvoj naše sredine, a među društveno najodgovornijim je „Mekafor“, kazao je gradonačelnik Nikola Lukač.

-Konstantno se borimo za nove investitore, za otvaranje novih pogona, za novim radnim mestom. Zadovoljstvo je kada u gradu imate fabriku poput „Mekafora“ koja se od samog početka rada u Kikindi interesuje šta je potrebno građanima, kako da pomogne udruženjima, sportskim kolektivima, zdravstvu. Novi medicinski aparati pomoći će unapređenju zdravstvene zaštite i ovo je još jedan od dokaza da zajedno možemo puno toga da uradimo – precizrao je Nikola Lukač i dodao da je posrednik između firmi i Grada član veća Saša Tanackov.

 

Aparati su vredni 410.000 dinara i već su u primeni.

A.Đ.

 

 

 

festival balona

Turistička ponuda grada sve bolja: u maju drugi Festival toplovazdušnih balona

Igor Crnogorac March 6, 2024

Broj noćenja turista u Kikindi je u prva dva meseca ove godine povećan za tačno 3.708 u odnosu na isti period 2023, pokazuju podaci na sajtu eTurista, rečeno je na konferenciji za novinare u Turističkoj organizaciji (TO) Grada, što pokazuje da napori i posvećenost poboljšanju turističke ponude daju rezultate.

– Uz pomoć lokalne samouprave ozbiljno radimo na povećanju i kvalitetu turističke ponude. Ove godine bilo je mnogo više turista koji su dolazili zbog sova. Turistički gradovi sa letnjim sadržajima zimi su prazni, a nama naše sove pomažu da su kulturni život grada i rad ugostiteljskih objekata na istom nivou čitave godine. Važno je da svi budemo dobri domaćini jer turisti grad vide i kroz ljude koje sretnu. Trudimo se da se oni koji jednom dođu u Kikindu, obavezno i vrate – rekla je v. d. direktorica TO, Jasmina Milankov.

Britanski ljubitelji ptica dolaze već godinama, dodala je, a sada je i sve više i Rusa koji nas posećuju – i organizovano i u sopstvenim aranžmanima.

Najavljujući programe, Milankova je napomenula da će Humanitarni bazar i Ulica otvorenog srca, prvi put organizovani u januaru ove godine, ostati kao stalna manifestacija. Istakla je i da će, na Starom jezeru, od 23. do 26. maja, biti održan drugi Festival toplovazdušnih balona,.

– Imali smo pozitivne reakcije sugrađana od prošle godine, a u mogućnosti smo da primimo 15 balona. Biće i promena u organizaciji kako bi što više sugrađana dobilo priliku da leti, mada broj poletanja zavisi od vremenskih uslova – rekla je Milankova.

Takođe zbog dobrih reakcija Kikinđana, ponoviće se još jedna nova aktivnost.

– Nastavićemo sa izradom murala, umetničkim oslikavanjem zidova. Dogovor je da sledeći mural bude na zidu Tehničke škole, u ulazu između dve škole, a naredni zavise od vremena i finansija – objasnila je Milankova.

U Turističkoj organizaciji već rade i na programima Kikindskog leta ali i Dana ludaje koji će se održati od 19. do 22. septembra.

1709714927679

(VIDEO) U OŠ „Milivoj Omorac” uloženo 12 miliona dinara u protekle tri godine

Aleksandra Djuran March 6, 2024

U protekle tri godine značajna sredstva uložena su u bolje uslove rada u Osnovnu školu „Milivoj Omorac“ u Iđošu. Radovi su finansirani iz gradskog budžeta i pokrajinskih sekretarijata, a nova oprema dobijena je na konkursima republičkih ministarstava, istaknuto je prilikom posete pokrajinske poslanice Stanislave Hrnjak, gradonačelnika Nikole Lukača i članice Gradskog veća Valentine Mickovski ovoj obrazovnoj ustanovi.

-Obišli smo školu i uverili se šta je to urađeno, ne samo u prethodne tri, nego u proteklih desetak godina. Adaptirane su učionice, sanitarni čvorovi, kabineti i sve što je bilo potrebno. Ne postoji razlika u tome da li je škola na selu ili u gradu, podjednako se ulaže. Ovo je bila prilika da vidimo šta u perspektivi treba rešavati. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine ranijih godina podržavao je, a potrudićemo se da i dalje izdvaja sredstva za projekte koji znače našim školama, te ih pozivam da apliciraju na konkursima koji će biti raspisani – istakla je Stanislava Hrnjak.

Gradonačelnik Nikola Lukač naveo je da je za tri godine u iđošku školu uloženo 12 miliona dinara.

-Kada se sredstva obezbede zajedničkim snagama može puno toga da se uradi. Dokaz za to je upravo škola „Milivoj Omorac“. Ne postoji ništa lepše od toga nego da đacima obezbedimo bolje uslove za učenje i nenastavne aktivnosti. Pokrajina, Republika i Grad ulažu u najvažnije, našu decu. Svi započeti projekti, ali i oni koji su prioritetni biće podržani – precizirao je Nikola Lukač.

Zamena osvetljenja u fiskulturnoj sali i u zgradi škole, novi nameštaj u učionicama, opremanje kancelarija za šta je Grad izdvojio milion, a pokrajina 600.000 dinara, u 2021. i 2022. godini, deo su onoga što je urađeno, rekao je Aleksandar Aćimov, direktor škole.

-Zahvaljujući lokalnoj samoupravi, ali i nadležnom pokrajinskom sekretarijatu u školi imamo bolje uslove. Prošle godine sanirani su toaleti za šta je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje opredelio tri miliona dinara. Postavljeni su novi podovi u učionicama i hodnicima, kao i prilazima školi, učionice su, kao i hodnici, okrečeni, opremljena je školska biblioteka i formiran je kabinet za tehniku i tehnologiju . Za ove namene iz gradskog budžeta dobili smo 6,8 miliona. U školi je novim računarima opremljen informatički što je poklon Ministarstva obrazovanja – dodao je Aćimov.

Fasada na zgradi je prioritet u narednom periodu i škola će sa ovim projektom konkurisati za sredstva. Ovu obrazovnu ustanovu pohađa 122 đaka i svake školske godine ima više učenika zahvaljujući konkursu koji omogućava kupovinu kuća na selu. Osim iz Iđoša u školskim klupama je i 12 učenika iz Sajana.

A.Đ.