Јуче (субота) око 18 сати у делу Руског Села, које мештани зову Ново Село, наишао је облак из ког се сручила се велика количина падавина. Око педесетак литара кише пало је одједном. У три наврата, како сазнајемо од председника Савета Месне заједнице Душана Марјановића, пао је лед од најситнијег до величине јајета.
Највише штете нането је воћу и повртарским културама. Пластеници и стакленици у поменутом делу села претрпели су велику штету од тога да је најлон избушен и покидан до тога да су стакла полупана на стакленицима. На срећу, није евидентирано да је невреме оштетило црепове на кућама и саме стамбене објекте. Претпостављамо и да има штете на пољопривредним културама у делу атара од Руског села према Банатској Тополи, односно Банату. Овај део атара је и даље под водом. Већ је синоћ било позива наших мештана и све што можемо да урадимо да санирамо и помогнемо да се увлажи настала штета ми ћемо и учинити. Реаговала је и противградна одбрана, испаљене су ракете међутим невреме је одједном дошло, без икакве најаве, те претпостављам да је облак био велик и да ракете нису могле да га разбију на време – каже Марјановић.
Како сазнајемо у Метеоролошкој служби од маја па до касно у јесен није необично да се појаве градоносни облаци локалног карактера који доносе велику количину падавина на месту где се задрже. Они су праћени грмљавином, градом и олујним ветром.
Андријана Гајин радила је тог јутра прву смену. Чим је стигла кући, она и њена деветогодишња ћерка Анђела маскирале су се у зеке, напуниле аутомобил слатким пакетима и кренуле да изненаде и обрадују малишане.
Ова медицинска сестра на Одељењу хемодијализе чланица је Фејсбук групе „Ми смо хумани Кикинда“ која, многи суграђани то знају, редовно, већ годинама, организује хуманитарне акције. Пожртвованост у добротворном раду препознала је и локална самоуправа, па је Андријана, 2022. године, добила Градско признање „Меланија Николић Гаичић“ за хуманитарни рад и исказано доброчинство. Са сталним и јаким поривом да помаже другима, Андријана, разуме се, није заспала на ловорикама. Акције ове групе су сталне, а последње прикупљање донација за ускршње даривање, јер су остали чланови били спречени, обавила је сама, иако све време прича у множини.
– Поновиле смо и акцију Групе, па су, уочи католичког и православног Ускрса, по три породице слабијег финансијског стања добиле све што им је потребно за обилну и укусну ускршњу трпезу: јаја, фарбе, буткицу, пиле, салату, сок, торту, слаткише за децу… – каже Андријана.
Иако сама одлази код људи који јој се јаве са вишком гардеробе, посуђа, украсних предмета, па затим, уколико је потребно, све то пере и припрема за продају, иако све то ради о сопственом трошку и у своје слободно време, иако сво време ради и брине о породици, мужу и двема ћеркицама, она стиже, када заврши све обавезе, да укључи „лајв“ и распрода, по врло симболичним ценама, све што је добила за те сврхе. И скромно каже: хумани су други.
– Има много хуманих људи, они дарују и купују, дају донације, и захвална сам им на томе. Ове године решиле смо да обрадујемо и децу која немају једног од родитеља, без обзира на то у каквој су финансијској ситуацији, хтеле смо да им улепшамо Ускрс, да их обрадујемо слаткишима. Имале смо на списку 14 деце која су, у највећем броју случајева, остала без мајке, једно оперисано и једно дете које је дијабетичар, за које смо правиле посебан пакетић, а слатке пакете добили су и браћа и сестре.
Новац је сакупљан у неколико продајних „лајвова“, али је било и анонимних донација, и бројних нових младих донатора, што је пријатно изненадило Андријану. Чини се да њена енергија и неодустајање од тога да стално и несебично помаже, инспирише друге.
– Правиле смо и наградне игре у којима редовно учествује више од 50 људи, а имале смо и донације у новцу – анонимних уплата било је, укупно, око 20 хиљада. Млади људи великог срца, ученици, чланови парламената средњих школа: „Милош Црњански“, Економско-трговинске школе и Гимназије, сакупили су у својим акцијама 38.500 динара и веома смо им захвалне на томе – набраја Андријана.
Тако је сакупљено око 70 хиљада динара за храну и слатке пакетиће у ускршњим акцијама. Уследила је куповина, тражило се где је јефтиније, а да би купила више киндер-јаја и чоколада, путовала је у Београд. За ово путовање, као и за све остале вожње у набавкама и поклањању, плаћа гориво из свог џепа. И чува све рачуне од куповина поклона како би, мирне савести, све то било коме и било када могла да покаже.
Своје ангажовање, време и труд, такође, не наплаћује. Зато је, тог четвртка, по повратку с посла, успела само да попије кафу, стави зечије уши Анђели и себи, нацрта им носиће и бркове и утовари у гепек већ припремљене пакете. Овога пута, помогла је, први пут и наша суграђанка на раду у иностранству, такође медицински радник, Ема Рица. Пошто су претходно провериле да ли су деца код куће, запутиле су се на 14 адреса. Успут су, на игралиштима, по улицама, свуда где су виделе децу, поклањале слаткише. Било је пуно радости тога дана, каже.
Слаткиши за децу на игралишту
Ипак, „зечићи“ су доживели мали пех. У повратку са једне од адреса, у крају који не познају довољно, ушли су у једносмерну улицу са погрешне стране и сада их очекује судија за прекршаје и казна између 10 и 20 хиљада динара.
Као и много пута до сада, у додели пакета породицама ван Кикинде помогла јој је сестра близнакиња Маријана, такође медицинска сестра, која живи у Иђошу и на располагању је увек када затреба, каже Андријана.
– У питању је наше одрастање, нисмо имале много тога, родитељи су нам били болесни, мајка је, када нас је родила, отишла у инвалидску пензију и мучила се да нам обезбеди све што нам треба. Зато смо се и школовале за медицинске сестре, зато и имамо потребу да помогнемо. Много пута помислим да не могу више, да ћу морати да одустанем, али када, као и овога пута, видим дечије осмехе и њихову срећу, морам да наставим даље – изговара полако Андријана, са кнедлом у грлу.
Андријана и њени људи не чине само колико могу, већ много више. Она види невољу, препознаје потребу, немаштину и тугу и не суди и не замера, већ се одмах покреће и помаже. Свакога дана, бар једној особи. И сви њени капацитети усмерени су ка томе да буде мање тужних, гладних и несрећних. Она је добар човек.
У порти цркве Светог Николаја у Башаиду организован је први црквени дечији Васкршњи базар. На иницијативу свештеника Александра Лекића и ученика Основне школе „1. октобар“ који похађају веронауку обогаћен је најрадоснији хришћански празник.
Фото: Горан Биримац
Ученици су продавали црквене предмете, радове које су сами направили, као и фарбана јаја. Маме и баке су умесиле слатке и слане ђаконије које су се такође продавале на базару. Мештани су их подржали у великом броју и радо су куповали предмете на овом базару.
Део новца који је прикупљен намењен је за екскурзију за ученике седмог и осмог разреда која ће бити реализована до краја школске године.
Предраг Латковић (38) из Банатског Великог Села успео је да споји две велике љубави и уз пуно труда ради два посла. Оба су одговорна и захтевају максималну посвећеност. Као медицински техничар већ 14 година запослен је у Хитној служби, а када не помаже у лечењу суграђана он их улепшава и то као мушки фризер Пеђа Барбер.
-Средњу медицинску школу завршио сам у Београду и по завршетку школовања вратио сам се у родно село. Добио сам посао баш у служби у којој сам желео и свој позив не бих мењао ни за шта на свету – каже Латковић.
Поред хуманог позива, од малена гаји склоност и ка мануелном раду. Тако је уз посао, пре четири године, завршио популарну фризерску Академију „Пањковић“ и постао један од најтраженијих мушких фризера у граду. У међувремену се са супругом, такође медицинском сестром, преселио у Кикинду где је отворио свој салон.
-Кажу муштерије да сам добар и да сам, без лажне скромности, најбољи у овоме што тренутно радим. Велики је број младих који се шишају код мене јер радим, такозване, фејд прелазе на коси. Практично то је сенчење косе, а да се прелази не виде. То је новина у фризерском занату и младима се веома свиђа – сазнајемо од Пеђе Барбера.
Управо на наговор супруге отворио је свој салон, а све до тада је шишао пријатеље и родбину, како не би изгубио „осећај“.
-По завршетку академије, Пањковић је желео да останем и да радим са њим. Одбио сам јер сам задовољан својим примарним послом у Хитној служби. Јесте напорно и оно што ми увек недостаје је време за дружење, али када се човек добро организује може све да постигне – истиче Предраг Латковић.
Посао у Хитној служби је захтеван и колико је лепих толико је и оних мање лепих тренутака.
-Први смо на месту саобраћајних несрећа, повреда, али смо ту и када људи доживљавају срчане и мождане ударе, али и друге здравствене тегобе. Хитна служба у Кикинди, договорно тврдим, једна је од најбоље организованих у Војводини. Сви запослени су пожртвовани у ономе што раде и дају свој максимум на терену и у амбуланти. Оспособљен сам да радим и као диспечер и радо помажем људима. Колеге у Хитној служби су ми друга породица – напомиње наш саговорник.
Оно што је заједничко за оба посла јесте да медицински техничар Предраг и фризер Пеђа Барбер треба да буду добар саговорник и психолог својим пацијентима односно муштеријама. Није редак случај да га у фризерском салону често питају за медицинске савете. Колико је задовољан чињеницом да је са тимом лекара некоме спасао живот, толико му је важно и да муштерија оде задовољна из његовог фризерског салона.
У ОШ „Васа Стајић“, у оквиру Васкршњих свечаности у Мокрину, отворена је изложба дечијих радова и осликаних јаја на тему Васкрса. Више од 30 година организује се ликовни конкурс ком се, поред основаца, прикључе и малишани из вртића „Невен“. Најбољи цртежи су награђени, а ове године прву награду у категорији предшколаца освојила Драгана Голић (6), другу Ива Србљин (4) и трећу Ника Блажић (5).
У категорији основаца нижих разреда најлепши је био цртеж Славише Детки из ИВ1, друга је била Алиса Халиловић, ученица И1, а награђен је и Милош Сремчев из ИИИ1 разреда.
У категорији од петог до осмог разреда Васкрс су најлепше дочарали Милица Весков, ученица В1 разреда, Александар Обадић из ВИИ1 и Радмила Ристић из В1.
Додељена су и признања за најлепше осликана јаја и то Анђели Линкин, ученици И2, Милици Тот, ученици ИИИ1 и Сари Концулић, ученици ВИ1 разреда.
Најлепше цртеже одабрале су учитељице школе и наставник ликовног васпитања који нису имали лак задатак да одаберу најбоље у конкуренцији око 300 ликовних дела.
У кући наше суграђанке, Десанке Тапаи, чланице Етно-грађанског друштва „Сувача“, славе се два Ускрса. Пред католички празник јаја је фарбала луковином. Искуство је показало да луковина мора да преноћи са мало сирћета, а затим се ситно исецка, па јаја буду као мермерна.
Данас јој је помагала ћерка и јаја се фарбају купљеним бојама.
– Прво оперем јаја у води са содом бикарбоном, да би боље примала боју, затим идем да наберем траву – објашњава Десанка. – Скувам их у већој шерпи, да се не додирују, да не би пуцала, а у воду ставим мало сирћета и мало соли. Извадим их и ставим у хладну воду. Затим на њих стављам траву, умотавам у светле старе чарапе или газом, и фарбам их.
Обавезна су црвена, али има различитих боја или су шарана са неколико фарби. По обичајима, прво јаје боји се у црвено и оно је „чуваркућа“ и остаје на посебном месту до следећег Ускрса.
У Мокрину, у оквиру 34. Васкршњих свечаности, данас се, традиционално, у Удружењу жена, фарбају ускршња јаја и осликава се споменик на улазу у место.
– Чланице Удружења и КУД-а „Мокрин“ офарбале су, и ове године између 500 и хиљаду јаја, традиционалном техником, у луковини, ишарана детелином и травама, и црвеном бојом. Такође, као и сваке године, осликан је и споменик јајету на улазу у село, и у томе учествују чланови Културно-уметничког друштва и Милош Србљин. Ове године насликали су липицанера – рекао је Живко Угреновић, председник КУД „Мокрин“ и Удружења грађана „Раша Попов“.
И малишани у вртићу „Невен“ и ђаци ОШ „Васа Стајић“ бојили су јаја и цртали на тему Ускрса. Њихови радови биће изложени од 17 сати.
Свечано отварање седме Ускршње изложбе ликовних радова мокринских аутора у организацији УГ „Раша Попов“ заказано је за 20 сати. За седам година, колико се овај програм организује, представљено је више од 250 радова, каже Угреновић. Оба програма одвијаће се у Галерији Дома културе.
Туцанијада, централни догађај Васкршњих свечаности, у недељу ће, на сеоском тргу, почети већ у 9.30, надметањем јуниора. Финале је заказано за 12 сати. Од 20 сати концерт ће одржати Ивана Селаков. Сви програми одвијају се уз подршку Месне заједнице Мокрин.
У Новим Козарцима у недељу, на Васкрс, биће одржана прва Туцијада. Иницијатива је потекла од јереја Храма Светог Пророка Илије у овом месту, Николе Момировића.
– Мотив да организујем Туцијаду је да би што више народа пришло Богу и вери, да схвате суштину живота Исусовог, суштину његовог васкрсења, да знају каква је страдања доживео и, напослетку, и умро. Васкрс је празник на радост свих нас, зато смо позвали и децу и одрасле да се пријаве за такмичење, али у Цркви ћемо имати фарбаних јаја и добродошли су сви, и он који се нису претходно пријавили, да нам се придруже. После Свете литургије позваћемо све да остану, а за најмлађе смо припремили пригодне поклоне. Надам се да ће овај нови програм, начин окупљања на радост свих нас, и заживети – каже јереј Момировић.
Сви који желе да се пријаве за прву Туцијаду могу то учинити на број 065 356 14 66. Такмичење ће се одржати испред Цркве, после Свете литургије, око 11 сати.
Јелена Карановић и њена мајка добиле су, пре неколико дана, вест да је Бранко Тунић, убица њиховог брата и сина, Марка Утржана, осуђен, у одсуству, на осам година затвора, за почињени ратни злочин, односно за мучење ратних заробљеника. Оваква пресуда Суда за ратне злочине у Београду, после 33 године чекања, није помогла Марковој породици.
– Очекивала сам да ће добити већу казну, мада смо знали да ће бити јако тешко. Оно што је радио Марку и његовим друговима је монструозно, а нашег Марка је, након свега, убио – каже Јелена Карановић, Маркова сестра.
Јелена је имала само осамнаест година када је тело њеног брата, двадесетогодишњег Марка, војника на одслужењу војног рока у Пречецу у Хрватској, стигло кући у ковчегу. Нису одмах знали шта се догодило. Да су, на почетку ратног сукоба, војници у тој касарни пали у руке хрватских снага, да им је речено да се предају и да ће бити ослобођени, да су Срби задржани, а сви остали пуштени кућама. Да је, затим, 14 војника, међу којима је био и Марко, пребачено у први ратни логор, у Ракитју, где их је Бранко Тунић, припадник Збора народне гарде (ЗНГ), тада стар 26 година, 15 дана и ноћи мучио: тукао, газио, стављао им пиштољ у уста, гасио цигарете и уринирао по њима, застрашивао их ножем и пиштољем, репетирао оружје на њих, понижавао и повређивао и, на крају, 30. септембра 1991. године, приликом једног од иживљавања, хицем у главу, убио Марка.
Остали младићи су, после месец и по дана, размењени као ратни заробљеници и отишли су својим кућама. Али не и Марко.
Пресуда Тунићу односи се управо на мучење војника, али не и на убиство, за шта је ослобођен, јер му је, за то дело, већ суђено у Загребу, где је, 1999. године, ослобођен кривице, и не може да му се суди два пута за исто дело.
– Знали смо да је немогуће да пресуда у Хрватској буде оспорена – каже Јелена. – Тамо су закључили да је била нужна одбрана, да је Марко њему одузео пушку. Међутим, постоје докази добијени вештачењем, рађена је и ексхумација, који се не поклапају са тим закључцима. Нису хтели да га осуде јер би тиме признали злочин који се одвијао у Ракитји.
Тунић није доступан српским органима и судило му се у одсуству. Званично је у Хрватској, чији је држављанин, али није испоручен нашој држави. Вести од адвоката Душана Братића, примиле су само Маркова мајка Вера и Јелена. Отац Радован је преминуо, а за мајку и сестру, ово је ново копање по живој рани. Сатисфакцију нису и не могу добити.
– Нама ово није помогло. Јер оно што смо ми имали са њим, ниједан папир не може да врати. Не знам да ли ћемо уложити жалбу, нисам још причала са адвокатом. Иначе, имам информацију да, осим мог Марка, Тунић на души има још 13 људи – каже Јелена. Она, иначе, активно сарађује у случају против Тунића од 2016. године, када је започета истрага.
Судски процес у Београду је започет тек 2022. године, када је званично подигнута оптужница.
– Сведочила сам, причала сам о Марку. Рекла сам им како је био посебан, увек насмејан и ведар, ниси могао ни да се посвађаш са њим. Не прође ниједан његов рођендан да на његовом гробу не нађем цвеће и свеће, његови другови га редовно обилазе, и после толико времена. Његова смрт боли као првог дана – каже Јелена.
Да ли је баш блага и мирна Маркова природа, како се претпоставља, испровоцирала злочинца, није доказано. Тужилац Братић навео је да Маркови другови и данас имају тешке физичке и психичке трауме као последице иживљавања у Ракитји. И за то је Тунић осуђен на осам година. Али убицом није проглашен.
Иако нам то, каже Јелена, њега неће вратити, било би праведно да се злочинцу суди за убиство насмејаног голобрадог младића који се, те 1991. године, када је кретао у војску, није надао да се у своју Кикинду, својој кући, породици и друговима, неће вратити никад.
Први Дечији васкршњи базар у Башаиду биће одржан на Велику суботу, од 10 сати, испред порте Цркве Светог Оца Николаја која је организатор догађаја.
Црквене предмете и радове које су сами направили продаваће деца која похађају верску наставу. Део прикупљеног новца намењен је за екскурзију на коју иду ученици седмог и осмог разреда.
