Град Архиве | Page 192 of 382 | Кикиндски портал

(ВИДЕО) На 1.200 квадрата салон „Форма идеале“ у Кикинди: Прва три дана попусти за купце

Aleksandra Djuran September 13, 2024

У Кикинди је отворен салон намештаја „Форма идеале“ на адреси Милоша Великог 54. Прва три дана купце очекују додатни попусти и на већ снижене производе.

-У Кикинди смо отворили 45 салон и мрежа наших објеката је све већа. Малопродајни објекат у Кикинди простире се на 1.200 метара квадратних и садржи добар део производног програма „Форма идеале“ плочастог и тапацираног намештаја. Нудимо и део партнерског програма, декорацију, тепихе, ламинате и велики избор малих кућних апарата пошто редовно ширимо нађу понуду. За све купце у Кикинди 13, 14. и 15. септембра припремили смо погодности при куповини 5+5. Она подразумева снижење од пет процената на каси, као и још пет одсто за кориснике „Лојалти картице“ – истакла је Тамара Пантелић Јеремић, маркетинг менаџер „Форма идеале“.

Већ првог дана затекли смо велики број суграђана у новоотвореном салону.

-Салон је леп, добро је опремљен и добро је што имамо нове продавнице у граду, а не да морамо да идемо у веће градове у куповину. Купили смо француски лежај који нам је био потребан – рекла је Славица Цвејић.

И Гордана Стајић поздравила је отварање продавнице „Форма идеале“:

-Веома ми се свиђа објекат, а посебно што су цене конкурентне. Волим „Форма идеале“ и радујем се што га коначно имамо у Кикинди. Због куповине намештаја ишла сам у Зрењанин и срећна сам што нам је сада доступан и у нашем гаду.

Радно време је радним данима од 9 до 21 сата, а суботом од 9 до 17 часова. У недељу, 15. септембра салон ће, поводом отварања, бити отворен од 10 до 16 сати.

А.Ђ.

Ватрогасци – спасиоци са грађанима обележили славу и Дан Сектора за ванредне ситуације

Aleksandra Djuran September 13, 2024

Припадници Oдељења за ванредне ситуације тактичко-техничким збором обележили су Дан Сектора за ванредне ситуације и славу свих ватрогасаца – спасилаца. На Градском тргу ученицима основних и средњих школа, али и суграђанима приказали су део запослених, возила и опреме, а извели су и показну вежбу гашења пожара пеном.

-У кикиндском батаљону има 85 ватрогасаца – спасилаца, од којих је у нашем граду 44. Наш задатак је да штитимо имовину и животе наших суграђана и то не радимо само на територији нашег округа. Ове, у односу на прошлу годину, имали смо више пожара. Узрок томе је вишемесечна суша. Наши запослени одазивају се у помоћ колегама у читавој земљи, па и иностранству. Тако смо ове године помагали у гашењу пожара у Грчку, као и на територијама Пирота, Алексинца, Кладова – рекао је Чедомир Глишин, командант Ватрогасно-спасилачког батаљона у Кикинди.

У протеклих годину дана повећао се број ватрогасаца -спасилаца у Кикинди, тако да је попуњеност добра, али у општинама у округу недостаје људства. Опрема и техника је у добром стању и занавља се у чему учествује и Град Кикинда. Тактичко-техничком збору присуствовали су и Мирослав Дучић, члан Градског већа и Небојша Јованов, начелник Севернобанатског управног округа.

-Локална самоуправа сарађује и помаже Ватрогасно-спасилачком батаљону. Имају нашу подршку у сваком моменту и она је важна како локалној самоуправи, тако и професионалним ватрогасцима који су ту да реагују у свим непредвиђеним околностима. Не заборављамо ни добровољна ватрогасна друштва и Одељење за цивилну заштиту и максимално им излазимо у сусрет приликом набавке опреме и техничких средстава неопходних за њихово што боље функционисање – додао је Мирослав Дучић.

У оквиру Недеље сектора за ванредне ситуације биће организовано низ активности којим ће се промовисати посао ватрогасца – спасиоца.

A.Ђ.

(ВИДЕО) У представама уживало 3.300 деце, сакупљено 84.000 лименки: Приход намењен отварању библиотеке на Дечијем одељењу реконструисане болнице

Jelena Trifunović September 13, 2024

Трећи Лименка театар фест, интернационални позоришни фестивал за децу, који је на забаван и едукативан начин удружио позориште и екологију, свечано је затворен у недељу. Фестивал је након Новог Сада претпрошле и Сомбора прошле године, одржан у Кикинди од 4. до 8. септембра.

Током пет фестивалских дана позоришта за децу из Босне и Херцеговине, Бугарске, Републике Северне Македоније, Словачке, Мађарске и Србије извела су укупно десет представа које је видело 3.300 малишана из Кикинде и околних места.

Уз подршку донатора и спонзора, компаније Ball Corporation, Нафтне индустрије Србије, Издавачке куће Клет, пројекта Свака лименка се рачуна и Компаније Књаз Милош, са којима Фестивал заједнички ради на промоцији рециклаже и заштите животне средине, ове године у Кикинди је сакупљено 84.000 искоришћених лименки за пиће, а подељено је 16.800 АЛУ коина.

На овом јединственом Фестивалу малишани су, уз занимљиве и забавне предпрограмске активности на Еко базару, а у друштву Ли Мена, глумца у улози човека са Алу Планете, научили и важну лекцију о рециклажи и очувању животне средине.

Улазницу за представе, као и за све садржаје на ЕКО Базару, могли су да купе само доношењем празних лименки. За сваких 5 донетих лименки добијали су по 1 АЛУ КОИН, прву друштвено одговорну валуту насталу у овом петнаестогодишњем пројекту.

Након сваке представе деца су као Мед медени критичари, врло озбиљно говорили у камеру на, „коцкастом столу критике” и потврдили свима да су им оваква дешавања потребна као и да је мисија Фестивала заиста остварена.

У оквиру фестивала одржана је и панел дискусија На тему „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа” на коме је отворено више важних тема па и та како један фестивал и истоимени пројекат 15 година систематично раде на унапређењу културних потреба деце и њиховог знања о економији и екологији.

Приход од прикупљених лименки биће употребљен за отварање библиотеке на Дечијем одељењу реконструисане кикиндске болнице.

Сликарска колонија Организације инвалида рада: Да буду видљивији и присутнији у друштву

Aleksandra Djuran September 12, 2024

Организација инвалида рада организовала је школу сликања односно сликарску колонију. Другом окупљању одазвало 35 сликара из Баната и Бачке, међу којима је била и суграђанка Мирјана Белић из Кикинде.

-Од детињства волим да сликам, а од када сам у пензији у потпуности могу да се посветим платну и бојама. Радо се одазивам да учествујем на колонијама с обзиром на то да на оваквим окупљањима упознајем пуно људи сличних интересовања – открила нам је суграђанка.

Весна Козак на колонију је дошла из Падине.

-Први пут сам у Кикинди и насликала сам оно што је специфично за ваш град сове и лудаје – рекла је Весна Козак.

Школу сликања помогли су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и локална самоуправа.

-Окупило се доста учесника како би подржали наше напоре да побољшамо услове за живот инвалидима рада који су на маргини друштва. И Министарство и Град Кикинда помажу нам у нашим саветодавним активностима, а ми смо ту да им олакшамо и помогнемо им око папирологије – истакла је Душанка Станишић, председница Организације инвалида рада.

Радионицу су посетили члан Градског већа Жељко Раду и Драган Пецарски, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

-Локална самоуправа увек је ту да помаже, нарочито догађаје који афирмишу и мотивишу инвалиде рада да се упознају, друже и искористе своје потенцијале. Управо оваква окупљања показују да уметност нема граница и да нас све спаја – додао је Раду.

Организација инвалида рада има више од хиљаду чланова.

А.Ђ.

Најлепши промотери у Београду промовисали предстојеће „Дане лудаје“

Aleksandra Djuran September 12, 2024

Промоција „Дана лудаје“ настављена је у Београду. Уз малишане из вртића „Колибри“ 39. манифестацију становницима главног града, али и гостима представили су председник Скупштине града Младен Богдан и Иван Голушин.

-Велики број гостију из иностранства и региона посети Кикинду за „Дане лудаје“. Пуно је постилаца из суседних Румуније и Мађарске, али и братских градова. За све Кикинђане то је породична манифестација и они који више не живе у родном граду планирају одмор како би били део највеће манифестације која је постала породични празник. Програм је богат културним, гастрономским, забавним садржајима и трудимо се да представимо нашу традицију. Ове године, осим наших, прикључиће нам се и културно – уметничко друштво из Грчке, Шведске, Пољске. Наш трг постаје права гостинска соба у којој свако може да пронађе оно што га занима – навео је Младен Богдан.

Кнез Михајловом улицом прошетала је наранџаста поворка и уз добошара, игру и песму, али и незаобилазну питу од лудаје позвала је све да дођу и буду део манифестације од 19. до 22. септембра.

Кикинда део пројекта за оснаживање маргинализованих група у оквиру „Подршке социјалном укључивању у Србији“

Aleksandra Djuran September 12, 2024

Кикинда је међу локалним самоуправама које ће учествовати у пројекту „Подршка социјалном укључивању у Србији“ чији је циљ сарадња ради унапређења услуга социјалне заштите у Србији, као и размена искустава. Потписивањем „Паноа сарадње“ између градова и општина, представника Немачке развојне сарадње, као и Министарстава за рад и људска и мањинска права Србије сарадња је званично почела. Овом догађају присуствовали су Младен Богдан, председник Скупштине града и Жељко Раду, члан Градског већа.

-У оквиру пројекта у нашем граду отвориће се Саветовалиште за жртве насиља. За маргинализоване групе, првенствено Ромкиње, такође ће бити доступно саветовалиште током 18 месеци са циљем да се економски оснаже. Реализација пројекта ће почети након потписивања уговора са Немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ-ом. Овим мерама ће се и социјално и економски оснажити све маргинализоване групе на територији града. За нас је овај пројекат веома значајан узимајући у обзир и саму чињеницу да је свега 20 градова и општина испунило услове да учествују у пројекту „Подршка социјалном укључивању у Србији“ – истакао је Жељко Раду додајући да је од априла прошле године трајало процењивање локалних самоуправа за учешће у пројекту.

У име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, потпис на пано ставио је ресорни министар Томислав Жигманов, а Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, посебни саветник министра Срђан Барац. Пројекат Немачке развојне сарадње „Подршка социјалном укључивању у Србији“ реализује „Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit“ ГИЗ у партнерству са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Жигманов је говорећи на скупу организованом поводом почетка сарадње на унапређивању услуга социјалне заштите у Србији рекао да је пројекат резултат опредељења Немачке и Савезног министарства за економску сарадњу и развој за наставак пружања подршке Србији у процесу приступања ЕУ.

-Циљ овог пројекта огледа се у јачању социјалног и економског укључивања жена у Србији кроз интегративни и родно трансформативни приступ. Укупан износ буџета овог пројекта је 9,5 милиона евра и финансијску подршку обезбеђује немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој – рекао је Жигманов.

Пројекат „Подршка социјалном укључивању у Србији“ састоји се од четири компоненте, а то су јачање интегрисаних услуга социјалне заштите на локалном нивоу, стварање подстицајног окружења за економско оснаживање жена, као и подизање свести о дискриминацији на основу националне припадности и других својстава, али и подршке нормативном оквиру за социјално и економско укључивање и његову примену на локалном нивоу.

А.Ђ.

Отвара се „Форма идеале“, купце очекују попусти

Aleksandra Djuran September 11, 2024

У петак, 13. септембра, у улици Милоша Великог 54 у 12 сати, отвара се салон намештаја „Форма идеале“.

Тим поводом 13, 14. и 15. септембра биће снижени сви производи пет процената, а чланови „Лојалти картице“ моћи ће да оставре још пет одсто попуста . Радно време објекта биће од 9 до 21 сата радним данима и суботом од 9 до 17 часова.

Сјајне сестре Тодорић поново најбоље – донеле прва места са фестивала у Мркоњић Граду

Igor Crnogorac September 11, 2024

Талентоване сестре Тодорић, тринаестогодишња Хана и годину дана млађа Петра, поново су бриљирале на музичком такмичењу. На управо завршеном 16. Међународном фестивалу дјечије пјесме „Распјеване пахуљице“ у Мркоњић Граду, освојиле су прва места у конкуренцији 23 извођача из читавог региона.

Фестивал је намењен деци интерпретаторима искључиво ауторских песмама писаним за њих. Хана је извела композицију „Тајна прве љубави“, а Петра песму „Страхиња“, чији су аутори Светлана Цеца Милић и Ладо Леш.

– Било је прелепо, Фестивал је био леп, као и дружење, баш смо се лепо провеле, уживале смо – каже Петра. – У припреми за наступ помогла нам је, као и увек, Светлана Цеца Милић. Ми учествујемо на фестивалима само да бисмо се дружиле, а жири награди наш рад и труд.

Ове скромне девојчице не броје наступе на такмичењима ни признања, а био их је много. Само кажу да су певале у многим градовима, у нашој и у суседним земљама. Шармантне и харизматичне, Хана и Петра на сцени су као код куће.

– Немамо трему, то нам је сасвим непотребно на сцени. Почела сам да се такмичим са осам, а Хана са седам година. Одувек смо биле окружене музиком, као мале смо стално певале у кући – каже Петра, а на питање ко им помаже у одабиру стајлинга, спремно одговара.

– Наша мама. Ми имамо идеју, а онда је она допуни и оствари. Родитељи нас подржавају и свуда путују са нама.

Сада се припремају за фестивал „Шкољкице“ у Новом Саду. Учествоваће и на Фестивалу „Та се песма љубав зове“, али само у ревијалном делу. „Не морамо увек да се такмичимо, треба и друга деца да добијају награде“, каже Петра.

Петра је ученица шестог, а Хана осмог разреда ОШ „Свети Сава“. У наступу, по укупном утиску и понашању, не труде се да буду старије него што јесу. Јер су девојчице, преслатке и пристојне, које воле фестивале јер на њима упознају нове другаре. Петра нам одаје да би он волела да буде учитељица, а Хана – васпитачица, јер би волеле да раде са децом. Али ће, тврди, певати увек. Као и до сада и, сасвим сигурно, са великим успехом.

С. В. О.

Првацима који наставу похађају на мађарском језику уручени поклони

Aleksandra Djuran September 11, 2024

Ђаци прваци на територији града који наставу похађају на мађарском језику с поласком у школу добили су поклоне Савета мађарске националне мањине и из Мађарске преко Фондације „Ракоци“.

-Малишане смо обрадовали са школским торбама и школским прибором. Школске торбе обезбедила је влада Мађарске, а национални Савет мађарске националне мањине купио је прибор за прваке у вредности од 8.000 динара за сваког ђака – сазнајемо од Рамоне Тот, чланице Савета мађарске националне мањине.

Поклони су додељени првацима у Основној школи „Фејеш Клара“ којих има седам, у ОШ „Мора Карољ“, где их је четворо, колико их је и ОШ „Глигорије Попов“ у Руском Селу.

-Сваке године обрадујемо прваке на овај начин. Уједно, ово је начин да помогнемо породицама на самом почетку школовања њихове деце – навела је наша саговорница.

А.Ђ.

Раскринкана опозиција: Директор ЈП Кикинда их позвао да ураде анализу воде, они му блокирали приступ страници

Jelena Trifunović September 11, 2024

Иако су стручњаци кикиндског Завода за јавно здравље протекле недеље на конференцији за новинаре у Фабрици воде, јасно предочили резултате анализа и квалитет пијаће воде која се добија пречишћавањем у новоизграђеном постројењу, те тиме ставили тачку на разне спекулације, поједини представници опозиције не престају да ову тему, од огромног значаја за све грађане Кикинде, злоупотребљавају у дневно-политичке сврхе.

Тако је одборница Ивана Богосав, иначе представница Поношеве странке СРЦЕ, у објави на фејсбук страници локалног одбора те партије, констатовала да „грађани Кикинде немају поверења у исправност воде мада СНС гарнитура чини све да их убеди у то“, позивајући се, при том, на наводне резултате анонимне анкете коју су спровели међу грађанима.

На такву тврдњу реаговао је в.д. директора ЈП Кикинда Чедо Гверо. Међутим, одговор који је упутио очигледно да није био очекиван. Гверо је опозиционаре, јавно, у коментару објаве, позвао да ураде анализу воде великог обима на преко 100 параметара и то у лабораторији по сопственом избору. На такав позив, одговорили су тако што су му обрисали коментар и блокирали приступ фејсбук страници те опозиционе партијице!

Предлог в.д. директора ЈП Кикинда гласио је:

– Вама предлажем да урадите анализу воде великог обима (В обим) на преко 100 параметара. Анализа кошта око 100.000 дин. и можете у тој цифри узети неколико узорака у граду. Сачинимо комисију, због контролних узорака, и узоркујемо позицију на кућној инсталацији по вашем избору и на истој локацији узорак из мреже пре водомера. Анализа се чека 3 недеље. Можете неку страну лабораторију наћи пошто у наше институције немате поверења- написао је Гверо након чега му је коментар обрисан и блокиран приступ страници локалног одбора Поношеве странке (део листе Уједињена опозиција Кикинде).

Таквим потезом опозиција је сама себе покопала и јасно показала колико им је заиста стало да Кикинђани имају исправну и безбедну пијаћу воду, а колико су огрезли у јефтино политикантство чији је циљ да пошто-пото нападну власт и Српску напредну странку.

Подсетимо да је изградња фабрике воде годинама уназад било предизборно обећање свих политичких странака, али се на празним обећањима и остајало, све док доласком СНС на власт, уз свесрдну подршку републичких и покрајинских органа, вишедеценијски проблем Кикинђана напокон није успешно решен. На реду је добијање употребне дозволе за постројење и изградња мини постројења у селима.