August 29, 2026

Град

forma-ideale-otvaranje-(1)

(VIDEO) Na 1.200 kvadrata salon „Forma ideale“ u Kikindi: Prva tri dana popusti za kupce

Aleksandra Djuran September 13, 2024

 

U Kikindi je otvoren salon nameštaja „Forma ideale“ na adresi Miloša Velikog 54. Prva tri dana kupce očekuju dodatni popusti i na već snižene proizvode.

-U Kikindi smo otvorili 45 salon i mreža naših objekata je sve veća. Maloprodajni objekat u Kikindi prostire se na 1.200 metara kvadratnih i sadrži dobar deo proizvodnog programa „Forma ideale“ pločastog i tapaciranog nameštaja. Nudimo i deo partnerskog programa, dekoraciju, tepihe, laminate i veliki izbor malih kućnih aparata pošto redovno širimo nađu ponudu. Za sve kupce u Kikindi 13, 14. i 15. septembra pripremili smo pogodnosti pri kupovini 5+5. Ona podrazumeva sniženje od pet procenata na kasi, kao i još pet odsto za korisnike „Lojalti kartice“ – istakla je Tamara Pantelić Jeremić, marketing menadžer „Forma ideale“.

Već prvog dana zatekli smo veliki broj sugrađana u novootvorenom salonu.

-Salon je lep, dobro je opremljen i dobro je što imamo nove prodavnice u gradu, a ne da moramo da idemo u veće gradove u kupovinu. Kupili smo francuski ležaj koji nam je bio potreban – rekla je Slavica Cvejić.

I Gordana Stajić pozdravila je otvaranje prodavnice „Forma ideale“:

-Veoma mi se sviđa objekat, a posebno što su cene konkurentne. Volim „Forma ideale“ i radujem se što ga konačno imamo u Kikindi. Zbog kupovine nameštaja išla sam u Zrenjanin i srećna sam što nam je sada dostupan i u našem gadu.

Radno vreme je radnim danima od 9 do 21 sata, a subotom od 9 do 17 časova. U nedelju, 15. septembra salon će, povodom otvaranja, biti otvoren od 10 do 16 sati.

A.Đ.

vatrogasci-vezba-(1)-(1)

Vatrogasci – spasioci sa građanima obeležili slavu i Dan Sektora za vanredne situacije

Aleksandra Djuran September 13, 2024

Pripadnici Odeljenja za vanredne situacije taktičko-tehničkim zborom obeležili su Dan Sektora za vanredne situacije i slavu svih vatrogasaca – spasilaca. Na Gradskom trgu učenicima osnovnih i srednjih škola, ali i sugrađanima prikazali su deo zaposlenih, vozila i opreme, a izveli su i pokaznu vežbu gašenja požara penom.

-U kikindskom bataljonu ima 85 vatrogasaca – spasilaca, od kojih je u našem gradu 44. Naš zadatak je da štitimo imovinu i živote naših sugrađana i to ne radimo samo na teritoriji našeg okruga. Ove, u odnosu na prošlu godinu, imali smo više požara. Uzrok tome je višemesečna suša. Naši zaposleni odazivaju se u pomoć kolegama u čitavoj zemlji, pa i inostranstvu. Tako smo ove godine pomagali u gašenju požara u Grčku, kao i na teritorijama Pirota, Aleksinca, Kladova – rekao je Čedomir Glišin, komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona u Kikindi.

U proteklih godinu dana povećao se broj vatrogasaca -spasilaca u Kikindi, tako da je popunjenost dobra, ali u opštinama u okrugu nedostaje ljudstva. Oprema i tehnika je u dobrom stanju i zanavlja se u čemu učestvuje i Grad Kikinda. Taktičko-tehničkom zboru prisustvovali su i Miroslav Dučić, član Gradskog veća i Nebojša Jovanov, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga.

-Lokalna samouprava sarađuje i pomaže Vatrogasno-spasilačkom bataljonu. Imaju našu podršku u svakom momentu i ona je važna kako lokalnoj samoupravi, tako i profesionalnim vatrogascima koji su tu da reaguju u svim nepredviđenim okolnostima. Ne zaboravljamo ni dobrovoljna vatrogasna društva i Odeljenje za civilnu zaštitu i maksimalno im izlazimo u susret prilikom nabavke opreme i tehničkih sredstava neophodnih za njihovo što bolje funkcionisanje – dodao je Miroslav Dučić.

U okviru Nedelje sektora za vanredne situacije biće organizovano niz aktivnosti kojim će se promovisati posao vatrogasca – spasioca.

A.Đ.

 

 

LTF-Cuvari-prirode-(2)

(VIDEO) U predstavama uživalo 3.300 dece, sakupljeno 84.000 limenki: Prihod namenjen otvaranju biblioteke na Dečijem odeljenju rekonstruisane bolnice

Jelena Trifunović September 13, 2024

Treći Limenka teatar fest, internacionalni pozorišni festival za decu, koji je na zabavan i edukativan način udružio pozorište i ekologiju, svečano je zatvoren u nedelju. Festival je nakon Novog Sada pretprošle i Sombora prošle godine, održan u Kikindi od 4. do 8. septembra.

Tokom pet festivalskih dana pozorišta za decu iz Bosne i Hercegovine, Bugarske, Republike Severne Makedonije, Slovačke, Mađarske i Srbije izvela su ukupno deset predstava koje je videlo 3.300 mališana iz Kikinde i okolnih mesta.

Uz podršku donatora i sponzora, kompanije Ball Corporation, Naftne industrije Srbije, Izdavačke kuće Klet, projekta Svaka limenka se računa i Kompanije Knjaz Miloš, sa kojima Festival zajednički radi na promociji reciklaže i zaštite životne sredine, ove godine u Kikindi je sakupljeno 84.000 iskorišćenih limenki za piće, a podeljeno je 16.800 ALU koina.

Na ovom jedinstvenom Festivalu mališani su, uz zanimljive i zabavne predprogramske aktivnosti na Eko bazaru, a u društvu Li Mena, glumca u ulozi čoveka sa Alu Planete, naučili i važnu lekciju o reciklaži i očuvanju životne sredine.

Ulaznicu za predstave, kao i za sve sadržaje na EKO Bazaru, mogli su da kupe samo donošenjem praznih limenki. Za svakih 5 donetih limenki dobijali su po 1 ALU KOIN, prvu društveno odgovornu valutu nastalu u ovom petnaestogodišnjem projektu.

Nakon svake predstave deca su kao Med medeni kritičari, vrlo ozbiljno govorili u kameru na, „kockastom stolu kritike” i potvrdili svima da su im ovakva dešavanja potrebna kao i da je misija Festivala zaista ostvarena.

U okviru festivala održana je i panel diskusija Na temu „Kreativna ekonomija i cirkularna ALU ambalaža” na kome je otvoreno više važnih tema pa i ta kako jedan festival i istoimeni projekat 15 godina sistematično rade na unapređenju kulturnih potreba dece i njihovog znanja o ekonomiji i ekologiji.

Prihod od prikupljenih limenki biće upotrebljen za otvaranje biblioteke na Dečijem odeljenju rekonstruisane kikindske bolnice.

invalidi-kolonija-(3)

Slikarska kolonija Organizacije invalida rada: Da budu vidljiviji i prisutniji u društvu

Aleksandra Djuran September 12, 2024

Organizacija invalida rada organizovala je školu slikanja odnosno slikarsku koloniju. Drugom okupljanju odazvalo 35 slikara iz Banata i Bačke, među kojima je bila i sugrađanka Mirjana Belić iz Kikinde.

-Od detinjstva volim da slikam, a od kada sam u penziji u potpunosti mogu da se posvetim platnu i bojama. Rado se odazivam da učestvujem na kolonijama s obzirom na to da na ovakvim okupljanjima  upoznajem puno ljudi sličnih interesovanja – otkrila nam je sugrađanka.

Vesna Kozak na koloniju je došla iz Padine.

-Prvi put sam u Kikindi i naslikala sam ono što je specifično za vaš grad sove i ludaje – rekla je Vesna Kozak.

Školu  slikanja pomogli su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i lokalna samouprava.

-Okupilo se dosta učesnika kako bi podržali naše napore da poboljšamo uslove za život invalidima rada koji su na margini društva. I Ministarstvo i Grad Kikinda pomažu nam u našim savetodavnim aktivnostima, a mi smo tu da im olakšamo i pomognemo im oko papirologije – istakla je Dušanka Stanišić, predsednica Organizacije invalida rada.

Radionicu su posetili član Gradskog veća Željko Radu i Dragan Pecarski, sekretar Sekretarijata za socijalnu zaštitu.

-Lokalna samouprava uvek je tu da pomaže, naročito događaje koji afirmišu i motivišu invalide rada da se upoznaju, druže i iskoriste svoje potencijale. Upravo ovakva okupljanja pokazuju da umetnost nema granica i da nas sve spaja – dodao je Radu.

Organizacija invalida rada ima više od hiljadu članova.

A.Đ.

 

 

 

dani-ludaje-bgd-(2)

Najlepši promoteri u Beogradu promovisali predstojeće „Dane ludaje“

Aleksandra Djuran September 12, 2024

Promocija „Dana ludaje“ nastavljena je u Beogradu. Uz mališane iz vrtića „Kolibri“ 39. manifestaciju stanovnicima glavnog grada, ali i gostima predstavili su predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan i Ivan Golušin.

-Veliki broj gostiju iz inostranstva i regiona poseti Kikindu za „Dane ludaje“. Puno je postilaca iz susednih Rumunije i Mađarske, ali i bratskih gradova. Za sve Kikinđane to je porodična manifestacija i oni koji više ne žive u rodnom gradu planiraju odmor kako bi bili deo najveće manifestacije koja je postala porodični praznik. Program je bogat kulturnim, gastronomskim, zabavnim sadržajima i trudimo se da predstavimo našu tradiciju. Ove godine, osim naših, priključiće nam se i kulturno – umetničko društvo iz Grčke, Švedske, Poljske. Naš trg postaje prava gostinska soba u kojoj svako može da pronađe ono što ga zanima – naveo je Mladen Bogdan.

Knez Mihajlovom ulicom prošetala je narandžasta povorka i uz dobošara, igru i pesmu, ali i nezaobilaznu pitu od ludaje pozvala je sve da dođu i budu deo manifestacije od 19. do 22. septembra.

bogdan-radu-ugovor

Kikinda deo projekta za osnaživanje marginalizovanih grupa u okviru „Podrške socijalnom uključivanju u Srbiji“

Aleksandra Djuran September 12, 2024

Kikinda je među lokalnim samoupravama koje će učestvovati u projektu „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ čiji je cilj saradnja radi unapređenja usluga socijalne zaštite u Srbiji, kao i razmena iskustava. Potpisivanjem „Panoa saradnje“ između gradova i opština,  predstavnika Nemačke razvojne saradnje, kao i Ministarstava za rad i ljudska i manjinska prava Srbije saradnja je zvanično počela. Ovom događaju prisustvovali su Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada i Željko Radu, član Gradskog veća.

-U okviru projekta u našem gradu otvoriće se Savetovalište za žrtve nasilja. Za marginalizovane grupe, prvenstveno Romkinje, takođe će biti dostupno savetovalište tokom 18 meseci sa ciljem da se ekonomski osnaže. Realizacija projekta će početi nakon potpisivanja ugovora sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ-om. Ovim merama će se i socijalno i ekonomski osnažiti sve marginalizovane grupe na teritoriji grada. Za nas je ovaj projekat veoma značajan uzimajući u obzir i samu činjenicu da je svega 20 gradova i opština ispunilo uslove da učestvuju u projektu „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“  – istakao je Željko Radu dodajući da je od aprila prošle godine trajalo procenjivanje lokalnih samouprava za učešće u projektu.

 

U ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, potpis na pano stavio je resorni ministar Tomislav Žigmanov, a Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, posebni savetnik ministra Srđan Barac. Projekat Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ realizuje „Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit“ GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Žigmanov je govoreći na skupu organizovanom povodom početka saradnje na unapređivanju usluga socijalne zaštite u Srbiji rekao da je projekat rezultat opredeljenja Nemačke i Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj za nastavak pružanja podrške Srbiji u procesu pristupanja EU.

 

-Cilj ovog projekta ogleda se u jačanju socijalnog i ekonomskog uključivanja žena u Srbiji kroz integrativni i rodno transformativni pristup. Ukupan iznos budžeta ovog projekta je 9,5 miliona evra i finansijsku podršku obezbeđuje nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj – rekao je Žigmanov.

Projekat „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ sastoji se od četiri komponente, a to su jačanje integrisanih usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou, stvaranje podsticajnog okruženja za ekonomsko osnaživanje žena, kao i podizanje svesti o diskriminaciji na osnovu nacionalne pripadnosti i drugih svojstava, ali i podrške normativnom okviru za socijalno i ekonomsko uključivanje i njegovu primenu na lokalnom nivou.

A.Đ.

 

 

store-6932290-1280

Otvara se „Forma ideale“, kupce očekuju popusti

Aleksandra Djuran September 11, 2024

U petak, 13. septembra, u ulici Miloša Velikog 54 u 12 sati, otvara se salon nameštaja „Forma ideale“.

Tim povodom 13, 14. i 15. septembra biće sniženi svi proizvodi pet procenata, a članovi „Lojalti kartice“ moći će da ostavre još pet odsto popusta . Radno vreme objekta biće od 9 do 21 sata radnim danima i subotom od 9 do 17 časova.

Sestre-Todoric-(5)

Sjajne sestre Todorić ponovo najbolje – donele prva mesta sa festivala u Mrkonjić Gradu

Igor Crnogorac September 11, 2024

Talentovane sestre Todorić, trinaestogodišnja Hana i godinu dana mlađa Petra, ponovo su briljirale na muzičkom takmičenju. Na upravo završenom 16. Međunarodnom festivalu dječije pjesme „Raspjevane pahuljice“ u Mrkonjić Gradu, osvojile su prva mesta u konkurenciji 23 izvođača iz čitavog regiona.

Festival je namenjen deci interpretatorima isključivo autorskih pesmama pisanim za njih. Hana je izvela kompoziciju „Tajna prve ljubavi“, a Petra pesmu „Strahinja“, čiji su autori Svetlana Ceca Milić i Lado Leš.

– Bilo je prelepo, Festival je bio lep, kao i druženje, baš smo se lepo provele, uživale smo – kaže Petra. – U pripremi za nastup pomogla nam je, kao i uvek, Svetlana Ceca Milić. Mi učestvujemo na festivalima samo da bismo se družile, a žiri nagradi naš rad i trud.

Ove skromne devojčice ne broje nastupe na takmičenjima ni priznanja, a bio ih je mnogo. Samo kažu da su pevale u mnogim gradovima, u našoj i u susednim zemljama. Šarmantne i harizmatične, Hana i Petra na sceni su kao kod kuće.

– Nemamo tremu, to nam je sasvim nepotrebno na sceni. Počela sam da se takmičim sa osam, a Hana sa sedam godina. Oduvek smo bile okružene muzikom, kao male smo stalno pevale u kući – kaže Petra, a na pitanje ko im pomaže u odabiru stajlinga, spremno odgovara.

– Naša mama. Mi imamo ideju, a onda je ona dopuni i ostvari. Roditelji nas podržavaju i svuda putuju sa nama.

Sada se pripremaju za festival „Školjkice“ u Novom Sadu. Učestvovaće i na Festivalu „Ta se pesma ljubav zove“, ali samo u revijalnom delu. „Ne moramo uvek da se takmičimo, treba i druga deca da dobijaju nagrade“, kaže Petra.

Petra je učenica šestog, a Hana osmog razreda OŠ „Sveti Sava“. U nastupu, po ukupnom utisku i ponašanju, ne trude se da budu starije nego što jesu. Jer su devojčice, preslatke i pristojne, koje vole festivale jer na njima upoznaju nove drugare. Petra nam odaje da bi on volela da bude učiteljica, a Hana – vaspitačica, jer bi volele da rade sa decom. Ali će, tvrdi, pevati uvek. Kao i do sada i, sasvim sigurno, sa velikim uspehom.

S. V. O.

RAMONA-KNJIGE-(4)-(1)

Prvacima koji nastavu pohađaju na mađarskom jeziku uručeni pokloni

Aleksandra Djuran September 11, 2024

Đaci prvaci na teritoriji grada koji nastavu pohađaju na mađarskom jeziku s polaskom u školu dobili su poklone Saveta mađarske nacionalne manjine i iz Mađarske preko Fondacije „Rakoci“.

-Mališane smo obradovali sa školskim torbama i školskim priborom. Školske torbe obezbedila je vlada Mađarske, a nacionalni Savet mađarske nacionalne manjine kupio je pribor za prvake u vrednosti od 8.000 dinara za svakog đaka – saznajemo od Ramone Tot, članice Saveta mađarske nacionalne manjine.

Pokloni su dodeljeni prvacima u Osnovnoj školi „Feješ Klara“ kojih ima sedam, u OŠ „Mora Karolj“, gde ih je četvoro, koliko ih je i OŠ „Gligorije Popov“ u Ruskom Selu.

-Svake godine obradujemo prvake na ovaj način. Ujedno, ovo je način da pomognemo porodicama na samom početku školovanja njihove dece – navela je naša sagovornica.

A.Đ.

gvero-i-bogosav

Raskrinkana opozicija: Direktor JP Kikinda ih pozvao da urade analizu vode, oni mu blokirali pristup stranici

Jelena Trifunović September 11, 2024

Iako su stručnjaci kikindskog Zavoda za javno zdravlje protekle nedelje na konferenciji za novinare u Fabrici vode, jasno predočili rezultate analiza i kvalitet pijaće vode koja se dobija prečišćavanjem u novoizgrađenom postrojenju, te time stavili tačku na razne spekulacije, pojedini predstavnici opozicije ne prestaju da ovu temu, od ogromnog značaja za sve građane Kikinde, zloupotrebljavaju u dnevno-političke svrhe.

Tako je odbornica Ivana Bogosav, inače predstavnica Ponoševe stranke SRCE, u objavi na fejsbuk stranici lokalnog odbora te partije, konstatovala da „građani Kikinde nemaju poverenja u ispravnost vode mada SNS garnitura čini sve da ih ubedi u to“, pozivajući se, pri tom, na navodne rezultate anonimne ankete koju su sproveli među građanima.

Na takvu tvrdnju reagovao je v.d. direktora JP Kikinda Čedo Gvero. Međutim, odgovor koji je uputio očigledno da nije bio očekivan. Gvero je opozicionare, javno, u komentaru objave, pozvao da urade analizu vode velikog obima na preko 100 parametara i to u laboratoriji po sopstvenom izboru. Na takav poziv, odgovorili su tako što su mu obrisali komentar i blokirali pristup fejsbuk stranici te opozicione partijice!

Predlog v.d. direktora JP Kikinda glasio je:

– Vama predlažem da uradite analizu vode velikog obima (V obim) na preko 100 parametara. Analiza košta oko 100.000 din. i možete u toj cifri uzeti nekoliko uzoraka u gradu. Sačinimo komisiju, zbog kontrolnih uzoraka, i uzorkujemo poziciju na kućnoj instalaciji po vašem izboru i na istoj lokaciji uzorak iz mreže pre vodomera. Analiza se čeka 3 nedelje. Možete neku stranu laboratoriju naći pošto u naše institucije nemate poverenja- napisao je Gvero nakon čega mu je komentar obrisan i blokiran pristup stranici lokalnog odbora Ponoševe stranke (deo liste Ujedinjena opozicija Kikinde).

Takvim potezom opozicija je sama sebe pokopala i jasno pokazala koliko im je zaista stalo da Kikinđani imaju ispravnu i bezbednu pijaću vodu, a koliko su ogrezli u jeftino politikantstvo čiji je cilj da pošto-poto napadnu vlast i Srpsku naprednu stranku.

Podsetimo da je izgradnja fabrike vode godinama unazad bilo predizborno obećanje svih političkih stranaka, ali se na praznim obećanjima i ostajalo, sve dok dolaskom SNS na vlast, uz svesrdnu podršku republičkih i pokrajinskih organa, višedecenijski problem Kikinđana napokon nije uspešno rešen. Na redu je dobijanje upotrebne dozvole za postrojenje i izgradnja mini postrojenja u selima.