Девојке Ена Гогић, Ена Шошић, Ива Племић и Милана Рајков које су победиле на највећем дечијем музичком такмичењу „Ритам Европе“ у Србији, за неколико дана одлазе на своје наградно путовање на Кипар.
Са песмом „La la love“ биле су најбоље на фестивалу у Зрењанину и, на тај начин, довеле ово музичко такмичење, прошле године, у наш град. Девојке су у Кикинди посетили директор „Ритма Европе“ Давид Макевић и директор телевизијског програма Фестивала, Игор Карадаревић.
– Одушевљене смо и једва чекамо да путујемо. Не сумњамо да ће бити супер провод јер волимо да се дружимо са екипом „Ритма Европе“, то су сада већ дугогодишња пријатељства – рекла је Ена и нагласила да су посебно захвалне на подршци локалној самоуправи, целом тиму „Ритма Европе“, челним људима, Макевићу и Карадаревићу, кореографу Милану Милинковићу и продуценту Немањи Антонићу, као и свима који су били уз њих.
Девојке и део тима „Ритма Европе“ отпутоваће у велико туристичко место Аја Напа на истоку Кипра, 1. фебруара. Такође, ове године ће поново, у ревијалном делу, наступити на овом фестивалу у Бору.
С. В. О.
Новак је до сада вишеструко награђиван на математичким такмичењима у земљи и иностранству и вишеструки је првак државе. Прошле године, на истом такмичењу у Казахстану, освојио је злато. И овога пута био је део тима своје школе, Математичке гимназије, јединствене средње школе у Србији за талентоване ученике у области математике, информатике и природних наука. Ученици ове школе у Казахстану су освојили седам медаља: три златне, три сребрне и једну бронзану – из математике, физике и информатике.
Захваљујући оствареним резултатима екипно су заузели друго место у конкуренцији више од 80 школа са више од 700 ученика, из 15 земаља. Медаљама су окићени и Новакови школски другови: Нина Шушић, Андреј Дробњаковић, Јанко Поповић, Владимир Бранковић, Урош Костадиновић и Софија Чебашек. Вође екипе били су професори Иван Станић и Бобан Маринковић.
Министарство информисања и телекомуникација честитало је данас ђацима Математичке гимназије овај велики успех.
– Редовно одржавамо састанке и све евентуалне проблеме решавамо у ходу. Увек смо добро сарађивали са Градском управом, помажу нам финансијски у организацији Мини-сајма предузетника, заједно решавамо проблеме на које наилазимо. Нашим члановима нудимо и подршку и помоћ: у тумачењу закона, одлука, књиговодственим и правним саветима, све конкурсе намењене предузетницима, покрајинске и републичке, одмах им прослеђујемо и пишемо им пројекте како би аплицирали за доделу средстава. Увек смо ту да подржимо и нове и старе чланове – рекао је председник Синиша Пашић, који је на челу Удружења 11 година. Он је подсетио да Удружење континуирано анимира нове, младе предузетнике да им се придруже јер су погодности, за чланарину од само три хиљаде динара годишње, бројне и веома корисне.
Кум славе био је дугогодишњи предузетник Дејан Ћирић, власник предузећа „Tunning mobile”, а свечаности су присуствовали градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Александар Аћимов, и Вања Радојков, шеф кабинета градоначелника.
Била је ово, уједно и прилика за разговор о будућим плановима који ће допринети даљем развоју предузетништва у граду. Удружење има између 80 и 90 чланова, од тога 30 активних. Неки облици удруживања предузетника у граду датирају још од 19. века, навео је Пашић који је пожелео добро здравље, плодну сарадњу и берићетну годину свима, посебно садашњим и будућим члановима.
До Часног крста први је стигао Бранко Угринић (37) из Банатског Великог Села, дипломирани економиста и бивши репрезентативац Србије у шаранском риболову.
Богојављенско пливање први пут је одржано у овом месту и поново је привукло велики број верника који су бодрили и с радошћу пратили храбре учеснике.
Сат времена касније, тачно у подне, обележавање Богојављења одиграло се, једанаести пут, у Кикинди, на Старом језеру, где је забележен рекордни број учесника, њих 47. Надметале су се и три девојке, једна цела породица, као и браћа која су пливала заједно. Учеснике су благосиљали свештеници кикиндске Српске православне општине.
Најбржи је био осамнаестогодишњи Кикинђанин Вељко Карановић, ученик Техничке школе „Михајло Пупин“, који је, уз овације публике, освојио Часни крст.
Несвакидашњи одзив потврдио је значај ове традиције у очувању духовних вредности, навео је градоначелник Младен Богдан.
Пливање за Часни крст на Богојављење носи дубоку симболику и подсећа на крштење Исуса Христа у реци Јордан, када су се отворила небеса и чуо глас Бога Оца. Овај чин окупља заједницу, инспирише учеснике и преноси поруку вере, храбрости и заједништва.
Организатори, црквене општине, локална самоуправа и Ронилачки клуб „Орка“ и Културни центар истакли су значај оваквих догађаја у очувању духовног идентитета, изражавајући захвалност свима који су учествовали и подржали манифестацију. Како се обичај из године у годину развија и окупља све већи број људи, јасно је да пливање за Часни крст остаје једна од најсветлијих и најважнијих манифестација које спајају веру, традицију и заједништво.
На отварају су се присутнима обратили директорка Културног центра Србије Натали Бељански, директор Центра „Тера” Александар Липован, и кустоскиња изложбе Тијана Тошевски. Присуствовали су и уметници Игор Антић, Ан Мерседес, Слободан К. Бијељац, Ан Рошет и Бернард Рудигер као и многи француски и српски културни радници и уметници.
Изложба “L’art contact” је од велике важности јер приказује скулптуре у теракоти настале у току четири деценије постојања Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера“ у Кикинди. Музеј „Тера“ данас има колекцију од преко 1.200 скулптура, што је највећа савремена колекција скулптура великог формата у теракоти у свету.
Са посебним нагласком на дијалогу између француске и српске уметничке сцене, изложба осветљава значај културне размене и очувања уметничког стваралаштва у глини, истичући потенцијал савременог стваралаштва као моћне алатке за умрежавање и интеркултурални дијалог. Поставка обухвата две целине – презентацију Центра „Тера” у подруму као и радове француских и српских уметника који су распоређени у приземљу и на спрату СКЦ-а. Изложба је отворена за посетиоце до 7. фебруара.