Članice udruženja žena „Iđoš“ pre šest godina došle su na ideju da „ožive“ stari proizvod, pekmez od ludaje. Inicijativa je potekla nakon radionica organizovanih u Regionalnom edukativnom centru „Banat“ u Zrenjaninu koje su se odnosile na brendiranje proizvoda specifičnih za određenu sredinu, podseća Biljana Đurđulov, predsednica udruženja.
-Naše udruženje najpoznatije je po pravljenju krofni, ali ovu poslasticu nije moguće napraviti da stoji i da bude dugotrajna. Tada je predloženo da to bude pekmez i to od ludaje po kojima je naša sredina prepoznatljiva. Sve smo rado prihvatile ovu sugestiju i istrajavamo u pravljenju pekmeza od bundeve već šestu godinu koji je, pored krofni, postao brend našeg udruženja – kaže Biljana Đurđulov.
Proizvod nije zaštićen, jer je za ovaj postupak neophodno dosta sredstava, ali i uslovi koje udruženje nema. Ipak, Iđošankama to nije smetalo da naprave pekmez, koji je sigurno boljeg kvaliteta i dugotrajniji od onog koji su nekada pravile njihove svekrve, majke i bake.
– Pekmez od bundeve brendiran je zahvaljujući udruživanju sa još četiri udruženja iz Lazareva, Belog Blata, Boke, Mokrina i nas iz Iđoša. Tako je nastala mreža „Ženski divan“. Zahvaljujući „Divanu“ mi smo brendirale naš proizvod i prodajemo ga i preko mreže i neposredno. Pekmez je autentičan i ukus mu je drugačiji. Pravi se kao i svaki drugi, ali kako je bundeva zahtevna moramo da budemo pažljivi. Ludaja je osetljiva biljka i kada se kuva strogo moramo da vodimo računa prilikom mešanja, kako ne bi zagorela – napominje naša sagovornica.
Bundeva mora da se očistiti, da se oljušti kora, da se izvade semenke, a zatim mora i da se narenda.
-Same i proizvodimo ludaje, popularne „tamburice“ koje su osnovni sastojak našeg pekmeza. Bundeve sadimo u našim baštama, okopavamo ih, zalivamo, pazimo. Pošto ih naberemo pripremimo sve za kuvanje i od dela narendanih ludaja napravimo pekmez, a deo ostavimo kako bi uvek imale bundeve za pripremu svežeg pekmeza tokom čitave godine. Pekmez je osetljiv i ne može dugo da stoji. Naša Krofnijada ne može da prođe bez ovog namaza – pojasnila nam je predsednica iđoškog udruženja žena.
U promociji pekmeza od ludaje značajnu pomoć udruženje ima od Turističke organizacije grada koja na mnogobrojnim manifestacijama predstavlja ovaj proizvod.
-Na „Danima tikve“ u Sarajevu prošle godine, pekmez je bio tražen i odlično se prodavao. Bila sam deo ove manifestacije i kada su domaćini videli da smo iz Kikinde, došli su sa namerom da kupe pekmez od ludaje koji su godinu dana ranije probali na beogradskom sajmu. Imali smo porudžbinu i iz Prijepolja gde smo slali tegle. Za godinu dana prodamo stotinak teglica – dodaje Biljana.
Svi koji ga probaju, iznenađeni su ukusom, ali i zadovoljni ovom poslasticom. Iđošanke su osmislile logo pekmeza i kako dodaju zadovoljne su potražnjom za njihovim proizvodom. Sredstva koja zarade od prodaje pekmeza ulažu u udruženje i u gostovanja na manifestacijama.
A.Đ.
– Manje od jedan odsto dece ovog uzrasta zaista razvije depresiju, ali je važno da se prepoznaju simptomi koji mogu da prerastu u depresiju u kasnijem uzrastu – navela je i predstavila simptome u ovom, ranom uzrastu, među kojima su emocionalni poremećaji, anksioznost, povećanje agresije, poremećaj koncentracije, pasivnost, nestabilnost i nemir, hiperaktivnost, izolacija i različite somatske tegobe poput bolova u stomaku.
– Važno je uključiti se u život deteta, pokazati mu naklonost, izdvojiti vreme za razgovor, ali i izbeći preteranu kontrolu kako bismo podstakli njegovu nezavisnost. Utvrđivanje porodičnih pravila takođe je bitno, kao i promovisanje zdravih navika, smanjenje konflikata u domaćem okruženju, izbegavanje negativnih reakcija na ponašanje deteta, pomoć u prepoznavanju emocija i konstruktivnom rešavanju sukoba – poručila je Branka Grahovac i navela zaštitne faktore.
Među davaocima je bilo 20 žena i sedmoro građana koji su prvi put darovali dragocenu tečnost, navode u Crvenom krstu Kikinda.
Još jedna prilika za ovaj humani gest ovog meseca će biti u četvrtak, 20. februara. Martovske akcije planirane su za 3, 20. i 31.
– Trudimo se da obezbedimo podršku porodicama, ne samo kroz izdvajanja iz gradskog budžeta, koja nisu mala, već i kroz ovakve simbolične gestove. Ovi bebi-paketi su mali, ali značajan doprinos roditeljima u prvim mesecima sa bebom. Bez obzira na sve, nastavićemo da pružamo svu moguću podršku roditeljima. Hvala vam i želim da vam poručim da ste hrabri ljudi jer ste se u ovim izazovnim vremenima odlučili da budete roditelji, da nas bude što više – istakao je gradonačelnik u svom obraćanju.
Poklon je dobio i tromesečni Dušan Terzin, koji je na dodeli bio sa roditeljima Katarinom i Dušanom.
– Dušan nam je prvo dete i ovo je prvi put da dobijamo bebi-paket. Do sada smo u bolnici dobili osnovne stvari poput krema i pelena, tako da nam ovaj poklon puno znači – rekla je mama Katarina.
Melita Gombar, članica Gradskog veća zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, naglasila je značaj ovakve podrške.
– Ponovo imamo zadovoljstvo da podelimo bebi-pakete, a ovog puta 123 poklona za roditelje dece rođene u poslednja tri meseca prošle godine. Roditeljstvo je najlepši, ali i najodgovorniji zadatak, često praćen brojnim izazovima. Naša obaveza kao Grada je da stvorimo uslove za bezbedno i srećno odrastanje dece. Ovi paketi su samo jedna od mera podrške. Grad, takođe, izdvaja sredstva za prvorođeno i drugorođeno dete, pomaže Pokret “Tri plus”, subvencioniše vantelesnu oplodnju, podržava Školu roditeljstva i sprovodi niz drugih mera koje daju rezultate – rekla je Melita Gombar.
Za ovu svrhu iz budžeta Grada izdvojeno je oko pet miliona dinara, dok je vrednost pojedinačnog bebi-paketa oko osam hiljada dinara.
