У Општој болници Кикинда, сви грађани, и они без здравственог осигурања, биће у прилици да у недељу, 6. октобра од 8 до 17 часова обаве кардиолошки и уролошки преглед, измере крвни притисак, а од лабораторијских анализа комплетну крвну слику, ниво шећера у крви, тумор маркере ПСА за мушкарце као и ЦЕА, ЦА 19-9 и АФП. Овом приликом биће омогућено да ураде и анализу просечног нивоа шећера у крви у последња два до три месеца (хба1ц ).
Прегледи уролога обављаће се у поликлиничком делу где се иначе налази амбуланта за урологију, а остали, као и досад, у простору где су интернистичке амбуланте.
Велико интересовање грађана најбоље илуструје податак да је током осам дана ове акције, прегледе обавило 205 хиљада грађана, којима је урађено преко милион појединачних прегледа, анализа или здравствених интервенција
„Ритам Европе“ у Кикинду су довеле Ена Гогић, Ена Шошић, Ива Племић и Милана Рајков, победом на прошлогодишњем такмичењу у Зрењанину. Ове године представиће нас Јован Божин, студент на Факултету савремених уметности у Београду са песмом Жељка Јоксимовића „Није љубав ствар“ и уз њега ће наступити плесачица Дуња Шкапик. Они су, одлуком жреба, добили редни број 13.
Поред организатора и представника локалних самоуправа из којих долазе такмичари, извлачењу редних бројева присуствовали су извршни директори „Ритма Европе“, Давид Макевић и Игор Карадаревић, и градоначелник Никола Лукач.
– На жребању су се окупили представници градова из целе Србије и зато је ово још једна промоција Кикинде – рекао је Игор Карадаревић, директор програма „Ритам Европе“. – Такмичари обично желе да наступе у последњем делу програма, али наше искуство у телевизијским преносима нам говори да није битно под којим редним бројем наступају, већ су важни квалитет програма и СМС гласање. „Ритам Европе“ ће директно преносити Прва српска телевизија 28. октобра од 21 сата, а победник и наредни домаћин биће проглашен у поноћ – навео је Карадаревић.
Фестивал “Србија у Ритму Европе” отвориће Бољевац. Ово такмичење постоји од 2008. године, када је први пут одржано у Шапцу. У почетку замишљен као дечији музички фестивал који је окупљао стотине ученика из основних и средњих школа, 2015. је прерастао у музичко такмичење за младе које се одржава у неколико земаља региона.
– У свакој кући мисле да је њихов ајвар најбољи и онда смо решили да видимо ко то заиста прави најбољи ајвар и тако је, пре 11 година настала манифестација „Изађи ми на теглу“ – каже Саша Стаменковић, аутор пројекта из организације „Башта машта“ из Београда која приређује овај караван. – У сваком граду прогласимо најбољег ајвар-мајстора. Такмичарима обезбеђујемо апсолутно све, штанд, шпорет „смедеревац“, дрво за ложење, паприку, тегле, све што им је потребно, осим шерпи, које смо, такође, хтели да им дајемо, али су нам домаћице објасниле да оне имају своје, специјалне шерпе и то морамо да поштујемо. Свака екипа направиће око 10 тегли ајвара и они одлучују шта ће са њим да ураде, а до сада, колико знам, више хиљада тегли је опредељено у хуманитарне сврхе.
Такође, испоставило се да је готово 30 такмичара било инспирисано да, после учешћа, започне сопствену производњу ајвара, наводи Стаменковић и додаје да су због тога, као организатори, посебно поносни.
– Имам најбољу машту и најмлађи сам, зато сам решио да учествујем – каже Страхиња који је екипу оформио са мамом, баком и њиховом пријатељицом. – Волим да кувам и често то радим код куће, код баке и деке, код другара, свуда где ми обезбеде намирнице. Ако победим, бака је обећала да ће да ме части „греб-греб“ срећком.
Ове године такмичења ће бити организована у 14 градова, а финално ће, са победницима из сваког града, бити одржано на Ади Циганлији.
У току припремања ајвара, на вентралној бини наступили су млади кикиндски бендови. Проглашење најбољих биће око 16 сати. Награде су, од ове године, новчане: 10 хиљада, пет хиљада и три хиљаде динара. У наш град караван „Изађи ми на теглу“ долази већ неколико година, а до сада су најуспешније биле чланице Удружења жена „Јединство“ из Руског Села које су, пре четири године, победиле у финалу у Београду и освојиле титулу „Краљице ајвара“.
Традиционално, на овај дан организовани су креативна радионица и дружење за кориснике програма „Брига о старијима“. Програм подразумева контролу здравља и психосоцијалну подршку коју спроводе сараднице Ержебет Цуцић и Љиљана Богосављев.
– О подршци старијим људима не треба причати само данас. Креативне радионице имају велики значај за њих; пружају им прилику за изражавање и развијање креативности, што може да побољша њихово емоционално стање и самопоуздање, помажу у смањењу стреса, анксиозности и осећају усамљености. Поред тога, подстичу социјализацију јер окупљају људе са сличним интересовањима, што доприноси стварању нових пријатељстава и јачању социјалне мреже. То је посебно важно за оне који су изгубили блиску особу. Креативни рад може да побољша психичке функције и моторичке вештине, што је веома битно за одржавање физичког и менталног здравља. Уз све то, представљају одличан начин да се старији људи ангажују, уче нове вештине и уживају у процесу старења – рекла је Љиљана Благојевић.
У програму „Брига о старијима“ је око 80 корисника. Услов је да су старији од 65 година и да живе сами, као самци или брачни другови.
Наше суграђанке дружиле су се уз посластице које су саме припремиле, како би заједно уживале у активностима које се за њих, поред посете кућама, у Црвеном крсту одржавају, у просеку, свака два месеца.
Градоначелник Никола Лукач захвалио се представницима НИС-а на дугогодишњој сарадњи.
– Кад завршите школу, захваљујући овом симулатору, бићете међу најбољима. Нашим радницима требало је много година рада да би достигли оно што ви овде имате као могућност, а то је да одмах видите и анализу онога што сте урадили – навео је Милан Бореновић, руководилац Погона „Северни Банат“ у НИС-у.
Директорица Техничке школе, Миланка Халиловић оценила је, представљајући Школу, да су ученици смера бравар-заваривач, који највише током праксе користе симулатор, много напредовали у односу на јун, када је апарат постављен.
Догађају су присуствовали ученици са смера бравар-заваривач, а рад на симулатору приказали су, Марио Тот и Никола Шибул.