najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan potpisao je, sa ministrom kulture Nikolom Selakovićem, ugovor o finansiranju projekta “Jaki – jačanje kapaciteta ustanova kulture u Kikindi”.
Kroz program “Gradovi u fokusu” Ministarstva kulture, ovim projektom finansiraju se rekonstrukcija i osavremenjavanje foajea i enterijera Kulturnog centra u Kikindi.
Za učenike završnih razreda srednjih škola danas je održana edukacija o bezbednosti u saobraćaju u organizaciji Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga iz Šapca, pod pokroviteljstvom Ministarstva turizma i omladine i uz podršku Agencije za bezbednost saobraćaja. Već duži niz godina ova predavanja realizuju se u saradnji sa gradskim Savetom za bezbednost saobraćaja. U svečanoj sali Gradske kuće skupu je prisustvovao i Miroslav Dučić, član Gradskog veća zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije.
– Ciljna grupa su maturanti koji, sa napunjenih 18 godina, postaju sposobni za upravljanje motornim vozilima i najviše su ugroženi u saobraćaju – istakao je Dučić. – Teme su prilično potresne i iskustva članova Udruženja paraplegičara izazivaju zaista snažne reakcije đaka. Praksa je pokazala da ovakav vid interakcije sa nekim ko je doživeo nesreću, ostavlja jak utisak i pozitivno deluje na učesnike u saobraćaju koji se tek formiraju.
Dučić je podsetio da lokalni Savet za bezbednost saobraćaja ima izuzetno dobru saradnju sa Agencijom što rezultira organizovanjem tribina i edukacija tokom čitave godine.
Današnja edukacija sprovodi se u okviru kampanje „Um na drum“, rekao je Miloš Milekić iz Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije.
– Mladi su prepoznati kao ugrožena kategorija učesnika u saobraćaju, posebno kada je u pitanju ova godina. Zaključno sa 1. oktobrom, u odnosu na prvih devet meseci 2023, ove godine imamo čak 25 odsto više mladih koji su život izgubili u saobraćajnim nezgodama. Na ovakvim tribinama apelujemo da budu pažljivi u saobraćaju, ističući četiri faktora koja najviše utiču na nastanak i posledice saobraćajnih nezgoda: alkohol, prekoračenje brzine, nekorišćenje sigurnosnog pojasa i upotreba mobilnog telefona u toku vožnje – naveo je Milekić i dodao još jedan podatak iz crne statistike – u 2023. godini 502 osobe izgubile su život u saobraćaju, od toga 89 mladih.
Značajan deo edukacije svake godine su i priče osoba sa invaliditetom koje su ih zadobile u saobraćajnim nesrećama. Slaviša Savić iz Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga, saradnik Agencije za bezbednost saobraćaja, uveren je da ovakav vid iskustvenog učenja može da doprinese bezbednosti mladih u saobraćaju.
– Nažalost, moja koleginica Biljana i ja ćemo danas pokazati sa koliko ozbiljnih posledica može da se susretne neko ko ne poštuje saobraćajne propise i na taj način pokušati da im istaknemo ozbiljnost učešća u saobraćaju – rekao je Savić. – Ovi mladi ljudi su veoma obrazovani i poznaju saobraćajna pravila, ali sam siguran da apsolutno nisu upoznati sa svim posledicama neodgovornog ponašanja u saobraćaju koje će danas imati priliku da vide. Oni veoma pažljivo prate naša predavanja, očekujem i verujem da će ih dobar deo njih zapamtiti i da će ih se setiti u ključnim momentima. U prilog tome govori i činjenica da naše stranice na društvenim mrežama pod nazivom „Još uvek vozim, ali ne hodam“ prati veliki broj mladih ljudi.
Edukacije o bezbednosti u saobraćaju Agencija organizuje i za starije osobe, traktoriste i roditelje – o pravilnom korišćenja dečijih auto-sedišta. Takođe, sprovodi kampanje namenjene najmlađim učesnicima u saobraćaju: „Pažljivkova pravila u saobraćaju“ i „Pažljivkovu smotru“ kako bi se ostvarili glavni ciljevi Nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja 2023-2030. godine – da imamo 50 odsto manje poginulih i teško povređenih u odnosu na 2019. godinu i da u saobraćaju život ne izgubi nijedno dete.
S. V. O.
Na najvećem evropskom sajmu investicija i nekretnina u Minhenu „Expo Real“ svoje investicione potencijale predstavlja i Kikinda. Na zajedničkom štandu Razvojne agencije Vojvodine su pored našeg grada i predstavnici Novog Sada, Sombora, Sremske Mitrovice, Zrenjanina i Subotice. Naš grad predstavljaju pomoćnik gradonačelnika Svetislav Vukmirica i Vesna Arambašić, sekretarka Sekretarijata za projekte.
-Potencijalnim investitorima predstavili smo mogućnost ulaganja u Novu industrijsku zonu veličine 15 hektara. Istakli smo i dualno obrazovanje budućih kadrova u srednjim školama, kao i sportsko rekreativni i turistički potencijal koji naš grad nudi na prostoru Starog Jezera. Posetiocima smo izložili i dve makete koje se upravo odnose na Industrijsku zonu i Staro jezero kao i brošure o potencijalima našeg grada – istakao je Svetislav Vukmirica.
Minhenski sajam okuplja svetske eksperte, koji odlučuju u kojim zemljama i gradovima treba uložiti u izgradnju novih fabrika i kako će se razvijati biznis sa nekretninama. Sajam „Expo Real“ okupio je oko 40.000 eksperata iz 36 zemalja kojima su u fokusu teme iz održivog razvoja, poput dekarbonizacije gradova, zelene transformacije građevinske industrije i digitalizacije.
A.Đ.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi, u okviru „Dečije nedelje“ organizovali su taktičko-tehnički zbor na kom su deca imala priliku da vide vozila i deo opreme policije i da se druže sa policajcima koji brinu o njihovoj bezbednosti. Ovom prilikom bili su izloženi vatrogasno vozilo, marica, automobili saobraćajne policije među kojima je bio i novi „fijat 500“.
Najveća nacionalna manifestacija posvećena deci, Dečja nedelja, obeležava se od 7. do 13. oktobra pod sloganom “Ja sam dete, imam plan: tolerancija i ljubav za svaki dan!” Brojne su aktivnosti koje se povodom ove nedelje organizuju u vrtićima i školama, a obeležava se kako bi deca bila u središtu društvenih nastojanja da budu srećna, zaštićena, da žive u zdravom i sigurnom okruženju u kom mogu da ostvare maksimum svojih potencijala. Ovo je i prilika za puno učešće dece u društvenom životu, a spram svog uzrasta, želja i mogućnosti. Dečija nedelja u fokus stavlja promociju i zaštitu dečijih prava baveći se najaktuelnijim temama.
A.Đ.
Primopredaja dužnosti između dosadašnjeg gradonačelnika Kikinde, Nikole Lukača i novog prvog čoveka grada, Mladena Bogdana izvršena je u utorak u Gradskoj kući.
Bogdan je ovom prilikom istakao da grad nastavlja sa politikom kontinuiteta kada je reč o razvoju i prosperitetu, te poručio da će Kikinda u narednom periodu nastaviti putem koji je pred nas postavio gradonačelnik Lukač.
Povodom Svetske nedelje svemira, večeras je, u sali Narodnog muzeja, predavanje na temu „Mesečevi rebusi“ održao Mladen Đuran, astronom-amater, inače diplomirani hemičar.
Prethodno predavanje Đuran je posvetio vodi, obeležavajući, na taj način, Svetski dan voda, 22. mart. Tada mu je, kaže, predloženo da upravo Mesec bude tema prilikom sledećeg susreta.
Mi kažemo da je Mesec jedini zemljin satelit, ali to nije tačno, objasnio je na početku Đuran.
– Mesec je najduže prirodni Zemljin satelit ali, s vremena na vreme se pojavljuju i drugi sateliti koji se zadržavaju kraće ili duže vreme, čak i nekoliko vekova. Međutim, oni su manji i nemaju toliki naučni i javni značaj – objasnio je Đuran. – Meni je interesantno njegovo veoma složeno kretanje i zato sam predavanje nazvao „Mesečevi rebusi“ jer Mesec stalno pokazuje čudne osobine. Recimo, kako to da je nama uvek okrenut samo jednom stranom? Ono što mi vidimo, da se kreće oko Zemlje, to je privid, a u stvari se Mesec i Zemlja zajedno okreću oko Sunca. Kada bi smo se postavili u drugu poziciju, videli bismo sasvim drugu sliku, i postoje potpuno jasni matematički i fizički zakoni zašto je to tako. Zatim, zanimljivo je da se Mesec stalno udaljava od Zemlje, svake godine za nepuna četiri centimetra, i to usporava Zemlju, pa je dan sve duži, na godišnjem nivou 20 mikrosekundi.
Osim toga, prisutni su slušali o osobinama ovog satelita, o teorijama o njegovom nastanku, kao i šta bi se dogodilo kada bi Mesec nestao.
– Za kraj večeri sam ostavio „gošću“, a to je kometa koja je trenutno aktuelna. Ima službeni naziv C2023A3 i poslednji put se pojavila pre 80 hiljada godina, došla je iz Ortovog oblaka (pretpostavljenog oblaka kometa, prim. aut.) – kaže Đuran. – Ako se, negde usput, ne surva i sudari, ona će nam 12. oktobra biti najbliža, na pola puta između Sunca i Zemlje, što je, u astronomskom smislu, „za dlaku“.
On je istakao da će, golim okom, ova kometa biti vidljiva na zapadnom nebu već od sutra, 9. oktobra, a astrolozi-amateri će, ukoliko ne bude oblačno, 12. oktobra, kada kometa bude najvidljivija, posmatrati nebo od 19 sati na Aerodromu i pozvani su svi koji tome žele da prisustvuju. Sama kometa biće vidljiva sat vremena, ali ćemo, tom prilikom posmatrati i Saturn, Jupiter i Mesec, rekao je Đuran.
Mladen Đuran astronomijom se bavi od 1986, kada se pojavila Halejeva kometa, inače predaje već dvadesetak godina, ali, kako navodi, uglavnom užem krugu zainteresovanih. Ovoga puta, u saradnji sa Turističkom organizacijom, ponovo je privukao pažnju sugrađana svih uzrasta kojima je temu prezentovao na veoma zanimljiv način. Budući da je najavio posmatranje komete, možda ova nebeska tela budu u fokusu sledećeg susreta sa publikom.
Svetska nedelja svemira obeležava se od 4. oktobra do 10. oktobra radi podizanje svesti o značaju nauke i tehnologije i o njihovom doprinosu poboljšanju uslova života ljudi. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 6. decembra 1999. godine izabrala upravo ovu sedmicu za Svetsku nedelju svemira u čast lansiranja prvog veštačkog satelita, „Sputnjika 1“, 4. oktobra 1967. godine, i potpisivanja međunarodnog Sporazuma o principima upravljanja aktivnostima države u istraživanju i korišćenju svemira, 10. oktobra 1967. godine.
S. V. O.
U Vladi Srbije potpisan je ugovor za hitnu obnovu železničke infrastrukture u Srbiji. Dokumentom koji su potpisali ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanjeli i vršilac dužnosti direktorka „Infrastrukture železnice Srbije” Jelena Tanasković predviđa da će se utrošiti dodatnih 50 miliona evra u rehabilitaciju oko 200 kilometara postojećih pruga u Srbiji.
Među deonicama koje će biti obuhvaćene ovim projektom je i pruga Pančevo-Zrenjanin- Kikinda.
-Upravo ćemo kroz ovaj projekat rekonstruisati one putne železničke pravce, koji nisu predmet velikih projekata, znači modernizacije i elektrifikacije, a koje su važne, jer kompletna železnička mreža treba da bude rekonstruisana i dovedena u stanje da naprosto može da se koristi – rekao je Vesić.
Održavanje magistralnih i regionalnih pruga, unapređenje kvaliteta železničke infrastrukture i njeno dovođenje u funkcionalno stanje kojim se omogućava bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja ciljevi su projekta koji će sprovesti „Infrastruktura železnice Srbije”.
Studentski parlament Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) poziva građane da se pridruže humanitarnoj akciji prikupljanja donacija za decu u srpskom zabavištu i osnovnoj školi Ustanove „Nikola Tesla“ u mađarskom mestu Deska.
Očuvane knjige, slikovnice, enciklopedije, bukvari, radne sveske na srpskom jeziku mogu se doneti u Visoku školu do 31. oktobra. Kutija za donacije nalazi se na prvom spratu.
Ova visokoškolska ustanova nedavno je potpisala ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa srpskom ustanovom iz Deska, koja podrazumeva dodatnu obuku vaspitača u Mađarskoj i druge aktivnosti.
S. V. O.
Nebrojeno puta do sada smo u javnom diskursu svedočili paušalnim, neutemeljenim i zlonamernim istupima funkcionera Stranke slobode i pravde. Ovog puta, pokrajinska poslanica, Tanja Raca, prevazišla je sva očekivanja – „obrnula igricu“.
Što bi naš narod rekao – „neće jezik nego pravo“, tako pomenuta poslanica izađe i izjavi kako je budžet Kikinde „oštećen za 400 miliona dinara“, kako „nema investicija podržanih iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine“. To što gospođa poslanica priča napamet je odraz njene ličnosti i neznanja, a to što obmanjuje javnost odraz bezobrazluka.
Oni koje ona zdušno predstavlja su, do pre samo jedne decenije, ovu državu ekonomski i nacionalno sistematski uništavali, razorili je! Za sve partijske i burazerske kombinacije koristili su Razvojnu banku Vojvodine i budžet Republike i Pokrajine, pa i grada Kikinda, a najvažniji, kapitalni projekti su im bili “Banatske šore” i “Seks za početnike” namenjen učenicima osnovnih škola.
Istine radi, a na žalost poslanice, ulaganja iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine ka našem gradu, samo u prethodne četiri godine iznosila su 2,4 milijardi dinara, a samo u tekućoj godini finansirani su projekti u ukupnom iznosu od 311.500.000
dinara i to:
– Projekat izgradnje atmosferske kanalizacije sliv Moravska – 180.000.000 dinara
– Ulaganja u obrazovanje – 74.000.000 dinara
– Realizacija projekata kulture u gradu i mesnim zajednicama – 4.500.000 dinara
– Uklanjanje otpada na smetlištima u Bašaidu, Banatskoj Topoli i Kikindi – 12.000.000 dinara
– Rekonstrukcija distributivne vodovodne mreže – 22.240.000 dinara
– Izvođenje sekundarne atmosferske kanalizacije – 18.730.000 dinara
Vama, poslanice Raca, ovo deluje kao 0 dinara ulaganja, jer je, u vreme vlasti vaših sadašnjih šefova i koordinatora, sav novac koji je pristizao u gradski budžet, završavao u džepovima istih, i niko drugi nije imao priliku da ga vidi i oseti. Autoprojekcija, ponovo. Celokupan iznos od 400.000.000 dinara, namenjen za rekonstrukciju OŠ „Feješ Klara“, biće utrošen namenski, kako bi ova obrazovna ustanova dobila ono što zaslužuje.
Ono što, na posletku, treba da znate je to da, svaki naš uspeh i rezultat našeg rada, je direktno proporcionalan vašem neuspehu. Za taj rezultat ćemo se boriti i u budućnosti. A vi nastavite da izmišljate i brukate se, stoji u saopštenju predsednice Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi i poslanice u Skupštini APV Stanislave Hrnjak.
U domovima zdravlja na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga od danas, 7. oktobra, počela je vakcinacija protiv sezonskog gripa. Ambulante imaju na raspolaganju dve vakcine „influvak“ i domaću koju je proizveo Institut „Torlak“.
-Iz Zavoda za javno zdravlje pozivamo sugrađane da se vakcinišu, a posebno hronični bolesnici sa poremećajima plućnog i kardiovaskularnog sistema, dijabetičari, osobe sa oslabljenim imunitetom, deca koja su imuno kompromitovana, stariji od 65 godina. Imunizacijom je potrebno obuhvatiti osobe smeštene i zaposlene u gerontološkim centrima i ustanovama socijalne zaštite, kao i zaposlene i smeštene u ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost, kao i osobe zaposlene u javnim službama koje su u riziku – istakla je istakla epidemiolog dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ.
Vakcine sadrže virus tip H3 H1N1 i tip B virusa gripa. U okrugu je podeljeno 5.700 doza od čega je 3.500 pripalo Kikindi.
Vakcinacija protiv gripa ima za cilj smanjenje širenja gripa među stanovništvom i zaštitu građana, posebno rizičnih grupa, od potencijalno ozbiljnih komplikacija koje grip može da izazove. Za sticanje imuniteta potrebno je dve do tri nedelje nakon vakcinacije a postvakcinalni imunitet varira i traje od šest do 12 meseci .
