Град Архиве | Page 139 of 363 | Кикиндски портал

(ВИДЕО) Кошаркаши „Центра“ из Косовске Митровице на припремама у Кикинди: Најлепше утиске носе из нашег града

Aleksandra Djuran January 13, 2025

У седмодневној посети Кикинди су кошаркаши клуба „Центар“ из Косовске Митровице, у оквиру зимских припрема. Овим је настављена сарадња са Кошаркашким клубом „Велика Кикинда“, крунисана потписивањем уговора о братимљењу у Кикинди 2023 године.

Кошаркаши и кошаркашице са Косова и Метохије, њих 43, узраста од осам до 40 година, поред тренинга и утакмица имали су прилику да упознају историјске, културне и туристичке знаменитости нашег града. Теодора Јелић (11) кошарку тренира четири године.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Кикинда је светски позната и локална историја на мене је оставила највећи утисак. Посебно ми се свидео скелет мамутице Кике који сам први пут видела – истакла је Теодора.

Виктор Миладиновић има 12 година и други пут је на северу Баната.

-Свим другарима у Косовској Митровици причао сам о вашем граду и колико ми је лепо било први пут. Сада им носим још лепих прича о другарима које сам стекао и о утакмицама које смо одиграли. Највише ми се свидела најлепша улица у Србији, а 22. у свету – сазнали смо од Виктора.

Срђан Комадина, капитен сениорске екипе већ је боравио у Кикинди.

-Дочекани смо као браћа и сестре, а посебно је задовољство што се сви које смо срели интересују за нас како живимо у Косовској Митровици. Исто тако било је и пуно искреног интересовања везаних за културно баштину Косова и Метохије која има изузетну вредност за све Србе. Надам се да ћемо део гостопримства моћи да вратимо када Кикинђани буду наши гости – навео је Комадина.

Пријем за чланове Кошаркашког клуба „Центар“ у Градској кући приредио је градоначелник Младен Богдан који их је, заједно са сарадницима замеником Дејаном Пударом, председником Скупштине града Душаном Попесковим, члановима Градског већа Александром Аћимовим и Тихомиром Фаркашем и председницом Спортског савеза Јеленом Бакић, обрадовао пакетићима и поклонима.

-Почаствован сам што смо поново имали прилику да будемо домаћини кошаркашима са Косова и Метохије. Сигуран сам да су, боравећи у Кикинди, бар на кратко, забораве тешкоће и осете слободу коју имају сва деца која живе у Србији. Хвала што истрајавате у намери да останете и не дозволите да се ишчупају корени нашег народа у јужној српској покрајини. Овде имате пријатеље и град на који увек можете да се ослоните – прецизирао је градоначелник Богдан.

Дејан Пудар сигуран је да ће сарадња у наредним годинама бити проширена. Осим спорта, она ће обухватити образовање, културу, али и остале сегменте друштва.

На изузетном гостопримству је захвалио тренер КК „Центар“ Немања Јакшић.
-Утисци су изузетни и сви ћемо понети најлепше успомене из Кикинде. Наши најмлађи кошаркаши су први пут на оваквим припремама и део су спортског кампа. За њих је ово искуство немерљиво. Научили су доста, имају прилику да тренирају два пута дневно, да користе базен и комплетну инфраструктуру. Имали су прилику и да виде другачији начин живота у односу на то како живе у Сремској Митровици. Сви смо упознали нове људе, историју, али и традицију Кикинде – рекао је Јакшић.

Александар Аћим напоменуо је да је ово друга година да наш град посећују кошаркаши из Косовске Митровице.

-Наши пријатељи уверили су се у то колико емпатије имамо према њима. Поред тога што су одлични и борбени спортисти, наши гости пренели су нам како живе и показали непоколебљивост у ставу да остану на свом огњишту. Већ колико ове године узвратићемо им посету и продубити нашу сарадњу – напоменуо је Аћимов.

Посета је крунисана кошаркашком утакмицом првих тимова „Центра“ и „Велике Кикинде“.

А.Ђ.

Шта радити ако вас нападне власнички или напуштени пас: све о пријављивању и правима грађана

Igor Crnogorac January 13, 2025

Грађани често нису сигурни шта треба да предузму када се суоче с нападом пса, било да се ради о власничком или напуштеном псу. Једна таква ситуација догодила се недавно, када је девојку која је шетала свог пса, напао други, власнички пас. Власник је био присутан, али његов пас није био на повоцу, нити је имао корпу, на шта је, по прописима, обавезан.

Секретар Секретаријата за инспекцијске послове Градске управе, Петар Жигић, објашњава да је важно разликовати власничког од напуштеног пса и предузети одговарајуће мере.

– Ако вас нападне власнички пас, потребно је одмах пријавити напад Полицији. Полицијски службеници излазе на терен, сачињавају записник и идентификују власника пса. Овај записник је неопходан уколико планирате да покренете приватну тужбу. Такође, обавезан је и лекарски извештај. Комуналној инспекцији у Услужном центру Градске управе пријављујете непоштовање Градске одлуке – да је пас био без повоца и без корпе на јавној површини, и ми власника кажњавамо због уочених неправилности – каже Жигић.

Он наводи да власник пса може бити кажњен због шетања пса без повоца или заштитне корпе, у зависности од величине и врсте пса.

– Казна за сваки прекршај износи 25.000 динара. Ако пас нема ни поводац ни корпу, казна се удвостручује. Ове и друге мере уведене су да би грађани поштовали Одлуку и повећали безбедност у граду – објашњава Жигић.

У случају напада напуштеног пса, ситуација се пријављује Градској управи. Такође је потребно доставити лекарски извештај и полицијски записник.

– У таквим случајевима “Зоохигијена” проверава здравствено стање пса, како би се утврдило да ли је заражен неком болешћу и предузима даљи поступак. Уколико се потврди да је напад извршио напуштени пас, захтев за накнаду штете подноси се, такође, у Услужном центру – наводи Жигић и додаје да Комунална инспекција редовно контролише спровођење прописа.

Комунални инспектори приликом редовних и циљаних контрола сагледавају све што је у њеној надлежности и садржано је у Градској одлуци. Проверавају и да ли власници поштују правила, као што су употреба повоца и заштитне корпе. У случајевима када прекрше прописе, Инспекција има право да их упозори или казни. “Није увек циљ да одмах изричемо казну. Понекад издајемо упозорења, али ако се прекршај понавља, или је у питању теже кршење прописа, следи санкционисање”, додаје секретар.

Жигић је указао и на повећање казни.

– Прошле године казне су биле 10.000 динара, и биле су мандатне, у року од осам дана могла је да се плати само половина износа. Сада износе 25.000 динара. То је учињено како би се повећала свест о одговорном власништву и како бисмо били у равни с другим градовима. Ово није питање репресије, већ сигурности свих грађана.

Он наглашава да сарадња између Полиције и Комуналне инспекције игра кључну улогу.

– Полиција нама доставља извештаје о инцидентима, док ми, с друге стране, њих обавештавамо о случајевима које евидентирамо на терену. То омогућава ефикасно санкционисање несавесних власника и обраду случајева напада.

Прошле године је, према његовим речима, издато седам прекршајних налога – шест због несавесног држања пса и један због извођења пса без заштитне корпе.

“Наш циљ је да осигурамо мир и безбедност у граду, а за то је неопходно да сви грађани поштују правила”, закључује Жигић.

(Не)познате одредбе Градске одлуке

Иако је Одлука о условима и начину држања паса и мачака доступна на званичној страници Града, многи власници са њом нису упознати, или бар не у целости. Ово су само неке од мање познатих одредби:

– пас који може представљати опасност по околину, може се изводити на јавне површине уколико је са успехом прошао обуку из социјализације и власник је дужан да пријави држање таквог пса.

– власник, односно држалац, пса може да изводи на повоцу дужине до два метра. Пси раса немачки овчар, белгијски овчар, ротвајлер, доберман, немачки боксер, велики шнауцер, црни теријер, аргентински пас, бул мастиф, мастиф, напуљски мастиф, пиринејски мастиф, шарпланинац, кавкаски овчар, ердел теријер; пси других великих раса и средњих раса чија висина у гребену прелази 55 центиметара, као и сви пси настали укрштањем са једном или више наведених раса ако су старији од пет месеци, могу да се изводе само на повоцу који не може да буде дужи од једног метра и са заштитном корпом.

– пси малог раста или штенад до пет месеци старости могу се изводити без заштите корпе на њушци.

– приликом извођења пса и мачке, власник или држалац дужан је да код себе има потврду о извршеном обележавању и о вакцинацији, потврду о извршеној обуци и провери степена социјализације за псе који могу представљати опасност по околину и прибор за чишћење јавне површине и уклањање измета.

Одлуку о условима и начину држања паса и мачака Града Кикинде можете прочитати на овој страници.

Пријављивање непоштовања Одлуке могуће је и анонимно, на број (0230) 30-60-60.

С. В. О.

Концерт ЖПГ „Мелизми“: Поклон суграђанима за православну Нову годину

Aleksandra Djuran January 12, 2025

Женска певачка група „Мелизми“ уочи православне Нове године организовала је концерт у храму Светог Николе. Ова година у знаку је јубилеја, истакла је овим поводом Биљана Мандић из ове групе.

-Основани смо пре две деценије и наша жеља била је да први концерт у овој години одржимо у нашој цркви која обележава 250 година постојања. „Мелизме“ водим из љубави, сакупљајући најлепше ствари из живота и уз подршку Културног центра. Овај концерт посвећујемо нашој дугогодишњој сарадници Љиљани Панцел, која више није са нама и којој желимо да искажемо дужно поштовање. Наступ је и израз захвалности нашим породицама, јер су увидели значај онога што радимо. Иза нас је велики број снимљених документарних филмова у којима приказујемо обичаје, али и наступа у земљи и иностранству где смо представљали наш град на најлепши начин – навела је Биљана Мандић.

Концерту духовних, празничних и традиционалних песама присутвовали су суграђани, као и чланица Градског већа Маријана Мирков.

-Женска певачка група „Мелизми“ увек нас пријатно изненади својим наступима. Тако је било и у храму Светог Николе где су се спојили православље и традиционална песма нашег народа. Поносни смо на сва наша културно-уметничка друштва и певачке групе јер су они доказ да смо као заједница успели да очувамо традицију и да је на прави начин пренесемо на млађа поколења – додала је Маријана Мирков.

Од почетка до данас део „Мелизама“ било је више од 40 жена. Пријатељи групе су и музичари Марко Ступар и Стефан Бошков.

А.Ђ.

ЈП „Топлана“ шири мрежу: Нови вреловод градиће се у делу Доситејеве улице

Aleksandra Djuran January 12, 2025

Из градског буџета за 2025. годину за Јавно предузеће „Топлана“ планирана је субвенција од 17,4 милиона за изградња вреловода са прикључцима у Доситејевој улици и шест милиона за набавку опреме.

-Ради се о проширењу постојеће мреже и, након више година, можемо да се похвалимо да ћемо успети да прикључимо нове кориснике на вреловод. Путем ове инвестиције наши корисници постаће и објекти Филијале Националне службе за запошљавање и Фонда за здравство и пензијско-инвалидско осигурање где ће бити инсталиране и подстанице. Траса ће обухватити део Доситејеве од Градског трга до поменутих зграда у дужини од 200 метара. У овом делу града очекујемо и прикључење заинтересованих домаћинства, а нови вреловод моћи ће у будућности да се развија – појаснио је в.д. директор ЈП „Топлана Душан Марјановић.

За поменуту деоницу вреловода пројекат је завршен. Исто тако завршена је сва неопходна документација за превезивање котларнице у улици Хајдук Вељковој на котларницу Центар.

-Започели смо и набавку уређаја чији је циљ уштеда природног гаса- енергента који се троши приликом производње топлотне енергије. Прорачуни су да ћемо за две и по године исплатити ову инвестицију, а у наредних 40 година остварићемо значајне уштеде за систем. Како немамо алтернативу гасу, морамо да размишљамо о уштедама које морамо да остваримо и које ће нам омогућити будућа улагања и проширење инфраструктуре – навео је Марјановић.

И ове грејна сезоне биће евидентиране најкритичније локације, како би се, по завршетку грејне сезоне, заменио цевовод.

Наставиће се и са аутоматизацијом подстаница које омогућава боље и лакше функционисање самог система. Оно омогућава и баланс система и да сви корисници даљинског грејања подједнако добијају топлотну енергију.

А.Ђ.

Суграђанка Марта Иштван: Отима прошлост од заборава

Aleksandra Djuran January 12, 2025

-Имала сам срећу да се четврт века бавим оним што волим. Књиге су ми светиња, још од ђачких дана. Моји нераздвојни другари. Чаролији лепе речи, када је духовни ужитак у питању, нема равна. На располагању сам у библиотеци имала све вредно написано на српском и мађарском. Предиван угођај. Док прелиставаш пожутеле странице, буди ти се и распламсава радозналост. Хоћеш да сазнаш више од написаног, па се хваташ нових записа, а потом настојиш да то новооткривено, а драгоцено за историју или занимљиво за јавност, обелоданиш. Још ако знаш језик – знаш све.

Тако у најкраћем Марта Иштван дефинише сопствени радни опус у Градској библиотеци „Јован Поповић“, који се, у највећој мери, сводио на ангажман у позајмном одељењу, да би потом преузела поступак обраде књига на српском и мађарском језику.

И није ова наша суграђанка само „обичним“ читаоцима била на услузи. Одаје кикиндског храма књиге походили су и они који воле да пишу, односно мање или више успешни истраживачи прошлости. А Марта је чинила све да те особе што брже и лакше дођу до неопходне литературе, упућивала их на одговарајуће, по њих кључне, детаље писаних трагова овдашњег битисања кроз векове.

И шта се, у једном моменту, десило? На наговор неколицине тих којима је свесрдно помагала, уплови и она у списатељске истраживачке воде. Познавање српског и матерњег, мађарског, језика, као и на факултету потпуно овладавање немачким, а уз то и руским, били су јој, а и данас су, од непроцењиве вајде.

Марта Иштван за кратко време постала је поуздан и плодоносан хроничар овог дела Баната. И оно што је посебно занимљиво: њен одабир и обрада тема одступају од устаљене матрице већине локалних истраживача прошлости – да се већ објављено прерађује и компилира, чак и преписује, па „крсти“ као сопствено ауторство. У опсегу њеног интересовања су понајвише људи из давних времена и њихове судбине, о којима пише без идеолошког и етничког зазора. У Мартиним књигама сусрећемо се са галеријом „нових“ ликова, и те како битних за доба у којем су живели, а због културних, архитектонских, привредних и других трагова који су иза њих остали, и данас, а и убудуће, вредних помињања и поштовања.

Наша саговорница се, пишући о историји родног града, прво окушала у новинарству. Од 2000. године текстове о завичајној прошлости објављује, сем у кикиндским медијима, у војвођанским гласилима на мађарском језику. Поменимо „Хет Нап“, „Мађарсо“, „Римокатолички гласник“… Временом у њој сазрева жеља да огромно знање овековечи у тврђим корицама од новинске хартије.Марта своју прву књигу посвећује покретачима опекарске индустрије у нашем граду. Саставља својеврсни родослов немачке породице Бон, која, забележила је, досељава из Неузине и овде, између осталог, подиже црепану, која ће у деценијама које следе прославити Кикинду.

-Потрудила сам се да Бона што објективније представим, односно да ту причу растеретим идеолошких стега и заклона, којима су у приличној мери били оптерећени поједини аутори који су се раније бавили овом темом – вели Марта. – Бон је, у целини, био позитивна личност.

Значајно је допринео свеукупном, пре свега привредном, развоју наше средине. На светлост дана изнела сам мноштво података који то потврђују…

Марта 2010. године започиње прикупљање грађе за књигу „Великокикиндске немачке грађанске породице пре Другог светског рата“, коју, у сопственом издању, уз одређену финансијску помоћ локалне самоуправе, на српском, мађарском и немачком објављује три године касније. Дело, на иницијативу потомака кикиндских Немаца, који живе у САД и Канади, а не знају немачки језик, с којима је Марта ступила у контакт, доживљава и енглеско издање.

У обимном списатељском опусу Иштванове поменимо у личној продукцији 2012. године штампану књигу на два језика „Кикиндска галерија лица“, у којој се бави суграђанима вредним пажње и уважавања, са којима је као новинар разговарала. Три године касније следи њено ново ауторско издање на четири језика – српском, мађарском, немачком и енглеском, с подужим насловом „Историја породице Кример – и Суваче у Великој Кикинди“.

Ево најкраћег сижеа Мартиног приповедања. Предузетник Фабијан Кример, овдашњи Немац иначе, 1909. године од групе локалних задругара српске националности за 1.600 форинти, што је тада био огроман новац, купује нешто раније из Падеја у деловима допремљени млин на коњски погон. Сувача је, као власништво породице Кример, под надзором Фабијановог сина Јохана, несметано функционисала све до 1945. године, када је конфискована и проглашена културним добром од државног интереса. Дирљива је, болна и поучна животна прича Кремера, у којој је кључна личност Јохан, који после ослобођења, за разлику од већине својих сународника, са својим ближњима остаје у Кикинди, у породичном дому недалеко од млина. Обољева и 1954. умире. Јоханова ћерка, иначе, живи на корак од Суваче, док су јој деца у Немачкој.

Марта је потрошила чак три године на хроничарски подухват о споменицима на укупно 11 кикиндских гробаља с насловом „Сећање за будућност“. Нису, упозорава Марта, само уличне зграде аутентични трагови завичајне прошлости. То су и места на којима почивају наши потомци – Срби, Мађари, Немци, Јевреји и остали. Пуно је оних који завређују да их нова поколења преко штива упознају. Следи ускоро Мартина нова књига на ову тему. Стваралачка инвентивност ове наше тихе и ненаметљиве суграђанке као да нема граница.

Марта, иначе, живи сама. Супруг јој је давно преминуо. Син и ћерка су се осамосталили, имају своје породице, а мамини су редовни, наравно и најдражи, гости. Стан у Галадској јунакиња наше приче претворила је у својеврсну ризницу лепе литературе, вредних сликарских дела, униката примењене уметности, порцеланских фрагмената из давних времена, атрактивних сувенира донетих са бројних путописних дестинација широм света, личних рукотворина… Инспиративан амбијент за Мартина нова списатељска остварења.

М. Иветић

(ВИДЕО) Божићни концерт КУД-а „Мокрин“: Чувари традиције и обичаја

Aleksandra Djuran January 11, 2025

У препуном Дому културе одржан је „Божићни концерт“ Културно-уметничког друштва „Мокрин“. Женска и дечија певачка група извели су божићне песме, а представили су се и све остале секција друштва.

-Ово је била прилика да нашој верној публици представимо божићне обичаје. Наше друштво има око 200 чланова и поред певачких и играчких група имамо тамбурашки оркестар, рецитаторску и драмску групу. Са овим наступом почињемо концертну годину и на сцени смо имали све генерације од предшколаца до изворне групе – истакао је Живко Угреновић, председник КУД-а „Мокрин“.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Концерт је отворио градоначелник Младен Богдан.

-Посебну чар има Божићни концерт у Мокрину. То је наше највеће село које има велики број манифестација које треба да негује и чува. Културно-уметничко друштво окупља и младе и старије мештане и друштва из окружења и важно је да је тако. Будите повезани са људима и будите још активнији – навео је градоначелник Богдан.

Наступ Мокринчана похвалила је и помоћница.
-Значајан број деце и младих део је мокринског културно-уметничког друштва и то је сигуран залог да ће наша традиција бити сачувана. Многа сеоска друштва организовала су концерте у протеклом периоду и они су најбољи чувари наших обичаја и културе. На подршку локалне самоуправе сви они могу да рачунају – додала је Дијана Јакшић Киурски.

Поред божићних песама и обичаја, многобројна публика уживала је и у играма из Студенице, Црноречја, Ниша, Лесковца.

А.Ђ.

Наставник Милан Драгосавац добитник специјалне плакете за рад на дигитализацији наставе

Aleksandra Djuran January 11, 2025

Завршна манифестација „Дани информатике у школама Војводине“ одржана је на Факултету за економију и инжењерски менаџмент ФИМЕК у Новом Саду. Манифестација је права оаза знања у којој ученици и наставници исказују своје образовне вредности, интелектуалне потенцијале и стваралаштво. Реализована је под покровитељством Покрајинског секретеријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице и Факултета за економију и инжењерски менаџмент. Организатор и реализатор био је Центар за развој и примену науке, технологије и информатике из Новог Сада. На манифестацији је додељена плакета „Проф. др Стјепан Хан“ најбољој школи и награде најбољим наставницима и ученицима за постигнуте резултате у раду.

Један од добитника награде је суграђанин, наставник Технике и технологије у пензији, Милан Драгосавац који је награђен Специјалним признањем за дугогодишњи рад на дигитализацији наставе.

– Овога пута сам за манифестацију уџбеник шестог разреда из предмета Техника и технологија претворио у електронски облик. Посао је био захтеван. Уџбеник се састоји из девет области, све су до детаља представљене са много динамике и идејних решења на слајдовима. Урађено је девет презентација и плус главна презентација која садржајно повезује све остале. Области су интересантне и поучне: „Практична настава“, „Животно и радно окружење“, „Саобраћај“, „Рад у програмима Енвизионер експрес и Скечап“… Свака израђена презентација има галерију слика и видео прилог. Презентације сам израдио у програму Power Point уз свесрдну помоћ програма за цртање, дизајн и писање – Корела. На слајдовима доминирају лепе боје укомпоноване са изабраним декоративним фонтовима. У већини објеката који се налазе на слајдовима надовезано је више специјалних ефеката, што слајдове чини динамичним и привлачним за гледање. Интересантни су и насловни слајдови који се протежу кроз све презентације и доприносе афирмацији образовних вредности – каже наставник Милан.

Иначе, ово је девета узастопна година како Драгосавац за свој рад осваја специјална признања. Напомиње да се већ увелико спрема за освајање десетог јубиларног признања. Обрађује тему „Значај награда – праћење рада ученика“.

Р. К.

Ватрогасци из Сајана већ седам година помажу мештанима дарујући им месо и месне прерађевине

Aleksandra Djuran January 11, 2025

Чланови Добровољног ватрогасног друштва у Сајану сваке године организују свињокољ након ког се месо и месне прерађевине поклањају социјално угроженим мештанима. Алекс Нађ, председник сајанских ватрогасаца каже да је првобитни циљ био да се млађе генерације науче традиционалном свињокољу.

-Жеља нам је била да заједно проведемо време и да се дружимо. Купили смо две свиње од произвођача у селу и пошто смо завршили са послом схватили смо да нам је остало доста меса, тако да смо решили смо да помогнемо онима који немају. Месо и месне прерађевине поклонимо самачким старачким домаћинствима, али и нашим ватрогасцима који имају више деце, како би и они уживали у празницима – каже Алекс Нађ.

Први хуманитарни свињокољ организован је пре седам година.

-Добровољно ватрогасно удружење у Сајану броји 122 активна члана. Најмлађи има шест, а најстарији 93 године. Најмасовније смо удружење у селу и бити добровољан ватрогасац је постало породична традиција – напомиње наш саговорник.

Сајански ватрогасци одазивају се сваком позиву.

-Хвала богу, прошле године интервенисали смо у мањем броју пожара, три су била ван села и два у селу. Наши добровољци учествовали су и у гашењу шумског пожара који је 25. августа избио у Кучеву. Људи, спремних да помогну имамо, а прошле године на конкурсу Покрајине добили смо 450.000 динара за куповину три одела. Од локалне самоуправе такође добијамо помоћ, а оно што би нам било неопходно су квалитетна моторна тестера и велике маказе за сечење које су нам дотрајале – навео је Нађ.

А.Ђ.

Обука хуманих у Црвеном крсту ствара нове младе волонтере

Igor Crnogorac January 10, 2025

У Зимској школи хуманости кикиндског Црвеног крста данас тродневну обуку први пут завршава 18 полазника, основаца узраста од четвртог до шестог разреда, потенцијалних волонтера ове организације. У протеклих 15 година показало се да велики број њих после ове, основне обуке, и наставља да се бави хуманитарним радом.

– Циљ је, пре свега, да остваримо сарадњу са свим основним школама. Децу упознајемо са историјатом Црвеног крста, његовом улогом у локалној заједници, као и о томе на који начин и сами могу да се ангажују – да постану волонтери и да у својим школама и заједницама учествују у хуманитарним активностима – каже стручни сарадник Црвеног крста, Бела Шаму. – Са њима радимо и прву помоћ, то су знања и вештине које су им првенствено овде доступне. Када савладају лаичку прву помоћ, спремни су да збрину апсолутно све повреде, и управо то и привлачи највећи број нових полазника. Имамо и предавања о превенцији и борбу против трговине људима, затим како да препознају преваре на друштвеним мрежама и у огласима, ко све може да буде жртва. Промоцију хуманих вредности радимо у седам модула: од толеранције до ненасилног решавања конфликата и начина на који могу да избегну сукобе, затим како да их реше, коме да се обрате, али је, пре свега, ово лепо дружење и упознавање.

У Црвеном крсту практикују да у Зимску школу хуманости увек дођу нови полазници како би што више њих добило прилику да волонтирају.

Једна од њих је и Милана Гајари, ученица шестог разреда Основне школе „Фејеш Клара“.

– Пријавила сам се јер волим да помажем људима. Учили смо прву помоћ и о трговини људима. Мислим да је корисно јер овде учимо да будемо спремни да помогнемо другима ако је потребно – каже Милана.

Лена Маркуш је ученица четвртог разреда школе „Жарко Зрењанин“.

– Занимало ме је да видим шта се ради на овим радионицама – прича Лена. – Учили смо о томе како је настао Црвени крст, правили смо реалистичке ране и учимо да их превијамо. Бићу спремна да помогнем људима пре него што дође Хитна помоћ, ако је неко у несвесном стању или је повређен. Решила сам да будем волонтер у Црвеном крсту.

Тренутно кикиндски Црвени крст има 45 волонтера-основаца у подмлатку и око 25 волонтера у омладини ове организације, а годишње се, у свим програмима и акцијама ангажује од 120 до 140 нових хуманитараца, свих узраста и животне доби.

С. В. О.

Софија Анибало из Италије на размени ученика у Кикинди

Aleksandra Djuran January 10, 2025

Софија Анибало (17) из Италије у нашем граду боравиће годину дана у оквиру програма „Интеркултура“. У Кикинду стигла је крајем августу из Сијене, места у Тоскани. У трећем је разреду Гимназије „Душан Васиљев“, а њени домаћин је породица Дивковић.

-Кикинда је леп и миран град и веома ми се свиђа. Све које сам упознала су љубазни и пуно ми помажу, нарочито са српским језиком који се трудим да научим. Није ми лако да га савладам пошто је потпуно другачији од италијанског језика, нарочито граматика. Трудим се и надам се да ћу научити српски језик до краја мог боравка овде – каже Софија.

И у Италији и у Србији изучавају се исти предмети у школи, нарочито енглески језик и математика. У родној земљи она је четврти разред средње школе и има још годину дана до краја.

-Изненадио ме је однос ученика и професора који су отворени и имају пријатељски однос према ђацима. У Италији је то веома ретко с обзиром на то да имамо формалну комуникацију. Свидела ми се се и то што се преподневне и послеподневне смене мењају на месечном нивоу. То помаже ученицима да имају времена за себе и неке друге активности које нису уско везане за школске обавезе – напомиње наша саговорница.

Храна је, такође, једно од нових искустава за младу Италијанку.

-Од свега што сам пробала посебно су ми се свиделе мусака и сарма. Потрудићу се да научим како се праве, иако баш нисам нека куварица, како бих када се вратим својој породици припремила ова јела – додаје Софија Анибало.

Ноћни живот сличан је и у Сијени и у Кикинди.

-Не излазим пуно, иако сам се одлично провела у кикиндским кафићима. Док сам у Србији планирам да одем до Београда, Суботице и у Нови Бечеј где имам пријатеље – открила нам је Софија.

Богдан Дејановић иде са Софијом у разред и како каже ту је да јој помогне да се лакше снађе у новој средини.

-Софија јако брзо учи српски језик и тражи да са њом причамо на нашем језику. Свиђа јој се рад у тиму и интересује се за све што је везано за нашу историју и културу. Њен најјачи утисак о Кикинди јесте ова равница, пошто долази из краја који је окружен брдима и планинама. Исто тако темпо живота је право откровење за њу с обзиром на то да се у њеном родном граду живи пуно брже него код нас – сазнајемо од Дејановића.

Пошто заврши средњу школу у Италији наша гошћа жели да упише криминологију на факултету.

А.Ђ.