Na 9. sednici Skupštine grada većinom glasova odbornika doneto je rešenje o otuđenju iz javne svojine grada nepokretnosti u Prčnju. Katastarska parcela nalazi se na potesu Gambrovina. Njena ukupna površina je 519 kvadratnih metara od čega je dvorište 379, zgrada 140 kvadrata, a pored su livade treće klase površine 1.016 i 1.196 kvadrata. Nekadašnje odmaralište iziskuje velika ulaganja za koje grad Kikinda nema sredstava, tako da objekat nije u funkciji i ne postoji mogućnost njegovog korišćenja kao odmarališta, te je celishodno pokrenuti postupak prodaje, navedeno je u obrazloženju.
-Kao i većina od vas prisutnih bio sam u tom odmaralištu, ali pre trideset godina. Da li je neko od vas u tom odmaralištu u proteklih tri decenije? – odgovorio je Dejan Pudar, zamenik gradonačelnika, na kritike odbornika opozicije. – Sve što se radi u Gradskoj upravi i što Skupština grada donese kritikuje se radi dobijanja jeftinih političkih poena. Do prošlog četvrtka, kada vam je stigao materijal za sednicu, vi se niste bavili pitanjem Prčnja. Kada vam je propala priča o školi vi ste prešli na Prčanj. Mislio sam da će priča o ovom odmaralištu naići na pozitivne reakcije svih pošto se konačno pozitivno rešava objekat koji je u lošem stanju. Sada kada rešavamo višedecenijski problem i to ne valja.
Već prilikom donošenja dnevnog reda odbornica opozicije Olivera Kantar imala je primedbe da nema obrazloženja ove odluke, elaborat o ulaganju, mišljenja sekretarijata, dok je Mirko Šoć sa skupštinske govornice, kada je reč o ovoj tački, poručio: „Neće vam proći“. Odgovorio mu je Dejan Pudar:
-Šta znači „Neće vam proći“, šta znači vika sa ove govornice. Dokle više pretnje. Tražite konsenzus vlasti i građana. Voljom ogromne većine građana koji su nam na izborima dali poverenje, Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partnerima, ima mandat da donosi odluke. Zašto nije bilo stručne rasprave i konsenzusa kada su se iz imovine grada otuđivali i neki drugi objekti? Obmanjujete građane lažnim nalozima na društvenim mrežama na kojima svašta pišete. Tvrdite da je procena tržišne vrednosti niska, međutim, ona je u skladu sa stanjem u kom se objekat nalazi. Krajnje populistički pričate o ceni. Kompletna zakonska procedura je ispoštovana i sve što će dalje biti urađeno takođe će biti po zakonu – precizirao je Pudar.
Procenu tržišne vrednosti obavila je firma „Špika Inženjering“ iz Kikinde, tačnije Marko Nišavić, nezavisni procenjivač ekonomske struke, i ona iznosi 753.000 evra, što će biti i početna cena prilikom raspisivanja oglasa za prikupljanje pisanih ponuda.
Raspravu o ovoj tački dnevnog reda zaključio je gradonačelnik Mladen Bogdan:
-Čuli smo obe strane i drago mi je što je rasprava protekla bez incidenata uz političke poruke. Objekat u Prčnju je tokom prethodnih godina bio zanemaren i sada je ruina. Na katastarskoj parceli se nalazi zelenilo ograničene namene, tako da se na njoj ne može ništa graditi. Novac dobijen od prodaje isključivo će se iskoristiti u investicije na teritoriji grada ili u održavanje objekata koji služe našoj deci. Javnu raspravu o Prčnju, koju toliko tražite, ste mogli i vi da organizujete kada ste bili na vlasti. Kroz čitavu raspravu o ovoj odluci insinuirate korupciju i zbog čega mora taj narativ da se pominje? To mora da se pominje zbog obojene revolucije, jer su to šabloni i rečenice koje se izgovaraju kako bi se oblatila vlast. Kroz širenje laži i konstantnim dezinformacijama o onima koji su na vlasti pokušavate da plasirate neistine, ali vam to neće proći – zaključio je gradonačelnik Bogdan.
A.Đ.
I ovoga puta roditelji i starija braća i sestre stigli su opremljeni deci omiljenim, često zabranjenim rekvizitima – ključevima, mobilnim telefonima… kojima su na kraju staze motivisali svoje mališane.
Ponovo se dogodilo i da najslađi učesnici drukčije doživljavaju ovaj program, pa je bilo odlazaka sa staze, sedenja i druženja u toku trke, ali i to da svi takmičari pohrle ka jednom tati jer je imao najlepši „mamac” – čokoladnu bananicu.
Trka se održavala u etapama, pa je na kraju najbolje vreme, međi devojčicama, imala Una Radujko iz Kikinde.
– Nismo se pripremali, ona je odavno počela da puzi, još nije prohodala, ali je jako aktivna. Učestvovali smo prvi put. Pored pehara za “Naj Kiću”, dobili smo poklone, šolju i slatkiše – rekla je mama Ivana.
Janko Laković je, takođe, veoma ozbiljno shvatio nadmetanje i briljirao po brzini među dečacima.
– Nama je bilo važno da učestvujemo, a Janku da što pre dopuzi do svoje sestre – kazao je tata Uglješa. – Bitno je da su se deca lepo provela.
Troje najboljih u svakoj grupi dobilo je pehare i poklone, a svi ostali mali takmičari – zahvalnice za učešće.
– Veoma smo zadovoljni i ponosni što manifestacija traje toliko dugo. Ovde su sada decu doveli i roditelji koji su i sami, kao bebe, učestvovali u trci u puzanju – rekla je Tanja Nožica, pomoćnik direktora Kulturnog centra za programske aktivnosti. – Rekord u broju učesnika biće postavljen i na centralnoj manifestaciji koja se, kao i svi programi danas, zbog nestabilnog vremena, održava u sali Narodnog pozorišta. Prijavljeno je čak 20 tačaka predškolaca, što je najviše do sada, a nastupiće i polaznici Baletske škole. Jako nam je drago što svi predškolci znaju za ovu manifestaciju i rado učestvuju u njoj.
Centralna priredba zakazana je za u 15 sati, dok će, od 17 sati, biti dodeljene nagrade najboljima na likovnom konkursu Kulturnog centra – „Proleće u mom gradu”.
– Od 2014. godine radimo sa osobama sa invaliditetom, uključujući paraplegičare, kvadriplegičare, decu sa intelektualnim teškoćama, autizmom, cerebralnom paralizom… Ovim kampovima želimo da pokažemo da voda ne pravi razlike – ističe predsednik Kluba, Stojan Bogosavljev.
U kampu će, pored dece sa dijabetesom i invaliditetom, učestvovati i deca tipične populacije. Takav pristup, ističe Bogosavljev, omogućava da se svi mališani osećaju ravnopravnima i da uživaju u zajedničkim aktivnostima.
„Orka“ je uvek bila lider u inkluzivnom sportu. Izuzetna humanost članova ogleda se u aktivnostima koje se veoma retko organizuju u ronilačkim klubovima, sa posvećenošću i u kontinuitetu.
Bogosavljev je već organizovao više međunarodnih kampova i sarađivao sa kolegama iz Slovenije, Hrvatske, Rusije, BiH i Italije. U okviru projekta „Erasmus plus” radio je i na inkluzivnom sportu na evropskom nivou.
Stojan Bogosavljev će u sklopu ovog kampa raditi i na doktorskoj disertaciji koja istražuje efekte ronjenja kod dece sa dijabetesom tipa 1 uzrasta od 12 do 15 godina. Pilot studija iz 2022. pokazala je da sve aktivnosti mogu da se sprovode bez komplikacija, uz odgovarajuću pripremu i nadzor.
– To su bajkoviti sastavi, ja u njima maštam. Mislim da svima nedostaje mašta – ne samo deci, nego i odraslima. Celom svetu treba više mašte, jer ona donosi kreativnost i umetnost – kaže Lazar, čije teme najčešće obuhvataju praznike, fudbal koji trenira, kao i avanture sa psom Hektorom, od kojih su neke stvarne, a neke plod mašte.
– Tada sam prvi put bio u Kikindi i bilo mi je sjajno. Sada sam se vratio sa svojom prvom knjigom – priča Lazar, koji je prvi sastav napisao sa sedam godina, pod nazivom „Veliki snovi u malim cipelama“.
U holu Biblioteke, mnogobrojni Lazarevi vršnjaci učestvovali su u diskusiji, postavljali pitanja i delili ideje u atmosferi inspirativnoj za nastajanje novih dela i novih mladih pisaca.