Izgradnja fekalne kanalizacije u naselju Strelište počela je danas i trajaće narednih 560 dana, koliko je planirani rok za završetak radova. Investicija u ovom naselju je vredna 308 miliona dinara i obuhvata kanalizacionu mrežu i crpnu stanicu.
Meštani ovog dela grada ističu da su jedva dočekali da vide bagere i radnike.
-Ovde sam 53 godine i nisam verovala da ću dočekati da imamo kanalizaciju. Puno će nam značiti s obzirom na to da kada padne kiša, mi plivamo u vodi. Prezadovoljna sam – istakla je Ilona Mužung.
I Sandra Karadžin, koja je 21 godinu stanovnica Strelišta, je istog mišljenja.
-Pisali smo peticije, insistirali, dobijali smo puno obećanja, ali sve do sada, nije bilo razumevanja za višedecenijski problem. Shvatamo da izgradnja fekalne kanalizacije zahteva ogromna finansijska sredstva, ali i to je rešeno – napomenula je Sandra Karadžin.
Početku radova prisustvovali su gradonačelnik Mladen Bogdan, njegov pomoćnik Svetislav Vukmirica, predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov. Čelnike lokalne samouprave dočekali su meštani Strelišta.
-Godinama smo radili na rešavanju ovog problema – istakao je Svetislav Vukmirica. – Zahvaljujući ozbiljnoj podršci Ministarstva za zaštitu životne sredine izgradnja je mogla da počne. Radovi obuhvataju izgradnju kanalizacione mreže i crpnu stanicu u ulici Vinogradi koja će biti zajednička za Strelište i Železnički Novi Red. Radi se o 4.800 metara mreže za 193 priključka, od kojih je 500 metara potisni vod koji ide ispod pruge. Lokalna samouprava izradila je i projektnu dokumentaciju za priključke jer smo želeli da pomognemo sugrađanima i smanjimo im troškove.
Naselje Strelište građeno je stihijski, a ima i puno podzemnih voda te nije bilo lako da se izradi projektna dokumentacija.
-Ovo je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u ovom delu grada i stanovnici Strelišta čekaju ga više decenija – precizirao je Mladen Bogdan, gradonačelnik. – Ovi ljudi pružili su nam veliku podršku jer su nam verovali i mi dato obećanje ispunjavamo. Hvala im puno što su nas razumeli i što su nam verovali. Svi meštani znaju koliko sredstava je neophodno za ovakav projekat i verujem da su mnogi već izgubili nadu da će biti realizovan. Za sve nas ovo je veliki dan.
Izvođač radova je firma „Imperijal Rezidens“ iz Beograda.
A.Đ.
Njihova nastavnica ističe da je ovo takmičenje bilo poseban izazov, ali i ogroman iskorak.
Staša i Jovana nastupale su uz klavirsku pratnju nastavnice Apolonije Koso, a njihova posvećenost i muzikalnost osvojile su i publiku i žiri.
– Htela sam da sviram violinu, ali više nije bilo mesta, kao ni za još neke instrumente koje sam tada želela, jer sam se javila u avgustovskom roku. Direktorka Škole tada mi je predložila instrumente koji su još mogli da se upišu, između ostalih i saksofon. Kada sam došla s mamom i čula nastavnicu kako svira temu iz „Pink Pantera”, bila sam oduševljena! Od tada je saksofon moj instrument – priča Jovana, koja je odlučna da jednog dana doktorira na svom instrumentu.
– Takmičila sam se sa decom koja mnogo duže sviraju. Ovo je za mene najveći uspeh do sada – priznaje Staša. – Svaki nastup doneo mi je novo iskustvo, naučila sam kako da se bolje pripremim, nosim sa tremom i dam maksimum na sceni. Volim saksofon jer kroz njega mogu da izrazim osećanja. Zvuk je topao i moćan – kad sviram, osećam se slobodno.
Ove uspešne devojčice su ne samo sjajne muzičarke, već i velike drugarice. Svake subote se sastaju i sviraju zajedno – iz zadovoljstva. Njihova nastavnica otkriva da takmičenja ne doživljavaju kao pritisak, već ih same žele.
– Presrećna sam zbog ovako brzog uspeha. Imam veliku podršku direktorke i kolega, i najvažnije – moji učenici zaista vole muziku. Moja misija je da im pokažem da se trudom i svakodnevnim radom može sve postići – zaključuje Nikolina Suvajdžić.
– Najviše interesovanja pokazuju srednjoškolci tokom letnjeg raspusta, koji ne biraju posao, uključujući i maloletnike od 15 godina koji mogu da rade uz saglasnost roditelja i najkasnije do 22 časa. Ipak, zbog ograničene ponude, tek dvadesetak do tridesetoro njih može da bude i angažovano. S druge strane, nezaposleni uglavnom traže stabilnije, duže i bolje plaćene poslove, pa se malo njih odlučuje za angažman preko zadruge. Satnice se kreću od 308 do 400 dinara, što je prihvatljivo za učenike i studente, ali ne i za starije kandidate – napominje direktor Zadruge i dodaje da veliki problem predstavlja i smanjeno interesovanje poslodavaca, posebno većih kompanija.
S druge strane, velike trgovinske kompanije mlade angažuju preko zadruga u većim gradovima, u kojima im je i sedište, kao što su Beograd i Novi Sad i koje „pokrivaju“ teritoriju cele Republike.
Ćirić podseća da je Zadruga osnovana 1990. godine, a da je i pre toga osam godina delovala kao Društvo učenika i studenata.
Kako saznajemo od vlasnika, mašine za vožnju uključiće se u 16 sati, a posetioce, trećeg dana, očekuju posebne pogodnosti – niže cene za 50 i sto dinara i specijalne akcije na pojedinim atrakcijama. Za sutra, kako kažu, još nije odlučeno da li će luna-park biti u našem gradu.
Što se tiče trgovaca robom, igračkama i hranom, oni su još sinoć sklonili tezge, pa je prilazni put sa glavne ulice i iz Nemanjine potpuno raščišćen.
