Град

dr-zlatija-martinov

Кикинђане је данас потресла вест о прераном одласку једног од омиљених лекара. У јутарњим сатима преминула је докторка Златија Саџаковић Мартинов, лекарка у Трећој здравственој станици, која је у Дому здравља лечила пацијенте готово четири деценије.

– У шоку смо, ова вест нас је јако потресла – каже директорка Дома здравља, др Биљана Марковић. – Знали смо да је болесна, али нисмо очекивали да ће нас тако рано напустити. Била је несебична, хумана, увек ведра и позитивна и спремна да помогне, да посаветује, да се бори за своје сестре и за колеге. Радовала се пензији и времену које ће проводити са својим унуцима, али, нажалост, то није доживела. Сви смо веома тужни.

Докторка Златија преминула је у 63. години. Испраћај ће бити уприличен у понедељак, 7. априла, у 14 сати, из капеле на Новом гробљу у Кикинди.

Sajam-cveca-(19)

Градски трг данас је процветао и замирисао захваљујући шаренилу понуда расадника из Кикинде и околних места. Пролећни сајам цвећа, манифестација која традиционално окупља љубитеље баштованства, у организацији Града и Туристичке организације Кикинде, привукао је грађане који ће украсити своје терасе, дворишта и домове јер, како кажу, нема пролећа без новог цвећа.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Смиљана Славнић из Расадника „Славнић“ истиче да сезону још кочи време, али да су суграђани увек спремни да улепшају своје окружење.

– Кикинђани су веома заинтересовани, једино што ове године, због временских прилика, сезона почиње касније. Углавном су сада актуелни сезонско цвеће за баштице, ситан расад, мушкатле разних врста. Највише се купују мушкатле и цвеће које добро подноси сунце пошто су све топлија лета – каже Смиљана.

Цене су у широком распону – ситан расад продаје се по ценама већ од 50 динара, а веће биљке су од 500 до 1.500 динара. Стајаће мушкатле су 250, док пузавице, односно висеће, коштају 300 и 350 динара.

Посетиоци кажу да уживају у богатом избору и да свако може да пронађе оно што жели.

Тамара Балаж је дошла по мушкатле за баку, али није искључено да ће се кући вратити и са магнолијом.

– Дошли смо да нађемо баки мушкатле, обожава их, углавном беле. Има јако лепих, различитих врста  и велики је избор. Мислим да су цене приступачне, није много скупље у односу на претходну годину. Ја обожавам магнолију, размишљам о томе да је купим, само још не знам где ћу да је засадим – каже Тамара.

Татјана Бадрљица се, такође, одлучује за мушкатле, али са јасним задатком.

– Данас свекрви купујем мушкатле, црвене, она само такве воли. Ја више волим нешто ситно, не мора ни да цвета, само да се зелени – објашњава Татјана. – Имам рузмарин, лаванду, чуваркућу, то је мој избор.

Поред сезонског цвећа, на Сајму се могу пронаћи и вишегодишње и зимзелене биљке: тује, јелке, украсно дрвеће, жбунови, перене, собно и медитеранско цвеће, попут лимуна, палме и ловора, као и различите врсте ружа. Клара и Роберт Киш из Бечеја редовно учествују на кикиндским сајмовима.

– Имамо велики асортиман. Овде се углавном купују руже, жбунови, клематис. Занимљив је и калистемон, којег, због облика цвета, зову и „четка за флашу“, и који цвета два пута годишње. Цене су од 100 до 4.000 динара, колико кошта фикус бењамин висок метар и по – наводи Клара. – Увек се радујемо доласку на сајам у Кикинду јер овде, у кратком времену, зарадимо колико и за цео дан на другим местима. Кикинђани много воле цвеће.

Сајам траје до 16 сати, а сви који су у потрази за омиљеном биљком, саветом или само дозом инспирације, имају још времена да пронађу нешто што ће им разбудити пролећно расположење. Јер, како кажу и излагачи и посетиоци – нема лепшег украса од живог, шареног и мирисног цвећа.

vukmirica-foto

Када је у септембру прошле године Кикинду посетио министар за јавна улагања Дарко Глишић, најављена је реконструкција зграде Гимназије „Душан Васиљев“. Са речи на дела прешло се убрзо. Завршена је пројектно-техничка документација, поменуто Министарство је подржало пројекат, расписана је јавна набавка, изабрани извођачи.

Иако се чини да се све, за овдашње прилике, брзо одвило, реч је о капиталном пројекту који је градска власт претходно помно и детаљно припремала очекујући да позамашна средства потребна за комплетну обнову репрезентативне зграде, од пода до крова, буду обезбеђена из државне касе.

Јавна набавка је успешно завршена, отворене су понуде, и изабран је извођач Сомбор електро доо у конзорцијуму са фирмама: Клеман Шимановци, Грант-Љешће, 3Д Инстал Каћ и Вортекс универзал Нови Сад, сазнајемо од Светислава Вукмирице, помоћника градоначелника за развојне пројекте.

-Њихова понуда је износила 455,67 милиона динара без ПДВ-а ( 546,8 милиона са ПДВ-ом). Целокупан износ финансираће Министарство за јавна улагања. Град је финансирао израду пројектно-техничке документације и сносиће трошкове надзора. Следи избор извођача за услуге надзора и након тога можемо да уводимо извођача у посао. Прва фаза, радови у унутрашњости зграде, трајаће 300 радних дана. Када ће почети, не зависи само од извођача, већ од функционисања школа. Због ситуације, не знамо када ће бити завршена школска година и да ли ће бити продужена. У питању су две школе, поред Гимназије и Економско-трговинска школа и сви ти ђаци морају негде бити смештени. На томе се интензивно ради, има више предлога како организовати да квалитетно похађају наставу. Тражимо најбоље решење, постоји могућност да буду размештени у више школа, а има и установа које могу да изађу у сусрет – указује Вукмирица.

Комплетна обнова зграде Гимназије је захтеван пројекат. Због својих архитектонских и историјских вредности, објекат је заштићено културно добро.

-Зграда је под заштитом и биће уважени сви услови које је испоставио Међуопштински завод за заштиту споменика културе. Са друге стране, ту су и захтеви Светске банке јер они када дају новац држави, траже да се примене стандарди о енергетској ефикасности- наводи Вукмирица.

Предвиђене су две фазе радова. Планирана је унутрашња реконструкција главне зграде, замена унутрашњих врата, обијање малтера, кречење, замена водоводних и електро инсталација, комплетна реконструкција тоалета, а новина ће бити изградња лифта за особе са инвалидитетом. Потом ће уследити замена прозора, спољашне столарије, кровног покривача, радови на фасади, као и изградњa рампе са лица са инвалидитетом.

-Двориште ће претрпети одређену реконструкцију у смислу повезивања водовода и канализације са улицом Војводе Путника. Урадиће се и део веома важан за противпожарну заштиту, изградиће се басен са пумпом која ће бити појачивач притиска како би школа могла сама да се одбрани од пожара. То су европски стандарди и пројектанти су то решили како би нам Министарство дало зелено светло за пројекат.

Изграђена пре 125 година

Прво школско звоно у гимназијској згради зачуло се 4. септембра 1900. године. Тада је, у новоизграђеном објекту, почела редовна настава за гимназијалце.

Kао најстарија средња школа у Кикинди основана је још 1858. Њено седиште било је у згради Курије. После Другог светског рата, Гимназија је имала 22 одељења на српском и мађарском наставном језику. Име великог песника Душана Васиљева понела је 1959. године.

– Школа има озбиљну историју, завређује овако велики подухват и захваљујући Влади Републике Србије, Кикинда ће добити репрезентативну зграду и, надам се, школу из које ће излазити ученици са што квалитетнијим знањем, како би школовање наставили на престижним факултетима- закључује наш саговорник.

Добрих вести има још. План је да, када се зграда усели, комплетан намештај, техника и друга опрема буду замењени новом. Списак свега потребног већ је спреман за поменуто Министарство.

Ј. Ц.

VSSSOV-konferencija-(7)

У нашем граду данас је почела шеста међународна конференција „Савремено образовање 2025“, у организацији Алијансе просветитеља Србије. Ова традиционална конференција сваке године се одржава у другом граду Војводине, а након Новог Сада и Суботице, као и три онлајн издања, за домаћина је изабрана Кикинда, односно Висока школа струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ).

На дводневној конференцији учествује 61 аутор и излагач из седам земаља: Србије, Словеније, Мађарске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Црне Горе и Хрватске. Програм обухвата пленарна излагања, радионице, дискусије и 26 стручних предавања, а теме се крећу од наставних модела и техника, иновативних приступа у образовању, улоге наставника и сарадње са установама културе, па све до инклузивног образовања и савремених дигиталних алата.

– Алијанса просветитеља Србије основана је са циљем да подстакне и унапреди образовање и васпитање, како у формалном, тако и у неформалном контексту. Посебан акценат стављамо на окупљање стручњака из свих сектора образовања – од предшколског до универзитетског. Наша идеја је да повежемо теорију и праксу, да наставници, васпитачи и професори међусобно деле своја искуства, идеје и примере добре праксе. Трудимо се да конференција сваке године буде доступна у различитим градовима, како бисмо ширили круг учесника и омогућили да што више професионалаца буде део овог процеса. Прву конференцију, априла 2019. године, одржали смо пре Министарства просвете. На почетку смо се суочавали са изазовима, нарочито током периода пандемије, када су три конференције одржане онлајн. Али, управо то нам је био показатељ да су размена знања и континуирано усавршавање неопходни без обзира на околности. Данас, када имамо прилику да се поново окупљамо уживо, видимо колико су ови сусрети важни за све нас који радимо у образовању – рекла је др Маринела Шћепановић, чланица управног одбора Алијансе просветитеља Србије и представница Друштва дефектолога Црне Горе.

Другог дана скупа, након пленарног излагања, одржаће се низ предавања и радионица. Неки од тематских оквира укључују: иновативне наставне методе у раду са децом са потешкоћама у развоју, развој емоционалне интелигенције у школама, коришћење савремених дигиталних алата у настави, улогу луткарства у развоју деце, имплементацију STEAM метода у школском систему, сарадњу наставника и родитеља у подршци деци током образовања.

Поред наставника и професора, на конференцији учествују и представници различитих организација и институција, а партнери у организацији су Педагошки факултет Бијељина Универзитета Источно Сарајево, Друштво дефектолога Црне Горе, Друштво дефектолога Војводине, Ресурсни центар за специјалну едукацију (Београд), и овогодишњи домаћин, Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди. Пре почетка данашњег програма, госте-учеснике је поздравила директорка ВШССОВ др Ангела Месарош Живков која такође, има улогу предавача на конференцији.

Кроз споразум о сарадњи са Алијансом покушавамо што више да анимирамо чланство да учествује како би тај трансфер знања, струке и науке повезали, као и теорију и праксу на добробит цеокупног образовног система, истакао је др Небојша Митровић, ванредни професор на Педагошком факултету Универзитета у Источном Сарајеву са седиштем у Бјељини, продекан за научно-истраживачки рад и међународну сарадњу.

– У најави имамо покретање мастер студија за образовање за рад са децом са потешкоћама  развоју, то би био фокус, јер имамо тренд све већег броја деце која имају одређених проблема у развоју. Трудимо се да конференције надоградимо и кроз формалне и неформалне разговоре и да их подигнемо на виши ниво, на добробит обе институције. Већ радимо на писању елабората о изводљивости тог студијског програм и надамо се да ће почети са применом од идуће школске године. Веома ми је драго што сам поново у Кикинди у Школи са којом имамо потписан споразум о сарадњи, посећујемо се и размењујемо искуства – рекао је професор Митровић.

Закључци и препоруке са конференције биће објављени у Зборнику радова. Организатори се надају да ће овај скуп, као и претходни, допринети унапређењу квалитета наставе и инспирисати наставнике и васпитаче за нове приступе у раду.

sss-albanija

Средња стручна школа „Милош Црњански“, другу годину заредом, домаћин је гимназијалцима из Љеша из Албаније у оквиру програма „Супершколе“ који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих. Тема пројекта била је „Изградња мира и јачање миран на Балкану“.

Након што су Кикинђани боравили у Гимназији „Хидајет Љежа“ и упознали се са културом, историјским знаменитостима, начином живота, школским програмом у Љешу, добили су прилику да у протеклих седам дана узврате гостопримство за 15 ученика и две професорке који су боравили у нашем граду.

Меги Хоџа има 16 година и први пут је боравила у Кикинди.

-Први пут сам део пројекта RYCO и драго ми је што сам боравила у вашем граду. За мене је ово велико искуство којег ћу се сећати читавог живота. Највећи утисак на мене је оставио Мокрин хаус и људи које сам тамо упознала. Боравили смо и у Атељеу „Тера“, а посетили смо и Музеј одакле као успомену носим скулптуру у глини. Мамутица Кика је огромна, нисам ни сањала да ћу видети реплику животиње која је некада давно настањивала нашу планету – сазнајемо од Меги.

Нашу средину описала је као мирну и гостољубиву.

-Кикинда је пуно мирнија од Љеше и то је на мене оставило позитиван утисак. Има пуно знаменитости које ми се допадају. Међу нама, младима има пуно сличности и лако смо пронашли заједнички језик – каже млада Албанка.

Разговор са нама завршила је на српском језику који се потрудила да научи са реченицом:
-Јако сам срећна што сам дошла.

И њена домаћица петнаестогодишња Николина Пап, има само речи хвале о Љеши коју су Кикинђани посетили пре три недеље друге и уче о другим локалним заједницама.

-Сам пројекат је интересантан и омогућио ми је да упознам нове пријатеље. У Албанији смо посетили замак, море и плажу. Обишли смо Љеш и околна места и утисци су такви да имам жељу поново да посетим ову земљу – навела Николина.

Програм су подржале владе Албаније, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине, додао је Вања Томашев, професор ССШ „Милош Црњански.

– Циљеви пројекта су помирење, разбијање предрасуда и зближавање народа на западном Балкану и ми смо их у потпуности испунили. Како смо прошле године били презадовољни сарадњом са Гимназијом „Хидајет Љежа“, поново смо их одбрали за партнера. Повезивање младих, сигуран сам да ће се пуно допринети миру на западном Балкану – закључио је Томашев.

Током размена организовано је мноштво активности, радионица, посета.

 

А.Ђ.

 

VSSSOV-diplome-(2)

Висока школа струковних студија за образовање васпитача обележила је данас 71 годину постојања и рада. У присуству студената, професора, родитеља и колега, без свечаног програма, додељене су дипломе свршеним студентима: њих 45 дипломирало је на основним студијама, док је програм мастер-студија завршило 47 полазника.

Међу њима су и најуспешнији, студенти генерације који су се истакли својим трудом и постигнућима. Студент генерације на основним студијама је Уна Родић из Зрењанина. Она је свој завршни рад одбранила са оценом 10, а током студирања остварила је просечну оцену 9,38.

– Срећна сам због ове награде јер је резултат мог труда и рада. Имала сам огромну подршку својих родитеља, директора, професора и колега. Ми као васпитачи, представљамо, после родитеља, прву карику у васпитавању и обликовању деце. Ова професија је више од посла – она је одговорност и љубав. Одмах сам уписала и мастер студије и надам се најбољем – рекла је Уна.

Титулу најбољег студента мастер академских студија понела је Биљана Мицковски из Јабуке код Панчева, са просечном оценом 9,71. Њен завршни рад такође је добио највишу оцену. Захваљујући овим достигнућима, Биљана је добитница престижног признања „Др Јелена Мићевић Карановић“, које се додељује други пут. Признање јој је уручила сестра рано преминуле професорице ове школе, Маја Радловић.

– Уколико сте посвећени, ништа није тешко. Своју професију неизмерно волим и верујем у значај васпитача у друштву. Уз истрајност и подршку своје породице, успела сам да завршим мастер студије у року. Захвалност дугујем и директорки школе, као и професорима који су, својим знањем и преданошћу, допринели мом стручном усавршавању. Ову школу бих препоручила свима који желе да постану васпитачи, али и онима који желе да унапреде своје знање. Водим се речима Душка Радовића: „Не морате бити бољи од других, довољно је да будете најбољи што можете“ –  истакла је Биљана која већ 12 година ради у Предшколској установи „Дечија радост“ у Панчеву.

Присутне је поздравила директорка школе, проф. др Ангела Месарош Живков, која је студентима уручила дипломе.

Школа тренутно има око 300 студената на основним и мастер струковним студијама. Од прошле године више се не уписује смер струковни васпитач за традиционалне игре, али је предат захтев за акредитацију новог студијског програма – струковни социјални радник. Уколико добије одобрење, Школа ће, у наредној академској години, на овај смер моћи да упише 25 студената. Број места за смер струковни васпитач деце предшколског узраста остаје 70, док ће за мастер студије бити доступно 50 места.

На свечаности је истакнута изузетно значајна улога васпитача у подршци целокупног развоја детета. Пружањем адекватних услова и подстицаја, они помажу детету да развија своје способности, проширује искуства и гради сазнања о себи и другима. Управо зато ова високошколска установа носи велику одговорност у припреми будућих генерација васпитача.

С. В. О.

SBUO-nasilje-(1)

На седници Савета Севернобанатског управног округа (СБУО) одржаној данас у Градској кући у Кикинди, разговарало се о активностима институција на спречавању насиља над женама у партнерским односима. Седницу су иницирали Округ и Полицијска управа Кикинда. Присуствовали су јој и градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Жељко Раду, а учесници су били представници локалних самоуправа, здравствених установа, социјалних служби и полиције свих општина Округа.

Начелник Округа, Небојша Јованов, истакао је значај ове теме, нагласивши да је насиље над женама у партнерским односима проблем који се не тиче само појединца, већ читавог друштва.

– То није приватна ствар једне породице, већ дубоки друштвени проблем који захтева реакцију читавог система. Наш циљ је да утврдимо које су највеће препреке у функционисању система заштите и шта можемо да урадимо како бисмо га унапредили. Женама које живе у страху морамо пружити подршку, јер у највећем броју случајева пролазе кроз прави терор. Свако од нас има одговорност – ако знамо да се насиље дешава, не смемо окретати главу. Реаговањем можемо спасити нечији живот – рекао је Јованов.

Кристина Телек, директорка Центра за социјални рад у Кањижи, нагласила је да је овакав скуп прилика за побољшање међусекторске сарадње, али и за преиспитивање досадашњих резултата.

– Много тога је урађено од када је, пре осам година, усвојен Закон о спречавању насиља у породици. Овај закон је допринео интензивирању сарадње између институција, тако да сада имамо добро организован мултисекторски приступ. У Кањижи тесно сарађујемо са Полицијском станицом, као и са Основним јавним тужилаштвом у Сенти. На сваких 15 дана састајемо се у оквиру координационог тела, и нажалост, увек имамо о чему да говоримо. Све више жена препознаје насиље и пријављује га, али је важно да радимо и на подизању свести код шире заједнице. Насиље није само физичко – ту су и вербално, економско, психичко, па и насиље на интернету. Жене у руралним срединама често су жртве економског насиља, док образоване жене у градовима чешће трпе психичко злостављање. Ипак, велики проблем је што локалне самоуправе немају довољно финансијске подршке да развијају локалне услуге за помоћ жртвама и сматрам да у томе могу да нам помогну републички органи. Такође, потребна нам је сигурна кућа. Починиоци нису само насилници – они су често и родитељи, и ако се с њима не ради, круг насиља ће се наставити – истакла је Телек.

О искуствима у раду са жртвама насиља говорила је Весна Томин, в. д. директора Опште болнице Кикинда.

– Ми смо, прошле године, забележили 21 случај насиља, а ове године, до сада, пет. Срећом, није било случајева сексуалног насиља, али је било различитих облика породичног насиља, као и случајева занемаривања и запостављања. Велику подршку имамо од мобилног тима Центра за социјални рад, који нам је на терену непроцењив савезник – рекла је Томин.

Учесници седнице навели су да је неопходно наставити са едукацијама, јачањем сарадње између институција и унапређењем услуга подршке за жртве. Такође, упућен је позив грађанима да реагују и пријаве насиље, јер је управо благовремена реакција кључна за спречавање тежих последица.

С. В. О.

 

svetski-dan-zdravlja-1

Поводом Светског дана здравља, 7. априла, Црвени крст и Дом здравља организују акцију контроле здравља.

Суграђани ће у понедељак, 7. априла, од 9 до 11 сати у просторијама Црвеног крста, у Немњиној број 4, моћи да провере крвни притисак и шећер у крви, да разговарају са здравственим радницима и добију савете.

Овогодишња кампања одржаће се  под слоганом „Здрави почеци, будућности пуне наде” и истиче важност квалитетне неге мајки и новорођенчади, позивајући здравствене системе и владе да појачају напоре како би спречили ризичне исходе у трудноћи и порођају.

 

Tractor agricultural machine cultivating field.

Током марта на територији града пало је 75 литара кише по квадратном метру, што је изнад вишегодишњег просека. Само у последњој недељи прошлог месеца пало 36 литара воденог талога што је надоместило недостатак влаге у земљишту.

-Јужнији делови територије града добио је мање, а севернији нешто више падавина – сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца Пољопривредне стручне службе „Кикинда“. – Залихе влаге су се поправиле тако да је и стање уљане репице и пшенице у атару боље него пре падавина.

Највећи део пшенице посејан је у оптималним агротехничким роковима. Време погодује пшеници, сада има довољно падавина и резерве влаге у земљишту нису занемарљиве. Све то погодују доброј вегетацији.Заштита усева, од штетних организама, биће неопходна како би се осигурао висок и стабилан принос.

-Температуре и падавине погодују развоју патогена код озимих стрнина и уљане репице, тако да се мора озбиљно приступити проблему са заштитом. Саветујем да се не чекају први симптоми, јер тада, обично, буде касно. Потребне су превентивне мере неге јер без улагања нема ни сигурног рода – подсетио је Симић.

Сетва пролећних култура, пре свега сунцокрета и кукуруза, неће почети пре него што се земљиште добро просуши.

-Очекивања су да највећи пролећни посао започне до половине априла. Температура није лимитирајући фактор, а и влаге има довољно, међутим, пољопривредници не могу да уђу у њиве – наводи наш саговорник.

Поучени искуством из претходне четири сушне године, пољопривредници ће водити рачуна о сетвеној структури.

-Засигурно ће се наставити тренд смањења површина под кукурузом. На територији северног Баната и прошле и ове године мање је њива под „златним „ зрном. Са друге стране повећавају се површине под сунцокретом и уљаном репицом. Сушна лета и високе температуре губи се могућност да пољопривредници имају стабилну и високу производњу кукуруза. Све више се одлучују на алтернативне културе. Претпоставка је да ће кукуруз заменити сирак, међутим систем откупа још увек није заживео – додао је Симић.

СКУПЉА СЕТВА

Сетва кукуруза ће бити скупља првенствено због сталног поскупљења минералних ђубрива и, како се приближавају рокови сетве, цене ђубрива иду нагоре. Семе кукуруза није поскупело, али су цене хемијских средстава различите, некима се цена није мењала, а другима је виша за око 20 одсто.
Са друге стране за семе сунцокрета биће потребно 9.000 динара по јутру, ђубриво 11.000 динара, нафту 12.000 и хемију 6.000 динара. У ове цене нису урачунати сопствени рад, као ни услуге механизације ни остали трошкови.
Пољопривредници очекују да ће највише новца требати за сетву кукуруза око 100.000 по хектару, а за сунцокрет око 66.000 динара не рачунајући аренду, услуге, амортизацију, сопствени рад

А.Ђ.

VSSSOV-(1)

У Високој школи струковних студија за образовање васпитача започете су припреме за упис у школску 2025/2026. годину. Како је истакла директорица Ангела Месарош Живков, у очекивању је и нови студијски програм.

-Предата је документација за смер струковни социјални радник. Очекује се одговор Комисије за акредитацију и надамо се да ћемо имати и тај смер од наредне школске године – сазнајемо од наше саговорнице.

На смеру струковни васпитач деце предшколског узраст планирано је 70 студената. Од тог броја 50 буџетских и 20 самофинансирајућих. Планом уписа предвиђени су и студенти на другој години мастер струковних студија, другог степена. Од 50 потенцијалних студената, два могу да се упишу на буџет.

-Предложили смо да се школарина не мења, да буде 54.000 динара за основне студије и 75.000 динара за мастер струковне студије. Могућност плаћања је на 10 месечних рата. Конкурс за пријемни испит биће расписан крајем маја, почетком јуна, након чега ће кандидати моћи да се пријаве и полажу пријемни испит. Нисмо га мењали тако да ће будући бруцоши проћи проверу говорних, музичких и физичких способности, као и тест опште културе – навела је Месарош Живков.

Поводом 71. године постојања и рада Висока школа струковних студија за образовање у петак, 4. априла биће додељене дипломе свршеним студентима основних и мастер струковних студија. Овом приликом биће проглашен студент генерације на основним студијама и доделиће се плакета „Др Јелена Мићевић Карановић“ најбољем студенту мастер студија.

Једина високошколска установа у Кикинди у петак и суботу, 4. и 5. априла биће домаћин Међународнoj конференцији „Савремено образовање“ у организацији Алијансе просветитеља Србије, Педагошког факултета Универзитета Источно Сарајево, друштава дефектолога Црне Горе и Војводине и Ресурсног центра за специјалну едукацију из Београда. На конференцији ће учествовати 61 излагач из Мађарске, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словеније, Хрватске и Србије.

А.Ђ.