Економија Архиве | Страница 5 од 11

Кикинђанин ће добити пензију, иако никада није радио

Jelena Trifunović јул 9, 2024

Један Кикинђанин недавно је послао допис ПИО фонду у коме је навео да никада није био у радном односу, али је годинама уплаћивао доприносе за ПИО у Југославији.

Он је навео да је уплаћивао доприносе по основу свог бављења кошарком у савезном рангу, тачније Првој и Другој лиги. Из ПИО Фонда су му одговорили да је могуће утврдити податке о стажу пензионог осигурања и својству осигураника подношењем захтева надлежној филијали Фонда ПИО према месту пребивалишта.

Осим тога, потребно је приложити одређене званичне доказе, укључујући јавне исправе које потврђују бављење спортом у одређеном периоду, потврду о рангу клуба у време када је спортиста био члан, као и доказ о школовању у том периоду. Овај случај указује на важност прецизне евиденције уплата за ПИО доприносе, као и на могућност утврђивања осигурања и стажа чак и у ситуацијама када особа никада није била у радном односу.

Из ПИО Фонда су истакли да својство осигураника по основу бављења спортом може да се призна спортисти који је био члан спортског клуба који се такмичио у савезном рангу или у спортовима у којима се такмиче појединци. Ово показује да постоји могућност признавања осигурања и стажа за спортисте који су се такмичили на одређеном нивоу, чак и ако нису имали стандардан радни однос.

Из ПИО Фонда су навели да је неопходно приложити одређене доказе како би се утврдило својство осигураника спортисте, укључујући јавне исправе које потврђују бављење спортом у одређеном периоду, потврду о рангу клуба у време када је спортиста био члан, као и доказ о школовању у том периоду. Ово указује на важност документовања активности и ангажмана у спорту како би се утврдило право на пензионо осигурање, чак и у случајевима када особа није имала класичан радни однос.

Извор: mondo.rs

Пољопривредници се састали са министром Мартиновићем: Уредити аграрни буџет да сви буду задовољни

Aleksandra Djuran јун 30, 2024

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде др Александар Мартиновић састао се представницима седам пољопривредних удружења, а из кикиндског удружења пољопривредника „Северни Банат“ присутни су били Радомир Крнић и Мирко Мишкељин. Овом приликом истакнуто је да је важно да сви присутни узму учешће у јавном слушању које ће Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду Народне скупштине Републике Србије ускоро организовати на тему реконфигурације подстицаја из буџета Републике Србије, јер је, како је министар навео, то добар и конструктиван пут да се нађе адекватан начин за испуњење захтева које су изнели.

Мартиновић је још једном подвукао да јавно слушање претходи ребалансу буџета Републике Србије за 2024. годину, те да би било корисно да у њему учествује што већи број пољопривредних произвођача, како би, кроз међусобну сарадњу и разговор, заједно уредили аграрни буџет, тако да сви буду задовољни. Додао је да Министарство пољопривреде има добру вољу да изађе у сусрет свим произвођачима, да има конкретне идеје за унапређење српске пољопривреде, те да је план да се у будућности прате одређени циклуси у производњи и реализација аграрног буџета, а да се јавна слушања организују два пута годишње, са циљем да се нађу најбоља могућа решења за све пољопривреднике.

-Захтеви које су пољопривредници изнели тичу се другог дела сувенција од 17.000 динара за сертификована семена, упис парцела по другом основу које нису у еАграру, а објективно не постоји могућност да се унесу. Ту је и питање 100.000 динара по грлу и ограничење увоза млека и млечних производа. Министар нас је обаветио да се ради на ограничењу увоза, али и на захтеву који се односи на унос парцела. Када су исплате субвенција у питању неопходан је ребаланс буџета, а пре тога јавна трибина свих представника пољопривредних удружења како би се одлучило који су приоритети за субвенције и у ком износу. Скренули смо пажњу и на фиктивна пољопривредна газдинства, она која немају промет по рачуну, а власници парцела узимају субвенције – истакао је Радомир Крнић.

Министар Александар Мартиновић је овом приликом навео да су произвођачи и држава на истој страни, на страни пољопривреде, те подсетио саговорнике да им Министарство пољопривреде стоји на располагању за разговор, али, према његовим речима, да би се дошло до системских решења, неопходно је да се спроведу све законске процедуре и да постоји обострано разумевање и воља за дијалогом.

А.Ђ.

Инвеститор нам потврдио: Oтварање „Хоум центра“ крајем јула, почетком августа

Aleksandra Djuran јун 7, 2024

Суноврат некадашње фабрике „Графика“ почео је преласком у власништво новокнежевачке „Лепенке“. Следом различитих догађаја она је затворена и 25 година објекат је био потпуно напуштен. Недавно га је купио Бојан Ђуровић, за кога је улагање у простор некадашње фабрике „Графика“ било добро улагање.

-Пратим продаје и када је овај објекат понуђен нисам имао дилему да ли да га купим с обзиром на то да су поједини закупци показали интересовање да отворе трговинске објекте у Кикинди, а нису имали одговарајућу локацију. Зграда је на добром месту и може да задовољи потребе будућих закупаца тако да је у току реконструкција како би се што пре отвориле нове радње – истакао је за наш лист Ђуровић.

Будући „Хоум центар“ имаће пет објеката односно одвојених пословних целина, а тренутно се адаптира простор за два.

-Уговор је потписан са два трговинска ланца „Форма идеале“ и „Јиск“. Ове фирме немају продајна места у Кикинди, а њихово отварање биће добро за све грађане на територији града и околних места. До сада су, за куповину у поменутим радњама, морали да иду у Зрењанин. За преостали простор још увек су у току преговори. Неколико је заинтересованих и остаје да се види ко ће бити још на овом простору. Уговори су доста сложени и пуно је елемената на које се обраћа пажња тако да преговори дуже трају – напомиње наш саговорник.

У објекту ће се запослити педесетак радника, предвиђа Ђуровић јер је минимални број по продајном месту 10 до 12 запослених. Део радника у компанији „Форма идеале“ већ је запослен и, како сазнајемо, на обуци је у зрењанинском салону, а до 28. јуна отворен је конкурс за позиције продавац јуниор и монтажер. Како на сајту „Јиска“ нема понуда за посао у Кикинди претпоставка је да су за ову компанију већ одабрани будући радници.

-Трудимо се да све грађевинске радове и приступне путеве завршимо што пре. Најреалније је да ће се локали компанија „Јиск“ и „Форма идеале“ отворити крајем јула, почетком августа, а моја обавеза је да их предам раније. За преостали простор, надам се да ће бити завршен у октобру, новембру – навео је Ђуровић.

Бојан Ђуровић каже и да је Кикинди неопходна станоградња, пошто нема добру понуду стамбеног простора. Како се бави и овим послом размишља да, уколико пронађе адекватну локацију, изгради једну до две зграде.

А.Ђ.

ОДЛИЧНА САРАДЊА СА ГРАДОМ

Локална самоуправа показала се као одличан партнер, додао је Бојан Ђуровић.

-Ни у једној локалној самоуправи нисам имао толико помоћи као у Кикинди. Желим да истакнем професионалност и брзину приликом прикупљања све неопходне документације што је мени, као инвеститору, пуно значило јер нисам губио време и могао сам да се фокусирам на посао због ког сам и купио зграду – рекао је Ђуровић.

Сви предузетници у обавези да имају одговорну особу са лиценцом за безбедност – опште незадовољство ценом тих услуга

Igor Crnogorac мај 23, 2024

На захтев својих чланова, Опште удружење предузетника Кикинда (ОУПК) организовало је данас представљање новог Закона о безбедности и здрављу на раду. У Регионалној привредној комори са новим одредбама и обавезама предузетнике су упознали представници фирме „First Leader“ из Зрењанина.

Приватници су, пре свега, незадовољни због одредбе по којој су сада сви, без обзира на број запослених и делатност, осим самозапослених без других радника, у обавези да имају одговорну особу са лиценцом задужену за безбедност или да сами положе стручни испит у Управи за безбедност надлежног министарства.

– Потребно им је тумачење Закона, али их највише мучи цена услуга лиценцираних одговорних лица за заштиту и безбедност на раду и агенција, који траже пет хиљада месечно, што је на годишњем нивоу око 500 евра. То је велики издатак за једног приватника, рецимо власника продавнице половне робе који има само једног запосленог. Агенција коју смо позвали ове услуге нуди много повољније – каже Синиша Пашић, председник ОУПК.

Нови закон, донесен после 18 година у потпуности је усаглашен са европским стандардима, на снагу је ступио 7. маја прошле године, а послодавци су дужни да испоштују све одредбе у року од две године, што подразумева и израду нормативних аката.

Све се своди на примену превентивних мера како би се предупреди ризици од настанка професионалних обољења, инвалидитета или чак смрти.

– У последњих десет година подигла се свест послодаваца о значају заштите и безбедности и здравља запослених – оцењује Вера Лазаров, руководилац за безбедност у зрењанинској фирми. – С друге стране, број инспектора јесте смањен али се постиже спровођење надзора и едукација послодаваца. Новина је и успостављање јединственог регистра повреда на раду, да би се пратило у којој делатности се дешава највише више повреда и у вези с тим усклађивали правилници.

Генерално, по новом закону, послодавци ће морати да омогуће много већи ниво безбедности на раду. Први пут је препознат појам рада од куће и рада на даљину и за спровођења мера заштите и у овим случајевима одговоран је послодавац. Прописане су и превентивне мере за високоризичне послове, обавезна обука код заснивања радног односа, увођења нових технологија, средстава за рад, опреме и процеса, затим систематски лекарски прегледи запослених, већа надлежност инспекција и више казне за непоштовање законских одредби.

Опште удружење предузетника Кикинда, по речима председника Пашића, прати најновије законске регулативе и помаже својим члановима, и у овом домену, да се што боље и брже прилагоде. На територији града Удружење има око 80 чланова, док је, на истом подручју, регистровано око 1.300 око предузетника, највише самосталних занатских и угоститељских радњи и фирми са пет до десет запослених.

С. В. О.

На Сајму запошљавања 25 послодоваца понудће 380 радних места

Aleksandra Djuran април 1, 2024

Сајам запошљавања Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда организује у четвртак, 4. априла од 11 часова , у Спортској хали „Партизан“. Овом приликом ће 25 послодаваца понудити око 380 радних места, а незапослени ће, у непосредном контакту, моћи да се упознају са радним местом за који су заинтересовани.

У понуди су радна места са високом и средњом стручном спремом, а велики број слободних послова биће и за оне без квалификација.

Кандидати са високом стручном спремом моћи ће да конкуришу за радна места машинског инжењера, инжењера електротехнике. Незапослени са средњом стручном спремом моћи ће да конкуришу за послове продавца, возача, шивача, комуналног радника, кондитора, ливца- калупара, ЦНЦоператера, агената осигурања, конобара, кувара, пекара, магационера, месара, административног радника…

Веома добра биће и понуда послова и за неквалификовене раднике, будући да се тражи велики број производних радника и још много других.

Незапослени ће на сајму бити у прилици да успоставе директан контакт са послодавцима, представе им се и предају им своју радну биографију. На штанду Националне службе незапослени и послодавци ће моћи да добију све информације за подстицање запошљавања, док ће незапосленима бити пружена помоћ и у писању радне биографије .

Топла зима и пролећни мразеви нису, за сада, лоше утицали на пчеле

Igor Crnogorac март 29, 2024

Према недавно објављеном билансу у билтену Републичког хидрометеоролошког завода, зима 2023/2024. године била је најтоплија од 1951. године и сушна у већем делу земље. Забележене су рекордно високе вредности температура. У неким местима забележени су и летњи дани, а регистрована су два топлотна таласа. Кикинда се нашла међу три града (поред Крушевца и Краљева) у којима је измерено рекордно дуго сијање сунца током зиме.

Између осталих, последице утицаја ових зимских метеоролошких изненађења, полако своде и пчелари.

– Цела зима и први дани пролећа су нас врло изненадили – каже за Кикиндски портал Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине. – Пчеларством се бавим готово 40 година, али овакве временске прилике нисам запамтио. Ипак, пчеле никад нису биле боље него овог пролећа, али је то релативно јер је све и оживело доста раније. Оно чега се плашимо, што смо имали првих дана пролећа, то је мраз којег је било у целој земљи. Код нас су те најниже температуре биле степен и два испод нуле, што ће се лоше одрадити на цветање воћа. Пчеле су, за сада, накупиле довољно хране, не знамо још шта нас чека, али се надамо добром.

Пчеле су у добром стању у овом тренутку и прилично добро подносе промену климе, тврди Чолак и наводи да је багрем претрпео доста велику штету због мраза.

– Ми у Кикинди немамо багремову пашу, али је репица у фази пред цветање. Обично почиње да цвета 15. априла, али ће ове године то бити бар 20 дана раније. Сунцокрет, који је тек у фази у сетве, понеће исхрану, али само ако не буде тровања, ако ратари и ми будемо на истом задатку, као што смо били неколико година уназад јер једино ће тако бити добро и њима и нама – сигуран је Чолак.

Ако томе додамо и већ познате проблеме са којима се суочавају пчелари: чињенице да је откупна цена сунцокретовог меда ниска – прошле године је била 1,8 евра за килограм, али да откупа готово и да нема, пчеларима остају проблеми стварања залиха јер од куће продају само пет до 10 одсто производње.

Поред тога, како се чуло јесенас на скупу војвођанских пчелара у Кикинди, субвенције су сувише ниске да би биле довољне за опстанак пчелара, посебно оних којима је то једини извор прихода. У Кикинди се пчеларством бави између 250 и 300 суграђана.

С. В. О.

IMG-c41c5393e008fafa514d0f3310586fea-V-(2)

Лифт столица олакшаће боравак особа са инвалидитетом на базенима

Aleksandra Djuran март 19, 2024

Особама са инвалидитетом, захваљујући набавци покретне столице, биће олакшан боравак на базенима СЦ „Језеро“. Поменута столица служи за спуштање особа са инвалидитетом у воду. Од данас је доступна за коришћење на затвореним базенима, сазнајемо од директора Дејана Пудара.

-Столица ће омогућити коришћење свих базенских капацитета нашим суграђанима са инвалидитетом који су наши корисници. Ово је почетак јер нам је жеља да се потрудимо да свим корисницима нашег објекта омогућимо једнаке услове. Направили смо искорак у квалитету, са посебним освртом на суграђане, који, на жалост, нису у могућности да самостално ходају – рекао је Пудар.

Набавка лифта спроведена из буџета СЦ „Језеро“, фактички, из буџета Града Кикинда, што само доказује да локална самоуправа, разуме потребе, како СЦ „Језеро“, тако и свих становника Града Кикинде.

-Током ове године планирамо joш новина које ће побољшати услове боравка на базенима инвалидним особама – навео је Пудар.

Бранкица Мишков, председница Удружења мултипла склероза каже да се особе са инвалидитетом свакодневно суочавају са бројним изазовима.

-Сваки дан је борба и многи се повлаче из друштва што због предрасуда и дискриминације, тако и због архитектонских баријера које су огроман проблем у свим друштвеним заједницама. Неретко је присутан осећај одбачености и неприхватања, а неретко су ту искоришћавање и одбацивање. Удружење мултипла склероза претходних година покушава да подигне свест суграђана о равноправности и потребама особа са инвалидитетом. У нашој мисији имамо несебичну помоћ Дејана Пудара, једног од ретких Кикинђана који нас разуме и труди се да нам омогући што боље услове за коришћење базена – рекла је Бранкица Мишков и закључила да лифт столица за инвалиде враћа достојанство и додаје да се радује новим помагалима за особе са инвалидитетом.

А.Ђ.

Kонкурс Града за подстицаје намењен кикиндским фирмама

Aleksandra Djuran март 10, 2024

Локална самоуправа расписала је јавни конкурс за доделу подстицаја за развој предузетништва, микро, малих и средњих предузећа на која послују у нашој средини. Циљ је подршка развоју, осавремењивању, проширењу и повећању обима производње, стабилизације производње, инвестирања у савремена средства за рад и производњу, ради повећања конкурентности привредних субјеката. Ове године расписан је седми конкурс, истакао је члан Градског већа Саша Танацков.

-Прошле године имали смо опредељено више средстава за овај конкурс, а и ове године утрошиће се три милиона динара за подстицај фирмама које имају до 100 запослених. Ове године проширен је круг оних који могу да конкуришу за новац. Током ранијих конкурса није постојала могућност набавке информатичке опреме, софтвера и сличних машина и алата из области информационих технологија који су данас незаобилазни у раду многих професија, те је ове године омогућена њихова набавка уз подстицај Града – сазнајемо од Танацкова.

Од 2017. године, ода када су додељивана прва средства по овом конкурсу, до сада 62 корисника добила су подстицаје. За суфинансирање набавке машина и опреме, нове и половне до седам година старости најмањи износ који може да се одобри по пројекту је 75.000 динара, а највећи је 400.000 динара односно максимално 50 одсто вредности од траженог добра који се набавља.

-Постоји и позитивна дискриминација предузетница. Уколико се фирма води на жену добијају се додатни бодови, што повећава могућност добијања тражених средстава. Конкурсна документација није захтевна и прилагођена је да свако може лако да је попуни и да дође до пратеће документације која је обавезна конкурсом – додао је наш саговорник.

Бесповратна средства се не могу користити примарну пољопривредну производњу, а из конкурса су изузети предузетници који су средства добили прошле године.

-Ограничавајући фактор је и набавка добара која нису толико трајног карактера јер предузетник набављену опрему одређени период не сме да отуђи. Ту се, пре свега, мисли на столове и столице за угоститељске објекте, ситни инвентар попут чаша, тањира и осталог. Имали смо широки круг корисника од трговине, занатства, производње, различитих услуга – каже Саша Танацков.

Рок за подношење пријава је 15. марта, до 15 часова Одобрена средства се користе искључиво за намене за које су додељена, а корисник средстава је дужан да Градској управи достави дефинисану уговором документацију о реализацији пројекта, материјални доказ о набавци машине или опреме, као и о наменском коришћењу додељених средстава у прописаном року. Сви детаљи конкурса и обрасци пријаве налазе се на сајту Града Кикинде.

А.Ђ.

Продужен рок за подношења захтева за субвенције у пољопривредној производњи

Aleksandra Djuran фебруар 28, 2024

Рок за подношење захтева за остваривање права на субвенције од 18.000 динара по хектару продужен је до 1. априла. Разлог томе је што нису све парцеле, које су пољопривредници додавали у своје газдинство, одобрене, али и да сви који имају право поднесу захтев, истакла је Мирјана Томић, саветодавац Пољопривредне стручне службе.

– Пре подношења захтева за подстицаје по хектару биљне производње у електронском Регистру пољопривредних газдинстава, еРПГ, пољопривредници треба да уреде податке о површинама и биљним културама на парцелама и да обнове регистрацију пољопривредног газдинства. Свако ко има рачунар или паметни телефон може захтев сам да поднесе уколико зна шта ће сејати на којој парцели. За подношење захтева за субвенције за ову меру није потребно поседовање фискалних исечака односно рачуна. На располагању смо пољопривредницима и највише нам долазе они чији додатни уговори о закупу још нису прихваћени од стране Управе за аграрна плаћања. Регистрација нових газдинстава тренутно ствара највише проблема. Наиме, пољопривредници који су газдинства регистровали у августу, септембру, октобру немају никаква решења. Тада шаљемо мејл надлежној Управи која ажурира податке – прецизира Мирјана Томић.

Подстицаји се остварују по површини биљне производње за засејане, односно засађене и пријављене површине под одговарајућом биљном културом, до највише 100 хектара. Право имају искључиво пољопривредни произвођачи који пријављено земљиште и обрађују у своје име и за свој рачун, а субвенције неће моћи да користе власници земље који ту земљу не обрађују, већ је дају у закуп. Сви заинтересовани пољопривредни произвођачи могу поднети захтев за подстицаје на порталу еПодстицаји.

-Почело је и подношење захтева за акцизу за дизел гориво. Када на пумпи купе гориво неопходно је уписати број пољопривредног газдинства. Ти рачуни су одмах видљиви на платформи, тако да се захтеви подносе захтеви за повраћај од 50 динара за плаћену литру дизела – каже наша саговорница.

За захтев за субвенције за набавку сертификованог семена потребно је да се на рачуну упише број газдинства. За произвођаче који су у систему ПДВ-а уписује се и јединствени матични број.

-Рачуне треба чувати до момента расписивања јавног позива за други део субвенција. Назнаке су да ће то бити у јуну, а поврат ће бити максимално до 17.000 динара по хектару – закључила је Мирјана Томић.

А.Ђ.

Фабрика „Тоза Марковић“ на списку државних предузећа у којима је ове године могућа приватизација

Aleksandra Djuran фебруар 2, 2024

Током ове године могућа је приватизација 13 државних предузећа у Србији, међу којима је и фабрика „Тоза Марковић“. Кикиндска индустрија црепа већ је била приватизована, међутим, та приватизација је пропала. Већински власник ове фирме у протеклим годинама је „Србијагас“.

На списку су и фабрике „Прехрана“ из Сомбора, „Трајал“ из Крушевца, „Бачка“ из Сивца, РТВ из Крагујевца и више београдских предузећа.

Министарство привреде ажурирало је базу података о предузећима за приватизацију, те је навело да за 41 предузеће, међу којима је и девет домаћих бања, из различитих разлога, за сада није могућа објава јавног позива.